Roman "Povratak u zavičaj" autora
Jovana S. Mitrovića je priča o Rimljanima koji su ove krajeve zaposeli
zbog zlata, kojeg ovde kako tvrde ima i danas. - Jedna priča govori o
rimskom imperatoru Gaju Valeriju Maksimilijanu, graditelju Feliks
Romulijane, a druga o Dragoslavu Srejoviću, arheologu, čije je otkriće
razrešilo mnoge zagonetke Gamzigrada.
BOR
- Borski književni stvaralac Jovan S. Mitrović napisao je novi roman
"Povratak u zavičaj". Pisac, čije je celokupno stvaralaštvo sumiranje
pogleda na milenijumsko vreme i njegove protagoniste, ovaj 19. roman
posvetio je graditelju Feliks Romulijane, Gaju Valeriju Maksimilijanu,
imperatoru koji je rođen na ovim prostorima. Roman je priča iz dva dela i
kroz oba se mešaju fantastika, mitologija, snovi i realnost. Prvi deo
romana "Intervju plus", posvećen arheologu Dragoslavu Srejoviću, uz
finansijsku podršku Javnog preduzeća "Štampa, radio i film", štampale su
nedavno izdavačke kuće "Srpska danica" i "Kverti" iz Bora. 
"Roman
je priča o Rimljanima koji su ove krajeve zaposeli zbog zlata, kojeg
ovde kako tvrde, u izobilju ima i danas. Jedna priča govori o rimskom
imperatoru Gaju Valeriju Maksimilijanu, graditelju Feliks Romulijane, a
druga o Dragoslavu Srejoviću, arheologu, čije je otkriće razrešilo mnoge
zagonetke Gamzigrada, i ja sam zahvalan preduzeću gde sam radio,
odnosno borskoj Radio televiziji, i direktoru Novoviću, koji mi je i omogućila štampanje prvog
dela romana, kojeg sam inače pisao deset godina. Da bi svetlost dana
ugledao i drugi deo romana,, POVRATAK U ZAVUČAJ - GOVEDAR PA CAR,, ,koji je pisan deset godina i ima blizu 500 stranica, naglašava autor Jovan S. Mitrović
.
U recenziji romana, Moma Dinić je napisao:
“Naslagani milenijumi koji su
skamenjeni danima se proučavaju zarad novog života, a oni traže
žrtvovanje. Koje god vreme i kakvog god junaka da opisuje, Jovan S.
Mitrović smešta u rudnik i o njemu piše, jer je njegova preokupacija
rudarski život. I "Povratak u zavičaj" je rudarenje po istoriji, jer je i
prošlost kao rudnik, neotkriveni prostor nataloženog ljudskog
tragalaštva i stvaralaštva i večiti izazov za čoveka“.
Autor: Elda Dragaš
POVRATAK
U ZAVIČAJ, nova knjiga Jovana S.
Mitrovića - I deo INTERVJU + ,
-
izdavač
Kwerti - Srpska Danica u ediciji BORSKI
SUSRETI –KNJIGA 5.
-
Prvi deo knjige ,,Intervju+,, objavljen
je zahvaljujući finansijskoj podršci ŠRIFA, preduzeću gde je Mitrović radio 40 godina kao novinar...
-
Do kraja
leta II deo pod nazivom
KRAVAR PA CAR
Knjiga o kojoj će tek biti reči,
pisana je deset godina.
,,Na
studijama novinarstva, pisao sam seminarski rad pod nazivom: ‚‚Dokumentarnost u
književnosti‚‚ .
Cilj
je bio da dosegnem do poimanja koliko je informacija istinski dokument
vremena.Došao sam do gotovo neverovatne spoznaje .
Tačka
je najveći dokument svakog vremena. Njome nešto počinjemo, završavamo,
odredjujemo, gore, dole, levo, desno, tamo, ovamo.Tačku stavljamo , na život, i
dogadjaje.I nije li zemlja jedna velika tačka Univerzuma? Istina, da je
postojala Rimska imperija i tu je tačka.To je dokument, ali sada počinje priča,
kakva je to država, ko je i kako živeo i još milion pitanja posle tog
saznanja!?
Ravno pre deset
godina, nekako, pre bombardovanja Srbije, u Stacionaru Zavaoda za
prevencije,lečenje i rehabilitaciju bolesti perifernih sudova u Gamzigradskoj
banji, napisao sam i objavio pod pseudonimom,kratku priču GALERIJEVA SMRT.
