FELJTON 

  
     22.       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

Брестовац, село близу Бора, домаћин републичке смотре Сусрети села.  

БРЕСТОВАЦ СЕЛО  ЗА 21.ВЕК

Финале  18. И 19.октобра

Очекује се близу 1000 учесника из  културно уметничких друштава Србије,која су изборила право за  завршну  манифестцију.

У оквиру овогодишње  манифестације  СУСРЕТИ СЕЛА СРБИЈЕ, од неколико хиљада учесника , колико је било  ,током ове године, Брестовац  ће од 18.до 19.октобра бити домаћин 6 културно уметничких друштава са близу 1000 учесника.

У Брестовцу,селу  близу Бора,припреме за  ову велику културно уметничку манифестацију су већ почеле. Реновирају се  сеоски путеви,довршава се шеталиште поред брестовачке реке, реновира се  водоводна мрежа и канализација.И оно што је најважније,завршава се  реконструкција Дома културе и велике сале. Желимо да све госте дочекама као прави домаћини,што је и одлика народа овога краја, каже Сима Чујкановић, председник  Месне заједнице.

Инче Брестовац,  је село удаљено од Бора само четири  километра, први запис о селу датиара још из поичетка 18.века..Има  близу 4000 становника, а највећи број житеља је из Тимочке крајине, али се претпоставља да су први насељеници из Алмуша у Румунији…У  атару овог села налази се чувена Брестовачка бања, где се  сваког лета одржава манифестација ДАНИ ПРЕОБРАЖЕЊА..Село има   активно културно уметнички друштво ЂИДО, спортски клуб  БРЕСТОВАЦ. Прошлогодишњи је  победник  републичке манифестације Сусрети села,под називом “Од маја до маја” и покушаће да  ову титулу задржи јер за то има све услове.

Од Министарства за пољопривреду,водопривреду и шумарство добијено је 5,8 милиона динара,у склопу пројекта СЕЛО ЗА 21.ВЕК.Скупштина општине Бор ће за  комуналне послове издвојити  1,2 милиона динара.Очекујемо да нам помогне и Министарство културе, а добродошла је и помоћ многих донатора, додаје Чујкановић.

Јон Мирт

sledi nastavak

FELJTON 

  
     23.       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

Борска јама му се посрећила

ЂОРЂЕ ВАЈФЕРТ ПРВИ  ВЛАСНИК КОНЦЕСИЈЕ  БОРСКОГ РУДНИКА

Нестају И последња обележја  о Ђорђу Вајферу

Само две плаве табле,на почетку И крају улице, са  натписом   УЛИЦА  ЂОРЂА ВАЈФЕРТА  једина су  обележја које има  овај, заслужни ,некадашњи, први власник  борског рудника.

И када идуће године,после 105 година,рудник  ,по други пут ,добије новог  власника,сигурно ће  И то нестати.Као што је 11.августа 1981.година нестало извозно окно ВАЈФЕРТ, које је  изграђено 1926.године.

То   највеће скип окно у историји рударства,сасечено је у парчиће  И  отишло у старо гвожеђе.

Узалудни су били захтеви грађана да се  тај највећи неми сведок прошлости борске јаме сачува за нове  генерације,или као туристичка атракција града.

Тако нестају   последњи  трајни белези о Ђорђу Вајферту у Бору..А ово име је поред  Фрање Шистека,најзаслужније за  постојање борског рудника злата И бакара,о коме се  последњих година  доста прича.

Ђорђе Вајферт рођен је у1850.године у Панчеву у пиварској породици.

Отац му је био власник пиваре у Панчеву И Београду.У Панчеву је завршио нижу реалку, у Будимпешти трговачку академију,а у Баварској пиварски одсек..

Међутим,пиварскиим занатом се никада није бавио од 1872.године са оцем ради на истраживању   костолачког угљенокопа .Касније је радио на истраживању Авале,Костолца И Мироча.Ова истраживања  нису била од користи ,изгубио је близу 730.000 динара,што је у то врееме било доста  пара.Поред  губитака он 1897.године почиње да истражује руду  бакра  у Бору.,И баш то истраживањхе му се посрећило.Проналаском  борске руде бакара надокнадио  је све што је изгубио у рударству.

Да би 1903.године отворио Борски рудник И био власник прве концесије за његову експлоатацију  наредних 5о година.

Међутим рудник су откупили Французи И експлоатисали до  1914.године.У току И  И ИИ светског рата,рудник преузоимају Немци,а од 1944.године  до данашњих даана, је  власништво радничке класе,односно  државе.

Вајферт се није истицао само у рударству.Од 1883. до 1889.године био је вицегувернер Народне банке,један од њених оснивача,а за гувернера је изабран 1911.године И био на њеном челу  до 1926.године.Био је И почасни  председник Индустријске коморе И председник  познатог новчаног завода БЕОГРАДСКА ЗАДРУГА.

Вајферт није био само индустријалац ,банкер И  истраживач.,већ И страсни колекционар..Ово је наследио од оца Игњата И брата Хуга.У народном музеју у Београду, постоји збирка од 14114 примерака кованог новца,од антике до савременог доба.

Биографи Ђорђа Вајферта  једном реченицом описали су његов живот :

``Он је пример.Он је истоприја.Он је успех.``Да није био  изузетно вољен од стране јавности И он је сам забележио у својим белешкама 1912.године, између осталог И ово

‘’..Тендециозно је писање  ‘’Самоуправе ‘’ о посети престолонаследника  у Бору,штуро И никакво.Ја сам ту имао занимљива излагања,а они ме само једном поменули..’’,пише између осталог Вајферт.После његове смрти 1937.године  пронађена је И објављена ‘’Белешка о Борском руднику И рудишту.’’

Јон Мирт