JOVAN S. MITROVIĆ
KAD PESNICI PLAČU
ŽIVEO ŽIVOT MOMA DIMIĆ
feljton -32
DELA KOJE JE MOMA NAPISAO
Dimić je objavio oko 40 knjiga. Preveo je desetak knjiga sa švedskog jezika. Ovde su navedeni samo neki naslovi;
• Živeo život Tola Manojlović (1966) — roman, pretočen u pozorišnu predstavu i TV dramu
• Ciganski krevet (1968)
• Antihrist (1970)
• Šumski građanin — roman, kasnije dramatizovan, postavljan i u švedskoj Upsali
• Maksim srpski iz doma staraca: roman u 18 pripovedaka (1971)
• Tvorac Rusiji (1976) — zbirka pesama
• Pesnik i zemljotres (1978)
• Kako sam sistematski uništen od idiota — film iz 1983., čiji je koscenarista4, na osnovu "Šumskog građanina"
• Gad reskirant: proza (1985)
• Posvete (1986)
• Hilandarski razgovor: 18 mojih savremenika (1989)
• Mala ptica: roman za odraslu i naročito osetljivu decu (1989)
• Putnik bez milosti (1991)
• Sabrane pesme švedskog pesnika Tomas Transtroemera (1991)
• Beogradski Susret Pisaca, 1964-1993: Rencontre Des ecrivains De Belgrade = Belgrade Meeting of Writers5
• Božić u starom kraju (1994), sa Vasom D. Mihailovićem
• Pod bombama: dnevnik (2000)6
• Neovdašnji pisci i susreti (2007)7
• Odlazak u Nemenikuće: izabrani putopisi
• Mesta: putopis
• Putar — roman, dramatizovan
• Najveći filozof u mom selu — roman, dramatizovan
• Tri knjige Derokovih sećanja: A onda je letio Jeroplan nad Beogradom, Mangupluci oko Kalemegdana i Uspomene Beograđanina
• Poznanstvo sa danima malog maksima — zbirka pesama sa Vesnom Parun
• Pošto Beograd
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
feljton-31
CIGANSKI KREVET
Kada dodjoh medju Cigane,odmah videh da je
To moje mesto.
SINU
Samo sam ruka tvoja
Dok se u šetnji
Za mene pridržavaš
SREĆA I SMRT
Ne mogu da zamislim
Da se kod moje smrti
I sat neće umešati
Tim svojim I ja i Ja tromim
Pogotovu taj
Na ruci
Pogotovu onaj na ormanu
Iz sata u sat
Što prema jutru
Noći na čelu na licu
Odvija budilicu
Možda zbog toga
U večnost upušten sav
Sat i ne prislanjam
Na svoj damar
Niti crvotočni ormana
Izuzev sobnih knjiga korica
Pečatnih i tvrdih
Ne držah nikada
Osim kod naručenih
Budjenja
U život novi
KAKO ĆE MOJA MAJKA PRIČATI O MOJOJ SMRTI
On je pao sa ringišpila
Taj ringišpil nije bio
Kao drugi
To je bio ringišpil njegov
Na brodu
Ako je on bio na svetlu
Ako je on bio na brodu
Kada je pao
Nije on pao u vodu
Zamislite
Taj brod je bio još na zemlji gore
Na šinama usijanog gvoždja gore
Zamislite
Brod
još nije bio
Porinut u more
Brod je stajao na zemlji
I imao ruingišpil
Brod još nije bio porinut u more
Kada je on pao
Sa njim su pali i neki kristali
Ali jedino je on tresnuo o zemlju
Bio pao na ljude
Ali su se ljudi razmicali
Znate
On je poginuo tako
Štoje pao iz neba dole
Neki kažu kada je pao
Da je pao u kavez njenih poljubaca
Neki kažu
Kada je pao
Pao je na obalu mora
I tuu zaspao
Kada je on pao
Pali su s njim neki crveni kristali
Ali je jedino on tresnuo
O zemlju
Bio pao na ljude
Ali su se ljudi razmicali
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
feljton -30
PUTOVATI
Još putovati je moguće
I živeti javno
Tako je putovanje ušlo u Mominu poeziju kroz dva stiha,a o putovanjima i svojim prijateljima rekao je u svom poslednjem intervju,koji je sa njim vodila novinar Slavka Sunajko :
,,Počeo sam da putujem po svetu od 1963. godine i prvih deset godina zaista nisam pisao ni o piscima ni o gradovima. Tek kasnije sam počeo da pišem putopise i portrete, da beležim i pišem, recimo, iz Rige, iz Letonije o njihovoj književnosti i o njihovim piscima. Naravno, najveći moj doživljaj bio je susret sa Robertom Grejvsom, genijalnim stvaraocem grčkih mitova, autor knjige JA, KLAUDIJE i 150 drugih naslova. On je čovek koji je najveći deo života proveo u jednom selu na ostrvu Majorki, u Španiji i tu je pisao te svoje "svetske" knjige. Ima, naravno, i drugih pisaca koje sam susretao, posebno ruskih, kao što su Vladimir Vojinovič, Viktor Sosnora, Bulat Okudžava, Eduard Limonov i drugih koji su zastupljeni u ovoj knjizi. Tu je, naravno, neizbežno pomenut i Peter Handke, koji nam je dolazio u susret i to više on nama njego mi njemu, jer je i on "svetska lutalica" u najplemenitijem smislu. Nije on samo došao i "zalepio" se za našu zemlju. On je prošao čitav svet, uvek inkognito, i pišući o svemu tome. O tome govori i njegova knjiga JUČE NA PUTU. Eto, kao i on mnogo su putovali i veliki mađarski pesnik Ferenc Juhas, nesuđeni dobitnik Nobelove nagrade, ili recimo švedski pesnik Tomas Transtremer, koji je izabrao da putuje neuobičajenim stazama, van turističkih destinacija. Pedesetih godina prošlog veka putovao je kroz Srbiiju, preko Rume, Sremske Mitrovice, uzvodno uz reku Drinu, došao je do Sandžaka i Crne Gore i o tome ostavio dve pesme, koje ulaze u njegova najbolja ostvarenja. U njima je opisao život, kako ga je zatekao u tim zabačenim sredinama, slušajući muziku u našim kafanama, družeći se sa tim narodom. Posle toga bio je tu još par puta, poslednji put pre četiri-pet godina kao dobitnik struške nagrade. Teško bolestan, u kolicima posetio je tada Beograd i Vršac. Takve ličnosti koje ne znaju za međe i granice nastanjuju ovu knjigu koju je objavilo Udruženje književnika Srbije, koje je, takođe, jedan veliki magnet, jer svakog oktobra i septembra na Međunarodnim susretima pisaca okupi 40 do 50 pisaca, Španaca, Finaca, Austrijanaca..,,. ,,
MALA PTICA
Od sada sedam medj ljude
S malom pticom
Na čelu na mišici
Ja sam njen brod
Kojim ona upravlja
Ja stojim na
Njenim perima
Uzlepršalim
Hoće li mene ona
Iz kaveza
Da oslobodi
Kao što sam nju
Ja ?
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
2 коментара:
Čitao sam mu taj ciganskikrevet..,treba nešto o tome više pisati...Stvarno zaslužuje,ali treba reći da je on tu zbirku pesama i preve sa Krasnićijem na ciganskom i mnogo bolje zvuči,kada to izgovaraju cigani...Pa iz toga se vidi da nam je duša ista,hoću reći osećanja prema životu...
Šabanović Nazir iz Niša...
Jeste dusa je dusa
Постави коментар