среда, 25. октобар 2017.

POŠTOVANI ČITAOCI OVOG BLOGA,
 A POSEBNO  FELJTONA REKLA - KAZALA, 
HVALA VAM ŠTO   SVOJE VREME  I ČITALAČKU RADOZNALOST POSVEĆUJETE OVOM BLOGU...SAMO ZA  MESEC DANA BILO VAS JE Укупно приказа странице34,041

A SAMO DANAS   BILO JE

  Ставка

Приказа странице
Србија
593
Пољска
420
Сједињене Државе
345
Русија
220
Украјина
212
Црна Гора
113
Аустралија
102
Босна и Херцеговина
92
Канада
32
Чешка
18


FELJTON * *                                                  
 ---
 SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                      
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 *

                               
 
    
.       ПРИЧЕ ИЗ  СКЛОНИШТА 99



       67    ПИСМО  НЕПОЗНАТОМ  ПРИЈАТЕЉУ

И опет  нећу о бомбардовању ни реч да напишем, доста је  било, али  хоићу једно писмо у  слова да претворим...
И када ти је најтеже,осетиш потребу да се неком обратиш, изјадаш, повериш, да нешто поручиш,помоћ потражиш, да му неку тајно откријеш и  мудрос трајно кажеш, да себи олакшаш муку и скратиш време, само  да  некаква мисао протутњи кроз мозак  тек онако, да отера све муке и тешкоће које су те одавно спопале, а не знаш како су дошле, имаш их и биће их...
Зато у овај Дневник и ово писмо иде, упућујем га  на адресу непознатог пријатеља, ако си то ти поштовани читаоче онда с  поштовањем, ово иде на  твоју адресу....


Памти, бележи, мемориши,пријатељу мој...

Секунда је живот, сат је је љубав, дан је година. Упамти и ово, Живот меримо секундама.За сат исказујемо  љубав, а година нам прође као дан.Размисли, колико си пута живот мерио секундама  и за секундицу си га спасио.
Сети се пријатељу, колико си сати џуџио испред клупе да искажеш љубав,  то и сада  чиниш, само у сну!
Стари мој пријатељу, заборавио си колико си година проћердао, а све ти се чини да је минуло као дан.
Пријатељу мој, све то може да стане у трен, а трен је бесконачност која је далеко и ми стремимо ка тој даљини.
На пут смо тек пошли и све ово морамо сами да осетимо, да ли разумеш пријатељу мој? Ово је писмо које ти не пишем ја, него пријатељ мој, за тебе непознати.
Ја ово у себи пишем ако ме чујеш, можеш и ти да наставиш ако хоћеш, да га боље упознаш, да  нешто придодаш, као да га подржаваш, или да га обожаваш. Али, немој име да  му само казујеш!
Пријатељу не заборави, користи ону секундицу за вечност. Онај љубавни сатић  и овај данчић чувај, за годиницу која ће доћи и све то  скупи у ове секунде и сате и стрпај у  џеп сећања ради сигурније будућности!
Замисли пријатељу мој, Ту секундицу нико  није знао, сама дође!
Тај сат  нико није видео, како откуцава, а сви га  чују и знају.
Година сама прође ником се не јави, а толико људи на земљи и нико све то да заустави.
Пријатељу мој, замисли да је сикундица шупља,сви би пропали кроз тај отворчић. Сат смо заробили у неку кутију, само да се не распадне.
И шепава година пролази тако. Све се чува да је неко не, саплете и  да се распадне и нико неће да је подигне
Тек би нам онда сузе потекле, пријатељу мој!
,,Митровоићу, Митровићу пробуди се!,,- ,,Али, докторе, писмо нисам завршио!,,
-,,Све је  готово, све је  ОК!,,
-,,Добро,  добро, читаоче, извини сада је твој ред ти настави!...





 4.12.2018. Хирушко одељење у Бору.





........................................................................