Poenta
je bila, skrenuti pažnju na rat koji počinje i sve nas iznenadio?
Time
se potvrdjuje naša ukletost da svaka generacija prodje kroz rat, i rušenja?Ali,
ništa iznenadjujuće, svi oni koji su u ratu nestali jednoga dana će se vratiti
u zavičaj, kao što su se legionari iz porušenog grada vratili zajedno sa Gajem, zahvaljujući
arheologu Srejoviću.
I
kad god sam imao vremena, i gde god sam putovao, vraćao sam se temi i produžavao, ulazio u duh vremena s
kraja 3. i početka 4. veka nove ere.
I
došao do zaključka da su se vazda ratovi vodili zbog zlata.
Postavljao
sam pitanje, a gde ima zlata? Pa na ovim prostorima!
A
ko želi da ga najviše ima? Uvek prvi čovek, vladar, onaj ko je najmoćniji. I
tako redom, nizala su se pitanja,da bi na kraju došao do mogućeg odgovora.
Zašto je iz ovih krajeva u rimskoj imperiji bilo toliko vladara i zašto se svi
zavojevači uvek prvo zainteresuju za ove krajeve?
Bio
je to moj izazov da produžim priču o rimskom imperatoru Gaju, jednog od 17
imperatora iz ovog kraja..
Zato
sam, pre pet godina, od te priče napisao , na stotinak strana, roman POVRATAK U
ZAVIČAJ i opet sam stao . Skoro da ne verujem, pa kažem:
Bože,
Armento će i dalje biti zatrpan ciglama i kamenjem, ali i zaturen , negde u
Vordu mog kompjutera u nekom folderu -Maj dokument!
Kako
je ogromna ova tačka, iz prošlosti.Očekujem kako će iz kompjutera Armento
jaukati u tmini istorije.
Moma
Dimić, kao moj veliki prijatelji i profesionalac, podstiče me da nastavim sa
pisanjem, traži da mu tekst dostavim..
Čekam
sa nestrpljenjem, njegov tekst, ali ujedno mu uzvraćam i mojom recenzijom na
njegovu knjigu,dnevnik ‚‚Pod bombama‚‚ tekstom ‚‚Živi dnevnik‚‚ .Naš poslednji
susret, bio je maja 2007. godine, kada je već kobna bolest najavljivala
tragičan kraj života. Uz žaljenje da nije mogao detaljnije da se bavi ovom
tematikom, zato što ga sada interesuje crna magija u Timočkoj krajini i traži
da mu donesem knjigu koja je sa ovom tematikom, Moma Dimić, moj veliki prijatelj mi je poslao tekst recenzije
koji će u knjizi biti objavljen…(
samo godinu dana Moma Dimić je
posle kraće bolesti umro 8.jula..U znak trajnog sećanja
na ovog velikog čoveka uskoro će izaći moja knjiga posvećena njemu , ,Šta će reći moja majka na dan moje smrt,, :
Moma
Dimić:prvo nekoliko mišljenja savremenika o stvaralaštvu Joavana
S.Mitrovića:
,, Saša
Hadži Tančić, o Mitroviću kaže:‚‚Očigledno dobro poznaje i voli rudare koje
opisuje,čije sudbine veristički interpretira‚‚
J.
Aćin, kaže: ‚‚ Mitrović je gotovo jedini od savremenih srpskih pisaca koji
portretritiše rudare svoga vremena, danas i ovde‚‚
M.Lazić
potvrdjuje da ‚‚Mitrović, svojim lirskim zapisima o životu je svedok rudarskog
dostojanstva‚‚
S.Ignjatović: ‚‚Mitrović, nostalgično i upitno
veruje u vrednost podzemljaša‚‚
A.Puslojić:
‚‚Mitrovićeve knjige su egzistecijalno obračunavanje sa našom dramatičnošću
koja boravi unutar i oko rudnika, ali i u celoj zemlji‚‚ .
Uz
mišljenja savremenika i Mitrovićevih vršnjaka, prijatelja i sabraće po peru,
samo dodajem:
,,Rudnik
je neotkriveni prostor ljudskog tragalaštva i stvaralaštva, to je večiti izazov
za čoveka. Jamski hodnici su poput ljudskog mozga, nedokučiva tajna, to je
tvrdjava koja se teško osvaja. Naslagani milenijumi koji su sakriveni danima se
skrnave za rad života, a oni traže žrtvovanje.
