недеља, 27. јануар 2019.

 .

FELJTON * *                                                  
 ---
 SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                      
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 * *                                                                 



.48.  ЧЕСТИТКА                                                                                                 

Уредништву и колегама ПОРТАЛА НАДЛАНУ ,                                                                           честитам што су најбољи међу најбољима     .                                                                               
То је обавеза  да  се може бити најбољи.                                                                                         
Читање портала НАДЛАНУ  је свакодневно гледање  
 у длан Србије и  света.                                             
Све то, наравно, највише зависи од новинара и
 сарадника овог  модерног  електронског гласила.

  Јон Мирт                                                         
                                                                                                    .                                                                                                                                               

                                                                                                                                
                                                                                                        

ПОШТОВАНИ ЧИТАОЦИ,    
                                                       
           
                                    
ОВО ЈЕ САМО ДЕО  ФЕЉТОНА   ПОВОДОМ 20 ГОДИНА ОД                                              
БОМБАРДОВАЊА СРБИЈЕ.ТЕКСТОВЕ ЈЕ ОБЈАВЉИВАО                                                  ПОРТАЛ ,,НАДЛАНУ,, ОД 1999.ГОДИНЕ, ПОСЛЕ  
БОМБАРДОВАЊА, ПА   СВЕ ДО  ОВИХ ДАНА.
ПРИМЕТИЛИ СТЕ  НИ РЕЧИ О  БОМБАРДОВАЊУ.           
СВЕ СУ ТО УОБИЧАЈНИ ДОГАЂАЈИ О  ЖИВОТНИМ 
ПРОБЛЕМИМА И  НЕДАЋАМА.....                                                                                                                                               
АЛИ, О БОМБАРДОВАЊУ ЋЕ ТЕК   БИТИ   ВИШЕ РЕЧИ У
НАРЕДНИМ  ПРИЛОЗИМА, КОЈИ  СЕ ПРИПРЕМАЈУ ЗА  
БУДУЋЕ ИЗДАЊЕ   КЊИГЕ ,,СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА  ТРИ,, 
КРАЈЕМ МАРТА  КЊИГА ЋЕ БИТИ ШТАМПАНА У ИЗДАЊУ
КК,,СИРИН,, ИЗ БЕОГРАДА... 
ЕВО ЈОШ НЕКИ ПРЕГЛЕД О  ЧИТАНОСТИ И                                                                    
ВАШИ КОМЕНТАРИ.. АУТОР СЕ СВИМА ЗАХВАЉУЈЕ И                                                   ОЧЕКУЈЕ    ДА И ДАЉЕ ПРАТИТЕ 
ОВАЈ  ФЕЉТОН  ПОВОДОМ 20 ГОДИНА ОД    
БОМБАРДОВАЊА   СРБИЈЕ...                                                                                                                                                                                                                                          

















 ........
.............
...........
           

1-50 од 302
 
Стварно сам читао неколико књига твојих, ајд да      кажем занимљиве су. и да човек не поверује да је баш тако како си писао, али јесте ,моји су ми причали, да је све то било власништво на чика Дулкана, мислим на његовог чукун, деду, и то му све узели...а тај чика Дуклан долазио код мог оца и све му испричао, о том руднику... и он завршио на Озрену у санаторијум, сам самцит био... није имао нмиког....Тако ми ћале причао. И свиђа ми се овај дневник што си водио око бомбардовањѕ и после, пуне 20 године, алал ти вера, имао си велико стрпљење за толики посао.......

Нешко  вајар           17.1.19.       
                      
Оvo ti je deo Vlaške magije, i to crne magije, to su opasne vračarice...da se paziš.. ako oni glume tu nešto lepo i fino, ali to su magijarke opasene !!!!!!
 Анониман    17.1.19.    
                  
1. Ја овај филм никада нисам видео, изгледа да је све склоњено оно што је било око рата и бомбардовања... Добро је што водиш овај дневник, да се многе ствари из прошлости не забораве,а то би и многи хтели.. 2.А када сам био мали пре 65.година ја сам се купао у ту борску реку, то је ишла река уз сам центар града, поред кланице и рудничке- козарске колоније...па смо се ту и некада купали, дивота једна...сада је то све покривено јаловином... Ја сам Деја козарац, то си сигурно заборавио, али и ја знам много о старом Бору, а у току бомбардовања бора нисам био ту био сам у Италију и Француску код кеве и ћалета, кокји су тамо живели одма после рата... Поздрав....... за тебе
од мене, меш да  предпоставиш ко сам,а  !!!!!


