.
-EKSERCITATOP OPTIMUS MAGIOSTE EST
vežba je najbolji lek
-SUZA JE LUKSUZ
nedostupan ratniku
-NEĆEŠ STIĆI DA PRIPADNEŠ SVOME VREMENU I NARODU
zato što si svirep i gord .
-za dva dana uradio ono što je planirao dvadeset godina
Kada je treći put izašao iz šatora, protegao se da svaku kost vrati na svoje mesto.
Kao celo telo da vraća u položaj koji je uvek zauzimao, kada je radio fizičke vežbe.
Po tome je mogao zaključiti u kakvom je zdravstvenom stanju .
Posle je dugo ostajao bez daha, da bi još jednom proverio telesnu i duhovnu kondiciju .
Eksercitatop optimus magioste est !
Ponavljao je sebi u bradu, davno naučenu mudrost .
Za to vreme Askalapijo je već obučen stajao pored njega.
Svi legionari su odavno završili fizičke vežbe, kao obavezni kondicioni obrok.
Konji su dobili svoje sledovanje sena, a kuvari već počeli da pripremaju doručak.
Sada je svako imao druge lične obaveze:
Timarenje konja, pregled oružja, stezanje odeće i obuće.
Askalapijo je sve to odavno završio i sada nezainteresovano stoji pored sanjivog Gaja savijajući prste leve šake, brojeći mu skokove u dalj, a desne prste računao u skokove uvis.
Sunce je već kitilo , svojim rumenim sjajem, istočne vrhove.
Svojim tankim, žutio crvenim zracima, koji su se prosipali, kao zlatne niti koji drže cvetove.
Zraci su davali izuzetan prizor, koji se mogao videti samo ovde.
Činilo se kao da ogromni žuti cvet izranja iz zelene Svete Magure.
Kao zmijuljica, uvija se plava reka i dugo migolji uz zemlju.
Gaj učini nagli pokret rukom, kao da želi da ubere ovaj žuti cvet, što je ličio na suncokret, ili žuti medeni kolač.
Bojao se da ne učini nešto nepredvidjeno i da se tako ovaj jedinstveni cvet i kolač ne izgubi, ili ode sa one druge strane neba.
Zato stade sa zamahivanjem, preskakanjem u dalj i uvis.
Askalapije mu pokaza nekoliko puta otvorenom i zatvorenom šakom, koliko je to bilo .
On ustanovi da su to, uglavnom poznate brojke koje potvrdjuju njegovu ustaljenu normu.
Ali, to mu nije bila prava slika zdravsenog stanja.
Stalno je osećao neki zamor, tromost, uspavanost, a da i sam ne zna šta mu to sada nedostaje.
Jednom je uhvatio sebe kako spava jašući Belca, jeca i broji u snu .
Čuo je, lepo, frktanje Belca, koji je Išao blagim kasom, upijao je svaki korak i opominjao ga da više ne drema.
Kako ne bi povredio jahača, blago se otimao sve dok mu jahač ne stegne uzde, i dao mu do znanja da se probudio.
Znojav i uzdihan stade.
Tek kada pruži prvi korak da se vrati u šator, Askalapije mu dade do znanja da želi nešto da mu saopšti.
Gaj stade, poluotvorenim ustima i ukočenim očima čeka da sazna vest.
Askalapije je otvorio usta, kao da priča, a ništa se ne čuje.
Gaj dobro razume sve:
Stanje, kod legionara, posle ratne formacije ‚‚Usta‚‚zadovoljavajuće.
Plen odličan, o mrtvima se ne govori ništa.
O njima svedoče leleci i jauci koji se odasvud čuju.
Sinoć je straža kod velikog vrča u centru Magure, u duplom dnu cevovoda, pronašla neke ljude.
Jedan starac kaže da je otac rimskog Imperatora.
Kako može tvoj otac iz Rima u Moesiu Superiore da dodje, Cezare, kako?
Lupao je šakama Askalapijo.
Poludivlja žena, koja ima pedesetak godina, kaže da je carica Valerija, jer je žena Imperatora, odnosno tvoja.
Valerija je naša boginja, moj care, boginja!
Ona je vazda uz nas sa svojom svitom i majkom Priskom,čuva ti i sina Kandidijana.
Sakati mladić, koji ima blizu dvadeset, a liči na dečaka od deset godina, kaže da je tvoj sin!
Kažem, tvoj posinak Kandidijan je pored Valerije.
Ne ostavljaju oni tebe care!
A ti druge nemaš, pa ni sina, sina nemaš, zar ne Cezare silni !
Tu je i jedan buljavi debeljko, kaže da je tvoj drugar, on ti poručio:
Sve je uradio kako si mu ti care rekao, kada si pošao i poneo kožni barjak sa sobom.
Iako je znao da se nećeš vratiti, tešio je tvoju majku da ćeš brzo doći.
