feljton

REKLA - KAZALA

8..  GOSPODJA MIRA PROROČICAI-MAGIJARKA

PROREKLA SUDBINU PROFESORU

Još čudnovatija priča,,Rekla-kazala,, je ona koju niko neće  javno da kaže, da je profesor, jednom, bez ikakve najave, banuo u sobu gospodje Mire, proročice-magijarke. I ona se nije iznenadila, dočekala ga je kao starog prijatelja, koga zna odavno...Ovom posetom, je potvrdjeno da je gospodja, proročica Mira, magijarka   iz  poslednjih kuća Gam banje, blizu Feliks Romulijane, tamo gde se nekada nalazila zemunica govedara Armentarijusovih, baš tamo gde je, još Strados, najveći Galerijev  drug iz detinjstva, stalno navraćao kada mu je trebala pomoć. Odavno se priča da je Mira, proročica-magijarka naslednica, ili da potiče iz loze Armentarijusovih, Romulijanine majke Oge, bake Galerijeve...koja je bila prva proročica u ovom kraju. Mira nije još progovorila, a sve je znala o crnoj magiji. Nalazila je majci stvari koje je gubila, ocu je pokazivala ljude koji mu podvaljuju i koji ga mrze.. Iz kuće je isterivala ljude koji nisu verovali u njenu magiju, u šta se i sam pisac uverio, kada mu je rekla: ,,A ti kupilje saduss la koljiba, ti ne veruje u moja moć, odma da si saduss-izašooo iz avlije!,,

Kao i Baka Oga, i Mira, proročica-magijarka, gledala je u šarena zrna  pasulja, u dlan, po očiju i kosi čitala-kazivala karakter ljudi i proricala njihovu budućnost  i to po boji očiju, za plavooke je govorila; da će se negde  izgubiti i otići zauvek, a za crnooke da će se u mraku zaturiti; po njihovom glasu, po drhtaju nekima je najavljivala da će se u toku zime zalediti..

Kada je profesor ušao, gospodja Mira, proročica-magijarka, nije progovorila ni reč, gledala ga je dugo pravo u oči, kao prijatelj dobrog znanca, ali nije ćutala. Samo je ona mogla čuti svoje reči:

,,Oh,ohhh! Pa mi se vekovima već znamo lepooki moj  Stradose?! Odavno te čekam, mislišš da me i sada batališ, aa?!,, -i profesor je ćutao, dok su mu se nečujne reči valjale kao bujica iz mozga u grlo, ali usta nije otvarao, da i on ne progovori začudjeno, što vidi jednu od mojri ili sudjenica iz prošlosti, dok  prevrće oči, kao da se vraća u prošlost,  sve mu se činilo da ovu ženu odavno poznaje i sada zna šta ona govori. Ovo ćutanje je medjusobni dijalog dva ćutača, kojima se grla suše od  protoka vekova i nečujnih reči, koje je milenijumsko vreme prestiglo. Odjednom, kao da je sve rečeno, vreme se zaustavilo, gospodja Mira, proročica-magijarka, mirno pored njega baci nekoliko grudvica truta, zatvori oči; i tako, su ćutači medjusobno razgovarali sve dok se nije pojavio dim. Onda je gospodja Mira, proročica-magijarka, prvo ritualno počela da maše rukama, kao da skida odeću, pa  da se  trlja rukama po telu kao da se kupa, pa jednim korakom pokazuje da   prilazi drugom izvoru gde pije vodu, i onda,  kao da nešto žvaće, izvijala  usta i pokazivala kvarne zube, a onda se , kao mnogo  umorila i ponovo sela na tronožac.

 Za svaki pokret, profesor je imao objašnjenje, kao da je to odavno  video, ali se sada ne može setiti gde. Možda je to lično doživeo-video na filmu, možda sanjao ili pročitao, ali, zna dobro, da je ovo mahanje rukama, i ritualno skidanje odeća bilo kupanje na zamišljenom svetom izvoru..., ovaj kez i  razvlačenje  usta nije ništa drugo, no žvakanje opojnih miirisa lavande, ili ti drogiranje.., a sada dolazi  trans i mumlanje-izgovaranje reči..., i upravo, te reči su  prava tajna, proricanja...Kako se od njih gradi izoštrena misao koja se pretvara u proricanje sudbine-budućnosti...Koliko god da je o tome znao, profesor,  kao, i sve naučne zagonetke pripisuje kao bogonadahnuti dar, svojstven samo malom broju  izabranih......misli u sebi, ali ne sme da se kaže, ko je, nego čeka da čuje njen glas. Tako je započeo, tajnovit-spektakularni susret sa gospodjom Mirom magijartkom, koja je počela da mu nešto šapuće, pa da mumla, i očima prevrće, da se trese i tako nekoliko minuta, dok trut nije progoreo i izgoreo, pretvorio se u pepeo i nebesa se otvorila...