Деки,козарац        17.1.19.               
                  


Šta je sve izgradio RTB Bor od 1903. do 2018.godine..... ?!!! Od para RTB-a Bor,van onog dela koji se izdvajao iz ličnih dohodaka radnika,izgrađeno je sledeće  ovaj  tekst  je već objavljen, ali ako ga niste čitali  eto  vam pa se sami uverite...........

Pogon za proizvodnju sumporne kiseline u ZORKI-Šabac. Čelična konstrukcija mosta GAZELA. E sad dolazimo na period teških sankcija!1994. godine, januara meseca, "deda Avram" je uveo novi dinar koji je imao pokriće u Borskom zlatu. Da nije bilo Borskog zlata, cela Srbija bi "pasla travu" i pila Zaječarsko pivo... Novi dinar je zahvaljujući Borskom zlatu bio relativno konvertibilan. Konvertibilnost novca se nije dobila "zahvaljujući" zaječarskom pivu ili mleku, ili nameštaju iz SIMPA. Zna se šta se čuva u trezorima banaka. Uostalom, matematika je i tu jasna: ako je RTB u to vreme proizvodio bakar po ceni od samo 3.000$/toni, a proizvodio oko 8.000 tona bakra mesečno (plus zlato i ostalo), što iznosi oko 24 miliona dolara, a sa zlatom i preko 26 miliona dolara. Plate su nam bile kao i svima u Srbiji: oko 10 maraka, ili 5 dolara. Ako smo imali oko 15.000 zapošljenih, to iznosi oko 75.000$. Neka na ostale stavke ode oko 5 miliona dolara, postavlja se pitanje, gde je otišlo ostalih 21

Анониман  13.1.19.                    
                                          
VAJFERT JE BIO VELIKI STRUCNJAK, I PRVI BANKAR SRBIJE, I BIO JE PRVI VLASNIK RUDNIKA BAKRA I ZLATA U BORU OD 1903.GODINE, PA SU ONDA DOSLI FRANCUZI OTKUPILI SU PRAVO NA EKSPLOTACIJU, PA SU OD 1914. DO 1918.GODINE U TOKU RATA DOSLI NEMCI I BUGARI, PA OPET FRANCUZI , PA OD 1941. DO 1945. NEMCI, PA OD 1945.GODINE KADA SE ZAVRSIO DRUGI SVETSKI RAT, DOSLI SU KOMUNISTI NA ;ELO SA TITOM, I ONDA JE RUDDNIK PRESO U RUKE RADNIKA I SELJAKA... SVE DO PROSLE GODINE, KADA SU GA OVE NOVE DEMOKRATE PRODALI KINEZIMA... I VEC OD 2019.GODINE BORSKI RUDNIK VISE NIJE VLASNISTVO SRBIJE I NEMA VISE ZLATO ZA SRBIJU... A STA SE SVE NIJE RADILO OD BORSKOG ZLATA, SKORO DA NEMA DELOVA TADA[NJE JUGOSLAVIJE DA SE NIJE GRADILO OD ZLATA IZ BORA.... EVO STA SE SVE RADILO... UVERITE SE SAMIO............................


Анониман   13.1.19.        
                                                            
ЈОШ УВЕК САЊАШ,А ТРТЕБА ВЕЋ ДА СЕ    ПРОБУДИШ И ДА ПИШЕШ НЕКЕ БОЉЕ БАЈКЕ...ОВИ ТВОЈИ СНОВИ МИ СЕ СВИЂАЈУ,АЛИ ВИШЕ НЕ ДРЖЕ ВОДУ, ИЛИ ТИ МНОГО СЕ УСПАВЉУЈЕШ ДОК ПИШЕШ. КОМИШИЈА КОЛЕ !!! ..

Комша  Драги                 7.1.19.    
                         
E ovo ti je greška treba Šantić!!!

Анониман  31.12.18.
            
