ZEMLJOM SRBIJOM NEMA GENERACIJE KOJA NIJE RATOVALA



Mi koji smo uzrasli posle drugog svetskog rata skoro da smo bili u zabludi da ćemo žvot provesti u miru.I Moma je imao takvo mišljenje,da bi u jednom svom tekstu rekao:


,, A naša društvena i socijalistička zajednica upravo se trudi da stvori sve idealne uslove kako bi značajni pesnici i umetnici ostvarili svoje pravo da slobodno stvaraju.,,.


Bilo je potrebno da prodje blizu 50 godina pa da i mi zapucamo i naaša umetnička dela zamirišu na barut.


Tako je već 1999.godine rat ostao zabeležen i u našem pamćenju. Mnogi su ga prikazali u svojim filmvima,slikama i knjigama..


Moma Dimić u knjizi,,Pod bombama ,, i u pesmi ,,Kojih nema,, a ja u dnevniku,,Da je Platon živ,, i u mnogim novinskim izveštajima.


.I deset godina kasnije ,ali i skoro celog života ostaće mi u pamćenju ta teško napisana i izgovorena vest:


,,Na današnji dan pre deset godina NATO je započeo bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije.


Od 24.marta tokom 78 dana i noći vazdušnog udara,poginulo je oko 3.500 ljudi od čega 2.000 civila,dok je 12.500 ranjeno-uglavnom žena i dece. Oštećena je ili uništena infrastruktura,privredni objekti,škole,zdravstvene ustanove,medijske kuće,spomenici kulture.


Ukupna materijalna šteta procenjena je od nekoliko desetina do sto milijardi dolara.




Kao neposredni povod za napad NATo poslužio je je sukob policije sa pripadnicima terorističke,,Oslobodilačke vojske Kosoca,, u selu Račak, 15.januara 1999.godine kada je šef privremene posmatračke misije OEBS na Kosovu Vilijam Voker,pre zvanične istrage,pogibiju 45 Albanaca proglasio masakrom nedužnih civila.






Deset godina posle bombardovanja, na Kosovu se i dalje pale i uništavaju srpske crkve i manastiri,čak i oni pod zaštitom UNESKO-a.Nije omogućen povratak oko 245.000 proteranih Srba,Roma,Egipćana....






Postoji već čitavo brdo napisanih i objavljenih knjiga,kao i drugih publikacija,o surovostima besprimernog NATO bombardovanja Srbije s proleća 1999.godine.Pesnici su,sasvim prirodno,medju prvima progovorili:










KOJIH NEMA






dok 77 dana ono


zemljom srbijom


mostovi leteše ko klis


pod bombama


deca sricaše kletvu


za potonjih sto godina


pod bombama


vi se braćo iz ugarske


baš naigraste


vidim na stranicama snn


srpskih narodnih novina


krutog i sjajnog nato papira


koji mi valjda jedino uredno


stizaše u sanduče


pod bombama


bože nadjipaste li se


oko svojih starih slava i preslava


sred porte crkvenih i po binama


najsete se torti rodjendanskih


sa svećicama


8.


naigraste se šaha


s osmehom zinulih uvrh čela


prosto neka vam je sentandrejci


celog sveta iže slavni


što se ne ogledaste drukčije


ne krivim vas


jer


biće da na toj strani


vas srba više nema


živih






77-mog dana nato bombardovanja 1999.


M.Dimić ,,Razvitak,, 1999.

                                                    

                                              Moma Dimić

                                                 
                                                                               Jovan S.Mitrović

JA OVO NE PIŠEM SAM

Ja ovo ne pišem sam.Kada se malo bolje zagleda pored mene je moj neprebolni drugar Moma. Samo stoji i gleda me,gde god mrdnem on je tu..

Čujem kako mi kaže;


,, Samoća čini čoveka starim,iskusnim i plašljivim da u svaki čas traži izlaz.Deca stare umah,stari podetinje.Ako je čovek pri tom umetnik,čitavo njegovo biće postaje kreda,more krede što kani da celim svojim obimom ostavlja tra,otiske-ne tek vrhom izoštrena pera! Ne sunčevim zrakom samo! Ima dana kada je pisanje isto tako pitko i lagano kao disanje,ukoliko se samo podrazumeva da ste zdrav.,,


9.


Kao da je ovakva njegova premisao najavljivala njegovu bolest , a meni predstavlja teško breme provere i potvrdjivanja u narednim danima ili godinama života.I sada me opterećuju te njegove napisane misli i poruke Stoje bez reči njegovi junaci,i ne znaju šta da mi kažu,jer Moma im je sve


ranije rekao. Načičkane tako,učini mi se da sede i otvaraju usta..Kao da negoduju, ili se smeju. Ali,sve mi se čini,kao da se spremaju da negde zajedno odlete.i da tako izraze svoje nezadovoljstvo,što ih je tvorac tako rano ostavio.


U isto vreme i sada kao da čujem kako nečije reči udaraju u prazninu, ali kao da ih niko ne ču

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------













NIKOLA TESLA UNIVERZUMM  BROJ  1.

http://www.youtube.com/watch?v=ZpA-GunmlNs&feature=player_detailpage