Profesoru  je gledala u žar i njegove oči, na to je imala prava samo jednom u svom magijarskom životu da uradi. I prorekla mu tešku sudbinu, rekla mu je: ,,Eto, ponovo smo se sreli, ovdenak, dragi moj lepooki Stradose, i neće nam se opet. Izgoreo si ponovo čovečee, preuzele su te druge magijarke-mojre i sudjenice! Ma, jok, ti, znam, stojiš tu, al tebe i ovde više nujee-nemmaa! Da, da, bićeš slavaan, kao što si nekad bio, ali zaboravljen, i  pre ti je rečeno i evo opet ti ponavljam, da se već maneš ćorava posla oko tih lažova; izvajali su tvoju glavu, polomili ti nos*, pa kažu, e sad, to je Galerije, napravili ti onu  gipsanu ploču*, i rekli, e sad, kopaj tu i tu, to ti je obeležje Romulijane, kao to je bilo ime Galerijeve majke, kao to je njena lična-karta, rimska isprava- a sada tvoja,lična, kao, karta i  zato se grad tako zove, malo cvrc, osim te ploče ne postoji ni jedan drugi, beleg, kakva naiva samo za tebe! Eeee, moj Stradose, šta si ovde doživeo! Pazi, ima još za tvoju naivu, našo si zlatnike, a lopovi sve uzeli i posle tebe jure! Ma, mani se zidara-majstora, koji su oko tebe, hoće samo da koriste tvoju dobrotu i tvoj mozak; isto ti kažem kao pre drži se samo oko žena i da se maneš toga muškog kola, i da se manešš  te jurnjave, i kopanje rupa i potrage za zlatomm, zlato donosi nesreću, to znašš, da ti ja ne kazujem! Pazi sad ovo, Stradose, ostaviće te najbolji prijatelji, glava ti je već u kamenu.....i uskoro će  kod teb doći  neki veliki čovek, oči ovolike-ko tvoje, čovek-ko stena i to iz dalekaa,  a možda i odozgorr, i da će te on prepoznati, kao rod rodjeni i imaće miša čoveka pored sebe! Evo traži te traži, samo što te nije ščepao, ej, da ga se čuvašš, beži odavde, sadus što pre, beži! Beži, saduss! Za tvoje dobro kažem velika je njegurica-tmina i veliki je mrak. Sva su svetla pogašena. I kome ja sada da pričam, kome? Tebe mošulje buljavi više nuje-nema, samo si sada potros-kamenit si! Da pamtišš  ovo što ti reko! Ti celog života patišš od tvoje skromnosti, a ovi to ne vole! I ne mogu da pričam više takve stvar!! Ti više kod men ne mož da dolazišš, tebe više kod mene nema ti više ne postojišš u moj mozak, izgoreo si ko zvezda padavica!,,

Onda je nastala tišina, ali su i dalje ostale  da odjekuju reči; ,,Stradose, već vekovima te verno služim, i ne mogu se radovati tvome kraju i zato ti sada govorim, da imaš veliku budućnost, ali i najskoriju smrt ti vidim, ovi te ne vole. Ti i ne znaš da si i ovde Strados, i da  sada postojišš, kao neki veliki profesor, i zato treba da se čuvašš za budućnost!,,-reče gospodja Mira, proročica-magijarka, svoje poslednje  reči i izgubi se, kao da nije ni bila.

