UNIVERZUMM KRAJ FELJTONA
ЧУДО СЕ ДЕШАВАЛО У РУДНИКУ
ЗА РУДАРЕ СА СЕЛА НАЈТЕЖЕ ЈЕ БИЛО У ТОКУ ПРОЛЕЋА
ЧЕКАЛА ИХ ЈЕ ЈАМА И СЕЗОНСКА СЕТВА
Чекајући, да нам диспечер, да сагласност за улазак у Вајферт лиифт за силазак на девети хоризонт, Јела, лампарка, поче своју причу шта јој се јуче догодило. Каже: - У осам сати јавили ми да је на деветом хоризонту, дошло до несреће и да хитно позовем Ацу Николића, из Чете за спасавање, а Миладин да спусти корпу што пре. Не прође ни десетак минута, а из деветог хоризонта већ излазе спасиоци носе рудара, нисам могла да га препознам, увијена му глава и крвава му је лева рука, прихватих ја његову карабитушу и они одоше. Не прође много времена и у доба доручка, чујем ја причу, не знам ко је прича, када смо само ја и лапа поред мене. Сигурно то она мрмољи, док из ње излази гас она коју сам мало час санирала, извадила карабит и очистила, а још увек је топла, а ја чујем причу:
-Не секирај се Јело, није ништа. Два камарата симулирала повреду, само да узму боловање, како би отишли на село, да заврше пољопривредне послове који су у току. И сама да знаш да је за рударе из околних влашких села највећи проблем у току пролећа, када је пуно посла у пољопеивреди, а они не могу да добију одсуство, па ето тако се сналазе. Нећеш веровати, овоме што су га сада изнели, кобајаги пресекли су мали прст, као бушалица га прецвиковала, и наравно сада иде на боловање пет месеци док не заврши све послове око пољопривред. Ето то ти је оно; Јело, да се власи не сете! На то ће лепа Јела да одговори бољом причом карабитуши:- Слушај сада ти ово лепотице моја златна, да ти ја кажем то исто.. Али, у тај час зове диспечер Миладин и каже: - Kорпа је спремна, може да дође по новинара!
Јела, добацује: - причекај мало, новинару није баш добро, да се мало спреми за улазак у јаму.
На све ово лампарка Јела се слатко насмејала, и само настави причу са својим невидљивим саговорником, док новинар слуша и преврће очима:
-Аали, неко се други сети још боље работе. Замисли, када су блокирали трећи хоризонт, немерно нису добро учврстили платформу са десне стране и наравно рудар је пропао у четврти хоризонт, али његовом срећом задржао се за паламар и није пропао, али се сав искршио, поломио руке и ноге.Чак је и била прича, да је ту огромну платформу планирао да узме главни инжењер и да је однесе на борско језеро да је постави као сплав. То је била њихова прича, а мени његова карабитуша, каже,- да је све то исценирано, како би дотични отишо на боловање да завршава пољоприврене послове, а поред тога ишо је два месеца у бању на рехабилитацију. Ето шта све јадни сељци рудари не чине како би одржали и рудник и пољопривреду, завапи лепа Јела и позва Миладина да пошаље корпу по новинара. Али, новинар , заврте главом да то не жели, и она се поново јави диспеечеру да не шаље корпу. Али, и новинар је имао своју причу на ову тему...
- Сада ми је све јасно, како се у јами и у погонима рудника саботира, када се нешто жели, а ја сам управо због тога кренуо у јаму да сазнам и о томе да пишем. Како је то било могуће да у тренутку када је друг Тито са Каундом боравио у Бору, цела композиција, пуна руде, са скип окна трећег хоризонта, пропадне у шахту уместо да оде на дробљење, То је огромна материјална штета, која нема објашњење. Или како је то могуће да баш у тренутку када у погонима рудника борави опет наш друг Тито, човек остане без главе, док је био окренут лицем према Титу, на њега се сјурило клатно висеће дизалице. И сада је питање, коме је она била усмерена, односно намењено..
Захваљујући карабитуши и Јели, лепој лампарки, сазнали смо ове приче од пре педесет година, које до сада нико није знао нити спомињао, ето сада знате, и то је тако било и тачка. Други пут, кроз много година, неко ће наставити Пут у тачку новим причама, али ви драги моји Борани немојте дозволити да се неке приче сакривају од вас и ви сте део историје овог града и рудника злата.....
