Atomska bomba u Boru?
Kultura
Atomska bomba u Boru?
CRNI VRH KOD BORA “LEŽI” NA ZLATU-TVRDI KANADSKA KOMPANIJA “ AVALA RESORSIS”,
Kanadski geolozi procenili su da je Crni vrh kod Bora izuzetno bogat zlatom jer prosečan sadržaj ovog metala po toni rude iznosi gotovo 2,5 grama, a u pojedinim ležištima i više od devet grama. Kako je navedno u saopštenju kanadske kompanije “Avala resorsis”, proizvodnja je rentabilna već na količinama od 0,4 grama zlata po toni iskopina.
Istražno područje Korkan-Bigar u timočkom magmatskom kompleksu, potencijalno sadrži velike količine zlata. Mi smo za godinu dana napravili 43 bušotine i utvrdili da se tu krije po najmanje 2,34 grama zlata u toni iskopina. “Analizirali smo samo bogata ležišta”, navodi se u sopštenju dostavljenom medijima, koje je potpisao Džejms Krombi, izvršni direktor kompanije.
U dopisu se dalje kaže da na Crnom vrhu, na potezu “Bigar hil”, najsiromašnija iskopina sadrži 0,84 grama, dok najbogatija bušotina ima 9,5 grama zlata po toni zemljišta.
Srbija “leži” na oko 50 milijardi dolara u nalazištima zlata, kojega najviše ima u Timočkoj krajini. Srbija je, prema dostupnim podacima Svetskog saveta za zlato, sa 14,3 tona zlata u 2011. godini plasirana na 58. mesto po deponiranim zalihama tog plemenitog metala.
Rudnik opet radi ?
BORSKI RUDNIK PRIPREMA “ATOMSKU BOMBU”
Za neupućene ovo je bila senzacionalna vest, saopštena tokom februara ove godine. To je vest nade za otvaranje novog rudnika i to zlata, za nova radna mesta, za oživljavanje posrnule privrede u ovom delu Srbije.
Ali,za one koji poznaju rudarstvo, to je samo vest strepnje i neizvesnosti. Znaju oni dobro da postoji detaljan satelitski snimak Landsata-1 koji je načinjen sa oko 914 kilometara visine 29.oktobra 1973.godine i time potvrtđeno, da na Crnom vrhu kod Bora, ima naslege bakra i zlata u velikim količinama. Prema tome nije nikakva senzacija, koja je u javnost nedavno proturena, da su kanadski geolozi slučajno i to u poslednji čas, na Crnom vrhu pronašli rudu zlata, odakle bi se eksploatacijom moglo dobiti oko 150.000 tona crvenog metala, blizu 13 tona zlata i više od 44 tona srebra .
Kanađani kažu u poslednji čas im se posrećilo bušenje Crnog vrha, jer je rok za istraživanja istekao septembra prošle godine, pa je ovo bio jedini način da okončaju ono što su započeli još kao firma”Dandi”2006. , i u šta su uložili gotovo 55 miliona dolara, dok ove godine planiraju da investiraju dodatnih 25 milion američkih dolara kako bi rudnik proraradio.
Kanadski istraživači još kažu da je zlato otkriveno u plitkom pojasu, što praktično znači da će eksploatacija biti izuzetno isplativa. Ostaje dilema ko će i kako ovo blago eskploatisati? U ovom trenutku nije poznato,(međutim, logično je da to budu Kanađani) koji bi imali gde da prerađuju rudu iz svojih rudnika, dok bi RTB,čiji su pogoni udaljeni svega 30 kilometara od novog rudnika, uposlio sve svoje kapacitete.
Međutim stiže drugi odgovor:”Avala resours” je zakupila koncesije na 30 godina i pošto se ona ne bavi metalurškim poslovima, verovatno će biti angažovan neko treći. Potpuniji rezultati dosadašnjih istraživanja na ovom području biće poznati do kraja maja, a radovi će trajati do kraja juna ove godine.
Upravo ova neizvesnost i brine poznavaoce gologije, da možda sa ovom dilemom ne počinje realizacija novog načina rudarenja u svetu, pa i kod nas koji je još sedamdesetih godina prošloga veka obustavljen, zbog velke rizičnosti . Ali u ovom trenutku beznađa, o tome se mnogo i ne razmišlja, a stručnjaci iz ove oblasti još uvek ćute!!!!
Sedamdesetih godina, kao mlad novinar pripravnik, svojoj redakciji sam ponudio snimak razgovora sa doktorom geologije Draganom Nevadićem, o tom novom načinu rudarenja, pod nazivom “ Borski rudnik priprema atomsku bombu”. Glavni i odgovorni urednik Damir Ikica, nije ni želeo da sluša, naslov je podvukao crvenom bojom, što je značilo – “Ne emitovati”…Da je kojim slučajem saslušao, čuo bi uverljivu i senzacionalnu priču inženjera Dragana Nevadića:
“Novom metodom eksploatacije rudnog ležišta, planira se otvaranje rudnika zlata na Crnom vrhu kod Bora, uz pomoć tkz.” atomske bombe”. Mi za to imamo mogućnosti, imamo rudnik uranijuma. Mezdreja samo što nije proradila.
Rudu treba isitniti jednim podzemnim nuklearnim udarom, ubacivanjem patrona, dimenzije 60 x 300 cm, u utrobu zemlje na 300 metara dubine. U ovaku izdubljenu masu ubaciće se specijalni reagensi i ispumpavanjem, dobiće se bakar i zlato.
