Jovan S.Mitrović

SEĆANJE NA DJORDJA VAJFERTA

DJORDJE VAJFERT  PO DRUGI PUT U BORU
POVODOM  160 GODINA OD RODJENJA POSTAVLJENA  IZLOŽ\BA SLIKA,DOKUMENATA I FAKSIMILA O NJEGOVOM ŽIVOTU I RADU , U MUZEEJU  RUDARSTVA I METALURGIOJE U BORU


MALO I SKROMNO ZA TAKO VELIKO  DELO!!!




Borska jama mu se posrećila

DJORDJE VAJFERT PRVI VLASNIK KONCESIJE BORSKOG RUDNIKA.
OD SVOJE LIČNE IMOVINE
POSEDOVAO JE JE SAMO IGLU ZA KRAVATU I SAT.
ZA NAVEK MU JE  OSTALO IME KOJE SE UVEK  POMINJE KADA  SE GOVORI O RUDARSTVU,BANKARSTVU,PIVU I SRPSKOM RODOLJUBLJU. TAKO VEĆ  PUNIH 160 GODINA

ŽIVI  DJOIRDJE VAJFERT.
od početka decembra  u  Galeriji Muzeja rudarstva i metalurgije  Djordje Vajfert je ponovo medju svojim rudarima.








Nestaju I poslednja obeležja o Djordju Vajferu

Samo dve plave table,na početku 
I kraju ulice, sa natpisom
ULICA DJORDJA VAJFERTA 
 jedina su obeležja koje ima ovaj, 

zaslužni ,nekadašnji, prvi vlasnik
borskog rudnika.






I kada iduće godine,posle 105 godina,rudnik ,po drugi put ,dobije novog vlasnika,sigurno će I to nestati.Kao što je 11.avgusta 1981.godina nestalo izvozno okno VAJFERT, koje je izgradjeno 1926.godine.


To najveće skip okno u istoriji rudarstva,sasečeno je u parčiće I otišlo u staro gvožedje.


Uzaludni su bili zahtevi gradjana da se taj najveći nemi svedok prošlosti borske jame sačuva za nove generacije,ili kao turistička atrakcija grada.

Tako nestaju poslednji trajni belezi o Djordju Vajfertu u Boru..A ovo ime je pored Franje Šisteka,najzaslužnije za postojanje borskog rudnika zlata I bakara,o kome se poslednjih godina dosta priča.




Djordje Vajfert rodjen je u1850.godine u Pančevu u pivarskoj porodici.

Otac mu je bio vlasnik pivare u 
Pančevu
I Beogradu.U Pančevu je završio nižu 
realku, u Budimpešti trgovačku akademiju,a u Bavarskoj pivarski odsek..

Medjutim,pivarskiim zanatom se nikada nije bavio od 1872.godine sa ocem radi na istraživanju kostolačkog ugljenokopa .Kasnije je radio na istraživanju Avale,Kostolca I Miroča.Ova istraživanja nisu bila od koristi ,izgubio je blizu 730.000 dinara,što je u to vreeme bilo dosta para.Pored gubitaka on 1897.godine počinje da istražuje rudu bakra u Boru.,I baš to istraživanjhe mu se posrećilo.Pronalaskom borske rude bakara nadoknadio je sve što je izgubio u rudarstvu.

Da bi 1903.godine otvorio Borski rudnik I bio vlasnik prve koncesije za njegovu eksploataciju narednih 5o godina.


















Medjutim rudnik su otkupili Francuzi I eksploatisali do 1914.godine.U toku I I II svetskog rata,rudnik preuzoimaju Nemci,a od 1944.godine do današnjih dana, je vlasništvo radničke klase,odnosno države.




Vajfert se nije isticao samo u rudarstvu.Od 1883. do 1889.godine bio je viceguverner Narodne banke,jedan od njenih osnivača,a za guvernera je izabran 1911.godine I bio na njenom čelu do 1926.godine.Bio je I počasni predsednik Industrijske komore I predsednik poznatog novčanog zavoda BEOGRADSKA ZADRUGA.

Vajfert nije bio samo industrijalac ,banker I istraživač.,već I strasni kolekcionar..Ovo je nasledio od oca Ignjata I brata Huga.U narodnom muzeju u Beogradu, postoji zbirka od 14114 primeraka kovanog novca,od antike do savremenog doba.





Biografi Djordja Vajferta jednom rečenicom opisali su njegov život :



``On je primer.On je istoprija.On je uspeh.``Da nije bio izuzetno voljen od strane javnosti I on je sam zabeležio u svojim beleškama 1912.godine, izmedju ostalog I ovo

‘’..Tendeciozno je pisanje ‘’Samouprave ‘’ o poseti prestolonaslednika u Boru,šturo I nikakvo.Ja sam tu imao zanimljiva izlaganja,a oni me samo jednom pomenuli..’’,piše izmedju ostalog Vajfert.Posle njegove smrti 1937.godine pronadjena je I objavljena ‘’Beleška o Borskom rudniku I rudištu.’’

FOTOGRAFIJE , Ivan  Ćosić