петак, 22. јануар 2010.

XI  nastavak   POVRATAK  U  ZAVIČAJ  - GAMZIGRADSKI  ZAPISI-
RAZGOVOR   SA SREJOVIĆEM

-O  knezu  Borneo,o   guduščanskom  zlatu,o  zlatnoj  groznici-o potrazi za rimskim  zlatom   i danas  se priča...



.....Srejović, je odjednom stao, kao da ne zna gde se nalazi.


Možda očekuje taj zvuk trube.

Čuje sopstveno disanje i otkucaj srca.


Disanje je snažnije, kao potvrda života.

Rad srca čuje, bučnije, kao potvrdu razmišljanja.

Samo on čuje, ne zvuk trube, no neki krik, koji odjekuje njegovom glavom.

Samo što ne kaže, evo smeje mi se Gaj, a društvo mu pravi i Armento!

Gleda u neku tačku dugo,vidi prvo crnu tačku, a zatim oseća kako se ta tačka razvlači.


Kao da se samo ona otkačila od nešto što je teško.

Sada Srejović može slobodno da razmišlja i on to čini.

Dok začudjeno gleda, potvrdjujući tako svoje prisustvo.

Srce udara kao goč, on misli i da je to u šta sada gleda bilo nešto što je, njegovo , a sada tudje.


Misli ,vratilo se ono njegovo i neće ga izdati.

Sa tim je tako dugo živeo i sada može da bude miran i da kaže, da je sve to njegovo.

Pošao je napred, kao da će poleteti , zatim stao, da se promišlja da je nešto zaboravio, ruke je pružio, kao pri pozdravu.

Rekoste, snimanje je završeno, a ja se raspričao kao da smo tek počeli,pa tema je tako široka i zahvalna.

Važno je da se ovaj lokalitet,koji blista u svojoj usamljenosti, ne pretvori u zmijarnik, to obavezno da istaknete, kao i ono što sam rekao,


Feliks Romulijana je Galerijev ideološki testament!

Može još da se priča, arheologija je nepresušna priča o izgubljenim saznanjima koje treba izučavati na umetnički način.

Da znate i ovo, ono što se poimenice pamti i uči, samo je mali odsečak ljudskog trajanja.

Eto,ja toliko i bez kamera, a Vi ćete to znati da iskoristite!
Hvala i vama, javite mi kada emisija bude na programu !
I tu treba da bude kraj !
Ali nije!
Kako će kasnije ispasti, tek će se ispredati priče o ovom razgovoru:

Te, da je to bila neka špijunska mreža, koja se predstavlja kao televizojska ekipa.

Zato što su neki novinari, strani špijuni, jer oni mogu najlakše da se kreću.

Te, da je mladi novinara vrbovan!

I da je posle nedelju dana objavljen čudan tekst, pod nazivom ‚‚Timočko – kučevski knez Bornea osnivač prve Hrvatske države‚‚


Ovim tekstom potkrepljuju se teze da je ovde živelo pleme Guduščana i Tiomočana čiji je dux bio Bornea, koga su Hrvati kasnije priznali za svog prvog vladara.

Te, da odatle počinju koreni hrvatske postojanosti.

Knez Bornea, potiče iz loze Armentarijusovih, odakle je bio i Maksima Armento Mladji , kasnije Galerijus, rimski Imperator.
Ovo pleme je, mnogo godina kasnije, prebeglo na zapad, ponevši zlato koje je pronadjeno u ovoj palati.
Te, da je tako otkrivena tajna o zlatnom tovaru i tom plemenu Guduščana i Timočana, koje su založili kod rimljana da ozvaniče svoje nezavisno pleme.


Te, da je student, koji je samo glumio novinara, bio Hrvat, službenik Akademije znanosti i umjetnosti, odjela društvene nauke u Zagrebu...

Mnogi su, pak smatrali, da je ovaj razgovor zloupotrebljen u političke svrhe.

Pred predstojeću evropeizaciju naše zemlje,svako je imao svoju priču.

Zato, što treba konkretno pokazati, kako naša bogata prošlost dokazuje vekovnu povezanost sa Evropom.
A dodela nepostojećeg priznanja je izmišljena stvar.

Trebalo je imati, debele povode da se o svemu ovome govori.

Ali je istinito, da je te iste noći, mladi novinar sa televizijskom ekipom nestao.

Evidentno je i to, da je sa jugoistočne strane zidina ovog rimskog grada, tog jutra, zapažena sveža iskopina.
I da su evidentirani tragovi džipa marke Landrover.

Istina je i to, da se izdvaja jedna rupa dubine pet metara.
Tu rupčagu ljudi nazvaše rimski bunar.

Pored tog bunara ostali su tragovi od pečene gline, crvene boje, i neke istrulele daske.

Tu je pronadjena mini televizijska traka sa oznakom SONY DV 60 VASA 4-rtvb, koja nikom nije pala u oči.

Ljudi kažu, da je nepoznata osoba tu pronašla ćup sa zagonetnim sadržajem.



