jovan s. mitrović
Feljton
ŽIVEO ŽIVOT MOMA DIMIĆ
feljton-16
RECENZIJE KOJE JE MOMA PISAO ZA MOJE KNJIGE
Skok preko kože(roman i drama 1981-1996.) Književna omladina.
Sanjam 93. pesme 1994.-Rivel ko.
Sredjivanje dnevnika,zapisi,pesme,ogledi, 1997. Gradina.
Sredjivanje dnevnika-malo pojačaj radio, zapisi,eseji,kritike 1999. Rivel ko, Srpska Danica.
Bakarna reka krvavo zlato,feljton 2004. Štamparija,,Bakar,, Bor,Srpska Danica
Da je platon živ,dnevnik iz skloništa 99, 1999. Rivel ko,Srpska Danica.
Isečci,1999. Srpska Danica.
Otvoreni rudnik,izabrane pesme,Nolit,2001.
Zajednički zbornici: Dobrota Zlota I,II,III 1995-2000. Šrif,So Bor,Zemljoradnička zadruga Zlot,Srpska Danica,Štamparija ,,Bakar,, Bor.
Dulkan,roman, 1990—Gradina
JEDAN OD BORSKIH KAMARATA
Književna dela o radnicima gotovo da su sasvim proredjena danas.Daleko više je njih o adolescentima,poluseljacima-polugradjanima,pa čak i o politikantima,lokalnim vlastodršcima ili sunovratima estradnih zvezda nego li o onima čije su ruke, pa i hleb,opasani sa,, sedam tvrdih kora,,.
Rudara (ili ,,kamarata,, kako se oni medju sobom zovu) setimo se jedino kada im se dogode velike nesreće i kada čitava zemlja zavapi nad njihovim udesom i kada se razni zvaničnici razgraje nad strahotnim uslovima u kojima su živeli i u kojima ostavljaju svoja potomstva..Ali i to se čini da bi se pravi krivac zataškao...
Odista nesreće rudara dublje su,crnje i ,,mističnije,, jer su oni silaskom pod zemlju,pa čak i rijući pod njom,jednom nogom već bili u tom grobu.Trećinu svakog svog bogovetnog dana oni su pod zemljom!Dugo ćutanje o ovom svetu,,nevidljivih,, u našoj književnosti prekida,medjutim, mladi pisac Jovan S.Mitrović svojim romanom ,,Dulkan,,(132 str.),romanom-svedočanstvom i hronikom o čoveku rudaru koji je ipak doživeo duboku starost(90 godina).A neko ko poživi toliko,pa još ako dolazi iz onog crnog podzemlja svakojakih nuždi,tegoba i ponornih strasti već tim za pasioniranog pisca postaje osobeni znak ne samo malenog okruženja nego i suštih iskustava.
Ime ,,Dulkan,, na vlaškom,znači,, slatko,, i to je već prva ona oprečnost ovog romana o junaku čiji život nije ni lagodan niti sladak.A kako bi i bio takav kada i sam vazduh koji diše predskazuje povazdan njegov(njihov,kamaratski) kraj.A na kraju tog dugog usuda večno skrivenog-otkrivenog zlata, pisac Mitrović zatiče svog junaka(što je više nego simbolično) u Sanatorijumu.Onaj pravi Dulkan imao je da ispriča svojih nevolja i svakojakih dogodovština za hiljade stranica.Medjutim,pisac nije samo sakupljač,nego je onaj koji probira i ,,kopa,, za onim najdragocenijim sastojkom koji će ugraditi u svoju priču. I Više od toga,ova priča nastoji da prati hronologiju mnoštva tih Dulkana,preplet više junaka i njihovih sudbina.Javljaju se tako ovde i neke znane istorijske ličnosti, značajne dakako za istoriju Borskog rudnika,
Kao što su Šistek,Vajfert,Meždinović.Roman vremenski seže do samog nastanka rudnika,prateći potom otkrivanje novih okana,osvajanje novih horiszonata,prateći sudbinu rudnika za vreme ratova i pod raznim režimima. U ,,Dulkanu,, je storija i o čuvenom zlosrećnom madjarskom pesniku Miklošu Radnotiju koji je ovde tokom Drugog svetskog rata,,logorovao,, kod nacista devet meseci da bi pri povratku kući,tako reći na samom pragu svoje domovine,i svog doma,bio zatučen i bačen,u neki šanac.Ono što se prethodno desilo snjegovom skrhanom pesničkom dušom ostalo je za sva vremena zapisano u njegovoj,,Borskoj beležnici,,.I navodima iz ove beležnice Mitrović potkrepljuje svoju dulkansku rudarsku fresku.