.КРАЈЕМ 2021.ГОДИНЕ ОВАЈ РУКОПИС ЈЕ ОБЈАВЉЕН У ЕЛЕКТРОНСКОЈ ФОРМИ НА ПОРТАЛУ ,,УНИВЕРЗУММ,, У 25 НАСТАВАКА И ИМАО ЈЕ БЛИЗУ 7.000 ПРЕГЛЕДА. НАЈВИШЕ ЧИТАЛАЦА ЈЕ БИЛО ИЗ СРБИЈЕ, АМЕРИКЕ, РУСИЈЕ, ИРСКЕ, ШПАНИЈЕ, ХРВАТСКЕ, ИТАЛИЈЕ, КАНАДЕ. НЕКИ ЧИТАОЦИ СУ СЕ ЈАВИЛИ И ПОСЛАЛИ СВОЈЕ ТЕКСТОВЕ, КОЈИ ЋЕ БИТИ САСТАВНИ ДЕО ОВЕ КЊИГЕ. АУТОР СЕ СВИМА ЗАХВАЉУЈЕ НА САРАДЊИ. ПОСЕБНУ ЗАХВАЛНОСТ АУТОР ШАЉЕ КЊИЖЕВНОМ КЛУБУ СИРИН, ПОРТАЛУ БОРСКА РАЗГЛЕДНИЦА, КЛУБУ ЉУБИТЕЉ А КРАТКИХ ПРИЧА И САВЕЗУ ДРУЖЕЊA КЊИЖЊВНИХ СТВАРАЛАЦА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА. ВАШИ ЗАПИСИ СУ ПОШЛИ НА ПУТ У ТАЧКУ. ПА СРЕЋАН ИМ ПУТ У БУДУЋНОСТ
****** УМЕСТО ПРЕДГОВОРА
Пут у тачку је наставак фељтона ,, БАКАРНА РЕКА КРВАВО ЗЛАТО,,- књиге која је у издању Штампарије бакар и Српске Данице из Бора, објављена још 2004.године и за коју је тада рецензију написао Мома Димић. Управо та рецензија важи и за други део !!! НАРАВНО, ОПЕТ ЈЕ ТЕМА РУДАРСКИ ЖИВОТ БОРСКИХ КАМАРАТА, АЛИ САДА О ТОМЕ СВОЈУ ПРИЧУ СВЕДОЧЕ КАНДЕЛАБРЕ,КАРАБИТУШЕ И РУДАРСКЕ ЛАМПЕ. БИЛИ СТЕ У МОГУЋНОСТИ, ПОШТОВАНИ ЧИТАОЦИ ДА И ВИ КАЖЕТЕ ВАШЕ ПРИЧЕ И РУДАРСКЕ ИМПРЕСИЈЕ, ШТО СУ НЕКИ И УЧИНИЛИ И ПРЕПОЗНАЛИ ЗАГОНЕТКУ..ЗАШТО О ТЕШКОЋАМА ПРИЧАЈУ КАНДЕЛАБРЕ, А НЕ САМИ РУДАРИ. ИЗДАВАЧ ЋЕ ЗАПИСЕ ЧИТАЛАЦА ПРИХВАТИТИ КАО САСТАВНИ ДЕО ФЕЉТОНА.... ПУТ У ТАЧКУ --------- ------
Ово су приче, из рударског живота,које не казују рудари,но њихове канделабре. То су истините приче које су спремне да пођу на Пут у тачку, како би убедљивије сведочиле о времену и приликама о којима камарати тешко говоре. Има још много прича, али и ове су довољне, да посведоче, какво је то рударење од пре сто година било. Зато, свака прича сада изгледа невероватна, зато што је казују канделабре, јер здрав људски мозак, замућен, мукама, сиромаштвом, бедом и алкохолом, никада то неће казати. Какво је тешко време када сви желе то проклето злато. Због њега се чудеса чине и ратови воде. Или да је то само нека измишљотина, имагинација, сажета једном реченицом: ,,Горак је рударски хлеба са девет кора!,, Данас је друго време, време технике, па и у рударству су присутне машине. Сада у последње време, све је више присутна електротехничка лавина Рудар је ту само да управља њоме и то по налогу великих сила, које желе само злато и злато.О томе ће сведочити нови Пут у тачку. Ја сам настојао да у свих мојих двадесет књига, забележим само кап истине, која никада неће нести да капље низ овај вечни Пут у тачку. Већ сутра и за још педесет година, све ће то можда радити роботи. И злато ће бити, опет злато, највећа људска мука. ****** Мома Димић је још 2004.године у књизи ,,БАКАРНА РЕКА КРВАВО ЗЛАТО-ФЕЉТОН, о мојим књигама између осталог писао, а и овај рукопис Пут у тачку, може да се потпише под истом рецензијом: -Митровићеве претходне књиге,, Реч приближна животу,, , ,,Скок преко коже,, , ,,Дулкан,, , ,,Отворени рудник,, из истог су тематског круга, из врела завичаја, прегршт истородних доживљаја што га прате, прогањају и које он помно посматра, предано бележи, било као новинар, песник и романсијер. Будући да је овај писац и сам поникао ту испред рударског гротла, у улици Козарској, и да је запамтио свеколике призоре из живота рудара још из најранијег детињства, он је морао да назре и проникне у век свих подземљша и оних ранијих времена. Заправо у животу рудара као да се ништа не мења. Без обзира који били њихови наредбодавци и пословође, њихов положај је вазда, чемеран. Постоји та јама и та бедна плата која некако брзо налази пут до бирцуза који изгледа једини је и кадар да спасе сухо грло рударске старости и истине. Митровић се упушта у детаљније описивање рудника кроз догађаје, личности и историјске преврате код нас у минулих сто година. Ова књига фељтон, чита се као горчина о, ипак, племенитој везаности човека за само тле.Овде нема никакве филозофије, метафоре или математике разломка, овде је знак једнакости између земље, рудника и оног човека који ту дела већ сто година. М. Димић ****** Има још, али и ово је довољно, за Пут у тачку. Ова слова су оставила видљиве вреле трагове наших предака и наше прошлости, која ће бити светли путоказ нашим потомцима, да смело и храбро корачају у нове путеве њихове будућности. ИСТОРИЈА БОРСКОГ РУДАРСТВА 1903- 2022. ВЛАСНИШТВО СТРАНОГ КАПИТАЛА -Французи 1904-1914. -Немци 1914-1918. -Французи 1918-1941. -Немци 1941-1944. Свој на своме -МИ РАДНИЦИ ПРЕУЗИМАМО БОРСКИ РУДНИК 1944- 2018. ПРИВАТИЗАЦИЈА -Кина- ЗИЂИН 2018-.... ******************************
Постови