 Profesor, okreće glavu oko sebe,  začudjeno gleda u šarene zidove velike sobe, u načičkane raznobojne tračke-trake, kamenčiće i koščice, još uvek oseća dim iz  truta, koji se pomešao sa mirisom njenog znoja, i lagano, dok Mira žmuri i trse se,  ustaje sa gvozdenog kreveta sa belim tablama i  crveno-plavim golubovima. Izgleda kao da se probudio iz nekog sna-bunila i još uvek ne zna gde se nalazi i šta je radio ovde. Oseća nečiju prisutnost, ne vidi je, ali čuje šaputnje  gospodja Mire, proročice-magijarke, iz Gam banje, naslednce  Galerijeve bake Oge: ,,I sada se pitašš, odakle ja znam tvoje pravo ime? Pa da ti kažem i ne znam tvoje pravo ime! Ali, znam da si profesor, tako te okaju, ako  se sećaš 1975.godine kad si prvi put došao ovde, rekao si da je  ovo Romulijana, i da je to Galerijeva, velika carska palata; i dal se sećašš, koji si kamen prvo pomerijoo? Zaboravio si moj Stradose, a stalno si se slikao sa njim za novne, za televiziju! Bio je to Stradosov grobni kamen, izgledao je kao da je pao iz svemira, izbrusilo ga vreme, pa je izledao tako tajanstven i zagonetan, a ti reče: ,,Ovo ću da čuvam, ovo sam ja!,,- i time si sebi odredio budućnost i vratio svoje vekovno ime, odnosno nazvao sebe Strados, eto tako je bilo i  ja to tako znam!,,

 

  Dok je sve ovo slušao, nije ni mnogo mario šta čuje, ili to nije pokazivao. Profesor, bled i iscrpljen, kao da je radio dan i noć, hodao je u polumračnoj sobi, ili mu se to samo činilo, da se pomera, očima je šetao po plafonu sobe, a reči su same izlazile iz njegovog mozga, tako da ih nije mnogo kontrolisao: 

..To nije moguće..to nije moguće...to nije mogué! Da me izdaju moji prijatelji...! Gospodja Mira...ona, potomak baka Ogina, i to nije moguće, kakve gluposti priča...smatra da sam ja odavno mrtav, kao da me ona oživela, i to je glupost!,,

Kao u omamljen, koračao je lagano, ali mu se činilo da pored  njega, korčaju i drugi ljudi, ne govore, nego samo dišu  lagano, umorno, ili uz neke teške uzdisaje šapućuu nešto nerazgovetno...Kada je opazio vrata, nakićena nekim travnatim cvetnim venčićima,  hitro se uhvati za kvaku i vrata se otvoriše sama, tek onda shvati gde se nalazi, u tom trnutku učini mu se da neko viče: ,,Miroo, profesore sadaus la koljiba, Mirooo!,, -a profesoru se treslo celo telo, dok je izlazio iz ove začarane sobe; u mozgu, u ušima još mu odzvanjaju reči: ,,Ma  kakav profesor, koga mi to dovodite, što ni reč neće da mi kaže, kao da nije profesor, ma ni u oči da me pogleda?!,, -potom se ništa nije čulo, a profesor pored uveta, čuje šaputanje:

,,Stradose, Sssstradossseee, vekovima očekujem tvoju  poslednju reč, a ti šuneli. I sada, čekaš novi vek, ovde te, kao, ne vole, divlji su kažeš. Ovi ljudi su ti tudji divlji, kažešš, a ti si mnogo pametan!,, -u polumračnoj sobi, professor razrogačio oči sa namerom da vidi ko mu to šapuće, i da razazna likove koji mu lete ispred nosa, ali osetio je samo čudan memljiv i opojni miris, i šaputanje se nastavi… ,,Moj Stradose, uvek će za tebe biti  stradanja na pretek! Ma čuješš li ti mene Stradose, proklecit da si! Tebe više nuje, nuuuje! Duće drakulje...!,, - nije ni čuo kada ga je neko pozvao, nego se trgao, kao poparen, tek kada ga je uhvatio za ruku i rekao mu:

,,Profesore, ovamo, ovamo, idemo, idemoo!,, Posle nekoliko  koraka koji su bili nesigurni reče mu da sedne na klupu, i on mu se  pribi uz lice i nastavi da priča:

