POVRATAK U ZAVIČAJ - GOVEDAR PA CAR- INTERVJU PLUS-RAZGOVOR SA SREJOVIĆEM
FELJTON
REKLA-KAZALA
3 ZLATNA GROZNICA JOŠ TRAJE
Druga priča o skrivenom zlatu je još
ubedljivija i konkretnija. Pretočena je u scenario za televizijsku seriju pod nazivom
“Na rimskom putu-zlatna groznica”
koja je ponudjena televiziji B. Tačno se navode mesta gde zlato treba tražiti i koje predele
treba snimati.
Prvo, treba detaljno pretražiti
zidine rimskog grada Guduskuma, a to je nedaleko od Kučeva.
Smatra se da je tu boravilo i pleme
Guduščana i kada su
nakupili dosta zlata, otišli su odatle, sa namerom da od Rimljana kupe zemlju.
Pošto nisu mogli da ponesu zlato koje su imali, morali su da ga tu sakriju.
Drugo, treba detaljno pretražiti rgotsko
brdo, mesto poznato kao Argentanus. Grad srebra i zlata, koji nije kao većina gradova nadživeo rimsko društvo
i, kao nasledje, ostao samo u ruševinama.
U Feliks Romulijani, ispod jugoistočnog bedema, postoji riznica zlata.Tu
se nalazi i zlatna stolica cara Trajana, koju je sakrio sam Gaj, najveći progonitelj hrišćana.
Tu je i borsko jezero, i podzemni
bunker pored hotela Metalurg. Nekada najmoderniji hotel propao je zbog tog
zlata. Priča
se da su gosti hotela tu svake noći slušali svadju zlatolovaca, kako da ga iz tunela iznesu.
Danas je ovaj hotel ruševina i niko ne
sme da ga renovira.
Na četvrtom kilometru kod Bora, treba
tražiti olupine nemačkog ratnog aviona, koji nije mogao da poleti zbog težine deset sanduka
sa zlatnim polugama.
Najbolje
je tražiti u toku proleća. Taj proplanak u toku proleća nikada ne ozeleni.
Tu
je I Sićevačka klisura i mesta; Orlova stena i
Devojačka
riznica. Ljudi kažu da su ovde bile livade, pune cvetova kao devojačka riznica, a sada dolaze samo
orlovi!
Kod
Majdanpeka treba detaljno pročešljati Blagojev kamen. To nije kamen, to je zlato
Blagojevo!
Treće, kod Knjaževca treba tražiti
kamenu glavu*
u Stogazovcu i manastir Svete troice. On je negde pod zemljom, tu
je sada vidovdanska crkva, a samo kamena glava viri ispod tog zlatnog kamena
gde izvire voda.
Izazovi
za tragače postoje uvek, ima nade, kažu zlatolovci, tu su još; Goli krš ispod
Stola stalno ima, zanimljive, šetače visokog renomea, koji namenski ulaze duboko u potkapine planine
i kao nešto gledaju i traže, a naravno traže sakriveno zlato. I nije se tu
slučajno srušio vojni ruski avion,
osamdesetih godina prošloga veka, kada su poginuli svi putnici. U Soko Banji, treba pročešljati planinu Ozren. Zlatne
riznice treba tražiti, još u Garganovoj vodenici pored Jelenove-Kurjačke pećine..
Sada,
leti i zimi, danju i noću, svakodnevno, putem, kroz Staru planinu, prolaze
ljudi; seljaci, turisti, čobani, planinari i ko ti još ne, i
ne znaju da je to put Via Militaris, koji je povezivao istok i
zapad, kojim su nekada prolazile i rimske legije. Postoji legenda da su, pored Vrha
Tri Čuke, baš oni zakopali nekoliko tovara zlata kada nisu mogli bezbedno da
predju Staru planinu i stignu do Lješa,
odnosno Rima.
Još je zagonetnija
priča o Zmajevoj pećini negde
ispod Vlaške planine. Za mnoge, zlatolovce i planinare, ova pećina je bila
kobna, jer se, tragajući za zlatom,
nikada iz nje nisu vratili. Priča se da ovo zlato čuva pećinsko čudovište vazda
razjapljenim čeljustima.