FELJTON * *                                                  
 ---
 SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                      
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 *

                               
 
      66

.       ПРИЧЕ ИЗ  СКЛОНИШТА 99
                               


                                                   

              ЈОШ НИЈЕ КРАЈ-
ПЕСНИЧКА РЕЧ  ПРОТИВ РАТА ЈОШ ОДЈЕКУЈЕ



О РИЧАРДУ БРНСУ
Писца Ричарда Брнса упознао сам на 36. Међународним сусретима књижевника у Београду, октобра 1999.године. Једноставно Мома је рекао:
 Митровићу данас си ти домаћин Ричарду!
Изненада, бануо човек испрерд мене, а Мома , већ отишао, на другу страну, да види да ли је све спремно за предстојећи митинг поезије у центру града. Ричард, вижљаст, корпулентан, са ретком плавом разбарушеном косом, која му се једино задржала око ушију, и очима које стално играју, са једног на други крај чела.Руке после поздрава су немирне, отварају торбу, па је опет затварају, ваде , па опет враћају књигу. Тако испуњава изненадну тишину, а онда као да се познајемо  годинама , пођосмо спонтано Кнез Михајловом улицим. И Ричард као да није странац, но домаћин,  право до ‘‘Просветине’‘књижаре. Прича Брнс о његовој књизи поезије, недовршеној,  под насловом Плави лептир, чије су поједине делове превели Данило Киш и Иван Лалић.
Мој живот и рад , и као човека и као песника, дубоко је обележен овом земљом И она такође говори о Југославији, каже Брнс.
Прича, скоро меље као Мома.  И кад заћути Ричард се смешка, стално је у покрету, осетио је моју збуњеност и охрабрио ме је , изговарајући прве реченице и неке појединачне речи српским језиком, а потом наставаља енглески.
Брнс је у Југославији, у Београду,  живео три године од 1987. до 1991.године. Био је једини песник са енглеског говорног подручја у то време. Читао песме по читавој Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији и Словенији.
Преводио је наше писеце , помиње, Павловића, Попу, Лалића , каже да познаје нашу историју, којом се стално надахњује. И чак се носио мишљу да се прерсели у Србију.
Митинг поезије је већ започео и ми се полако приближисмо месту које је било званично за песнике.У том дође Мома и поче да виче:
Па где сте побогу, уплашио сам се да се нисте негде залутали!!!
И ускоро га ,  водитељ прозва, да као гост сусрета, каже своју беседу и стихове, а он као да наставља тамо где је мало час стао поче своју беседу :
У дане пред НАТО бомбардовање између 22. и 24.марта ове године написао сам чланак од 5000 речи под насловом ‘‘Да ли НАТО има права да бомбардује Југославију’‘?. Жестоко сам се противио бомбардовању Србије од стране Нато-а. Сада, једнако као и тада, противим се економнској блокади Србије и сатанизацији Србије од стране Нато влада и медија.Противим се такође свим злочинима против људи свих етничких група који су вршени у овој земљи......
Тако надахнуто, из срца говорио је Ричард Брнас, често прекидан аплаузима публике, да бии на крају завшио предлогом;
 Ако стварно попстоје’‘пријатељи из вана’‘земље којима верујете, позовите их да вам помогну и да са вама сарађују на свим пољима...
А да би се решили практични проблеми једне земље потребно је мнпого различитих умећа, другачијих од наших...И опет је прекинут аплаузом..
Тек када је осетио мирно октобарско топло поподне , Брнс је почео да рецитује  своју песму НАДА ИЛИ НИШТА.
......
Ко реч једва ослухнута, једва запамћена.
Још полусхваћена, реч језика странца.
 За којом несрећно срце жуди, да откључа своје дубине.

Један плави лептир хвата ми руку, пише њоме.
Невидљивим мастилом преко свог ваздушног листа:
Нада, Елпидха, Нађежда, Есперанза, Хоффнунг, Тиквах.
И ту реч Нада, поновио је још једном после аплауза..Потом Брнса опколише новинаре и ми се нисмо више видели... 
Ричард Брнс
Тек увече у хотелу ‘‘Касино ‘‘, Мома ми пружи Брсову књигу и рече да је Брнс отпутовао  са групом песника у централну Србију, а ово је захвалност за моје гостољубље, рече Мома, уз хладан осермех.
На књизи је стајала порука: Јовану Митровићу сабрату по перу и пријатељу из Бора, Ричард Брнс, октобра 1999 Београд.


