UNIVERZUMM ****ФЕЉТОН-------- ПУТ У ТАЧКУ-- ********** ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ГО-ГОЛЦИЈАТ СПАВАО У ЈАМИ

10. Из четрдесетогодишњег рударског искуства у ову тачку улази и љубавна прича Драгослава Живковића, а она се увек чује када се уђе у рударску кафану. ,,Волео сам једну жену и више од тога, али ме је оставила! И више од тога!,, И сада када се повежу сви елементи његове приче у једну целовиту композицију са објективним рударским животом, јасна је та серијална рударска необичмност, која увек почиње и завршава се алкохолом и уз песму Мице двоцевке.. Волео је Драгослав једну жену и више од тога колико то може да се замисли, љубав једног рудара. Али, та љубав није била узвраћена јер је он још више волео цујку(rakiju). Као да му се нешто није дало, да ту љубав до краја искаже. Као да га је нека магија влашка вукла само на ракију. Такву истину да је жена коју воли изгубљена, Драгослав није желео да прихвати, хтео је да пропадне у флотацијско живо блато, безброј пута је тамо одлазио да се стропошта низ главни јамски колектор. Али, се увек враћао, са намером прво да сврати у Козару. Када је улазио поново у кафану увек је на другој страни већ светлела ова карабитуша. А за Драгослава је ту стајала, певала и играла из карабитуше, управо та чувена Мица двоцевка. Овај фиксни пламен, постајао је скоро неподношљив за стално гледање и он је као хипноптисан излазио из кафане, а тамо га чекао његов драги женски лик. Драгослав Живковић, рударски коњоводац се никада није излечио од алкохола. Последњи пут је виђен у Топоници. Наравно, тамо су доктори морали да га сместе, јер су га камарати неколико пута затекли како спава го-голцијат поред кобиле, која је мирно стајала поред њега и чекала да напуни десет вагончића руде. Карабитуша лампа је добијена на поклон.