Mitrovićeve prethodne knjige,,Reč približna životu,, i ,,Skok preko kože,, iz istog su tematskog kruga,iz vrela zavičaja pregršt istorodnih doživljaja što ga prate,proganjaju i koje on pomno posmatra,predano beleži,bilo kao novinar ili pak pesnik i romanopisac.
Budući da je ovaj pisac i sam ponikao tu iskraj rudarskog grotla,u ulici Kozarskoj,i da je zapamtio svekolike prozore iz života rudara još od najranijeg detinjstva,on je morao da nazre i pronikne u vek ovih podzemljaša i onih ranijih vremena.Zapravo,u životu rudara kao da se ništa i ne menja.Bez obzira koji bili naredbodavci i poslovodje,njihov položaj je vazda isti,čemeran.Postoji ta jama i jedna plata koja nekako brzo nalazi put do bircuza koji izgleda jedini je i kadar da spase suho grlo rudarske i njegove,,najdonje,, starosti. Zahvatajući jedan širi vremenski raspon u životu rudara, Mitrović se nije upuštao u detaljnije opisivanje atmosvere i svih socijalnih komponenti svakodnevice rudara.
Njegov metod je kompresivan, s čistim izvlačenjem vertikala i pogleda iskosa.Po strani ostavlja Mitrović predratna bludničenja rudara,pojedine represivne režime i ideologije,a u prvi plan izvlači ono što je kobno u sudbini pojedinca, u sudbini koja se empirijski umnožava i koja može da bude svačija,mitska. I tu dolazimo do središne ose ovog romana,do tog daje Dulkan za pisca jedna mitska pojava i figura kao što je i to mesto(Bor) jedno opšte i mitsko mesto-ono veliko ognjište(ognjilo) što svim svojim energijama skuplja iz zemlje i svojim ozračenjem okuplja toliko različite ljude..Sjateći se u mnoge nacije:Nemci,Francuzi,Bogari,Srbi,Vlasi,Crnogorci,Madjari i ko zna ko još sve ne... Svi su oni tu jer ih neodoljivo privlači jezik( i moć) zlata.
Te plemenite,žute ljuspe su magnet za svakojake zavojevače i grabljivca,one su snevana utopija i spas,zlatno runo koje svi mi podržavamo iznutra.
Ćitavu tu ludu i zanosnu spregu zlata i života Jovan S . Mitrović prati iskidanim flešovima sudbine junaka Dulkana,poslednnjeg ugarka genealoghije svoje familije sa brda zatvara se čitavih deset godina u Sanatrorijumu na Ozrenu,tu se taj život gasi,dostižući težinu deteta od trideset kilograma i konačno prelazeći u sen.Takvi izradjeni ljudi,radnici,prema kojima i sam gajim neizmerno mnogo simpatije,žive one sada poslednje životvorene kvrge života,ne predajući se još uvek sećajući se svega što ih je kroz taj jedini njihov život gonilo.Tako jedan već zaborabvljen život kroz zapis i literaturu ulazi u javnost na velika vrata ali samo-samo svojom smrću! Mitrović je u ovaj roman uneo sva svoja znanja i spisateljske tehnike,počev od intervjua,opisa i zapisa,pa do hvatanja snovidjenja.Mitrović se savršeno saživljava s materijom koju obradjuje,predaje joj se,a kako i ne bi kada je u pitanju vatra,bilo da je to ona što bije iz toplih,ljudskih očiju ili pak pulpa iz kojih ključa i valja se ceo Mendeljejev sistem. I tu pisac iznedruje reska zapažanja tvari u kojoj se ljudska duša pretvara u grumen i kad se beslovesni grumen pretvara u samu dušu!I ovde već nema nikakve dalje komplikacije filosofije,metaforike ili matematike razlomaka-znak jednakosti izmedju zemlje,rudnika i onog čoveka koji tu dela je uspostavljen i sačinjavaju jedno neraskidivo bratstvo.Roman ,,Dulkan,, Jovana S . Mitrovića čita se tako kao sam sama gorčina o ippak plemenitoj vezanosti čoveka za samo tle.
Moma Dimić, 2001.god.Razvitak,Zaječar.
