UNIVERZUMM****FELJTON *** PUT U TAČKU 

ФЕЉТОН ЈЕ ВЕЋ УШАО У ШТАМПУ,

А ВИ ЈОШ УВЕК ШАЉЕТЕ ВАШЕ ПРИЧЕ И КОМЕНТАРЕ. 

ЖУРИМ ДА ИХ СПРЕМИМ НА ОВАЈ ПУТ. А ПОЗИВ ЗА СПОНЗОРЕ И ДАЉЕ ЈЕ ОТВОРЕН, ЈАВИТЕ СЕ !!

БИЛО ЈЕ ОВОЛИКО ОТВАРАЊА ФЕЉТОНА Укупно приказа странице 73,023 !! 

 

 Некадашњи твоји јунаци су сада пензионери и отишли су у заборав. Рудник сада има новог власника Кинезе, то је посебна тема за тебе, а не само прошлост рудника, како неко већ рече у једном коментару. Али велико је и питање: Зашто наши рудари раде за Кинезе, еј у сред Србије ти радиш за Кинезе. Знам имају велике плате. Значи продали су се за велике плате,а користе наше благо. Може да се прича о томе, али како ће сада канделабре да причају, када рудари не смеју, а и незнају језик њихов. Само има да испуштају дим да се рудари и становници Бора гуше у диму и кашљају. Жалосно много, како смо се продали Кинезима. Али, ми смо на све то навикли, кроз шта све нисмо прошли и ко се све није отимао за наше злато. Ово не бих смео јавно да кажем, али ево моја канделабра ми диктира: -Опорука коју сам оставио мојој деци више не важи. Повлачим је. Нећу да ме сахране овде, иако сам овде већ педесет година, ту сам завршио све школе и факултет, рођена су ми ту и деца и унуци. Нећу овде, хоћу да ме сахране у моју лепу Шумадију, а не у Бор кога сам исто толико волео. То ће постати кинески град сигурно јер су све почели да узимају једно по једно, па ће сигурно узети и гробље, опрости-боже !                                                                       Грозден Шумадинац из Бора, али враћа се у своју Шумадију сигурно

 

 

. ****** Ово путовање кроз прошлост рудара у Бору је права драма, или би могла да буде драматизован роман, јер је читав живот рударски такав, само што се о томе не прича јавно. Најважније је да су ти исти рудари ископали руде бакра и злата и да од тога сада може да се комотно живи. Златом се сада највише кинђуре, намигуше и старлете и оне се не скидају са телевизије. О онима који то злато копају не причају на телевизији и не пишу у новинама. Они о рударима пишу само два пута годишње, када је 6.агуст Дан рудара, или када се деси нека рударска несрећа. А иначе, имају редовне емисије о разним небитним стварима у нашем животу. Ни сада када су рудник преузели Кинези не пише се ништа о негодовању мештана околних села па и самога Бора. Када буде дошла та велика несрећа, да овде они буду газде, када преврну сва брда одавде до Мајданпека и када нам испразне села и прекопају путеве, е биће касно да се било шта напише, јер неће имати ко да чита, нити ће постојати путеви где могу да се твоје рударске приче казују ! Драги мој пишче, поздравља те бивши металуршки техничар, сада пензионер Сава .