Opet ljudi pripovedaju, da je pre hiljadu i šestosedamdeset godina, ćup tu zakopao Gaj Valerije Maksimijan, rimski imperator, Maksima Armento Mladji sa Magure, kada je započela gradnja Feliks Romulajne.

Te, da je njega trebao da preuzme Borneov, unuk, kada je krenuo sa plemenom Guduščana na zapad.

Ipak, očepljeni ćup je i danas ostao tajna.

Zlatna groznica je u Timočkoj krajini tek počela, kopa se i prevrće zemlja svuda.
Mnogi zlatolovci i dalje traže.


Njegov sadržaj može se samo naslućivati kroz razne priče o Feliks Romulijani .

Istina je i to da su žitelji na Rtnju te noći videli svetleću kuglu kako satima kruži iznad planine, kao nekog da čeka.

Nisu to vanzemaljci, nego američki Avaksi, objašnjavali su

oni malo domišljatiji i umni crnorečani.

Ljudi su videli Nemačke kampere ispred Brestovačke banje, koji su u toku noći tajnovito nestali, a ostavili duboku rupu ispod starog hrasta.

Jedni kažu pronašli su sanduk sa zlatom, koji su njihovi preci tu sakrili u toku minulog rata.

Drugi pak kažu, to su neki špijuni, zakopali radare za prisluškivanje i snimanje terena.

Istina je i to da su meštani na Stolu, tada videli , kako se kamena vrata pomeraju.

To su samo zamaskirana, zaistinska, vrata od kamena, potvrdjuju oni malo promućurniji, ne želeći da otkriju vojnu tajnu.

A pričalo se kako postoje i vrata koja samo jednom godišnje otvaraju i zatvaraju maskirani ljudi.

Pričalo se kako se sa Malinika u kasne noćne sate čuje neko štektanje mitraljeza.

Opet ljudi pripovedaju da su sva ta čudesa, tek najave za ono strašno što će se dogoditi.....

Uz sve priče o tajanstvenom zlatu , o Hrvatskom knezu Bornu, dodate su nove, savremenije:

Neki Nišlija Zoran Trandasijević, je uz pomoć žičanog lasera, neke čudne sprave, pored severozapadnog bedema, kažu, pronašao ogroman vojnički sanduk, sa zlatnim polugama, koji su Nemci poneli iz borskog rudnika zlata povlačeći se pri kraju II svetskog rata.
Druga priča o skrivenom zlatu je još ubedljivija i konkretnija.

Pretočena je u scenarijo za televizijsku seriju pod nazivom.

‚‚Zlatna groznica‚‚ koja je ponudjena lokalnoj televiziji.

Tačno se navode mesta gde zlato treba tražiti i koje predele treba snimati:

Prvo, treba detaljno pretražiti zidine rimskog grada Guduskuma, to je nedaleko od Kučeva.

Smatra se da je tu boravilo i pleme Guduščana i kada su nakupili dosta zlata otišli su odatle, sa namerom da od rimljana kupe zemlju., Pošto nisu mogli da ponesu zlato koje su imali, morali su da ga tu sakriju.

Drugo, treba detaljno, pretražiti rgotsko brdo, mesto poznato kao Argentanus.

Grad srebra i zlata, koji nije kao većina gradova nadživeo rimsko društvo i kao nasledje ostalo samo u ruševinama.


Feliks Romulijana, ispod jugoistočnog bedema postoji riznica zlata, tu se nalazi i zlatana stolica cara Trajana, koju je sakrio sam Gaj, najveći progonitelj hrišćana.

Borsko jezero, podzemni bunker pored hotela Metalurg.

Nekada najmoderniji hotel propao je zbog tog zlata.

Priča se da su gosti hotela, tu svake noći slušali svadju zlatolovaca, kako da ga iz tunela iznesu.

Na četvrtom kilometru kod Bora, tražiti olupine Nemačkog ratnog aviona, koji nije mogao da poleti zbog težine deset sanudka sa zlatnim polugama.

Najbolje tražiti u toku proleća.

Taj proplanak u toku proleća nikada ne ozeleni.

Sićevačka klisura, mesta: Orlova stena i Devojačka riznica.

Ljudi kažu da su ovde bile livade, pune cvetova kao devojačka riznica, a sada dolaze samo orlovi!

Kod Majdanpeka, detaljno pročešljati Blagojev kamen.

To nije kamen, to je zlato Blagojevo!


Treće, kod Knjaževca, tražiti kamenu glavu u Stogazovcu i manastir Svete troice, on je negde pod zemljom, tu je sada vidovdanska crkva, a samo kamena glava viri, ispod tog zlatnog kamena gde izvire voda.
Goli krš ispod Stola, uvek ima zanimljive šetače visokog renomea, koji namenski ulaze duboko u potkapine planine i kao nešto gledaju i traže, naravno rtaže sakriveno zlato.

U Soko banji, pročešljati planinu Ozren.

U toj zlatnoj groznici u Timočkoj krajini, pominju se još mnoge priče. Pominju se zagonetne i pogrešne mape, koje mame ljude da krenu put zlata, da se tako lično i sami suoče sa zamkama i kletvama koje sa sobom nosi ovaj prokleti žuti prah.

I to još nije kraj: