FELJTON 

  
                             SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

      35.    Октобарском изложбом борски сликари обележавају 100   година                   од  рођења Бора

     СЛИКЕ ПОКАЗУЈУ ОНО ШТО ЈЕ НЕИСТРАЖЕНО

    После 100 година Ване  Живадиновић Бор,надреалиста,поново  у            свом    родном граду

Треба сликати  кратко,треба шетати  кроз изабрано немогуће и треба желети оно што је недоступно,неистражено и заборављено,

тако је  говорио, живео и сликао, српски надреалиста ВАНЕ ЖИВАДИНОВИЋ БОР, док је  боравио у Паризу, пре  5о година.

Поводом 100 година од рођења Бора у Галерији Музеја рударства и металургије,синоћ је отворена изложба, слика,цртежа,скица  и факсимила  великог надреалисте.

У току целе недеље биће одртжавана предавања на тему Надреалистичка акустика..

У његову  част, истим поводом, бораски сликари, чланови Удружења. које носи његово име, јер је рођен у Бору, организују  8.октобра  ОКТОБАРСКУ ИЗЛОЖБУ СЛИКА УМЕТНОСТ НАДРЕАЛИЗМА, у просторијама клуба ВАНЕ.

Ово је 15. Октобарска изложба слика.Педесетак  чланова   удружења приказаће  овогодишње радове и на тај начин симболично обележити годишњицу рођења великог  сликара,надреалисте  који је жиовео и сликао у Паризу и име нашег града пронео светом.

До сада је  кроз све   октобарске изложбе прошло преко 500 аутора ,рекао је   Ратко Јанковић ,председник удуржења .

Осим  имена ликовног  клуба ВАНЕ ЖИВАДИНОВИЋ БОР,у његовом  родном граду ,не постоји никакво знамење  као сећање на њега,нити нека улица носи његопво име.

Отварање изложбе је нешто симболично, мало.Бор дугује много више овом великом уметнику  надреалисти, и зато ћемо настојати дам  му се  много више одужимо рекао је  Горан Миленковић, један од организатора ове изложбе.

Ване Живадиновић, рођен је 20.октобра 1908.године у Бору,свом имену,као водећи српски надреаллиста додао је и  префикс Бор,тако да је у Паризу    живео и радио под именом ВАНЕ БОР. Умро је,у дубокој старости, 1993.године,усамљен и заборављен у старачком дому, Оксворда.

Јон Мирт

           следи наставак

 

...........................

 

 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

34.      Промовисана монографија у Бору

         ЛИКОВНИ ЖИВОТ У БОРУ ОД 1900 ДО 2000.ГОДИНЕ

        Измeђу корица на окупу близу 250 eминeнтних сликара

 

 У борском Музeју рударства и мeталургијe,јучe јe промовисана  монографија ЛИКОВНИ ЖИВОТ У БОРУ ОД 1900 до 2000.ГОДИНЕ Душана Кабића, вишeг кустоса у музeју.Овом монографијом Кабић на вeома лак  и јeдноставан начин дочарава ликовни живот у Бору у минулих сто година,рeкла Саладјана Ђурдјeкановић Марић,дирeцтор Музeја.

Тако из књигe сазнајeмо да су у Борски рудник углавном  долазили вeлики умeтници по наруџби  власника  рудника, и углавном су настајала дeла за потрeбe илустрацијe настанка борског рудника .Тако су настала прва сликарска дeла  Адолфа Кауфмана,Аустријског   сликара родјeног 1848.годинe у Бeчу,а на позив власника рудника  Ђордја Вајфeрта,у Бору јe боравио 1911.годинe,када су му  и потписанe двe изузeтнe сликe ПАНОРАМА Бора  И ПОГЛЕД НА БОР И ТОПИОНИЦУ.

Ипак за  прву слику о Бору и ражђeну у Бору узима сe слика Пашка Вучeтића,која јe  сликаана на почeтку

19 вeка, а поводом отварања самог рудника,слика јe названа СВЕТИ ПРОКОПИЈЕ ,а посвeћeна јe  заштитнику  рудара Бора свeти Прокопју.

Потом сe рeдјају  други сликари који такодјe овдe Боравe:  Ђордјe Андрeјeвић Кун,Кандић,Тркуља и иза сeбe остављају значајна дeла.

Прeма Кабићeвом истраживању најплоднији јe  пeриод социјалистичкe изградњeи пeриод  исоц рeализам када сe појављују разна удружeња,која  окупљају свe до данас бројнe сликарe,који сe инспиришу Бором и рудником, и што јe произвeло  вишeгодишњe постојањe јeдинствeнe ликовнe колонијe БАКАР,која сваког августа окупља вајарe и сликарe у граду бакрајe Сладала Ђурдјeкановић Марић

На јeдинствeн,сликовит и аргумeнтован начин овом монографијом Кабић још јeдном потврдјујe да јe Борски рудник био и остао вeлики изазов за свe умeтникe, а посeбно за сликарe.

Монографију јe објавио Музeј рударства и мeталургијe,а спонзор јe Скупштина општинe Бор.

Јон Мирт

следи наставак 

 

 FELJTON 

  
                             SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

33.      После годину дана снимања на борском језеру  премијера у Бору

          С.О.С.- СПАСИТЕ НАШЕ ДУШЕ У БИОСКОПУ ЗВЕЗДА

          Статисти  били Борани

Борани  ће,у биоскопу  ЗВЕЗДА, 13.новембра имати прилику да премијерно виде филм С.О.С  - Спасите наше душе, режисера Слободана Шијана, који је  прошле године, 20 дана  сниман на  борском језеру.Сценарио је уз помоћ Слободана Шијана написао Милош Радовић.

Радња филма, дешава се  1991.године у хотелу ЈЕЗЕРО на граници између  Србије и Хрватске, где се одржава завршна манифестација избор најплеменитијег подвига године.Приче се одвијају паралелно на више нивоа,преплићу  се трагичне и комичне   судбине   шест племенитих и храбрих јунака. Док је у позадини целе приче једна трагедија народа  која најављује  грађански рат у бившој Југославији.

Главне роле овог занимљивог филма играју : Лазар Ристовски,Драган Бјелогрлић,Катарина Радивојевић, Вук Костић,Славко Штимац, Неда Арнерић..

Уз главне глумце било је и стотинка статиста из Бора.

Јон Мирт

      

 следи наставак

 FELJTON 

  
                                                 SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

                        СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

32.           Бор град без реке

           УЛИЦА МОШЕ ПИЈАДЕ У БОРУ ДАЊУ САОБРАЋАЈНИЦА 

          НОЋУ  ШЕТАЛИШТЕ 

          НАЈВЕЋУ КОРИСТ ИМАЈУ ВЛАСНИЦИ КАФИЋА И ПРОДАВЦИ СЛАДОЛЕДА

Главна улица Моше Пијаде у Бору,дању је једина саобраћајница за путничка возила ,а ноћу је  велико шеталиште.

Тако Борани,деле судбину оних градова који немају реку.

Дудуше Бор,индустријски град са 4о хиљада становника,има реку,али она је искоришћена за  градски индустријски  колектор и налази се испод града .

Тако је  Боранима преостало да за своје  шеталиште изаберу  једину улицу,која   служи за улазак у стари центар града.У току лета она је затворена од 19 до 23 сата .

У ове спарне летње дане,када темепература достигне и 3о степени,на улицу се сјати  старо и младо. Сви они који нису  отпутовали на годишњи одмор,или пак за то немају могућности. И језеро које   је само 18 километара од града за неке је далеко За њих је ноћна шетња улицом  Моше Пијаде, најбољи  летњи провод,а за најмлађе најбоље место за вожњу  ролера .Корист имају,власници  продавница и кафића ,као   и  продавци сладолед

Јон Мирт

 следи наставак

 FELJTON 

  
                             SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

                        СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

       31.            Може да буде  туристички бренд рударског Бора

                      ЧОКА ДУЛКАН ПЕНЗИНЕР

                     Исконско брдо,кобно за многе  суграђане

 

 

 

 

 

Некадашње брдо крај Бора,где је почело ископавање руде бакра и злата  1903.године , ЧОКА ДУЛКАН  (Дулканова  чука), избрисано је из рударских мапа.( ОВАЈ АУТОР ЈЕ  О ТОМЕ НАПИСАО  РОМАН И ДРАМУ СКОК ПРЕКО КОЖЕ   И  ПРЕКО 2О КЊИГА ПОЕЗИЈЕ И  ЗАПИСА

Након што је из утробе  земље извађено и прерађено  стотину милиона тона руде и добијено3 милиона тона црвеог метала, и око 180.000 килограма злата. Да би се дошло до  метала   за сто година рада  на хиљаде радника и  много механизације,извађено је  је 300 милиона кубика раскривке.

У садашњи Површински копа,како се  назива ово некадашње брдо, може да се смести цела планина Ртањ,за коју  Миодраг Павловић,академик и псении, каже да је ‘’исконска планина’’. Скоро, да би ова песничка метафора,могла да  значи и за  Дулканову чуку,некадашње златоносно брдо,за које су се отимали  сви  они који су овде  владали, од 1903.годин:Французи, Немци, Бугари,а тек од 3.октобра 1944.године  Дулканово брдо је било  у рукама  радника.

Због успешне експлоатације,јер је  садржај бакра и злата био велики, рудно тело Чока Дулкан, је почело  да се  шири, па је крајем шездесетих  година прошлога века,прво  порушено Бор село.Пошто је  даља експлотација  рудног тела  била ризична за људе и механизацију,ископавање је  прекинуто. осамдесетих  година и   један део града морао  је да се  пресели.Сада,на северном делу града ова огромна  рупа,која личи на левак,својом величином и атрактивношћу увек изазива велико интересовање ,оних који  посете рудник.

Поред тога тај чудесни вештачки рељеф ,био је  добар за филмске ствараоце. У минулом периоду,на  Површинском копу снимљене су  сцене филмова:‘’Човек није  тица’’, ‘’’Освајање слобода’’ , ‘’На путу за Катангу’’ , ‘’Чарлстон за Огњенку’’, ‘’СОС-спасите наше душе’’ .За многе уметнике и  ствараоце  Чока Дулкан-Површински коп, је такође  био занимљив.Обишли су га учесници Свесрпске књижевне колоније,те песници Балканских сусрета књижевника  и ликовни ствараоци  колоније Бакар.  Управо   све ово може да послужи за   туристичку атрактивност,у некој од  будућих  понуда  туристичких организација.

За сада туристички посланици Бора и Тимочке крајине,у овоме нису могли да пронађу

никакву атрактивност за оне који желе да  доживе  екстремне туристичке понуде,или да  виде јединствени  рељеф који може да асоцира на површину Месеца.За оне  маштовитије,ово изгледа на место удара  метеора,или још  загонетније, личи на неки атомски удар.

Чак и за  ђачке  екскурзије,ово  стогодишње дело   на хиљаду руку и безбројне механизације,није   занимљиво.Уместо да  некадашње брдо Чока Дулкан, и потом Површински коп,буде прави  туристички бренд за рударски Бор,ово изузетно и атрактивно чудо људског делања,почело је да се урушава и да се користи као  место за  смешатај отпада,што је  изненађујуће и некорисно.

У међувремену, одлазак у пензију Површински коп ,односно рудно тело Чока Дулкан, доживљава веома трагично.У минулој години, пиритни муљ са копа  замуљио је  13. хоризонт борске јаме, када је живот изгубио један од рудара. Почетком ове године, један  Боранин, је окончао свој живот  бацивши се у  бездан Површинског копа.Од почетка експлоатације руде бакра 1903.године па све до сада пало је на овом  месту више стотина људских живота.

 Јон Мирт

 следи наставак

 ...................................
 
