O ŽIVOJINU STANIĆU,MUZIČKOM UREDNIKU,RTV BOR  U PENZIJI (1948-2017.)

 

OTIŠAO SI  SAMO, U DUBINU ISKONA,DA VEČNO  
 SANJAŠ, MOJ  TREĆI BRATE I PRIJATELJU !!!!!!

 Samo što sam izašao iz bolnice, zatekla me je  strašna vest, zauvek je otišao  Živojin Stanić, prvo moj  ,,treći brat,, pa onda sve ostalo,  muzički urednik, muzički pedagog, veliki  pobornik narodnog stvaralaštva, I nadasve  ljudina za sve…Samo dan pre tog večnog odlaska,pozvao me telefonom i  ljutio se  na mene što mu nisam javio da  sam u bolnici tako dugo, ne bi li me posetgio…

I sada   ne mogu sebi prevaliti  preko mozga sliku da  je otišao fizički za navek…U vazduhu pored mene još mi titra   slika njegovog lika i čujem njegov izoštren dobroćudni glas…Samo u nekoliko minuta kao preko filmske  trake  prelete svi   važni zajednički dani…

A taj  film počinje   davnih šezdesetih godina,  preko  odmarališta za decu ;;Savača,,  kada se u stavu mirno svi pioniri, drže za ruke i pevaju pioniursku himnu, a ja čujem kako mi  Žika šapuće: ,,Ti ,,crveni mali,, ne pevaj toliko glasnio, čuće te čika Reh  i izbaciće te iz hora..otvaraj samo usta, ja ću  umesto tebe da pevam,,!!! Onda se  redjaju slike dečjih nestašluka izmedju   klinaca iz kozarske ulice ,centra i drugog kilometra... Potom dolazi  školovanje, pa zajedničko  letovanje, na moru,pa nezaboravan boravak na  Konavskim dvorima,, kod Dubrovnika...

O    zajedničkom poslu i neću ni reč da kažem, ni sličicu da  vidim prekriću je suzama..., to nam je  bila  velika profesionalna obavbeza, a obavljali smo je   baš kako  dolikuje  nama...Visokoprofesionalno... Ali, oću da pomenem  sliku scene,  radjanja  njegovog  sina  Miloša... Marinela je u bolnici sa tek rodjenim  mališanom,  a Žika bos maršira usred zime  bolničkom ulicim  sve do  stana,  kaže : ,,ja sada marširam umesto moga  budućeg vojnika idemo brate  Jovo, ovako do kuma na četvrti kilometar...,, Ej  četri kilometra Žika  bos po snegu gazi, ne  primećuje ladnoću od sreće, u srcu mu je  toplo i milo...rodio mu se  sin !Miloš ... Izdvajaju se   još i ove slike:Festival dečje muzike u Donjem Milanovcu.,, Jovo, neka ide  ceo festival onaš program, deca to zaslužuju, ja sam im obećao, kaže mi  bojažljivo kao da  neće ići sve u  emisiju MPR...  ..Pa odlasci  na surete sela,pa  skoro na sve kulturne manifestacije u Timočkoj  krajini.. Posebno sa Rtnja, sa ,,Crnorečja u pesmi i igri,, žurimo da se uključimo u program Radio  Bora, a on kaže: ..;; ajde da svratimo kod profesora  Devića , i sa njim razgovaraj uživo i eto ti  prilog.,,...Pa  sličica sa pčelama... Ja sam bio mlad  pčelar, a on mi kaže idemo kod mog  deda Jove u Vratarnicu , on je   vrhunski pčelar...Voleli smo i kapljucu..ali umereno..ispraćam ga ja sa slave i pitam  Žiko ideš pravo kući,a on kaže:.. ajde bre  Jovo, pa gde ću... znam sve...jeste pravo ulicom  Treći oktobar pa pravo Albanske spomenice.... I tu \ivotnu filmsku  traku više  ne mogu da stignem...sve me strah da ću nešto izostaviti...I izostavio sam sigurno, ali nisam zaboravio...Nisam zaboravio  berbu groždja, nisam zaboravio krečenje, nisam zaboravio...i nikada neću  još mnogo toga...  Zato što  prijatelji  nikada ne umiru..

Živojin Stanić, je otišao da večno muzicira, otišao je u legendu, ali i dok je bio živ bio je sanjar i legenda..Kud god se kretao i što je god govorio melem je za dušu običnog ćoveka,a posebno za dečju dušu. NEKA OVE SLIKE  NASTAVE PRIČU O ŽIVOJINU STANIĆU , MUZIČKOM UREDNIKU   RTV  BOR  (1948-2017.)