,, Profesore, da Vam kažem, zna ona ko ste Vi..zna dobro, nemojte se mnogo žestiti na gospoju Miru...Kod nje su dolazili veliki ljudi: političari, biznismeni, advokati, glumci, da im kaže kakva ih budućnost očekuje, dolaze i bolesni da traže lek, i zdravi da  im kaže ko ih mrzi, dolaze i žene da prave  magije-zarezoju za muškarce da ne jure po kurvaluci...po druge žene, i mnogi drugi... i  skoro da im je sve isto rekla. Ali, i nekima pogodi a za neke se i ne sazna kako su prošli! Dolazili su ljudi i iz inostranstva, evo, evo pre mesec dana   dolazio jedan advokat Boža iz  Petrovca i sve mu sredila da dobije parnicu...Kada je  sud izlazio na lice mesta...ona poslala  golu ženu da se krije, na raskrsnicu, kao  Mumapadure i da tamo izigrava  neku šumsku snadjamu-luudaču i tako advokat  dobio parnicu.  Sudska ekipa je prešla preko magije i nisu mogli da presude kako treba, nego kako advokat rekao..Ali, pre mesec dana tog advokata  neko otrovao,  kažu ta ista sandjama ga otrovala, Postoji verovanje da ta Mumapadure kažnjava onoga ko prvi prodje preko podmetnutih čini, i ako ih je upotrebio u lošoj nameri, zlo će ga nadje, a Mira mu tako i  rekla, da se pazi  i čuva žena sa  kojima  živi!!...Eto sve tako ona radi. A radi i dobre stvari.. Pazi, došo neki čovek  Slobodan čak iz Švajcarske da traži lek za svoju mladu i lepu žeunu..Mira mu dala neku   vodu od   28 travke,..i  to da pije...i zamisli  žena  se izlečila  i  taj mi   strendžer  posla  100 šilinga..ej! To ona svima tako. Evo ovo je za tebe spremila beleg, nije ti lično dala, zato što  je nisi gledao u oči, a kad se  gleda u oči  nešto se tutne u ruke... i rekla da ovaj  beleg  baciš preko nekog mosta u reku, i da popiješ ovu vodu iz  ove flašice, i  pljuneš na  raskrsnicu kada prolaziš i da kažeš  tvoje ime onima koje pljuješ!-...Eto to je rekla! A To su nju tako naučili, oni, odozgor, nevidljivi vladari! Da plaši narod, da bi oni  lakše  vladali svatom,  Eto rekao sam ti profesore, ne seekiiraj se mnogo, ali se čuvaj i ono što ti rekla Mira, ništa ne mari za  tvoju glavu što su ovi mafijaši  izgipsirali i napravili te je prikazuju kao Galerijevu glavu, sa krnji nos, i ono sa  pločom, napisali mnogo lepu kaligrafiju..Reko ti, to ona samo pretpostavlja, pravi maštu od to..izmišlja...Pa i  ima priča da  Amerikanci nisu  sleteli na Mesec, pa to je samo priča  ,,Rekla-kazala,,!!!.... .,,

Ovaj  čovek sprovodnik kroz Mirine, polumračne odaje, da je mogao pričao bi još, ali, profesor je već lagana koračao niz uski hodnik, kada su stigli do izlaza, nije ni saznao da li ga je profesor  dobro razumeo i dobro upamtio celu priču. Dok ga je pozdravljao, tapšući ga po ramenu, uzaludno je očekivao da mu profesor, za tu priču tutne neki dinar..... Kada se vratio na radilište u svoj kontejner, niko ga nije video, i nije imao potrebu da objašnjava gde je bio. Ali, posle toga, na radilištu, zastoj je bio dva dana, zbog  njegove  bolesti. I svi su imali svoju priču, počev od kartanja, pijanke, do kurvaluka. Ni sebi nije mogao da objasni, a kamo li  doktoru, odakle tolika glavobolja, nesanica, bolovi u stomaku, i temperatura, jedino je čuo sebe dok se tešio:

,,Ovo je velika životna igra i ja tamo nikada nisam bio! Kao da se moć Mirine magije  ovde  nastanila,,

 Ovaj razgovor sa gospodjom Mirom, proročicom-magijarkom nikada nije pomenuo u intervju, već je imao sasvim drugu priču, pravu priču, onako, samo za  televizijske gledaoce, ili za novinarsku rubriku ,,Dokumentarnost u književnosti,,!  Svaku njenu reč i postupak može da  argumentuje i naučno objasni, a takve poruke, su samo želje iz budućnosti…,,Ritual pripreme za izricanje budućnosti, padanje u trans, nije ništa drugo nego samo, blebetanje  reči, od kojih  ti koji to slušaš biraš smisao poruke za budućnost, a to, opet, nije ništa drugo nego  rekla-kazala, I od toga previše  boli glava i srce treperi! E moj profesore!,, -rče sebi Srejović  u oči, dok je stajao ispred ogledala i brijao se, spremajući se za izlazak na teren, posle   tri dana zastoja. ,,E  moj profesore Srejoviću, a smatra  se  da je proročište odavno odumrlo, ali ono, evo, živi u izmenjenim  okolnostima.. Eto, ovde je sada Mira postala proročica Pitija. Ostalo je  neodgonetnuto pitanje kako je i čime je to proročište ostalo da živi i steklo ugled, širokih narodnih masa, počev od političara, glumaca, švalera, pa do  radnika i seljaka, I širokih narodnih masa!?