 

 sledi nastavak

..........................................................




 






    
FELJTON * *                                                  
 ---
 SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                      
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 *

                               
 
      65.       ПРИЧЕ ИЗ  СКЛОНИШТА 99



И ТО НИЈЕ КРАЈ

Да се вратим на почетак приче; Колико год себе убећујем да већ једном завршим  ово сређивање Дневника поводом двадесет година 0д бомбардовања Србије, све ми  се, у мом компјутеру,  врти  иста мисао с почетка ове приче, када је   НАТО ЗАПОЧЕО ЗЛИКОВАЧКУ АГРЕСИЈУ ПРОТИВ НАШЕ ЗЕМЉЕ и зато  хоћу да је претворим у слова како се не би заборавила, а то је  прва вест коју сам, као професионални новинар, пре  двадесет година  прочитао на радио таласе:

Вест, 25. март 1999.године
 Генералштаб Војске Југославије обавештава југословенску  и међународну јавност да је  синоћ нешто после 20,00 часова НАТО извршио агресију на Савезну Републику Југославију.
Војне снаге Северноатланске алијансе, по диктату и интересу светског полицајца, Сједињених Америчких Држава, а за рачун  шиптарских сепаратиста и терориста, грубо су нарушиле територију  суверене Југославије и брутално угрозиле животе њених грађана.
У првом налету светских агресора гађно је преко двадесет објеката,  а дејства још увек трају. Прве експолозије до којих је дошло после напада НАТО означиле су крај међународног права, суспендовале Повељу Уједињених нација и отвориле нову тужну страницу светске историје,- закључује се у саопштењу Информативне службе Генералштаба ВЈ...

КОПИЈА МЕМОРИЈЕ

Ето тако сам и ову меморију из главе, после двадесет година, о ономе што  се значајно, догодило, претрворио у слова, и теби поштовани читаоче дао на увид; можда сам нешто  заборавио, нисам упамтио, или су то  била моја лична сећања,  већ сам рекао,  то су можда били тешки снови моји, или моје имагинације...ти слободно убаци  и твоје  памћење, драги читаоче!... Обично се каже што не  записа писац, казаће читалац. Са таквом заједничком меморијом претворену у слова, бићемо свестрани сведоци историје, која се  по ко зна који пут  генерацијама понавља у Србији, и никада се не сме заборавити!
..Али, ја  још увек   чујем  рески звук  сирене за ваздушну опсност... која се словима  не може  пренети, једино, можда,  када изгубим слух - звук ће  нестати...
Нека ово буде крај...ево ћутаћу, за неко време,
ДОК НЕ ДОБИЈЕМ ОДГОВОР  ЗАШТО!!!!!!


...............................................................................





sledi nastavak





 ................................................


    
FELJTON * *                                                  
 ---
 SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                      
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 *

                               
 
      64.       ПРИЧЕ ИЗ  СКЛОНИШТА 99





                                                      ДЕМАНТИ

И на крају овог    СРЕЂИВАЊА ДНЕВНИКА III, знам шта сада треба написати, али се не усуђујем. Страх ме је да ћу чути твој глас, поштовани читаоче и тако ћу потврдити моју мисао коју свакодневно изговарам, од када сам пре 20 година напустио  склониште 99. Најбоље да све остане као и пре да је ово  само сан једног лудила...  то свакодневно себи говорим, а ево сада, по први пут, то  потписујем!!! Можда  следећи записи  ће све ово  потврдити, или демантовати,  али остаје трајна истина:
СРБИЈА ЈЕ НАЈБОЉЕ СКЛОНИШТЕ !!!!    


