FELJTON
SREDJIVANJE DNEVNIKA III
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3
НАЈВЕРНИЈИ ХРОНИЧАР ИСТОРИЈЕ
ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ
Још увек у саставу Јавног предузећа ШРИФ чији
је оснивач општина Бор
На
данашњи дан 31.децембра 1969.године Радио Бор је почео да емитује програм за
осам општина југоисточне Србије, преко средњеталасног предајника снаге 10 књ и
на УКТ програму.Период од близу 4о
година ,је толико дуг, да би се могло рећи да је ово једна од најстаријих радио станица ,после
Радио Београда и Ниша,која је
хроничар времена кроз које смо
прошли и пролазимо.
Оснивач
је био Рударско топионичарски басен
Бор,а програмска концепција,као и покривенос сигналом регионалног је значаја.Данашњи оснивач је
Скупштина општине Бор.
Има и
најбогатију фонотеку са близу 100.000
плоча,касета,трака и другиух носача
звука, 2 студија, и 20 новинара и
техничара.
Данас
Радио Бор ради у саставу Јавног прдузећа ШТАМПА,РАДИО И ФИЛМ,медијске куће са
традицијом,која је основана захваљујући
листу КОЛЕКТИВ пре 6о година.
Укорак са
временом основана су и електронска гласила
,тако да поред радија,данас у овој кући
се емитује и телевизијски програм. И има 70 радника.
Програм
се емитује,свакодневно 365 дана у години,
24 сата дневно на таласној дужини 91,7 мегахерца,чујност се простире на близу 9.000 километара квадратних.
Радио Бор
и Телевизија Бор одлуком Републичке радиодифузне агенције јуна 2007.године
добили су регионалне фреквенције,за подручје општина :Бор,Зајечар,Неготин,
Бољевац,Жагубица,Књажевац,Мајаданпек
Кладово.
У саставу
ЈП ШРИФ,као посебне целине,постоје техничка служба,маркетинг,заједнички послови
и финансијска служба,као подршка реализацији програма радио и телевизији Бор.
Два
електронска гласила ШРИФА су једина гласила у
Тимочкој крајини која још
увек нису приватизована,и свој 4о рођендан радио Бор дочекује као друштвено предузеће.
Какава ће
даља судбина ове најстарије медијске куће у југоисточној Србији бити видеће се у 2009.години.
Јон Мирт
sledi nastavak
...............
FELJTON
SREDJIVANJE DNEVNIKA III
Љубица Милојковић
- Не верујем да неко у Србији поседује
богатију фонотеку и више филмске грађе од нас. Још од давних педесетих година,
од када постоји “Бакар-филм”, снимана је и до данас се на филмској траци чува
изградња РТБ-а Бор, ХЕ “Ђердап”, ИХП “Прахово”, подизање пруга, мостова,
путева, стамбених четврти. Километри траке сведоче о времену изградње и обнове.
Данас су у првом плану културне и спортске манифестације, политички скупови,
народни обичаји… Радио је основан 1969., ТВ 1993., “Борске новости” крајем
седамдесетих, али ова кућа постоји од 1947. године када је покренут лист
“Борски колектив” који се није гасио. Годинама је излазио стручни часопис
“Бакар”, имали смо вредну издавачку делатност и Дописништво РТС-а. Сада је најважније
да не заборавимо традицију и постанемо регионална РТВ.
Зато су створени сви услови. Наших 60 радника,
од којих 27 новинара, већ праве програм од 7 до 24 сата – прича Јован Митровић,
в.д. директор ЈП “Штампа, радио и филм”, мада овај назив не одговара
стварности, данас је то само Радио и ТВ Бор.
Штампани медији одвојили су се пре више година
одлазећи у старо “јато”, под окриље Басена Бор. “Колектив” је од недељника
постао месечник, а двонедељне, општинске новине “Борске новости”, одавно не
излазе.
- Радио се чује и у Бугарској и Румунији
покривајући целу источну Србију, а ТВ, већ од сутра, могла би да се гледа на
простору Тимочке крајине. До пре три године имали смо снажан новинарски кадар,
али су најискуснији узели социјани програм и отишли, највише у просвету.
Традиција не дозвољава да заостанемо за најстаријим радио и ТВ кућама као што
су Ниш, Зајечар, Шабац. Радио емитује програм 24 сата и то програма уживо. Неке
емисије, као за децу, пензионере, о саобраћају, постале су култне. На
такмичењима Удружених радио станица Србије, пре 15 - 20 година, добијали
смо најзначајније награде. Недавно смо набавили најсавременију радијску опрему
са два студија и две режије – каже Митровић подсећајући се да је ТВ “окупирала”
остала гласила и зато је од почетна три сата дошла до 17 сати дневног програма.
РТВ Бор све чини да буде све више директних
преноса културних и спортских догађаја. Седнице општинске Скупштине директно су
у програму без обзира на трајање. У јутарњем програму обиље је места за
сервисних информација, актуелне разговоре, забаву, пропаганду.
Новинари из Сплита и Ријеке - Овде су после
педесетих и шездесетих година новинари долазили са стране, из Београда, Сплита,
Ријеке, Ниша, Врања. У то време новинара је било мало, а као ретка и призната
професија, пуно је вредела. Имам 35 година стажа и памтим најтежа и најлепша
времена у борском новинарству. Некадашњи новинари постали су дипломате,
професори, истакнути функционери, културни прегаоци – истиче Јован Митровић,
директор ЈП “Штампа, радио и филм”.
- Циљ је да се вести уместо на два, емитују на
сат и да што мање користимо реемитовање туђих програма. Стварамо два дневника и
трудимо се да будемо на лицу места бар на важнијим збивањима. Уколико добијемо
регионалну фреквенцију обезбедићемо дописништва у свим већим местима. Желимо да
уђемо у приватизацију технички, кадровски и организационо
спремни –.
Сматрам да би најбоље било да
фирму купе запослени. За сада постоји интересовање неколико бизнисмена, али они
неће ваљано размишљати о квалитету програма, занимаће их профит.
- У том случају правиће се и ружичаста ТВ, гро
програма чиниће забава и комерцијала, што је разумљиво. Мораће, бар половина
запослених да потражи други посао, а овде су обучени и стекли искуство. Али,
приватизација је, изгледа, на прагу, а наше је да ТВ презентује 24-часовни
програм уз строго поштовање закона. Немамо довољно водитеља и искусних новинара
и уредника. Ипак, гледају нас грађани и што је изузетно важно критикују и
предлажу новине –ТВ, па и радио, имају перспективу. Можда и зато што немају
конкуренцију и што је једина, млада приватна ТВ «Сезам», тек у повоју.
Фестивали и «Црноречје» Живојин Станић,
музички уредник, наглашава да фонотека располаже са 11.000 плоча, 3.000
ЦД-дискова, 1.200 нумера озбиљне музике, «наслагане» све музичке фестивале у
бившој Југославији, од Сплита, Опатије до Сарајева, Суботице, Скопља и
Београда. Ипак, сматра Станић, највредније музичко благо јесте свих 40
«Хомољских мотива», «Црноречје», «Сусрети села»…
sledi nastavak
Постови