U toj zlatnoj groznici u Timočkoj krajini pominju
se još mnoge priče na rimskom putu.Nije slučajno, ni naivno što je gospodin profesor
vršio iskopavanja baš na osnovu belega
iz ovakvih mapa, kao tražio rimske iskopine! Pominju se zagonetne i
pogrešne mape, koje mame ljude da krenu put zlata, kako bi se tako lično i sami
suočili sa zamkama i kletvama koje sa sobom nosi ovaj prokleti žuti prah.Ta
zlatna groznica koja vekovima traje na ovim prostorima, proširila se i van
granica naše zemlje. Stalno dolaze neki kopači i tragači zlata, zabeleženo je
prisustvo nekih iz Makedonije, a
najozbiljniji tragači su Kanadjani, o tome svedoče „Toronto novosti”(prilog 5) iz
Kanade. I to još nije kraj: Nesudjeni niški zlatolovac Zoran Trandasijević,
zvani “Zoki elektrika” i danas luta ovim krajevima tražeći deset sanduka sa
zlatom. Po scenariju “Rimskim putem-zlatna
groznica” nikada nije snimljena televizijska serija.
O zlatnoj groznici-
Srbija “leži" na oko 50 milijardi dolara u nalazištima zlata, kojega najviše ima u Timočkoj krajini. Srbija je, prema dostupnim podacima Svetskog saveta za zlato, sa 14,3 tona zlata plasirana na 58. mesto po deponiranim zalihama tog plemenitog metala. Za neupućene ovo je bila senzacionalna vest. To je vest nade za otvaranje novog rudnika i to zlata, za nova radna mesta, za oživljavanje posrnule privrede u ovom delu Srbije.
Ali, za one koji poznaju rudarstvo, to je samo vest strepnje i neizvesnosti. Znaju oni dobro da se ovde zlato eksploatisalo još u doba Rimljana, a da sada postoji detaljan satelitski snimak Landsata-1 koji je načinjen sa oko 914 kilometara visine 29.oktobra 1973.godine i time je potvrtdjeno da na Crnom vrhu kod Bora ima naslege bakra i zlata u velikim količinama. Prema tome nije nikakva senzacija, koja je u javnost nedavno proturena da su kanadski geolozi slučajno i to u poslednji čas,... na Crnom vrhu pronašli rudu zlata, odakle bi se eksploatacijom moglo dobiti oko 150.000 tona crvenog metala, blizu 13 tona zlata i više od 44 tona srebra.
Kanadski istraživači još kažu da je zlato otkriveno u plitkom pojasu, što praktično znači da će eksploatacija biti izuzetno isplativa. Ostaje dilema ko će i kako ovo blago eskploatisati? U ovom trenutku nije poznato, medjutim, logično je da to budu Kanađani koji bi imali gde da prerađuju rudu iz svojih rudnika, dok bi RTB, čiji su pogoni udaljeni svega 30 kilometara od novog rudnika, uposlio sve svoje kapacitete.
Sedamsedestih godina, kao mlad noivinar pripravnik, svojoj redakciji sam ponudio snimak razgiovora sa doktorom geologije Draganom Nevadićem, o tom novom načinu rudarenja, pod nazivom “Borski rudnik priprema atomsku bombu” Glavni i odgovorni urednik Damir Ikica, nije ni želeo da sluša, naslov je podvukao crvenom bojom, što je značilo “Ne emitovati”, a da je želeo čuo bi uverljivu i senzacionalnu, priču inženjera Dragana Nevadića:
,,Novom metodom eksploatacije rudnog ležišta, planira se otvaranje rudnika zlata na Crnomn vrhu kod Bora, uz pomoć tz.” atomske bombe”. Mi za to imamo mogućnosti, imamo rudnik uranijuma, Mezdreja samo što nije proradila. Rudu treba isitniti jednim podzemnim nuklearnim udarom, ubacivanjem patrona, dimenzije 60X300 cm, u utrobu zemlje na 300 metara dubine. U ovaku izdubljenu masu ubaciće se specijalni reagensi i ispumpavanjem dobiće se bakar i zlato.
Ovaj atomski udar u dubini zemlje ne bi ostavio velike posledice. Poremetila bi se, samo malo, flora i fauna, koja je ovde u izobilju. Mesto eksploatacije bi bilo na hiljadu metara nadomorske visine u toku noći. Prvo veće mesto udaljeno je oko 30 kilometara od mesta, udara (na severu Žagubica i na jugu Bor. Bio bi to ogroman krater, gde može da se smnesti planina poput Rtnja, ili ceo borski površinski kop. Ono što je nekada radilo na hiljade rudara u minulih sto godina, ovom novom metodom eksploatacije riude, uradiće se nekoliko sekunndi. Dalji process prerade i dorade trajao bi godinama, a proizvodnja bi se usavršavala. Ovde bi rudari radili uz pomoć robota.
Tih sedamdesetih godina minulog veka Amerikanci su uveliko ispitivali mogućnost za ovakvo atomsko rudarenje. Dolaženje do plemenitih metala na ovakav način, jednim udarom, nije ništa novo.