ЈОШ САМО ОВО ДА ЗАПИШЕМ И ЕВО ЋУТАЋУ
                                                                                  
Ово је само део онога што је забележено у минулих 2о годинан и ушло у овај Дневник, не морате веровати... на  то нас подсећа крај романа ,,ПОВРАТАК У ЗАВИЧАЈ ГОСПОДАР ПА ЦАР,, КОЈИ ЈЕ ТАКОЂЕ НАСТАЈАО  ПУНИХ 2О ГОДИНА:
,,Код људи се ништа не може веровати, јер забораве брзо све. Добри су само док не добију оно што желе. Само да су хтели, запамтили би све што је било једном и никада се не би ово поновило. Па све су они то научили, знају они то добро, за шта се боре! За кога, за проклето злато, како је то смешно, драги мој! Не веруј ни том лептирићу што виси на постеру изнад твоје главе. Превариће те, одлетеће, то му очи  казују. Не веруј ни оном буљавом, знам ја шта он хоће. Да ћутим,ћутим! Ево, ћутаћу.
Нећу рећи ко је и зашто бомбардовао моју домовину седамдесетосам дана и ноћи. Нећу рећи, да је од 24.марта 1999.године, током седамдесетосам  дана и ноћи ваздушног  удара, погинуло   око  трихиљадеипетсто људи од чега  двехиљаде цивила, док је дванаестхиљадаипетсто рањено углавном жена и деце. Нећу рећи да је оштећено или уништена инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе! Ништа нећу рећи све се зна, али се не зна  зашто  је  уништена  једна земља! И опет да, само, поменем: Све више нам омањују куће и огњишта, плодно земљиште:  број живих душа је сваке године мањи за  двеста хиљада. Полако се и ми у камен претварамо за  нови миленијум! Камен не зна да прича, само је неми сведок прошлог времена. Једино! Ми, што све то преживесмо, једини смо сведоци садашње светлости нашег завичаја,  чувајмо је за оне који ће тек доћи у завичај!!!”
И на крају, ако сте заборавили,  да Вас подсетим:
“Волите нашу земљу, она је велика округла, у Универзуму нема  другог свог него нас! Волите све људе, они су свуда раштркани по земљи, у Васељени, ни они немају другог сем нас! Обожавајте Бога и оца свога и они немају  другог сем нас, остало  већ све друго знате. камен овај вам је све казао!!!”



sledi nastavak






...........
 ...............................................................








FELJTON * *                                                  
 ---
 SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                      
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 *

                               
 
      63.       ПРИЧЕ ИЗ  СКЛОНИШТА 99





Крај  Дневничких записа,, Да је Платон жив,, из 1999.године, био је посвећен породици Перишић из  Бора чији је син  јединац Никола, пред сам крај НАТО агресије  трагично настрадао као редовни војник, а имао је само 20 година, наглашава мој братанац Марко. И то није крај трагедије породице Перишић,  пореклом из Топлице... Само неколико  година, туга и жалост за  јединцем сином  узела је и његовог оца Драгића, Сигурно су и сада опет заједно.......

…….

И има још, али и ово

је довољно, као трајни белег о житељима из  склоништа 99. пре 20 година
И то није крај , нити ће га бити и сада  се бомбардовање наставља, али речима.
 Бомбардовање је настављено, траје и данас , али не   бомбардерима, него речима..Где год ослушнемо, падају тешке речи  понизне, увредљиве,..************












////////////////////////////////////////////////////////////










 sledi nastavak



 ...............................................................


 .........................



,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

FELJTON * *                                                  
 ---
 SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                      
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 *



                               

 

      62.       ПРИЧЕ ИЗ  СКЛОНИШТА 99


 





Нисам заборавио ни  други протесни митинг, 10. јуна, под називом,,Волимо те отаџбино наша,, у центру града, испред Дома културе

Када се  крајем  шесздестих година градило, самодоприносом, велелепно здање Дом културе, пролазећи поред градилишта, замишљао сам и чврсто желео да  ту негде  буде и моје  радно место, и стварно после  десетак и више  година ту су биле и просторије  РТВ, али никада нисам  мислио да ћу на платоу испред тог великог и лепог здања, које је посвећено  свим палим жртвама за ослобођење Бора у  току II светског  рата, говорити на протестном митингу.