Saša
Hadži Tančić, o Mitroviću kaže:‚‚Očigledno dobro poznaje i voli rudare koje
opisuje,čije sudbine veristički interpretira‚‚
J.
Aćin, kaže: ‚‚ Mitrović je gotovo jedini od savremenih srpskih pisaca koji
portretritiše rudare svoga vremena, danas i ovde‚‚
M.Lazić
potvrdjuje da ‚‚Mitrović, svojim lirskim zapisima o životu je svedok rudarskog
dostojanstva‚‚
S.Ignjatović: ‚‚Mitrović, nostalgično i upitno
veruje u vrednost podzemljaša‚‚
A.Puslojić:
‚‚Mitrovićeve knjige su egzistecijalno obračunavanje sa našom dramatičnošću
koja boravi unutar i oko rudnika, ali i u celoj zemlji‚‚ .
Uz
mišljenja savremenika i Mitrovićevih vršnjaka, prijatelja i sabraće po peru,
samo dodajem:
Koje
god vreme i kakvog god junaka da opisuje Jovan S. Mitrović smešta u rudnik i o
njemu piše. Stvaralaštvo mu se odlikuje lirskim i verističkim iskazima, a
preokupacija mu je rudarski život.
Njegovo
celokupno stvaralaštvo je sumiranje pogleda na
milenijumsko vreme i njegove protagoniste.
Tako
već 4o godina, koliko intenzivno pratim njegovo stvaralaštvo i zato smo toliko
, inače, već po peru
braća.
U
svih do sada objavljenih 17 knjiga, jedan deo je, prošao kroz moj recenzijski
uvid, glavna tema je težak život podzemljaša kamarata.
Svoj
najnoviji roman POVRATAK U ZAVIČAJ Jovan S.Mitrović je posvetio graditelju Felks Romulijane Gaju,
rimskom Imperatoru, koji je rodjen na ovim prostorima, reklo bi se istorijskoj
temi.
Ustvari
i ovo je priča iz rudarskog života i tu Mitrović sebe nije izneverio. Zar je
Galerije bio rudar , pitanje je na početku romana? Bićete u nedoumici do
karaja ovog zanimljivog i nadahnutog
rukopisa koji već dugo nastaje.
Ovo je priča o
Rimljanima s kraja 3.veka, ali i priča o nama, o našem večitom izazovu da
budemo uzvišeni. To je priča o našim , željama, maštanjima, manama i
vrlinama,htenjima, pohlepama, prevarama, obmanama, pljačkama, ubistvima .
Pisac se bavi odnosima u
porodici i to ličnostima iz rimskog doba, a moglo bi da se kaže i sadašnjim. S
mnoštvo portreta nas uvodi u minuli svet,a mogli bi smo da kežemo i u naš
svet.To je duboka drma izmedju istorijskih
dogadjaja i najobičnijeg ljudskog života ma kad i gde da se zbili.
Kroz čitavu priču,koja
ima dva dela, o Srejoviću i o Galeriju,
mešaće se fantastika,mitologija i realnost.Njegov junak sretaće ljude iz svoga detinjstva,niko ga neće prepoznati. Proplancima pored Timoka, šetaće uporedo sa
drvećem,razgovarati sa životinjama,plivati kao riba i leteti kao ptica.To je roman o večitim dečjim
snovima da budu carevi i prinčevi.Skoro da se ništa nije promenilo, od Rimljana
do danas, u načinu razmišljanja o životu.
Kada završite sa čitanjem ove knjige ne
sklapajte korice, ne okrećite ledja, ne zaustavljajte snove, neka vam ne suze
oči, neka vas ništa ne boli, ne zaustavljajte svoj hod ka zvezdama.
Okrenite se oko sebe junaci iz ove knjige
su tu pored vas, čekaju da im ključ predate sa ovog zgarišta, jer je i naš
nebeski grumen izgoretina svemirska.Čovek je sazdan od mistike i večita je
tajna.......
M.
Dimić (1944.-2008. godine, Mirijevo)1.11.2006. godine, Beograd.,,
I pored ovakvog teksta , stao sam, zbog
toga što sam u profesiji prihvatio jednu ozbiljnu i odgovornu dužnost, bio sam
direktor Šrifa, a kada se takva obaveza prihvati onda se ostavljaju na stranu
sva lična nadahnuća.