                         
Hej slavni pišče, kada si tako veliki š. što nisi   stavio ime ljubavi... ovako ti krasna pesma nije dobro imenovana.. Zamisli da Pantić nije naslovio onakvu pesmu Emina, za nju ne bi se ni čulo...Ovako dobra pesma ostala je bezimena..... i nmemoj da se čudiš što je stavljeno nepoznati autor...jer je i ime ljubavi nepoznata....Takva ti je sudbina pesnička, da večno bude tajnpovit...ajd zdravo i ja sam bezimeni!!!

 Анон  иман   31.12.18.      
                             
ГОСПОДО, АКО НЕ ЗНАТЕ, ПИТАЈТЕ,А КАО ВИ СТЕ НЕКИ КЊИЖЕВНИЦИ,А ГОСПОДИИН ЈОВАН СИГУРНО ЗНА, КАЖЕ ДА ЈЕ СТУДИРАО КЊИЖЕВНОСТ, АЛИ ОЋЕ ДА СЕ МАЛО ЗАГОНЕТУЈЕ, РАДИ БОЉЕГ ТЕКСТА... ЕВО ШТА ЈЕ САРКО ИЛИ СЛАМ ПОЕЗИЈА ТО ЈЕ ПЕОЗИЈА КОЈА ИМА ОДЛИКЕ ДРУШТВЕНОГ АНГАЖОВАЊА ИЛИ СТИХОВИ КОЈИ СКРЕЋУ ПАЖЊУ НА НАШЕ СЛАБОСТИ ИЛИ МАЊКАВОСТИ У ЖИВОТУ. ДУГУЈЕТЕ МИ ПИЋЕ ЗА ОВО И ОЧЕКУЈЕМ ДА И ВИ ПИШЕТЕ ТАКВЕ СТИХОВЕ...
 Анониман 30.12.18.
                            
Јоване С.Митровићу, баш интересантно...САРКО СТИХОВИ, ПА ТО НИКО СТВАРНО НЕ ЗНА, ПРВИ ПУТ ЧУЈЕМ ЗА ТАКВУ ПОЕЗИЈУ.. ПА ПАТЕНТИРАЈ ТО. БАШ ДА ВИОДИМО ДА ЛИ ЋЕ СЕ ПРИХВАТИТИ, ТА ТВОЈА сарко поезија...ха!Хаааа!!!!  
 Анониман           30.12.18.            
                             
SKORO NEVEROVATNA PRIČA, A KAŽEŠ DA JE SAMO SAN... PA ODLUČI SE ŠTA JE...SAN ILI ISTINITA PRIČA...A NE BOMBARDOVANJE !!!!

Славче         28.12.18.       
                   
EJ MITRE OVO SI TI IPAK SAMO SANJAO, AMO VOLIŠ DA IZMIŠLJAŠ. ALI SVE JE MOGUĆE U SNOVIMA . AJDE, AKO JE ISTINA, NAVEDI MI SAMO JEDNO IME, PA DA GA OBESIMO NA SRED DIMNJAK. ne'u da se imenujem, ali se stalno sre'emo i to mi nikada nisi pri;ao... 
.......................................................................................................................................................................

среда, 23. јануар 2019.