.....

На том протестном митингу испред Дома културе, позвао сам  све песнике света који су били наши гости,  да се и они  огласе, као чувари  људског духа и слободе...

,, Да Балкан   буде буре поезије!!!

,,Бомбардују ону исту земљу која вам је била домаћин у многим приликама. Борска бакарна река је плавила ваше песничке душе на Балканским сусретима књижевника, Међународним октобарским сусретима, на књижевној и вајарској колонији.

Били сте нам гости, јер смо желели да традиционална радничка средина каква је борска, подели са вама сву лепоту живота ради бољег сутра. Тога сутра данас нема за српске  и уметнике моје домовине. Зато вас молим да, у име онога што сте овде видели и доживели, подигнете глас уместо бомбардера.

Подсећам вас господине Дрито Аголи да сте онда рекли: ,,Балкан не треба да буде буре барута но буре поезије!!! Ако не кажете све то и тамо где сте сада, ваше поруке ће нестати заједно са нама.И поред тога, ми не признајемо такву силу. Ми призјајемо само говор  срца!,,....

И као да је свевишњи услишио све наше молитве...Те ноћи код Куманова у Македонији, потписан је уговор о војнотехничкој сарадњи.... између војске  тадашње Југославије и  Уједињених нација., а у  Келну је  Група осам, донела одлуку о престанку агресије..и прекиду бомбардовања  наше земље.........

 sledi nastavak



 








 ..............................................




FELJTON * *                                                  
 ---
 SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                      
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 *



                               

 

      61.       ПРИЧЕ ИЗ  СКЛОНИШТА 99







Те 1999.године у Бору је изостао Првомајски уранак,  грађани су изашли на  протесни првомајски уранак испред  Дома културе. Ређали су се  говорниције, песници,  свирачи играчи, певале су се традицоналне  народне, патриотске и  револуционарне песме, и када је дошао ред на мене, чујем како ми Љубица, директор  Центра за културу  каже:-  ,,Јоване, ти умеш са масама... знаш   шта треба сада..! ,,

Али, у самом  ходу,  ка микрофону, пришао ми је колега Жика и рекао: ,,-молим те  кажи и ово, то сам мало час  чуо од једне мајке!,,- тутнуо ми неко папирче.

... Ја сам већ био спремио ауторску песму, али сам одустао...Узео сам  Жикино  папирче, стао испред микрофона.. Почео да скандирам  Србија! Србија! Да говорим песму  Добрице Ерића:

.. Ја Кћи  божја Србија  изјављујем драговољно, кроз ланце и жицу пред Силом, Муком и Нeправдом да крива сам  и признајем кривицу.Крива сам што сам неко и нешто, а не нико и ништа !!!!,,
 Али,  овације, и аплаузи се не смањују...Онда наставим са паролом  ...Ни Бор се не плаши!!!!  И док је  маса  скандирала и даље ја сам почео да читам..Жикино папирче......

Некадашња борска беба
данас капетан бојног бродa.
Оборио је Нато авион са нашег неба.
Поручујемо да ће таквих бити
Још хиљду беба, ако треба
И Бор се не да!!!!

И данас ми овације и одушевљење  Борана одзвањју тог Првомајског  уранка, испред  Дома културе 1999.године...
У току агресије НАТО алијансе у Бору је рођено 136 беба то је, знатно мање, него раније .. Као уредник  дечје емисији ,,Мало појачај радио,, на почетку сваке школске године прва ми је информација била, колико је  ћака пошло у први разред, засигурно знам да је било од  600 до 700...Већ тада сам знао да ће у Бору у наредном периоду,  бити  око 200 првака мање, то је последица  агресије.
Знам, сигурно, али не умем да кажем, зато  што садашњи  ђаци мало уче о  агресији Нато алијасе.... !!!!