******
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Feljton
ŽIVEO ŽIVOT MOMA DIMIĆ
feljton-16
RECENZIJE KOJE JE MOMA PISAO ZA MOJE KNJIGE
Skok preko kože(roman i drama 1981-1996.) Književna omladina.
Sanjam 93. pesme 1994.-Rivel ko.
Sredjivanje dnevnika,zapisi,pesme,ogledi, 1997. Gradina.
Sredjivanje dnevnika-malo pojačaj radio, zapisi,eseji,kritike 1999. Rivel ko, Srpska Danica.
Bakarna reka krvavo zlato,feljton 2004. Štamparija,,Bakar,, Bor,Srpska Danica
Da je platon živ,dnevnik iz skloništa 99, 1999. Rivel ko,Srpska Danica.
Isečci,1999. Srpska Danica.
Otvoreni rudnik,izabrane pesme,Nolit,2001.
Zajednički zbornici: Dobrota Zlota I,II,III 1995-2000. Šrif,So Bor,Zemljoradnička zadruga Zlot,Srpska Danica,Štamparija ,,Bakar,, Bor.
Dulkan,roman, 1990—Gradina
JEDAN OD BORSKIH KAMARATA
Književna dela o radnicima gotovo da su sasvim proredjena danas.Daleko više je njih o adolescentima,poluseljacima-polugradjanima,pa čak i o politikantima,lokalnim vlastodršcima ili sunovratima estradnih zvezda nego li o onima čije su ruke, pa i hleb,opasani sa,, sedam tvrdih kora,,.
Rudara (ili ,,kamarata,, kako se oni medju sobom zovu) setimo se jedino kada im se dogode velike nesreće i kada čitava zemlja zavapi nad njihovim udesom i kada se razni zvaničnici razgraje nad strahotnim uslovima u kojima su živeli i u kojima ostavljaju svoja potomstva..Ali i to se čini da bi se pravi krivac zataškao...
Odista nesreće rudara dublje su,crnje i ,,mističnije,, jer su oni silaskom pod zemlju,pa čak i rijući pod njom,jednom nogom već bili u tom grobu.Trećinu svakog svog bogovetnog dana oni su pod zemljom!Dugo ćutanje o ovom svetu,,nevidljivih,, u našoj književnosti prekida,medjutim, mladi pisac Jovan S.Mitrović svojim romanom ,,Dulkan,,(132 str.),romanom-svedočanstvom i hronikom o čoveku rudaru koji je ipak doživeo duboku starost(90 godina).A neko ko poživi toliko,pa još ako dolazi iz onog crnog podzemlja svakojakih nuždi,tegoba i ponornih strasti već tim za pasioniranog pisca postaje osobeni znak ne samo malenog okruženja nego i suštih iskustava.
Ime ,,Dulkan,, na vlaškom,znači,, slatko,, i to je već prva ona oprečnost ovog romana o junaku čiji život nije ni lagodan niti sladak.A kako bi i bio takav kada i sam vazduh koji diše predskazuje povazdan njegov(njihov,kamaratski) kraj.A na kraju tog dugog usuda večno skrivenog-otkrivenog zlata, pisac Mitrović zatiče svog junaka(što je više nego simbolično) u Sanatorijumu.Onaj pravi Dulkan imao je da ispriča svojih nevolja i svakojakih dogodovština za hiljade stranica.Medjutim,pisac nije samo sakupljač,nego je onaj koji probira i ,,kopa,, za onim najdragocenijim sastojkom koji će ugraditi u svoju priču. I Više od toga,ova priča nastoji da prati hronologiju mnoštva tih Dulkana,preplet više junaka i njihovih sudbina.Javljaju se tako ovde i neke znane istorijske ličnosti, značajne dakako za istoriju Borskog rudnika,
Kao što su Šistek,Vajfert,Meždinović.Roman vremenski seže do samog nastanka rudnika,prateći potom otkrivanje novih okana,osvajanje novih horiszonata,prateći sudbinu rudnika za vreme ratova i pod raznim režimima. U ,,Dulkanu,, je storija i o čuvenom zlosrećnom madjarskom pesniku Miklošu Radnotiju koji je ovde tokom Drugog svetskog rata,,logorovao,, kod nacista devet meseci da bi pri povratku kući,tako reći na samom pragu svoje domovine,i svog doma,bio zatučen i bačen,u neki šanac.Ono što se prethodno desilo snjegovom skrhanom pesničkom dušom ostalo je za sva vremena zapisano u njegovoj,,Borskoj beležnici,,.I navodima iz ove beležnice Mitrović potkrepljuje svoju dulkansku rudarsku fresku.