 FELJTON 

  
                                                   SREDJIVANJE DNEVNIKA  III
  
                                    СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 


                   47.                              ДОБРОТА ЈЕ ОБАВЕЗА
                                                     СВАКОГ ЧОВЕКА





 Поручује др Благица Ђорић Стојчевски

Живот иде даље су речи подршке, али и наслов   Програма психо - социјалне подршке., који је већ почео да се реализује, уз помоћ Црвеног крста у Бору.
Тек што је бомбардовање Србије  престало, почела је да пристиже помоћ са свих странае.. На  адресу борског црвеног крста из Париза пристигла је хунмманитарна помоћ од близу 200 пакета лекова  и исто толико одеће и обуће, као и  12  колица и столица за хендикепиране особе.  Вреднопст пошиљке  преко 100 хиљада  тадашњих марака., и писмо  захваллности: ,, Овим поклоном желимо да вам покажемо да нисте сами и да у свету имате пријатеље који мисле на вас и на које можете да рачунате,,. Потписник ових редова био је Бранко  Брчина председник Асоцијације Срба у Паризу, који се посебно захваљује др.Благици Ђорић Стојчевски, кардиологу и поручује да је њен пацијент, сада доброг здравља. Ова пошиљка то и потвртђује, и ево као што је обећао др Блкагици,  после успешног лечења, шаље лекове  који недостају....
На све ово др Благица Ђоруић Стојчевски је  изјавила: ,,Tо je само обавеза  лекара, да брину о пацијенатима!  А доброта је  обавеза и сваког човека, за све оне који страдају, без обзира  где се налазе.Потребна је доброта за човека у невољи, када је тешко, када се пуца и гине, када деца губе породице, када зло хода земљом, доброта је онда најпотребнија. И када ратови престану и када се реке не изливају, и када престану избегличке колоне, и онда има оних којима треба помоћ и доброта!,, 
Зато је  и организована  акција   Психо-социјалног програма Црвеног крста, чијије она шеф. 

Јон Мирт
слединаставак 

уторак, 22. јануар 2019.


 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    


               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 






        46.     ИЗАБРАНА ДВА БОРСКА  КУЛТУРНА ДОГАЂАЈА

              ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ КАСНО САМ ПОЧЕО ДА ПИШЕМ
             Милен Миливојевић, песник и афориостичар

           
 



                                                         СМЕХ ИЗ ЗОНЕ  ЖИВОТА

Милен Миливојевић,песник и афористичар је обузет кратком формом још  од далеке  1958.године.
Непрекидно ,ево већ  5о година, своје афоризме  шаље у  јавност  свакодневно преко   многих медија  и својих књига, као посебну врсту порука.Порука које терају да се смејете  и  размишљате о том смеху.
 Порука коjе предстстављају  нимало мање вредно сведочанство о времену  кроз које смо прошли и пролазимо.
Зато  је, у име свих минулих  5о година  стваралаштва  Милена Миливојевића ,београдски  ЈЕЖ  објавио  луксузно јубиларно издање  књиге  КАСНО САМ ПОЧЕО ДА ПИШЕМ  која је  представљена у Бору..  Говорећи о овој књизи   Радивоје Бојичић између осталог каже :Књига КАСНО САМ ПОЧЕО ДА ПИШЕМ  сведочи  да за  аутора који је већ полав века на књижевној сцени,посебно сатирично-хумористичкој и нарочито ЈЕЖЕВОЈ  сцени никада није касно.У овом послу није важно када почињеш.Важно је да да осетиш када је време да завршиш.За Милена Миливојевића рано је за касно, јер је крајње време да пресавије табак и наставио да пише рекао је  Бојичић.

БРОДОЛОМ СМО ПРЕЖИВЕЛИ
АЛИ СМО СЕ ПОСЛЕ МЕЂУСОБНО ПОДАВИЛИ.

ТУЂЕ НЕЋЕМО , А И ОВИХ НАШИХ НАМ ЈЕ ДОСТА
.
КАД МЕ ЈЕ МЕТАК ПОГОДИО У ГРУДИ,СРЦЕ МИ ЈЕ БИЛО У  ПЕТАМА

 ЛОШЕ НАМ ЈЕ КРЕНУЛО И ДОБРО НАПРЕДУЈЕ.

АКО ОВАКО НАСТАВИМО,МОРАЋЕМО ДА СКРАТИМО.

ЗБОГ НЕСТАШИЦЕ МАСТИЛА НАША ИСТОРИЈА ЈЕ ПИСАНА КРВЉУ.

ПОСЛЕ СЕДАМ НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ОФАНЗИВА  ДОШЛА ЈЕ  ОСМА СЕДНИЦА.

КРЕНУЛИ СМО СА МРТВЕ ТАЧКЕ И ОТИШЛИ У ТРИ ТАЧКЕ

УСПЕХ ЈЕ ОЧЕКИВАН ,АЛИ ГА НИСМО ДОЧЕКАЛИ.
КОНАЧНО СМО ОСЛОБОЂЕНИ СВИХ СТЕГА : ГОЛИ И БОСИ

ЖИВЕЋЕ ОВАЈ НАРОД АКО ОПСТАНЕ .