Tako je POVRATAK U ZAVIČAJ ostao da čeka,
skoro tri godine.
Sredinom
prošle godine, opet sam se vratio Galeriju i Feliks Romulijani . Osećao sam da
je ovo dug prema ,mom velikom prijetelju Momi Dimiću, koji je početkom juna
2008.godine za navek otišao.
Osećao
sam i da je ova priča deo mene, da sve ljude iz priče dobro znam, susrećem ih
stalno i ovde sam odavno bio, osećam da se neki dogadjaji iz prošlosti
ponavljaju .Javljaju se i neki ljudi sa istim osobinama, manama i
karakteristikama, i sve mi se čini da liče na ljude iz davne prošlosti. .
Za
šest meseci roman je dobio konačnu formu.
Gaj
se posle 1.700.godina, vratio u svoj zavičaj, a to je bila i ostala težnja svih onih
koji ostave svoj zavičaj!
E
sada šta je zavičaj? U globalnom smislu, to je mesto rodjenja, ali u smislu
odredišta možda domovina, a gde i šta je domovina? Pa to je Univertzum, to više
nije samo zemlja, nije ni planeta,već je to svemir.
A
za zlato se smatra da su najfinije čestice iz svemira, eto odgovora, da smo svi
po malo rudari, pa možda i Gaj.
Dolazim
do zaključka da je ljudska civilizacija samo usavršavala metode, protiv sebe, a
da su ciljevi uvek isti, biti večiti deo Univerzuma.
I
sada imate izazov, da se okrenete ili preispitate, da li je možda taj o kome se
govori u romanu, tu pored vas ili ste to vi lično u Vaseljeni.
Kako
je Armenatarijusov sin, odnosno govedar postao rimski car Galerije?
Ovu misteriju
otkrivam iz intervjua, koga je Srejović
dao mladom televizijskom novinaru. To nije
klasičan intervju, to je:
( Intervju+ - je unutrašnja, estetska
prizma, odslikavanja duše sagovornika prema odredjenom odgovoru.Tamo gde se
završava put novinara počinje put književnika.To je osvajanje istine koja
izlazi iz srca sagovornika. To je stanje, kada informativna forma nadrasta sebe
i dobija nove elemente estetske vrednosti. To je posebno stanje kada odredjeni
receptori i fizički utiču na
sagovornika. Kod nekih je to zbunjenost, znojenje, uznemirenost, a kod mnogih se to manifestuje
fizičkim ponašanjem; grickanjem noktiju,
prevrtanjem očiju, klimanjem glavom, lomljenjem prstiju.)
Posle,
sam, danima gledao dve slike: sliku,kako je Srejović uputio svoj pogled u
prazninu i sliku sa Gajovom glavom; jednog trenutka mi se učinilo da je to
jedna ista glava, onda sam čuo sebe kako ponavljam već izgovorene Srejovićeve
reči :To je to !
I
naravno kroz imaginaciju Gaj je u meni oživeo,i to su Srejovićeve reči.
Pratio
sam njegovo detinjstvo kao i svakog sadašnjeg dečaka koji mašta o budućnosti.
Gajevo detinjstvo je protiacalo na Maguri pored Timoka, pre 1700 godina.
Prataim
njegov spektakularni dolazak u Rim, pa ratovanja.Mora da je Galerije bio po
svemu nadčovek, mogao je da skoči uvis do pet metara, da razgovara sa
životinjama, imao je muškost dužu od svih gladijatora. Zbog toga ima problema
sa ženom Valerijom. I potom dolazi
izgradnja Roimulijane i na kraju, tragična, njegova smrt,od venerične
bolesti. I tako sve do Magure gde će se napraviti dve tumule i sa svojom majkom
Romulom se uzvisiti medju bogove.Ono što je pomalo mistično najveći broj junaka
će tragično nestati…I ono što je najveća mistika , ostaje I dalje
mistika…kako je moguće da danas
slavimo sve te rimske imperatore
koji su bili najveć
I
zlotvori naroda….pa i Konstantina i Gaja…..To je možda nova tema, o povratka u
zavičaj, ili potvrda da je ovaj kraj bio i ostao mističan. Zato ga je i Evropa
preuzela u zaštitu, vratila ga u zavičaj. To je novi izazov za pisanje o nekim
drugim rudarima iz svemira, ili o rudarima robotima iz uzavrelog rudarskog
grada.,,
Постови