Srbija “leži" na oko 50 milijardi dolara u nalazištima zlata, kojega najviše ima u Timočkoj krajini. Srbija je, prema dostupnim podacima Svetskog saveta za zlato, sa 14,3 tona zlata plasirana na 58. mesto po deponiranim zalihama tog plemenitog metala. Za neupućene ovo je bila senzacionalna vest. To je vest nade za otvaranje novog rudnika i to zlata, za nova radna mesta, za oživljavanje posrnule privrede u ovom delu Srbije.
Ali, za one koji poznaju rudarstvo, to je samo vest strepnje i neizvesnosti. Znaju oni dobro da se ovde zlato eksploatisalo još u doba Rimljana, a da sada postoji detaljan satelitski snimak Landsata-1 koji je načinjen sa oko 914 kilometara visine 29.oktobra 1973.godine i time je potvrtdjeno da na Crnom vrhu kod Bora ima naslege bakra i zlata u velikim količinama. Prema tome nije nikakva senzacija, koja je u javnost nedavno proturena da su kanadski geolozi slučajno i to u poslednji čas,... na Crnom vrhu pronašli rudu zlata, odakle bi se eksploatacijom moglo dobiti oko 150.000 tona crvenog metala, blizu 13 tona zlata i više od 44 tona srebra.
Kanadski istraživači još kažu da je zlato otkriveno u plitkom pojasu, što praktično znači da će eksploatacija biti izuzetno isplativa. Ostaje dilema ko će i kako ovo blago eskploatisati? U ovom trenutku nije poznato, medjutim, logično je da to budu Kanađani koji bi imali gde da prerađuju rudu iz svojih rudnika, dok bi RTB, čiji su pogoni udaljeni svega 30 kilometara od novog rudnika, uposlio sve svoje kapacitete.
Sedamsedestih godina, kao mlad noivinar pripravnik, svojoj redakciji sam ponudio snimak razgiovora sa doktorom geologije Draganom Nevadićem, o tom novom načinu rudarenja, pod nazivom “Borski rudnik priprema atomsku bombu” Glavni i odgovorni urednik Damir Ikica, nije ni želeo da sluša, naslov je podvukao crvenom bojom, što je značilo “Ne emitovati”, a da je želeo čuo bi uverljivu i senzacionalnu, priču inženjera Dragana Nevadića:
,,Novom metodom eksploatacije rudnog ležišta, planira se otvaranje rudnika zlata na Crnomn vrhu kod Bora, uz pomoć tz.” atomske bombe”. Mi za to imamo mogućnosti, imamo rudnik uranijuma, Mezdreja samo što nije proradila. Rudu treba isitniti jednim podzemnim nuklearnim udarom, ubacivanjem patrona, dimenzije 60X300 cm, u utrobu zemlje na 300 metara dubine. U ovaku izdubljenu masu ubaciće se specijalni reagensi i ispumpavanjem dobiće se bakar i zlato.
Ovaj atomski udar u dubini zemlje ne bi ostavio velike posledice. Poremetila bi se, samo malo, flora i fauna, koja je ovde u izobilju. Mesto eksploatacije bi bilo na hiljadu metara nadomorske visine u toku noći. Prvo veće mesto udaljeno je oko 30 kilometara od mesta, udara (na severu Žagubica i na jugu Bor. Bio bi to ogroman krater, gde može da se smnesti planina poput Rtnja, ili ceo borski površinski kop. Ono što je nekada radilo na hiljade rudara u minulih sto godina, ovom novom metodom eksploatacije riude, uradiće se nekoliko sekunndi. Dalji process prerade i dorade trajao bi godinama, a proizvodnja bi se usavršavala. Ovde bi rudari radili uz pomoć robota.
Tih sedamdesetih godina minulog veka Amerikanci su uveliko ispitivali mogućnost za ovakvo atomsko rudarenje. Dolaženje do plemenitih metala na ovakav način, jednim udarom, nije ništa novo.
Kamena glava u Stogazovcu,* samo 10 kilometara od Knjaževca, u Stogazovcu i danas postoji kamena glava koja pomno čuva zlato još iz rimskog doba. O tome svedoče razne iskopine pored reke, ali se do kamene glave ne može lako prići.
Po pričanju zlatolovaca , iz oivog kraja, Darkija baš tu je baš tu čuvena Garganova vodenica, koja je po predanju najstarija u ovom kraju i u kojoj je sakriveno rimsko blago, ali se ni do danas nije otkrila prava lokacija ovog tajnovitog objekta, koji kažu stalno menja mesto, ali se uvek vraća pore kamene glave, u čijem se podnožju nalazi izvor svete vode.....
Постови
