feljton
REKLA-KAZALA
Druga priča o skrivenom zlatu je još
ubedljivija i konkretnija. Pretočena je u scenario za televizijsku seriju pod nazivom
“Na rimskom putu-zlatna groznica”
koja je ponudjena televiziji B. Tačno se navode mesta gde zlato treba tražiti i koje predele
treba snimati.
Smatra se da je tu boravilo i pleme
Guduščana i kada su
nakupili dosta zlata, otišli su odatle, sa namerom da od Rimljana kupe zemlju.
Pošto nisu mogli da ponesu zlato koje su imali, morali su da ga tu sakriju.
Drugo, treba detaljno pretražiti rgotsko
brdo, mesto poznato kao Argentanus. Grad srebra i zlata, koji nije kao većina gradova nadživeo rimsko društvo
i, kao nasledje, ostao samo u ruševinama.
U Feliks Romulijani, ispod jugoistočnog bedema, postoji riznica zlata.Tu
se nalazi i zlatna stolica cara Trajana, koju je sakrio sam Gaj, najveći progonitelj hrišćana.
Tu je i borsko jezero, i podzemni
bunker pored hotela Metalurg. Nekada najmoderniji hotel propao je zbog tog
zlata. Priča
se da su gosti hotela tu svake noći slušali svadju zlatolovaca, kako da ga iz tunela iznesu.
Danas je ovaj hotel ruševina i niko ne
sme da ga renovira.
Na četvrtom kilometru kod Bora, treba
tražiti olupine nemačkog ratnog aviona, koji nije mogao da poleti zbog težine deset sanduka
sa zlatnim polugama.
Najbolje
je tražiti u toku proleća. Taj proplanak u toku proleća nikada ne ozeleni.
Tu
je I Sićevačka klisura i mesta; Orlova stena i
Devojačka
riznica. Ljudi kažu da su ovde bile livade, pune cvetova kao devojačka riznica, a sada dolaze samo
orlovi!
Kod
Majdanpeka treba detaljno pročešljati Blagojev kamen. To nije kamen, to je zlato
Blagojevo!
Treće, kod Knjaževca treba tražiti
kamenu glavu* u Stogazovcu i manastir Svete troice. On je negde pod zemljom, tu
je sada vidovdanska crkva, a samo kamena glava viri ispod tog zlatnog kamena
gde izvire voda.
Izazovi
za tragače postoje uvek, ima nade, kažu zlatolovci, tu su još; Goli krš ispod
Stola stalno ima, zanimljive, šetače visokog renomea, koji namenski ulaze duboko u potkapine planine
i kao nešto gledaju i traže, a naravno traže sakriveno zlato. I nije se tu
slučajno srušio vojni ruski avion,
osamdesetih godina prošloga veka, kada su poginuli svi putnici. U Soko Banji, treba pročešljati planinu Ozren. Zlatne
riznice treba tražiti, još u Garganovoj vodenici pored Jelenove-Kurjačke pećine..
Sada,
leti i zimi, danju i noću, svakodnevno, putem, kroz Staru planinu, prolaze
ljudi; seljaci, turisti, čobani, planinari i ko ti još ne, i
ne znaju da je to put Via Militaris, koji je povezivao istok i
zapad, kojim su nekada prolazile i rimske legije. Postoji legenda da su, pored Vrha
Tri Čuke, baš oni zakopali nekoliko tovara zlata kada nisu mogli bezbedno da
predju Staru planinu i stignu do Lješa,
odnosno Rima.
Još je zagonetnija
priča o Zmajevoj pećini negde
ispod Vlaške planine. Za mnoge, zlatolovce i planinare, ova pećina je bila
kobna, jer se, tragajući za zlatom,
nikada iz nje nisu vratili. Priča se da ovo zlato čuva pećinsko čudovište vazda
razjapljenim čeljustima.
U toj zlatnoj groznici u Timočkoj krajini pominju
se još mnoge priče na rimskom putu.Nije slučajno, ni naivno što je gospodin profesor
vršio iskopavanja baš na osnovu belega
iz ovakvih mapa, kao tražio rimske iskopine! Pominju se zagonetne i
pogrešne mape, koje mame ljude da krenu put zlata, kako bi se tako lično i sami
suočili sa zamkama i kletvama koje sa sobom nosi ovaj prokleti žuti prah.Ta
zlatna groznica koja vekovima traje na ovim prostorima, proširila se i van
granica naše zemlje. Stalno dolaze neki kopači i tragači zlata, zabeleženo je
prisustvo nekih iz Makedonije, a
najozbiljniji tragači su Kanadjani, o tome svedoče „Toronto novosti”(prilog 5) iz
Kanade. I to još nije kraj: Nesudjeni niški zlatolovac Zoran Trandasijević,
zvani “Zoki elektrika” i danas luta ovim krajevima tražeći deset sanduka sa
zlatom. Po scenariju “Rimskim putem-zlatna
groznica” nikada nije snimljena televizijska serija.
I tako, tu još nije kraj; po celoj Istočnoj
Srbiji zlatonosni spisak beleži preko 800 mesta na kojima se i danas
nalazi 12.000 tovara zlata.. Zlatolovci kidišu na njega, a ono ćuti i
čeka …
Kamena glava u Stogazovcu*
Kamena glava u Stogazovcu, samo 10 kilometara od Knjaževca, u Stogazovcu i danas postoji kamena glava koja pomno čuva zlato još iz rimskog doba. O tome svedoče razne iskopine pored reke, ali se do kamene glave ne može lako prići.