Može da bude turistički brend rudarskog Bora


ČOKA DULKAN PENZIONER

Iskonsko brdo,kobno za mnoge sugradjane

Nekadašnje brdo kraj Bora,gde je počelo iskopavanje rude bakra I zlata 1903.godine , ČOKA DULKAN (Dulkanova čuka), izbrisano je iz rudarskih mapa.Nakon što je iz utrobe zemlje izvadjeno I preradjeno stotinu miliona tona rude I dobijeno3 miliona tona crveog metala,I oko 180.000 kilograma zlata.Da bi se došlo do metala za sto godina rada na hiljade radnika I mnogo mehanizacije,izvadjeno je je 300 miliona kubika raskrivke.

U sadašnji Površinski kopa,kako se naziva ovo nekadašnje brdo, može da se smesti cela planina Rtanj,za koju Miodrag Pavlović,akademik I psenii, kaže da je ‘’iskonska planina’’. Skoro, da bi ova pesnička metafora,mogla da znači I za Dulkanovu čuku,nekadašnje zlatonosno brdo,za koje su se otimali svi oni koji su ovde vladali, od 1903.godin:Francuzi,Nemci,Bugari,a tek od 3.oktobra 1944.godine Dulkanovo brdo je bilo u rukama radnika.

Zbog uspešne eksploatacije,jer je sadržaj bakra I zlata bio veliki, rudno telo Čoka Dulkan, je počelo da se širi, pa je krajem šezdesetih godina prošloga veka,prvo porušeno Bor selo.Pošto je dalja eksplotacija rudnog tela bila rizična za ljude I mehanizaciju,iskopavanje je prekinuto. osamdesetih godina I jedan deo grada morao je da se preseli.Sada,na severnom delu grada ova ogromna rupa,koja liči na levak,svojom veličinom I atraktivnošću uvek izaziva veliko interesovanje ,onih koji posete rudnik.

Pored toga taj čudesni veštački reljef ,bio je dobar za filmske stvaraoce. U minulom periodu,na Površinskom kopu snimljene su scene filmova:‘’Čovek nije tica’’, ‘’’Osvajanje sloboda’’ , ‘’Na putu za Katangu’’ , ‘’Čarlston za Ognjenku’’, ‘’SOS-spasite naše duše’’ .Za mnoge umetnike I stvaraoce Čoka Dulkan-Površinski kop, je takodje bio zanimljiv.Obišli su ga učesnici Svesrpske književne kolonije,te pesnici Balkanskih susreta književnika I likovni stvaraoci kolonije Bakar. Upravo sve ovo može da posluži za turističku atraktivnost,u nekoj od budućih ponuda turističkih organizacija.

Za sada turistički poslanici Bora I Timočke krajine,u ovome nisu mogli da pronadju

nikakvu atraktivnost za one koji žele da dožive ekstremne turističke ponude,ili da vide jedinstveni reljef koji može da asocira na površinu Meseca.Za one maštovitije,ovo izgleda na mesto udara meteora,ili još zagonetnije, li;I na neki atomski udar

Čak I za djačke ekskurzije,ovo stogodišnje delo na hiljadu ruku I bezbrojne mehanizacije,nije zanimljivo.Umesto da nekadašnje brdo Čoka Dulkan, I potom Površinski kop,bude pravi turistički brend za rudarski Bor,ovo izuzetno I atraktivno čudo ljudskog delanja,počelo je da se urušava I da se koristi kao mesto za smešataj otpada,što je iznenadjujuće I nekorisno.

U medjuvremenu, odlazak u penziju Površinski kop ,odnosno rudno telo Čoka Dulkan,doživljava veoma tragično.Pre nekoliko godini,piritni mulj sa kopa zamuljio je 13. hotizont borske jame,kada je život izgubio jedan od rudara.Pre dve godine,jedan Boranin,je okončao svoj život bacivši se u bezdan Površinskog kopa.Od početka eksploatacije rude bakra 1903.godine pa sve do sada palo je na ovom mestu više stotina ljudskih života.