Милен Миливпојевић живи у Бору,објвио је преко десет књига поезије
Добитник је  ЈЕЖЕВЕ НАГРАДЕ  ХУМОРА.
Разноврсне хумористично – сатиричне текстове објављује у ЈЕЖУ  и осталим његовим издањима већ пола века.
Јон Мирт
 
 sledi nastavak


 


 ..........

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
 
 
....................................
 
 
 
 
 FELJTON 

  
                           SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 


        45      ИЗЛОЖБА СЛИКА  РУКУ МОЈИХ ДА НИЈЕ
               Љиљана  Стевановић , сликар
              ДОК ЈЕ МЕНИ МЕНЕ БИЋЕ И СЛИКА

 
Свакодневно смо у додиру са крпицама, сламчицама,игилицама,разним  отпацима из живота,а да о њима не размишљамо и да их не запажамо.
У то нас је демантовала  Љиљана Стевановић,сликар.
И  то је потврдила изложбом   преко 30 радова слика  у Галерији Музеја рударства и металургије у Бору.
Од нечега  што је несликарско,од предмета масовне  потрошачке културе,веома упечатљиво ,маштовито Љиљана  ради  слике,на лични начин,комбиновањем више техника.
Ауторка лепи на лесониту кожу ,камен,сламу, крпице,канап,.Интервенише бојом да дочара  њен чаробни свет маште,кроз хронологију  доживљених збивања.
Љиљана  Степановић рођена је  у Придворици ,завтршила је учитељску школу,живи и ради у Мајданпеку.Оснивач је  манифестације ЖЕНЕ СЛИКАРИ  која се од 2003.године  одржава у Мајданпеку.
Јон Мирт

 sledi  nastavak



 
 
 

 

понедељак, 21. јануар 2019.


 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    


               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 






        44       Најсликанији објекат у  Бору
                ТЕРЕТНИ КАМИОН  ЗАНИМЉИВ  ЕКСПОНАТ

                


У центру града  паркиран камион тежак  17о тона


У центру Бора,ипаркиран је један од најзанимљивијих тешких камиона.
Грдосија камион, побуђује пажњу и интересовање многих када дођу у град бакра.
Од 2о експоната,ииз техничке збирке,колико  је до сада смештено у парку Музеја на отвореном,доминантно место заузима теретни камион ЈУНИТ РИГ УНИКЛИД.
Музеј рударства и металургије који је поставио ову изложбу машина и уређаја, који су некада употребљавани у Басену Бор, овај теретни камион добио је из радионице Површинског копа. Мајстори из ове радионице  монтирали грдосију  два месеца из расходованих делова.
Камион је тежак 105 тона,а нпосивост  му је 17о тона руде, ивисок је као двоспратна  зграда,а широк  7 метара.
 Некадашња вредност  овог  тешкаша била је више десетина  милиона  долара.
 Јон Мирт
 sledi  nastavak 

 





 FELJTON 

  
                               SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    


                 СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 






        43,          Бронзани мађарски песник Миклош Радноти по трећи пут у Бору
                   У БОРУ СЕ НАЛАЗИ ЈЕДИНИ СПОМЕНИК СТРАНОМ ПЕСНИКУ У                          ОВОМ  ДЕЛУ СРБИЈЕ    
                   100 година од рођења Миклоша Раднотија