 I tu još nije kraj i neće ga ni biti...! 

 Šumska majka-Mumapadure,  najmoćnija demonica u drevnoj  mitologiji, naroda ovog kraja, koja živi daleko u šumi. Veliki je zaštitnik žena i vanbračne dece.  Posvećena je svim bebama koje su ostavljene po, dubokim jamama i neprohodnim šumama...Takodje, biće ovog tipa ukazuje na jaku vezu sa šumom, koja je  za mnoge bilo sveto mesto. Kada nije bilo svetilište obredi su se činili u šumama, Majka je  bila gospodarica šuma i čuvar tog svetog mesta. Kada bi išla šumom  drveće bi se savijalo do zemlje..

 

  

feljton

REKLA - KAZALA

 

7... SANDJAME POKVARILE KAMERE

Ostala je zagonetna  priča ,,Rekla-kazala,, i oko prekida snimanja prilikom uručivanja nagrade..  Kamere nisu radile, reflektori su  ,,crkli,, što je delo, kako kažu, nevidljivih  sila ,,sandjama*,, ali se samo čuo glas prilikom  uručivanja nagrade:

,,Samo narodna fantazija u stanju  je da stvori one čudesne priče oko  sopstvenog pamćenja što poput  maskiranog mita kroz spiralni vremenski bunar izvlači  dogadjaje koje zajedno sa  zlim vilama i ostalim mitološkim bićima žive u dušama dece i staraca. Zlato vekovima i tajnovito planinsko kamenje puno vatre oduvek greje nadu ljudi da će ga baš oni naći samo ukoliko budu hrabri, lukavi i istrajni... Koliko je noći  pod punim mesecom prošlo u tražnji semena paprati i lukavim pregovorima sa djavolima koji najviše vole da se okupljaju u vres sakrivenih zidina,  neobjašnjivih tragova starih i odavno isčezlih naroda...Oni koji su sačuvali životnu svežinu dečje radoznalosti i bespogovornog poverenja u priču opsednutih čudaka mogli su da naidju na materijalne tragove koji  nebeski  čardak mašte  sada spuštaju na zemlju.,, Oni koji su ovu besedu Miodraga Djukića o Dragoslavu Srejoviću, nekoliko puta  preslušavali kažu, da je to  bila zagonetna najava dolaska ,,sandjama,, i onoga što će tek  biti i  što će se ko zna kada tek dogoditi...Drugi pak kažu da tu nisu  čista posla sa  nagradom, nagrada je izmišljena... Zato što ova nagrada u oblasti kulturnog  stvaralaštva ne priliči da nosi ime ,,Feliks Romulijana,, , što je to vezano za Galerijevo ime, zato što su; Galerija hrišćanski istoričari  prikazali kao monstruoznog gospodara, neprijatelja svake kulture i učenosti, koji je proganjao sve hrišćane, čak, je i svog očuha Dioklecijana oterao sa prestola! 

^{SANDJAMA, Nedefinisano čudovište. Kada se ne može definiosati čudno stvorenje, jednostavno se  kaže Sandjama.Za neke je to veštica koja jede decu, predvidja sudbinu novorodjenog  deteta, troglava aždaja ...}

Anarheologija: Konstantin Veliki i kult Apolona

Anarheologija: Konstantin Veliki i kult Apolona: KONSTANTIN VELIKI I KULT APOLONA Jedna od najintrigantnijih tema koje su okarakterisale prvu polvinu 4. stoleća svakako je odnos...

feljtom

REKLA-KAZALA 

6......ČOVEK MIŠ-TIKA CAJLES

feljton

REKLA-KAZALA 

5.....TRAGIČNA SUDBINA I MLADOG NOVINARA S POČETKA PRIČE

Posle razgovora, mladi novinar s, početka priče se teško razboleo, ostao je sakat u obe noge, diplomsku emisiju nije završio. O njegovoj daljoj sudbini ništa se ne zna. Kažu da je u toku ovog rata poginuo, negde u Vojvodini, kao prva žrtva novinarske profesije. Da su ga Hrvati namerno ubili, jer je uveliko širio priču o prvom hrvatskom knezu Borneu koji je bio  Srbin. Filmskom trakom su hrvatski bojovnici obmotali njegovo telo i tako je krvav ostao na  vukovarskoj cesti. Zato, TV emisija nikada nije uradjena. Druge trake su greškom izbrisane, ili negde zaturene, a ovo je samo prepis tona iza magnetofonske trake, skinutog sa novinarskog diktafona “Olumpus.” Prijatelji, kolege i članovi Udruženja novinara Srbije, postavili su spomen ploču na mesto pogibije, prve žrtve novinara tokom ratnih dejstava, ali je uklonjena, kao, ne zna se ko je to uradio. 