 
 

              FELJTON 

  
                                 SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

      

                         СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

          30.         Историјска представа

                МУМА ПАДУРИ  ШУМСКА МАЈКА ЛУДИ ОД ЉУБАВИ 

 

Ову представу треба играти немилосрдно,без прекида

По реаговању публике,синоћ  у Бору,која је  90 посто била влашке националности,млади глумци,групе БАЛКАН НОВИ ПОКРЕТ: Душица Новаковић, Весна Станковић,која је режисер и Зоран Пајић, предвођени Лепомиром Ивковићем,који игра оца Свету ,одлично су протумачили мали текст.

Мума падури посвећена је свим бебама које су остављене по сметлиштима,контејнерима,бунарима,дубоким јамама, и непроходним шумама..

Тема је универзална,а овде су први пут коришћени елементи влашке културне баштине у позоришној уметности

На средини сцене пресипала се  музичким и светлосним ефектима жестока игра мистике страсти,љубави,изгубљености и безнађа из једног у други и садашњи век.

У зачараној шуми,развија се , аутентична, игра живота влашког народа.

После мајчине смрти, млада девојка  Луна  рађа бебу, из страха од очеве срџбе ,оставља је у шуми.У порођајном лудилу она је уверена да ће бебу сачувати Мума падури,Шумска мајка,најмоћнија демоница у древној влашкој митологији,која живи далеко у шумама и велики је заштитник жена и ванбрачне деце. У тренутку реалне свести ,она схвата шта је урадила и убија се.

Из мистике која је препуна у овом крају,драма се враћа у  21.век и појављује се  младић влашког порекла,избеглица из Книна,Огњен.Ову улогу добро је одиграо Зоран Пајић,као младић, који  је ухваћен у мрежу људских страсти .. У жестоким окршајима стицао се утисак да ће му срце препући од узаврелости мистике и усијања љубави према Луни.

Завршна сцена ће потонути у мрак,у том мраку назираће се само силуете,многи ће препознати свој лик , биће то трагични ликови, када се срећно налазе дед Света ,млада Луна и  Огњен, и полазе пут  Луниног дома,а у шуми остаје  вечна Мума падури,

Из  дуготрајног аплауза , публика,даје до знања,да  наслућује да се живот наставља,са истим проблемима.

И на крајиу треба рећи да је ова представа злоупотребљена.  Неки  политичари у Бору заборавили су да је ово само позориушна представа,без обзира ко је организовао и ко је покрвитељ, овом приликом то је био  Национални савет влашке националне  мањине, на  почетку  представе одржали су политичке  говоре,што не приличи позорипшту.

Представа ускоро путује у Бугарску,Румунију,Молдавију и Албанију.

Јон Мирт

 

следи наставак

 FELJTON 

  
                  SREDJIVANJE DNEVNIKA  III       

            СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

 

  29 .       31.12.1969.године у 12 сати  ОВДЕ РАДИО БОР

             НАЈВЕРНИЈИ ХРОНИЧАР  ИСТОРИЈЕ  ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

             Још увек у саставу Јавног предузећа ШРИФ чији је оснивач општина Бор

 

 

На данашњи дан 31.децембра 1969.године Радио Бор је почео да емитује програм за осам општина југоисточне Србије, преко средњеталасног предајника снаге 10 књ и на УКТ програму.Период од близу  4о година ,је толико дуг, да би се могло рећи да је  ово једна од најстаријих радио станица ,после Радио Београда и Ниша,која је   хроничар  времена кроз које смо прошли и пролазимо.

Оснивач је био  Рударско топионичарски басен Бор,а програмска концепција,као и покривенос сигналом  регионалног је значаја.Данашњи оснивач је Скупштина општине Бор.

Има и најбогатију  фонотеку са близу 100.000 плоча,касета,трака и другиух носача  звука, 2 студија,  и 20 новинара и техничара.

Данас Радио Бор ради у саставу Јавног прдузећа ШТАМПА,РАДИО И ФИЛМ,медијске куће са традицијом,која је основана захваљујући   листу КОЛЕКТИВ   пре 6о година.

Укорак са временом основана су и електронска гласила  ,тако да поред радија,данас у овој кући  се емитује и телевизијски програм. И има 70 радника.