 




sledi nastavak






.............................................







FELJTON * *                                                  
 ---
 SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                      
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 *

                               
 
      60.       ПРИЧЕ ИЗ  СКЛОНИШТА 99



Јон Кристифор, румунски песник, као  учесник  Свесрпске колоније 1995.  осетио је немирне  таласе који су се крајем прошлога века надвили над Србијом, и он се  поезијом огласио. На Књижевној колонији у  Злоту   1995.године, написао је  чувену поему:

                  ГОСПОД БОГ ВОЛИ СРБЕ


Господ Бог воли Србе.
Откинуо им комад свога раја и дао га Србима да га ору, да га посеју и да га бране у његово име благосовено.
И дао им је Господ диван језик да му радује слух, када му се узвисе песме похвалнице.
Исто је Господ Србима дао толико душмана-бројне и ситне-да их одржи будне, да их охрабре, да им увећају понос и добар глас?!Као суседе и пријатеље Господ је Србима дао Румуне, благословивши им братство једном реком.
Један од  њих уписује се у ову књигу, потписујући се с љубављу и пријатељски..

.Управо ове речи биле су  потврда те велике наше наде да имамо пријатељe и да их треба само добро препознати и упознати, они су ту око нас.
И пре, а  и данас о Србима понајвише говоре њихови непријатељи, језик им је најубитачније оружје. Ако ће га ико  завезати и уништити  то су  песници  пријатељи српски који су се  ето у току  бомбардовања Србије огласили. 
Данас, после 20 година, о Јуну Кристифору, румунском песник не знам  ништа.. Остало је  забележено да је рођен 1952.године у Клужу, члан је Удружења књиђевника  рРумуније и уредник часопис ,,Трибина,,.


.........


.....................................................................



   







  sledi nastavak



 ........................................................................





   FELJTON * *                                                  
 ---
 SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                      
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 *



                               





      59.       ПРИЧЕ ИЗ  СКЛОНИШТА 99



                               

......

Лио Чаин Ћин је кинески песник,  из Беијинга,  1996.  само три године пре бомбардовања Србије био је гост нашег града  на Међународним октобарским сусретима писаца. Његова поезија  најбоље је  дочарала  звуке  и боје далеке Кине асоцирањем на пој птица, то је осетила и борска публика која га је поздравила  дуготрајним аплаузом.. Такав громогласни аплауз  Лио није заборавио....... Само  неколико недеља од почетка бомбардовања  Србије1999.године из  далеке Кине стигло је  његово писмо подршке, преко Мoме.Димића, које сам једино могао да прoтумачим кроз  далеки  цвркут птица које поручују... а то у преводу Радослава Пушића са кинеског знаачи:.



Увек се нешто тражи.

Али прошло је време цветања

Хоће ли се на хоризонту појавити онај цветни ореол.
Пророчанство врачаре је већ у шуми ишчезло.
Све је бременито ћутњи.
На крају свега, коначно ћеш наћи нешто..
Случајан сусрет, вечити растанак.
 Да ли треба задржати осмех или кап суза.
 Језик није биљка, не расте му зелено лишће.
Пријатељи и дружење  се не заборавља
и када су тешка времена, која су вас сада  задесила,
дижем свој глас против  неправедног  бомбардовања Србије,
 али доћиће боље време  када вас очекујем  у госте у мој Беијинг.,

 Овако поезијом из далеке Кине пише Лиу, песник и преводилац Иначе Лиу Чаин Ћин  је рођен 1936.године у провинцији Луху, био је уредник најтиражнијег  кинеског часописа,,Поезија,,
Данас, после  20 година, Лиа Чаина Ћина, кинеског песника  нисам заборавио, каква је даља његова судбина не знам, писмо које сам му упутио сигурно никада није примио. Али, никада се не зна...живот је велики сан!!!!.Ових дана  у Бору се увелиико прича  о кинеском газдовању борским рудником злата...

 sledi nastavak


















........................................................















..............................................................