Sastavni deo ovog svedočenja bila je i pomenuta beleška, koja je već  ranije objavljena, i ovoliko izvikana                                                                                                  

I opet to nije kraj, niti će kraja biti; nastavlja se  ono ,,Rekla-kazala,,. Zato, još jednom, pisac i predlaže izdavaču, da ovaj deo teksta, pod naslovom ,,Rekla-kazala,,  ne mora da štampa*!!!

 ^{(Prilog  V)}

 O zlatnoj groznici- Srbija “leži" na oko 50 milijardi dolara u  nalazištima zlata, kojega najviše ima u Timočkoj krajini. Srbija je, prema dostupnim podacima Svetskog saveta za zlato, sa 14,3 tona zlata plasirana na 58. mesto po deponiranim zalihama tog plemenitog metala. Za neupućene ovo je bila senzacionalna vest. To je  vest nade za otvaranje novog rudnika i to zlata, za nova radna mesta, za oživljavanje posrnule privrede u ovom delu Srbije.

Ali, za one koji poznaju rudarstvo, to je samo vest strepnje i neizvesnosti. Znaju oni dobro da se ovde zlato eksploatisalo još u doba Rimljana, a da sada postoji detaljan satelitski snimak  Landsata-1 koji je načinjen sa oko 914 kilometara visine 29.oktobra 1973.godine i time je potvrtdjeno da na Crnom vrhu kod Bora ima naslege bakra i zlata u velikim količinama. Prema tome nije nikakva senzacija, koja je u javnost nedavno proturena da su kanadski geolozi slučajno i to u poslednji čas,... na Crnom vrhu pronašli rudu zlata, odakle bi se eksploatacijom moglo dobiti oko 150.000 tona crvenog metala, blizu 13 tona zlata i više od 44 tona srebra.
Kanadski istraživači još kažu da je zlato otkriveno u plitkom pojasu, što praktično znači da će eksploatacija biti izuzetno isplativa. Ostaje dilema ko će i kako ovo blago eskploatisati? U ovom trenutku nije poznato, medjutim, logično je da to budu  Kanađani koji bi imali gde da prerađuju rudu iz svojih rudnika, dok bi RTB, čiji su pogoni udaljeni svega 30 kilometara od novog rudnika, uposlio sve svoje kapacitete.
Sedamsedestih godina, kao mlad noivinar pripravnik, svojoj redakciji sam ponudio snimak razgiovora sa doktorom geologije Draganom Nevadićem, o tom novom načinu  rudarenja, pod nazivom “Borski rudnik priprema atomsku bombu” Glavni i odgovorni urednik Damir Ikica, nije ni želeo da sluša, naslov je podvukao crvenom bojom, što je značilo  “Ne emitovati”, a da je želeo čuo bi uverljivu i senzacionalnu, priču inženjera  Dragana Nevadića:
,,Novom metodom eksploatacije rudnog ležišta, planira se otvaranje rudnika zlata na Crnomn vrhu kod Bora, uz pomoć tz.” atomske bombe”. Mi za to imamo mogućnosti, imamo rudnik uranijuma, Mezdreja samo što nije proradila. Rudu treba isitniti jednim podzemnim nuklearnim udarom, ubacivanjem patrona, dimenzije 60X300 cm, u utrobu zemlje na 300 metara dubine. U ovaku izdubljenu masu ubaciće se specijalni reagensi i ispumpavanjem dobiće se bakar i zlato.

