FELJTON * *
---
SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 * *
.49 . БЕЛЕЗИ ЗА СЕЋАЊЕ
Већ 20 година свакодневно
пролазим поред сколишта 99, никада нисам, нити сам пожелео понво да уђем,.
Свакодневно
сусрећем комшије и пријатеље о томе ни реч да прозборимо.
Белег
којим је било означено склониште S 99 одавно је избрисан, прекречен...
Садашњи
клинци се играју поред зграде незнајући
шта је ту пре 20 година било... Сусрећем људе, моје тадашње јунаке из Дневника и никада ни
реч да о томе проговоримо, већ су остарели и сада их друге муке брину, о томе сада нећу ни слово
да забележим.. .
Бацим поглед на остатке бомбардованих објеката; и испред очију
букне неки огањ.
Планирам
да започнем разговор са комшијама, пријатељима, другарима и сведоцима догађаја од пре 2о година о овом мом писанију,
па заћутим, почнемо разговор, уз кафу и
коју чашицу-цујке, о свакодневним
бригама и проблемима...
Листам старе
сачуване новине, оставим их на сто не
прочитане, а затекнем згужване и
спремне за у корпу за отпатке, опет
заћутим, жени ни реч да кажем...
Листам неке моје белешке, као, да се присетим шта
све нисам записао, а знам како је било,
па опет зађутим. Жена , ћути, али знам шта ми све поручује и шта све треба да запишем; оно што смо заједно преживели,
и ево сви смо ту дао Бог живи и здрави !!!
Премотавам
траке са Ухера, и тражим застареле
снимке, од пре 20 година, а знам да су
скоро неупотебљиви, несмем ником да се пожалим, то је из моје професије обавеза чувања трака-мој немар према прошлости-одговарам себи, љутито..
Тражим
слике, и још неке аутентичне ситнице, белеге; a све, као да чујем неко шуштање,
осећам мирис барута и паљевине, и опет ћутим, као да и даље сањам.
Знам у којој
прегради новчаника се налази амајлија, коју ми је дала мајка, пре двадесет
година, када сам у току бомбардовања полазио на посао. Каже, мајка тихо, да
нико не чује:
,,Ево
и теби, да те Бог пази и чува, и ти си на удару стално.Средњег, сина, на фронту, ето благи Бог добро чува, стално ми се јавља, а за оног
старијег Француза немам
секирацију, он је далеко од швапске бомбе!!!,,
Прошло је
20 година ја никако да то из новчаника извадим, нити да опипам и видим како изгледа та Богова амајлија...
И све ми то није довољно, да прекинем ово лудило
од сна и започнем овај Дневник, не да
оцењујем и бележим датуме, него да забележим значајне догађаје, да се не забораве, ради будућности, да слике не избледе........
Онда
заћутим, и оставим да мој унутрашњи коммпјутер
сам започне писаније
које је почело још пре 20 година, и кроз два издања Дневника 1997 и 1999.године. оставило трагове
минулог времена, и ево сада, ове 2019.године га настављам......
sledi nastavak
....
.....
Постови
