FELJTON
SREDJIVANJE DNEVNIKA III
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ КАСНО САМ ПОЧЕО ДА ПИШЕМ
Милен Миливојевић, песник и афориостичар
Милен Миливојевић,песник и
афористичар је обузет кратком формом још од далеке
1958.године.
Непрекидно ,ево већ 5о година, своје афоризме шаље у
јавност свакодневно преко многих медија и својих књига, као посебну врсту
порука.Порука које терају да се смејете
и размишљате о том смеху.
Порука коjе предстстављају нимало мање вредно сведочанство о
времену кроз које смо прошли и
пролазимо.
Зато је, у име свих минулих 5о година
стваралаштва Милена Миливојевића
,београдски ЈЕЖ објавио
луксузно јубиларно издање
књиге КАСНО САМ ПОЧЕО ДА
ПИШЕМ која је представљена у Бору.. Говорећи о овој књизи Радивоје Бојичић између осталог каже :Књига
КАСНО САМ ПОЧЕО ДА ПИШЕМ сведочи да за
аутора који је већ полав века на књижевној сцени,посебно
сатирично-хумористичкој и нарочито ЈЕЖЕВОЈ
сцени никада није касно.У овом послу није важно када почињеш.Важно је да
да осетиш када је време да завршиш.За Милена Миливојевића рано је за касно, јер је крајње
време да пресавије табак и наставио да пише рекао је Бојичић.
БРОДОЛОМ СМО ПРЕЖИВЕЛИ
АЛИ СМО СЕ ПОСЛЕ МЕЂУСОБНО ПОДАВИЛИ.
ТУЂЕ НЕЋЕМО , А И ОВИХ НАШИХ НАМ ЈЕ ДОСТА
.
КАД МЕ ЈЕ МЕТАК ПОГОДИО У ГРУДИ,СРЦЕ МИ ЈЕ
БИЛО У ПЕТАМА
ЛОШЕ
НАМ ЈЕ КРЕНУЛО И ДОБРО НАПРЕДУЈЕ.
АКО ОВАКО НАСТАВИМО,МОРАЋЕМО ДА СКРАТИМО.
ЗБОГ НЕСТАШИЦЕ МАСТИЛА НАША ИСТОРИЈА ЈЕ ПИСАНА
КРВЉУ.
ПОСЛЕ СЕДАМ НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ОФАНЗИВА ДОШЛА ЈЕ
ОСМА СЕДНИЦА.
КРЕНУЛИ СМО СА МРТВЕ ТАЧКЕ И ОТИШЛИ У ТРИ
ТАЧКЕ
УСПЕХ ЈЕ ОЧЕКИВАН ,АЛИ ГА НИСМО ДОЧЕКАЛИ.
КОНАЧНО СМО ОСЛОБОЂЕНИ СВИХ СТЕГА : ГОЛИ И
БОСИ
ЖИВЕЋЕ ОВАЈ НАРОД АКО ОПСТАНЕ .
Милен Миливпојевић живи у
Бору,објвио је преко десет књига поезије
Добитник је ЈЕЖЕВЕ НАГРАДЕ ХУМОРА.
Разноврсне хумористично –
сатиричне текстове објављује у ЈЕЖУ и
осталим његовим издањима већ пола века.
Јон Мирт
sledi nastavak
..........
....................................
FELJTON
SREDJIVANJE DNEVNIKA III
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3
45 ИЗЛОЖБА СЛИКА РУКУ МОЈИХ ДА НИЈЕ
Љиљана Стевановић , сликар
ДОК ЈЕ МЕНИ МЕНЕ БИЋЕ И СЛИКА
Свакодневно смо у додиру са
крпицама, сламчицама,игилицама,разним
отпацима из живота,а да о њима не размишљамо и да их не запажамо.
У то нас је демантовала Љиљана Стевановић,сликар.
И то је потврдила изложбом преко 30 радова слика у Галерији Музеја рударства и металургије у
Бору.
Од нечега што је несликарско,од предмета масовне потрошачке културе,веома упечатљиво
,маштовито Љиљана ради слике,на лични начин,комбиновањем више
техника.
Ауторка лепи на лесониту кожу
,камен,сламу, крпице,канап,.Интервенише бојом да дочара њен чаробни свет маште,кроз хронологију доживљених збивања.
Љиљана Степановић рођена је у Придворици ,завтршила је учитељску
школу,живи и ради у Мајданпеку.Оснивач је
манифестације ЖЕНЕ СЛИКАРИ која
се од 2003.године одржава у Мајданпеку.
Јон Мирт
sledi nastavak
Постови