Rekao je, da si tu negde iza istočnog dela onog brda.
I rekao je još i ovo: I koliki mu jeee!
Nije te odao care, duguješ mu , duguješ!
Vidjao te svake noći na belom konju i nikom nije rekao .
Video te sa lovorovim vencem na glavi i nikom nije rekao!
Eto to ti poruičio taj buljavi, tvoj drugar Strados !
Svi im se smeju!
I šta sada treba sa ovim lažljivcima učiniti, šta?
Gaj se ne okrenu, već učini takav nervozan pokret da udje u šator, ne saznavši do kraja vest .
Izbegao je da izda naredjenje, šta sa njima treba učiniti .
Za dva dana uradio je sve ono što je planirao dvadeset godina i sada nema ništa!
A rečeno mu je da se ne vraća u prošlost, jer sve će biti uništeno, radi budućnosti.
Zašto, zašto ?
Postavljao je sebi pitanje, bespomoćno udarajući levom šakom o desni dlan, tražeći odgovor, šta sa njima treba sada učiniti:
Šta? Šta? lupao je i dalje.
Gaj otvori šator i reče:
Život počinje iz vatre i pepela i tako mora da se završi!
Ove protekle godine bile su godine snova i borbe i više od toga.
Moja,večita, želja da se vratim u zavičaj, sada se ostvarila!
Napopkon, došao sam ovde da se odmorim!
Askalapijo se zbuni na ove reči i tek kada vide kako
Gaj diže ruke i dalje govori, on ga pogleda pravo u oči:
Donesi mi lovorovu krunu i purpurni ogrtač, sa hiljadu zlatnih pločica!
Opasač sa pugom i gladijusom!
Neka kožna zastava sa orlom bude pobodena na ovo svetilište!
Svečana konjica oko vojske da bude postrojena za minut.
Pozovite sve koji žele da se bore za zvanje gladijatora.
Hoću ovde magurski Koloseum da napravite!
Hoću i Magurani da vide kako izgleda moćan njihov car!!
Danas je Moesia Superiore slobodna.
Za sve koji su ovde ostali živi, spremiti veliku gozbu !
Zar, ovde pored ovog pepela mrtvih koji se, još uvek, puši?!
Postavljao je sebi pitanja i davao odgovore:
Sada sam u svom domu, a tu se ništa loše ne može dogoditi.
Već se dogodilo silni care!
Nebo je gospodar života i tu je život nezavisan, ja tu ništa nisam kriv!
A ko je onda kriv, ko!?
Postavljao je još uvek pitanja i davao odgovor.
I gde onda gozbu da spremamo?
Za sve! Za sve!
I za životinje, za sve, za sve !
Potvrdjivao je Gaj:
Za sve, za sve !
Kako moja baka Oga kaže:
Neka hrana bude lek, a lek hrana, za sve, za sve !
Pokazivao je prstom u tek probudjenu Maguru, kao da je prvi put vidi.
Jedna suza se beše otrgla iz umornog levog oka i otkotrljala niz njegov upali obraz.
On se trže da ga neko ne vidi dok pesnicom briše obraz.
U tom pokretu bilo je mnogo toga, što ga je ošinulo u preplašeno lice.
Srdžbe, mržnje, prekora, iznenadjenja, i tek malo ljubavi i poštovanja, samo u jednom pokretu, otkrivala se njegova zbunjenost.
Jedino čuje kako ga baka Ogi pita:
Zašto si zbunjen i tužan Arm, i carče moj ?
Ne nisam tužan, bako!
I ne treba, tuga je luksuz nedostupan za ratnike!
Sa druge strane čuje kako neko dobacuje:
Ne moraš se žuiriti, sada ćeš na vreme stići.
Da podivljaš, da budeš svirep i gord, sine moj.
Samo nećeš stići da pripadneš svome vremenu i narodu!
Znaćeš da stežeš zubima i ćutiš, kada ubijaš.
Znaćeš da pretiš, kada treba da kažeš koliko nekom pripadaš.
Nećeš nikada shvatiti da je život večita patnja, koja se pokazuje, kricima, jaucima, sine moj!
Okreni se da vidiš da li postojiš!?
Ovaj narod te ne vidi, samo te oseća po svom telu!?
Sam si sine moj, samaam!!!
Okreće se oko sebe i pruži korak sa namerom da nekog stigne, da vidi ko to priča, ali niko ne beše pored njega.
I polako je izašao iz šatora ne pogledavši u Askalapija.
To je ujedno i bio odgovor na njegovo pitanje.
On se smiri, više nije udarao šakama, samo zavrte glavom i pogleda duboko u stranu da izda naredjenje koje je Gaj saopštio.
Danas Magura slavi, dolazak rimskog cara.
Gaj ga pogleda i onako u sebi reče:
Danas Sveta Magura, posle dvadeset godina, slavi povratak Maksima Armenta Mladjeg, to zna samo on.
Постови
