FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

        44       Најсликанији објекат у  Бору

                ТЕРЕТНИ КАМИОН  ЗАНИМЉИВ  ЕКСПОНАТ

                

У центру града  паркиран камион тежак  17о тона

У центру Бора,ипаркиран је један од најзанимљивијих тешких камиона.

Грдосија камион, побуђује пажњу и интересовање многих када дођу у град бакра.

Од 2о експоната,ииз техничке збирке,колико  је до сада смештено у парку Музеја на отвореном,доминантно место заузима теретни камион ЈУНИТ РИГ УНИКЛИД.

Музеј рударства и металургије који је поставио ову изложбу машина и уређаја, који су некада употребљавани у Басену Бор, овај теретни камион добио је из радионице Површинског копа. Мајстори из ове радионице  монтирали грдосију  два месеца из расходованих делова.

Камион је тежак 105 тона,а нпосивост  му је 17о тона руде, ивисок је као двоспратна  зграда,а широк  7 метара.

 Некадашња вредност  овог  тешкаша била је више десетина  милиона  долара.

 Јон Мирт
 sledi  nastavak 

 

 FELJTON 

  
                               SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

                 СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

        43,          Бронзани мађарски песник Миклош Радноти по трећи пут у Бору

                   У БОРУ СЕ НАЛАЗИ ЈЕДИНИ СПОМЕНИК СТРАНОМ ПЕСНИКУ У                          ОВОМ  ДЕЛУ СРБИЈЕ    

                   100 година од рођења Миклоша Раднотија

 

На обалама борског језера 1979.године постављен је споменик мађарском песнику Миклошу Раднотију,који је крајем 1944.године као логораш радио у борском рудмнику.

Тај боравак овековечио је стиховима који су објављени у збирци БОРСКА БЕЛЕЖНИЦА. Последње дане живота Радноти је песмама поистовећивао са људским трагичним животом

Над нама фркће гнусоба смрт, трулом су мртвацу завиделе живе сени.док им се на столу отровна чаша пени…

Пре него што је из Бора кренуо,новембра 1944.године, усиљеним маршом ,са осталим логорашима за Мађарску, у заглављу БЕЛЕЖНИЦЕ на више језика, па и на српскохрватском,написао је :

Овај нотес садржи стихове мађарског песника Радноти Миклоша.Он моли налазача да текст пошаље на адресу свеучилишног професора...

Адреса и име професора су делимично избрисани,као и неке странице БОРСКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ.

Међутим порука је нађена у задњем џепу убијеног Раднотија,две године касније,када је његово тело есхумирано..Био је то доказ да је песник Радноти стигао само до Абде.где је 8. новембра 1944.године убијен,од стране мађарских војника.А са собом је носио наду да ће се ипак вратити ,то најбоље сведоче стихоиви из песме ПИСМО ЖЕНИ Лебдим ко прах у светлу.Појављујем се за час и нестајем..Љубоморно те кушам..ти ме волиш зар не ..У дубини слутим пустош нему,глуву,крикнем,јер тишина урла ми у уву, али одговор на то нигде није из ратом смамљене Србије,а ти си далеко.. Тако је 1979.године, и објављено трајно сведочанство о тешком робијашком животу у Бору за време II светског рата.Зато су му се Борани и одужили величанственим спомеником рад мађарског вајара Имре Варге.Споменик је постављен близу места где је била барака ,на борском језеру .Све до 3о .септембра 2001.године било је то стециште наших и песника Балкана,који су долазили да се поклоне сенима песника трагичара.,кога упоређују са Иваном Гораном Ковачићем

Међутим, ловци на бакарне ресурсе су споменик тежак 480 килограама, украли и претворили у старо бакер. Тако је први и једини споменик страном песнику, у овом делу Србије,са борског језера нестао и отишао у неку приватну ливницу.

На иницијативу песника Бора и преводиоца Стевана Молнара споменик је поново изливен и постављен испред Дома здравља у Бору.

Нови ,стари, споменик је сада тежак 44о килограма и коштао је 40.000 евра.

Тако је мађарски песник, сада, бронзани Миклош Радноти по трећи пут ,али трајно дошао у град бакара.И скоро да нема стране делгације,а посебно мадарске која не посети и положи цвееће на споменик Радниотију.

У  Мађарској се обележена 100 годишњица од рођења овог великог песника.Тим поводом у Бору ће бити објављена прва збирка песнаама Миклоша Раднотија ПАГАНСКИ ПОЗДРАВ .У току су преговори са носиоцем ауторских права у Мађарској.Миклошева,жена Фани,којој је посветио неколико натолгијских песама, умрла је у 99 години живота пре неколико месец,рекао нам је Стеван Молнар.

Јон Мирт

sledi  nastavak

......................

 FELJTON 

                      

            SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

42.       У БОРУ ЈЕДИНА ФАБРИКА ЗА ПРОИЗВОПДЊУ ЗЛАТА НА БАЛКАНУ

            ДО САДА ИЗЛИВЕНО  ОКО 170 ТОНА ЗЛАТА

           ПРОИЗВОЂАЧИ ЗЛАТА НАЈСИРОМАШНИЈИ  РАДНИЦИ 

 

У Бору  постоји  једина фабрика у бившој Југославији,сада Србији,И на Балкану,у којој се производи  злато И сребро,али И селен,платина И паладијум.

Капацитети Златаре су око 5 тона злата годишње,до 100 тона сребра И 80 тона селена.

Највећа производња злата је била 1973.године- 5.196 килограма,а сребра 48.125 килограма.

Од 1936.године до данас из златаре је изашло око 170 тона злата.

Злато се топи на 1.15о степени И лије прво у полуге тешке  30 килограма,у зависности од купца,најтраженије су полуге од 12,5 килограма.Са чистоћом злата четири деветке, 99,99..

Једна полуга злата која се излије у борској златари тешка је 12,5 килограма И кошта око 280.000 долара.

Највећа пословна анегдота међу златарима је ко потигне  затну полугу са два прста његова је.До сада ником то није успело..У златари има 39 запослених радника.

Радници борске златаре  имају најниже плате у Басену Бор.

Од грама злата може се извући ултаратанка жица дуга више од 2 км,или лист површине квадратног метра.При позлаћивању може се постићи да 1.000 листића  имају укупну дебљину свега милиметар,односно сваки  по микрометар.Листићи легуре злата за  позлаћивање,зависно од  додатка,могу бити И различитих боја.

На   изложби у Лондону приказано је 12 листића у 12 боја.

Јон Мирт

 
sledi  nastavak