Ovaj atomski udar u dubini zemlje ne bi ostavio velike posledice. Poremetila bi se samo malo, flora i fauna, koja je ovde u izobilju. Mesto eksploatacije bi bilo na hiljadu metara nadomorske visine u toku noći. Prvo veće mesto udaljeno je oko 30 kilometara od mesta udara (na severu Žagubica, i na jugu, Bor).
Bio bi to ogroman krater, gde može da se smesti planina poput Rtnja, ili ceo borski površinski kop . Ono što je nekada radilo na hiljade rudara u minulih sto godina, ovom novom metodom eksploatacije rude, uradiće se za nekoliko sekundi. Dalji process prerade i dorade trajao bi godinama, a proizvodnja bi se usavršavala. Ovde bi rudari radili uz pomoć robota.
Ova ideja sa atomskom bombom, nestala je brže nego što je nastala. Na nju samo podsećaju Titove reči: “Mi nemamo atomsku bombu, ali je možemo imati sutra, zato što imamo rudnik uranijuma, zato što imamo naučnike svetskog glasa. Počeli smo da gradimo i Vinču, jedini nuklearni institut na Balkanu…Ali, mi smo protiv nuklearnog rata”…
Tih sedamdesetih godina minulog veka, Amerikanci su uveliko ispitivali mogućnost za ovakvo atomsko rudarenje. Dolaženje do plemenitih metala na ovakav način, jednim udarom, nije ništa novo.
Ova metoda rudarenja, brzo se zaboravila, kazao je Nevadić.
Ali, nikada ništa nije sigurno, pa i ova mogućnost o oživljavanju nove metode rudarenja.
Mozaik saznanja istine o zlatnoj groznici već godinama traje, a na 50 godina izbiju ratni sukobi. Sledi logično pitanje: Zašto je sveukupno stanje u ovom delu Balkana, odnosno u Srbiji stalno ovakvo? Možda je to najlakši put kako što pre doći do zlata. Tu istinu svako na svoj način doživi, ili pak mnogi, zbog zlatne groznice, ne dođu do istine.
Akter ove prtiče je taj put prošao kroz trnje, nije položio pripravnički staž. Pre četrdeset godina ostala mu je večita partijska kazna da podriva samoupravni socijalistički sistem, da je otkrio državnu poslovnu tajnu, da potpiruje mržnju. Svojim tekstom je obelodanio da Projekat oko germanijuma ulazi u završnu fazu, jer su u Timočkoj krajini na Babinom zubu u Gabrovnici 1963.godine, stvoreni svi uslovi za otvoranje rudnika uranijuma,čije će količine biti dovoljne za nuklerku u Krškom i naravno, za novu metodu iskopavanja rude na Crnom vrhu. Rudnik je zatvoren, bez posla je ostalo 10.000 radnika, a u nekadašnjem rudniku uranijuma sada se skladira nuklearni otpad iz Vinče. Opština Kalna, na čijoj se teritoriji nalazi ovaj rudnik, imala je 20.000 stanovnika, a danas samo 2.000 žitelja u 14 naselja. U Gabrovnici, verovali ili ne, samo 10 žitelja. Možda će oni biti jedini svedoci da će zaživeti novi metod rudarenja. Još neki akteri ove prieče o zlatnoj groznici imaju tragičan kraj: T.R. je doživeo moždani udar i nikada se nije oporavio…M.Ž. je izvršio samoubiustvo pištoljem u glavu…M.B . je otišao u inostranstvo i tamo mu se gubi svaki trag…J.L. je negde u Americi ima svoj rudnik, priča se da su ga tamo domoroci pojeli…N.Š. je sada u Hagu čeka suđenje.
Na Crnom vrhu pored budućeg rudnika zlata, nekadašnji prvi čovek Srbije, Slobodan Milošević je izgradio luksuzni hotel “Jelen Ridžers-Hajat” . Izgradanja hotela je stopirana iz političkih razloga i sada stoji kao nemi spomenik i svedok prošlog vremena. Kažu da se za njega najviše interesuju Rusi.
Ima još, ali i ovo je dovoljno da se odgovor sam nametne. Tragična je sudbina onih koji budu zaraženi zlatnom groznicom .Tako će uvek biti u ovom delu Srbije jer se tu nalaze retki plemeniti metali poput, zlata, srebra, i retki litijum, jadarit, olovo sa cinkom. Srbija će uskoro namirivati 20 odsto svetskih potreba za sirovinom budućnosti litijumom , od koga se prave baterije za mobilne telefone , kompjutere, kao i za raketno gorivo.
Da ne nabrajam dalje druga prirodna bogatstva . Ostaje zagonetka, čije rešenje ne zavisi od nas, nego od nekog pored nas. Može samo da se nagađa šta će biti sa ovim delom Srbije, ako sve ovo o čemu se blizu 60 godina već priča, bude delimično realizovano.
Bog će ga znati šta?
I na kraju, samo za razmišljanje, podsećanje na Šekspirove stihove o zlatu:
Zlato, zlato, žuto, blistavo, skupo zlato!
Ovo će napraviti crno.
Belo ružno, lepo dobro.
A kukavičkim ono što je hrabro!
Bogovi, bogovi, čemu to i zašto?
Ovaj žuti prah stvoriće haos od ljudi.
Uzdići lopove, dati im titule.
Počast i mesto na klupi senata.
Čovečanstvo što zavađaš rulje ljudi.
Udaješ svelu udovicu.
Na koju bi povraćali svi.
Bolnice čireva.
Prokleti svemogući prahu, ti opšta bludnice.
Ko njega ima, gospodar je svega što želi.
Pomoću njega se čak duše mogu u raj uvoditi !!!
Eto, to kaže gospodin Šekspir za zlato!
Ovaj žuti svetleći prah je svemirska duša…
Постови