Mitrovićeve prethodne knjige,,Reč približna životu,, i ,,Skok preko kože,, iz istog su tematskog kruga,iz vrela zavičaja pregršt istorodnih doživljaja što ga prate,proganjaju i koje on pomno posmatra,predano beleži,bilo kao novinar ili pak pesnik i romanopisac.
Budući da je ovaj pisac i sam ponikao tu iskraj rudarskog grotla,u ulici Kozarskoj,i da je zapamtio svekolike prozore iz života rudara još od najranijeg detinjstva,on je morao da nazre i pronikne u vek ovih podzemljaša i onih ranijih vremena.Zapravo,u životu rudara kao da se ništa i ne menja.Bez obzira koji bili naredbodavci i poslovodje,njihov položaj je vazda isti,čemeran.Postoji ta jama i jedna plata koja nekako brzo nalazi put do bircuza koji izgleda jedini je i kadar da spase suho grlo rudarske i njegove,,najdonje,, starosti. Zahvatajući jedan širi vremenski raspon u životu rudara, Mitrović se nije upuštao u detaljnije opisivanje atmosvere i svih socijalnih komponenti svakodnevice rudara.
Njegov metod je kompresivan, s čistim izvlačenjem vertikala i pogleda iskosa.Po strani ostavlja Mitrović predratna bludničenja rudara,pojedine represivne režime i ideologije,a u prvi plan izvlači ono što je kobno u sudbini pojedinca, u sudbini koja se empirijski umnožava i koja može da bude svačija,mitska. I tu dolazimo do središne ose ovog romana,do tog daje Dulkan za pisca jedna mitska pojava i figura kao što je i to mesto(Bor) jedno opšte i mitsko mesto-ono veliko ognjište(ognjilo) što svim svojim energijama skuplja iz zemlje i svojim ozračenjem okuplja toliko različite ljude..Sjateći se u mnoge nacije:Nemci,Francuzi,Bogari,Srbi,Vlasi,Crnogorci,Madjari i ko zna ko još sve ne... Svi su oni tu jer ih neodoljivo privlači jezik( i moć) zlata.
Te plemenite,žute ljuspe su magnet za svakojake zavojevače i grabljivca,one su snevana utopija i spas,zlatno runo koje svi mi podržavamo iznutra.
Ćitavu tu ludu i zanosnu spregu zlata i života Jovan S . Mitrović prati iskidanim flešovima sudbine junaka Dulkana,poslednnjeg ugarka genealoghije svoje familije sa brda zatvara se čitavih deset godina u Sanatrorijumu na Ozrenu,tu se taj život gasi,dostižući težinu deteta od trideset kilograma i konačno prelazeći u sen.Takvi izradjeni ljudi,radnici,prema kojima i sam gajim neizmerno mnogo simpatije,žive one sada poslednje životvorene kvrge života,ne predajući se još uvek sećajući se svega što ih je kroz taj jedini njihov život gonilo.Tako jedan već zaborabvljen život kroz zapis i literaturu ulazi u javnost na velika vrata ali samo-samo svojom smrću! Mitrović je u ovaj roman uneo sva svoja znanja i spisateljske tehnike,počev od intervjua,opisa i zapisa,pa do hvatanja snovidjenja.Mitrović se savršeno saživljava s materijom koju obradjuje,predaje joj se,a kako i ne bi kada je u pitanju vatra,bilo da je to ona što bije iz toplih,ljudskih očiju ili pak pulpa iz kojih ključa i valja se ceo Mendeljejev sistem. I tu pisac iznedruje reska zapažanja tvari u kojoj se ljudska duša pretvara u grumen i kad se beslovesni grumen pretvara u samu dušu!I ovde već nema nikakve dalje komplikacije filosofije,metaforike ili matematike razlomaka-znak jednakosti izmedju zemlje,rudnika i onog čoveka koji tu dela je uspostavljen i sačinjavaju jedno neraskidivo bratstvo.Roman ,,Dulkan,, Jovana S . Mitrovića čita se tako kao sam sama gorčina o ippak plemenitoj vezanosti čoveka za samo tle.
Moma Dimić, 2001.god.Razvitak,Zaječar.
******
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Постови