Програм се емитује,свакодневно 365 дана у  години, 24 сата дневно на таласној дужини 91,7 мегахерца,чујност се простире на  близу 9.000 километара квадратних.

Радио Бор и Телевизија Бор одлуком Републичке радиодифузне агенције јуна 2007.године добили су регионалне фреквенције,за подручје општина :Бор,Зајечар,Неготин, Бољевац,Жагубица,Књажевац,Мајаданпек  Кладово.

У саставу ЈП ШРИФ,као посебне целине,постоје техничка служба,маркетинг,заједнички послови и финансијска служба,као подршка реализацији програма радио и телевизији Бор.

Два електронска гласила ШРИФА су једина гласила у  Тимочкој крајини  која још увек  нису приватизована,и свој  4о рођендан радио Бор дочекује као  друштвено предузеће.

Какава ће даља судбина ове најстарије медијске куће у југоисточној  Србији бити видеће се у 2009.години.

Јон Мирт

 

 sledi nastavak

...............

 FELJTON 

  
                        SREDJIVANJE DNEVNIKA  III      

                СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

 

    28.  .   Борске ТВ приче

               Љубица Милојковић

 

- Не верујем да неко у Србији поседује богатију фонотеку и више филмске грађе од нас. Још од давних педесетих година, од када постоји “Бакар-филм”, снимана је и до данас се на филмској траци чува изградња РТБ-а Бор, ХЕ “Ђердап”, ИХП “Прахово”, подизање пруга, мостова, путева, стамбених четврти. Километри траке сведоче о времену изградње и обнове. Данас су у првом плану културне и спортске манифестације, политички скупови, народни обичаји… Радио је основан 1969., ТВ 1993., “Борске новости” крајем седамдесетих, али ова кућа постоји од 1947. године када је покренут лист “Борски колектив” који се није гасио. Годинама је излазио стручни часопис “Бакар”, имали смо вредну издавачку делатност и Дописништво РТС-а. Сада је најважније да не заборавимо традицију и постанемо регионална РТВ.

Зато су створени сви услови. Наших 60 радника, од којих 27 новинара, већ праве програм од 7 до 24 сата – прича Јован Митровић, в.д. директор ЈП “Штампа, радио и филм”, мада овај назив не одговара стварности, данас је то само Радио и ТВ Бор.

Штампани медији одвојили су се пре више година одлазећи у старо “јато”, под окриље Басена Бор. “Колектив” је од недељника постао месечник, а двонедељне, општинске новине “Борске новости”, одавно не излазе.

- Радио се чује и у Бугарској и Румунији покривајући целу источну Србију, а ТВ, већ од сутра, могла би да се гледа на простору Тимочке крајине. До пре три године имали смо снажан новинарски кадар, али су најискуснији узели социјани програм и отишли, највише у просвету. Традиција не дозвољава да заостанемо за најстаријим радио и ТВ кућама као што су Ниш, Зајечар, Шабац. Радио емитује програм 24 сата и то програма уживо. Неке емисије, као за децу, пензионере, о саобраћају, постале су култне. На такмичењима Удружених радио станица Србије, пре 15 - 20 година, добијали смо најзначајније награде. Недавно смо набавили најсавременију радијску опрему са два студија и две режије – каже Митровић подсећајући се да је ТВ “окупирала” остала гласила и зато је од почетна три сата дошла до 17 сати дневног програма.

РТВ Бор све чини да буде све више директних преноса културних и спортских догађаја. Седнице општинске Скупштине директно су у програму без обзира на трајање. У јутарњем програму обиље је места за сервисних информација, актуелне разговоре, забаву, пропаганду.

Новинари из Сплита и Ријеке - Овде су после педесетих и шездесетих година новинари долазили са стране, из Београда, Сплита, Ријеке, Ниша, Врања. У то време новинара је било мало, а као ретка и призната професија, пуно је вредела. Имам 35 година стажа и памтим најтежа и најлепша времена у борском новинарству. Некадашњи новинари постали су дипломате, професори, истакнути функционери, културни прегаоци – истиче Јован Митровић, директор ЈП “Штампа, радио и филм”.