FELJTON * *                                                  
 ---
 SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                      
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 *

                               


      58.       ПРИЧЕ ИЗ  СКЛОНИШТА 99



     Из украјинског града Хмељницки песник

Бранислав Антонович Гришчук, ,,,Словенским маршом,, који је започео  као учесник   ,,Друге Свесрпске књижевне колоније у Злоту,, 1995. завршава,  своју поруку,  стиховима; ,,Србија је  песма словенска,,. У радио програму, ,,Добро ти вече Србијо ,, Гришчук  говори уживо:
  ,,  Једна смо словенска душа и ма где да смо и ма ко нас  буде напао  нападнути смо сви...Ово је  Словенски марш за све! Словенска се душа стално бори за опстанак!!!,,
Какава је даља  судбина  Украјинског песника Бранислава Антоновича Гришчука  не знам. Крајем  минулог вeка био је начелник у обласној управи културе украјинског града  Хмељницки.
Данас после 20 година стихови из ,,Словенског марша,, постали су  хит у Украјини, о аутору нје било речи; зјавила  је  делегација  града Бора која је посетила  Хмељницки .

             



                 ЗБОГОМ,ЗБОГОМ

Словеснски марш

Србија је песма  словенска
Звоне звона и ати ржу
Да штите од непријатеља отачбину
словенска се скупља војска
Ја у бој крећем..
Збогом жено-лепото пречиста
Збогом небеса плава!
Збогом цркве златоврате!
Збогом кровље свето!
Пашћу у седу ковиљ-траву
од стреле злотворске!
Нећу се вратити, вратити се нећу
из оја за  слободу !!!.....
 

sledi nastavak

          

....................................................


  
                               














 .........................................
FELJTON * *                                                  
 ---
 SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                      
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 *

                               


       57.        ПРИЧЕ ИЗ  СКЛОНИШТА 99

Када је РТС бомбардован, радио таласи у Србији нису  заћутали, само неколико  минута после тога  широм Србије  чуло се: ,, Овде Удружене  станице  Србије, најновије  вести.. ..,,У мојој радио-станици  те ноћи ја сам   био дежуран и ни данас  не могу да протумачим  слова која су са  телепринтера  скидана у вест... Али, зато ме је    много  касније, на  тај  стравичан тренутак  подсетио мој комшија Миша,   дежурни  војник са  југословенско-богарске границе рекавши:
,,Бато слушао сам када си читао ону вест о бомбардовању телевизије у  Београду, мојим саборцима сам  уз  сузе рекао па ово  је глас  мога  комшије Јове..а ти читаш.ни  да се саплетеш, а мени сузе лију, све ме страх да и бомбардери не пођу и на ваш радио!,,
......

У Датотеци Шриф РТВ- Бора, постоји посебна архива  и цела једна  документација,филмска и радијска о  бомбардовању.. Постоји и посебна  забрана не емитовања  музичких  џинглова који су употребњавани  у току  бомбардовања, и да више не набрајам, трауме, болешчине, трагедије...
Данас,  20 година после, све ми се чини да је то  био  само  сан и о  томе нећу ни реч да кажем, моје сведочење остало је трајно запечаћено у  мом мозгу, али  и у  фонотеци Радио и ТВ станице Бор, и ево  сада  ова слова  остају као  неми сведоци тога......


sledi nastavak

............................................................



FELJTON * *                                                  
 ---
 SREDJIVANJE DNEVNIKA III* *                                                                      
СРЕЂИВАЊЕ ДНЕВНИКА 3 *
                               
 



         ПРИЧЕ ИЗ  СКЛОНИШТА 99

KOME SMETA FELJTON ,,UNIVERZUMM,, O BOMBARDOVANJU SRBIJE?
 POSLE DESET DANA ZASTOJA  SLEDE NOVI NASTAVCI, A PRIPREMA SE I KNJIGA!!!! FELJTON PONOVO RADI
USKORO NOVI NASTAVCI..DOK SE AUTOR MALO ODMORI OD  BOLEŠTINA !!!!