Ovaj atomski udar u dubini zemlje ne bi ostavio velike posledice. Poremetila bi se, samo malo, flora i fauna, koja je ovde u izobilju. Mesto eksploatacije bi bilo na hiljadu metara nadomorske visine u toku noći. Prvo veće mesto udaljeno je oko 30 kilometara od mesta, udara (na severu Žagubica i na jugu Bor. Bio bi to ogroman krater, gde može da se smnesti planina poput Rtnja, ili ceo borski površinski kop. Ono što je nekada radilo na hiljade rudara u minulih sto godina, ovom novom metodom eksploatacije riude, uradiće se nekoliko sekunndi. Dalji process prerade i dorade trajao bi godinama, a proizvodnja bi se usavršavala. Ovde bi rudari radili uz pomoć robota.
Tih sedamdesetih godina minulog veka Amerikanci su uveliko ispitivali mogućnost za ovakvo atomsko rudarenje. Dolaženje do plemenitih metala na ovakav način, jednim udarom, nije ništa novo.

          feljton

          REKLA-KAZALA

   

          4       ZLATNA GROZNICA JOŠ TRAJE

Druga priča o skrivenom zlatu je još ubedljivija i konkretnija. Pretočena je u scenario za televizijsku seriju pod nazivom

“Na rimskom putu-zlatna groznica” koja je ponudjena televiziji B. Tačno se navode mesta gde zlato treba tražiti i koje predele treba snimati.

Prvo, treba detaljno pretražiti zidine rimskog grada Guduskuma, a to je nedaleko od Kučeva.

Smatra se da je tu boravilo i pleme Guduščana i kada su nakupili dosta zlata, otišli su odatle, sa namerom da od Rimljana kupe zemlju. Pošto nisu mogli da ponesu zlato koje su imali, morali su da ga tu sakriju.

Drugo, treba detaljno pretražiti rgotsko brdo, mesto poznato kao Argentanus. Grad srebra i zlata, koji nije kao većina gradova nadživeo rimsko društvo i, kao nasledje, ostao samo u ruševinama.

U Feliks Romulijani, ispod jugoistočnog bedema, postoji riznica zlata.Tu se nalazi i zlatna stolica cara Trajana, koju je sakrio sam Gaj, najveći progonitelj hrišćana.

Tu je i borsko jezero, i podzemni bunker pored hotela Metalurg. Nekada najmoderniji hotel propao je zbog tog zlata. Priča se da su gosti hotela tu svake noći slušali svadju zlatolovaca, kako da ga iz tunela iznesu. Danas je ovaj  hotel ruševina i niko ne sme da  ga renovira.

Na četvrtom kilometru kod Bora, treba tražiti olupine nemačkog ratnog aviona, koji nije mogao da poleti zbog težine deset sanduka sa zlatnim polugama.

Najbolje je tražiti u toku proleća. Taj proplanak u toku proleća nikada ne ozeleni.

Tu je I Sićevačka klisura i mesta; Orlova stena i Devojačka riznica. Ljudi kažu da su ovde bile livade, pune cvetova kao devojačka riznica, a sada dolaze samo orlovi!

Kod Majdanpeka treba detaljno pročešljati Blagojev kamen. To nije kamen, to je zlato Blagojevo!

Treće, kod Knjaževca treba tražiti kamenu glavu* u Stogazovcu i manastir Svete troice. On je negde pod zemljom, tu je sada vidovdanska crkva, a samo kamena glava viri ispod tog zlatnog kamena gde izvire voda.

Izazovi za tragače postoje uvek, ima nade, kažu zlatolovci, tu su još; Goli krš ispod Stola stalno ima, zanimljive, šetače visokog renomea, koji namenski ulaze duboko u potkapine planine i kao nešto gledaju i traže, a naravno traže sakriveno zlato. I nije se tu slučajno srušio  vojni ruski avion, osamdesetih godina prošloga veka, kada su poginuli svi putnici.  U Soko Banji, treba pročešljati planinu Ozren. Zlatne riznice treba tražiti, još u Garganovoj  vodenici pored Jelenove-Kurjačke pećine..  

Sada, leti i zimi, danju i noću, svakodnevno, putem, kroz Staru planinu, prolaze ljudi; seljaci, turisti, čobani, planinari i ko ti još ne, i ne znaju da  je to put Via Militaris, koji je povezivao istok i zapad, kojim su nekada prolazile i rimske legije. Postoji legenda da su, pored Vrha Tri Čuke, baš oni zakopali nekoliko tovara zlata kada nisu mogli bezbedno da predju Staru planinu i stignu do  Lješa, odnosno Rima.

Još je zagonetnija  priča  o Zmajevoj pećini negde ispod Vlaške planine. Za mnoge, zlatolovce i planinare, ova pećina je bila kobna, jer se, tragajući  za zlatom, nikada iz nje nisu vratili. Priča se da ovo zlato čuva pećinsko čudovište vazda razjapljenim čeljustima.