- Циљ је да се вести уместо на два, емитују на сат и да што мање користимо реемитовање туђих програма. Стварамо два дневника и трудимо се да будемо на лицу места бар на важнијим збивањима. Уколико добијемо регионалну фреквенцију обезбедићемо дописништва у свим већим местима. Желимо да уђемо у приватизацију технички, кадровски и организационо 

спремни –.

Сматрам да би најбоље било да фирму купе запослени. За сада постоји интересовање неколико бизнисмена, али они неће ваљано размишљати о квалитету програма, занимаће их профит.

- У том случају правиће се и ружичаста ТВ, гро програма чиниће забава и комерцијала, што је разумљиво. Мораће, бар половина запослених да потражи други посао, а овде су обучени и стекли искуство. Али, приватизација је, изгледа, на прагу, а наше је да ТВ презентује 24-часовни програм уз строго поштовање закона. Немамо довољно водитеља и искусних новинара и уредника. Ипак, гледају нас грађани и што је изузетно важно критикују и предлажу новине –ТВ, па и радио, имају перспективу. Можда и зато што немају конкуренцију и што је једина, млада приватна ТВ «Сезам», тек у повоју.

Фестивали и «Црноречје» Живојин Станић, музички уредник, наглашава да фонотека располаже са 11.000 плоча, 3.000 ЦД-дискова, 1.200 нумера озбиљне музике, «наслагане» све музичке фестивале у бившој Југославији, од Сплита, Опатије до Сарајева, Суботице, Скопља и Београда. Ипак, сматра Станић, највредније музичко благо јесте свих 40 «Хомољских мотива», «Црноречје», «Сусрети села»…

 

 sledi nastavak

 FELJTON 

  
             SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        

                      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

 

27.           После три месеца умиовени  И дотерани  Дионис И Лавиринт

               ЗАБЛИСТАЛИ СВОЈОМ ЛЕПОТОМ

               Током марта враћају се у завичај Дионис,Лавиринт и Галерије


 






 

После три месеца конзервирања и реконструисања, у  Народном музеју у Београду, јуче су, представљени мозаици са Ромулијане  код Зајечара ДИОНИС И ЛАВИРИНТ .

Ова изутетна уметничка и историјска дела су  обновљена захваљујући стручањацима Института за конзервацију и рестаурацију Министарства културе републике Италије.

Осим мозаика публика има прилику  да види и делове галеријеве скулптире, главу и руке са глобусом,који су недавно стигли  са изложбе у Бону.

Изложбу је органиозовао Народни  музеји у Београду и Засјечару,а  отварању су присуствовали највиши представници   Министарства цултуре Италије и Србије

Током марта изложба ће  бити пресељена у Тимочку крајину. 

Јон Мирт

 .........

следи наставак

  

................................

FELJTON 

  
       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

      26.        Руси у Књажевцу

            ЛИКОВНА ДЕЛА РУСКИХ ЕМИГРАНАТА

             Отворена изложба слика у Завичајном музеју у Књажевцу

Од неколико хиљада Руса који су побегли  из своје домовине после октобарске револуције,многи су своје уточиште пронашли у Тимочкој крајини.

Радећи свакакве послове,никада нису заборавили своју домовину.

Такав , незаборав, четворо уметника Руса, своје  импресије преточило је у слике.

Јединствену прилику да их виде имају Књажевчани ,где је синоћ  у Галерији Завичајног музеја,отворена изложба слика под називом ЛИКОВНА ДЕЛА РУСКИХ ЕМИГРАНАТА.

То је само  део богате поставке коју поседује Наодни музеј у Зајечару.

Изложени су радови  уметника :   Анатолија Бојева, Георгија Саркиш- Бека, Вере Силајеве и Константина Ћупкова, који су између два рата живели и радили у Зајечару .

Изложба  има циљ да покаже  и другу страну  руских емиграната,њихово ликовно умеће и да се тако укаже на значај и музеја и аутор изложбе. Изложба је отворена до средине децембра.

Јон Мирт   

следи наставак