петак, 7. јануар 2022.

UNIVERZUMM ****ФЕЉТОН-------- ПУТ У ТАЧКУ------ 

 

                    ,,Борски рудник, козарска улица за тога и тога.,,

 





                  14.******                  УЛИЦА НАШЕ МЛАДОСТИ 

 Хоћу да склопим албум, али сећања не могу да зауставим, чујем свој глас: ,, Добро вече драге бивше комшије, другари, пријатељи, Козарци моји!,, Скоро да не верујем, у свим мојим књигама, говорио сам о њима, а они би и сада да крену на овај Пут у тачку. Нека буде тако, али, веомна кратко ћу, можда има нешто што сам до сада изоставио. Чујем свој убрзани глас, који жури да све што пре саопшти, како га не бих прекинуо. -Припала ми је дужност да вас у име организационог одбора поздравим и да вам зажелим угодно вече, са жељом да се још много година овако здрави и чили сусрећемо. Ово је први пут у историји овог рударског града да се бивши становницим једне улице овако сусрећу. И да је разлог њиховог сусрета једна улица. За нас није ни чудо јер козарска више не постоји. Али, постојимо ми Уствари постоје широке, лепе веселе, живе улице, уличице. И булевари живота. Њима пролазимо уздуж и попреко, њима нам протичу неприметно дани, године живота. За нас некадашње становнике Козарске улице, која сада више не постоји, такви дани протекли су и стопили се у овај град, који управо ове гоодине обележава 80 година постојања.То су дани незаборава. Као послератни дани када је Козарска улица била уточиште за све неимаре из свих крајева наше земље. Као дани обнове, када се из рудника ишло право у кревет, а из кревета право на градилиште. Као дани када се живело у собама без завеса, када се спавало на поду и јело из једне посуде. И дани када су писма стизала само на једну адресу: ,,Борски рудник, козарска улица за тога и тога.,, Као дани социјалистичке изградње и дани што се памте по првом водоводу и градској чесми, по првом члану Радничког савета, по првом радију и телевизији по графитима на флотацијском зиду Добро јутро голуб бели срећу дели..Или живоо СКЈ... Или, дани када су женама рудара расли трбуси и када су се рађали нови клинци, или долазили бољи и лепши дани њеним становницима.. Али, постоје и још неки дани који су наговештавали крај живота једне улице, због ширења рудника. Било је још дана за које је сада немогуће да их се сетимо и дана кроз које смо прошли и ули у време које је непрестаноп мењамо. И да се то време бар мало заустави од заборава ето нас овде поново заједно да драгујемо. Јутрос смо обишли улицу и са широким осмехом и испруженим ру7кама за загрљај вратили смо се у сећање на дан када смо у овој проводили део живота. Јутрос је поптекло безброј сећања који су прошли и на део онога што смо имали и што смо у тим тренуцима могли имати. Сусреле су се три генерације ове улице и обишле старицу која је усамљена.- Али, чекала их је раздрагана та некадашња жива и најлепша улица пуна дееце. И ти некадашњи голуждрави малишани, сада озбиљни људи, некадађње девојчице, са кикицама сада мајке и озбиљне ежене, закорачиле су јутрос у део онога што је прошло и показале су оно што је сада.. Ето тако изгледају та прва сећања на овај дан, а да сећања не избледа договорено је да овакви сусрети буду традиционални..

 


 Бор 1983.године, СУСРЕТ КОЗАРАЦА ,,ИЗ КОЗАРСКЕ СМО БОСОНОГИ ДОШЛИ У БУДУЋНОСТ,, Али, то није било довољно да умирим сећања. Појавише се добро знане слике, почеше да ми се церекају моји козарци, да ме провоцирају, како то они цинички умеју и знају, да цитирају неке моје стихове из козарске... И зато да их умирим, ево враћам се поново на Козарску улицу, листајући добро знане фотографије да и њих поведем на Пут у тачку....