U toj zlatnoj groznici u Timočkoj krajini pominju se još mnoge priče na rimskom putu.Nije slučajno, ni naivno što je gospodin profesor vršio iskopavanja baš  na osnovu belega iz  ovakvih mapa, kao tražio  rimske iskopine! Pominju se zagonetne i pogrešne mape, koje mame ljude da krenu put zlata, kako bi se tako lično i sami suočili sa zamkama i kletvama koje sa sobom nosi ovaj prokleti žuti prah.Ta zlatna groznica koja vekovima traje na ovim prostorima, proširila se i van granica naše zemlje. Stalno dolaze neki kopači i tragači zlata, zabeleženo je prisustvo  nekih iz Makedonije, a najozbiljniji  tragači su  Kanadjani, o tome svedoče „Toronto novosti”(prilog 5) iz Kanade. I to još nije kraj: Nesudjeni niški zlatolovac Zoran Trandasijević, zvani “Zoki elektrika” i danas luta ovim krajevima tražeći deset sanduka sa zlatom. Po scenariju “Rimskim putem-zlatna groznica” nikada nije snimljena televizijska serija.

I  tako, tu još nije kraj; po celoj  Istočnoj  Srbiji zlatonosni spisak beleži preko 800 mesta na kojima  se i danas  nalazi 12.000 tovara zlata.. Zlatolovci kidišu na njega, a ono ćuti i čeka …

Kamena glava u Stogazovcu*

 
Kamena glava u Stogazovcu, samo 10 kilometara od Knjaževca, u Stogazovcu i danas  postoji kamena glava koja pomno čuva  zlato još iz  rimskog doba. O tome svedoče razne iskopine  pored reke, ali se do kamene glave ne može  lako prići.

feljton

3.         REKLA- KAZALA

NASTAVLJA SE POTRAGA ZA ZLATOM

Ipak, pisac beleži; očepljeni ćup je i danas ostao tajna. Zlatna groznica je u Timočkoj krajini tek počela, kopa se i prevrće zemlja svuda. Mnogi zlatolovci i dalje traže. Njegov sadržaj može se samo naslućivati kroz razne priče o Feliks Romulijani .

Istina je i to da su žitelji na Rtnju* te noći videli svetleću kuglu kako satima kruži iznad planine, kao da nekog čeka. Nisu to vanzemaljci, nego američki “Avaksi”, objašnjavali su oni malo domišljatiji i umni Crnorečani. Ljudi su videli Nemačke kampere ispred Brestovačke Banje, koji su u toku noći tajnovito nestali, a ostavili duboku rupu ispod starog hrasta. Jedni kažu da su pronašli sanduk sa zlatom, koji su njihovi preci tu sakrili u toku minulog rata. Drugi, pak, kažu da su to neki špijuni, zakopali radare za prisluškivanje i snimanje terena.

Istina je i to da su meštani na Stolu* tada videli kako se kamena vrata pomeraju. To su samo zamaskirana, zaistinska vrata od kamena-potvrdjuju oni malo promućurniji ne želeći da otkriju vojnu tajnu.A pričalo se kako postoje i vrata koja samo jednom godišnje otvaraju i zatvaraju maskirani ljudi. Pričalo se kako se sa Malinika, u kasne noćne sate, čuje neko štektanje mitraljeza.

Opet ljudi pripovedaju da su sva ta čudesa tek najave za ono strašno što će se dogoditi. Uz sve priče o tajanstvenom zlatu, o Hrvatskom knezu Bornu, dodate su nove, savremenije. Neki Nišlija Zoran Trandasijević, zvani Zoki elektrika, je, uz pomoć žičanog lasera, neke čudne sprave, pored severozapadnog bedema, kažu, pronašao ogroman vojnički sanduk, sa zlatnim polugama, koji su Nemci poneli iz borskog rudnika zlata, povlačeći se pri kraju II svetskog rata.

Šiljata planina-Rtanj *

 Šiljata planina- Rtanj, još u rimako doba, a i danas ,Rtanj je najmisterioznije mesto u Evropi i najveća svetska piramida za koju mnogi kažu da nije dovoljno istražena. Odavno postoje različita predanja vezana za Rtanj i ona su uvek privlačila neobičnu pažnju ljudi koji su živeli u njegovom okruženju.

 Planina Stol*

Planina Stol, je  sa visinom od 1150 metara..najbolji vidikovac za istočnu Srbiju i  postoji priča da je to ustvari skamenjeni rimski  brod, koji se tu  nasukao još iz  rimskog doba, unutrašnjost planine, odnosno broda je puna zlata.