 
На обалама борског језера 1979.године постављен је споменик мађарском песнику Миклошу Раднотију,који је крајем 1944.године као логораш радио у борском рудмнику.
Тај боравак овековечио је стиховима који су објављени у збирци БОРСКА БЕЛЕЖНИЦА. Последње дане живота Радноти је песмама поистовећивао са људским трагичним животом
Над нама фркће гнусоба смрт, трулом су мртвацу завиделе живе сени.док им се на столу отровна чаша пени…
Пре него што је из Бора кренуо,новембра 1944.године, усиљеним маршом ,са осталим логорашима за Мађарску, у заглављу БЕЛЕЖНИЦЕ на више језика, па и на српскохрватском,написао је :
Овај нотес садржи стихове мађарског песника Радноти Миклоша.Он моли налазача да текст пошаље на адресу свеучилишног професора...
Адреса и име професора су делимично избрисани,као и неке странице БОРСКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ.
Међутим порука је нађена у задњем џепу убијеног Раднотија,две године касније,када је његово тело есхумирано..Био је то доказ да је песник Радноти стигао само до Абде.где је 8. новембра 1944.године убијен,од стране мађарских војника.А са собом је носио наду да ће се ипак вратити ,то најбоље сведоче стихоиви из песме ПИСМО ЖЕНИ Лебдим ко прах у светлу.Појављујем се за час и нестајем..Љубоморно те кушам..ти ме волиш зар не ..У дубини слутим пустош нему,глуву,крикнем,јер тишина урла ми у уву, али одговор на то нигде није из ратом смамљене Србије,а ти си далеко.. Тако је 1979.године, и објављено трајно сведочанство о тешком робијашком животу у Бору за време II светског рата.Зато су му се Борани и одужили величанственим спомеником рад мађарског вајара Имре Варге.Споменик је постављен близу места где је била барака ,на борском језеру .Све до 3о .септембра 2001.године било је то стециште наших и песника Балкана,који су долазили да се поклоне сенима песника трагичара.,кога упоређују са Иваном Гораном Ковачићем
Међутим, ловци на бакарне ресурсе су споменик тежак 480 килограама, украли и претворили у старо бакер. Тако је први и једини споменик страном песнику, у овом делу Србије,са борског језера нестао и отишао у неку приватну ливницу.

На иницијативу песника Бора и преводиоца Стевана Молнара споменик је поново изливен и постављен испред Дома здравља у Бору.

Нови ,стари, споменик је сада тежак 44о килограма и коштао је 40.000 евра.

Тако је мађарски песник, сада, бронзани Миклош Радноти по трећи пут ,али трајно дошао у град бакара.И скоро да нема стране делгације,а посебно мадарске која не посети и положи цвееће на споменик Радниотију.

У  Мађарској се обележена 100 годишњица од рођења овог великог песника.Тим поводом у Бору ће бити објављена прва збирка песнаама Миклоша Раднотија ПАГАНСКИ ПОЗДРАВ .У току су преговори са носиоцем ауторских права у Мађарској.Миклошева,жена Фани,којој је посветио неколико натолгијских песама, умрла је у 99 години живота пре неколико месец,рекао нам је Стеван Молнар.
Јон Мирт
sledi  nastavak



......................



 FELJTON 

                      


            SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 





42.       У БОРУ ЈЕДИНА ФАБРИКА ЗА ПРОИЗВОПДЊУ ЗЛАТА НА БАЛКАНУ
            ДО САДА ИЗЛИВЕНО  ОКО 170 ТОНА ЗЛАТА

           ПРОИЗВОЂАЧИ ЗЛАТА НАЈСИРОМАШНИЈИ  РАДНИЦИ 

 
У Бору  постоји  једина фабрика у бившој Југославији,сада Србији,И на Балкану,у којој се производи  злато И сребро,али И селен,платина И паладијум.
Капацитети Златаре су око 5 тона злата годишње,до 100 тона сребра И 80 тона селена.
Највећа производња злата је била 1973.године- 5.196 килограма,а сребра 48.125 килограма.
Од 1936.године до данас из златаре је изашло око 170 тона злата.
Злато се топи на 1.15о степени И лије прво у полуге тешке  30 килограма,у зависности од купца,најтраженије су полуге од 12,5 килограма.Са чистоћом злата четири деветке, 99,99..
Једна полуга злата која се излије у борској златари тешка је 12,5 килограма И кошта око 280.000 долара.
Највећа пословна анегдота међу златарима је ко потигне  затну полугу са два прста његова је.До сада ником то није успело..У златари има 39 запослених радника.
Радници борске златаре  имају најниже плате у Басену Бор.
Од грама злата може се извући ултаратанка жица дуга више од 2 км,или лист површине квадратног метра.При позлаћивању може се постићи да 1.000 листића  имају укупну дебљину свега милиметар,односно сваки  по микрометар.Листићи легуре злата за  позлаћивање,зависно од  додатка,могу бити И различитих боја.
На   изложби у Лондону приказано је 12 листића у 12 боја.
Јон Мирт

 
sledi  nastavak