FELJTON
3
IZABRANI TEKSTOVI O SRPSKIM MASONIMA
Procesom „unošenja svetlosti“ u ložu Svetog Jovana Krstitelja u Banja Luci prošle nedelje počela je sa punim radom nova masonska organizacija pod zaštitim Velike nacionalne lože Srbije iz Beograda. Svečani čin je obavljen pred pedesetak članova Bratstva slobodnih zidara iz Srbije i Republike Srpske. Posle lože „Svitanje“ u Bijeljini, to je druga novoformirana loža ove organizacije u Republici Srpskoj. Pre toga je ova masonska loža otvorila i svoju radionicu slobodnih zidara “Timakum” u Knjaževcu.
U međuvremenu, Regularna velika loža Srbije je sličnom procesijom u Beogradu formirala tri nove masonske lože „Svetinja“, „Evropa“ i „Mudrost i vera“. Među gostima su bili i slobodni zidari iz Engleske, Nemačke, Slovenije i Crne Gore. Tako su se samo za četiri meseca u Srbiji otvorile šest novih masonskih loža, što se nikada pre nije dogodilo.
- Poslednjih godina zbog nagle popularizacije masonerije i spuštanja kriterijuma za članstvo, došlo je do porasta broja slobodnih zidara u Srbiji. Danas u zemlji ima 2.000 masona, koji rade u 60 radionica, odnosno loža. Najviše radionica ima Regularna velika loža Srbije – 29, potom Ujedinjene velike lože Srbije – 17, Velika nacionalna loža Srbije – 11 i Veliki orijent – tri lože – otkrio nam je Dragutin Zagorac, mason 33. reda, počasni Grand komander francuske lože i majstor Ujedinjene velike lože Srbije.
Prema njegovim podacima najviše masona u Srbiji ima u Beogradu, oko 1.300, zatim u Novom Sadu, Nišu, Subotici, Kruševcu, Šapcu, Bijeljini i Novom Pazaru.
- Srpskih masona najviše ima u poslovnom svetu, zatim u zdravstvu, na univerzitetima i u politici. U Vladi Srbije i držanim organima radi preko 50 masona, od kojih je većina u Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu kulture – otkriva nam Dragutin Zagorac kadrovski raspored slobodnih zidara u Srbiji.
Ovaj mason 33. reda izbegava da nam kaže imena slobodnih zidara u vlasti, jer je, kaže to strogo zabranjeno, ali nas podseća da „jedan brat upravo piše zakon o kinematografiji, a drugi se bori sa svinjskim gripom“. Doktor ekonomskih nauka Čeda Vukić, član Privredne komore Srbije i mason, pak, smatra da uticaj srpskih slobodnih zidara u politici i državnim organima treba da bude još veći, jer su „masonske organizacije u drugim državama sveta veoma jake i ima ih u svim aspektima vlasti”.
- Kod nas ne postoji interes vlasti za saradnju jakih masonskih organizacija koje utiču na funkcionisanje operativnih sistema u zemlji. Postoji mogućnost da naša masonska organizacija preko određenih krugova utiče na sva zbivanja i događanja, ali naša vlast nije mnogo zainteresovana da koristi usluge svoje masonerije. Masonska organizacija će biti još jača kada bude imala više svojih moćnih ljudi u vlasti, policiji, vojsci…- priznaje dr Vukić.
Valja se prisetiti da je srpska masonerija u prošlom veku u svojim redovima imala jednog vožda, dva vladara, četiri kralja, osam vladika, dvadesetak ministara i mnoštvo intelektualaca i umetnika. A da je samo u Vladi Srbije za vreme DOS-a bilo desetak masona u ministarstkim kabinetima. Tada su majstori šestara i mistrije sa zidarskim keceljama bili ministar unutrašnjih i ministar spoljnih poslova, pa čak i ministar vera.
- Danas te koncentracije srpske pameti i moći u okviru Bratstva slobodnih zidara u Srbiji nema, jer smo mi masoni podeljeni i posvađani – otkriva dr Čedo Vukić.
Naime, masoni u Srbiji ne poštuju svoj osnovni princip Konstitucije srpske masonerije, koja je utvrđena 1919. godine u Zagrebu.
- Taj princip glasi „ima samo jedan“. I nalaže da u jednoj državi, dakle u Srbiji, treba da postoji samo jedna masonska vlast. Srpska braća, međutim, ovaj princip ne poštuju i u Srbiji danas postoje četiri velike legalne lože i šest ilegalnih loža. To je posledica masonskih borbi za vlast i moć, ali i uticaja masonerija iz inostranstva, koje žele da nas usitne i tako razjedinjene stave stave pod svoju kontrolu – otkriva nam veliki majstor Dragoslav Pavlović iz Niša.
U takvim okolnostima srpski masoni se pripremaju da proslave vek rada prvih masonskih loža u građanskom društvu. Jer, upravo se navršava sto godina od kako su Srbi dobili prvo tajno udruženje slobodnih zidara, kada su Grci uz podršku Engleza po masonskim principu »unošenja svetlosti« u Beogradu osnovali Veliku ložu Srbije. Kako se država menjala, tako su i slobodni zidari 1919. godine formirali Veliku ložu Jugoslavije tj. Veliku masonsku ložu Kraljevine Jugoslavije. U to vreme masoni su imali imovinu vrednu 150 miliona evra, koja od 1945. nije u bila posedu slobodnih zidara Srbije, jer su je Titovi komunista konfiskovali.
Naime, kraljevska loža je pred Drugi svetski rat 1. avgusta 1940. godine uspavana, jer su je Nemci ugasili, a potom je Tito zabranio. Loža je reinstalirana 1990. godine kao Velike lože Jugoslavije. Njen prvi veliki majstor bio je Zoran Nenezić, bivši pravobranilac samoupravljanja, verski analitičar i autor prve knjige »Masoni u Jugoslaviji«.
- Masonerija je u Srbiji 50 godina bila proganjana kao najveće društveno zlo. Titovi komunisti su izrekli najteže optužbe o masonima, kako kroz svoje teorije zavera i teze da je masonstvo anti-hrišćanska organizacija koja tajnim kanalima namerava da preuzme kontrolu nad svetom. I da Crkve masoneriju smatraju sektom, a građani doživljavaju masone kao ljute neprijatelje čovečanstva. Tome su doprineli i pojedini isključeni masoni, koji su u svojim knjigama i napisima objavljivali velike laži o masonskoj izdaji Boga i čoveka. Raspadom Jugoslavije i potom SCG u Srbiji je devedesetih godina pod uticajem tajne službe, ali i zapadnih masona napravljeno 10 velikih loža, četiri legalne i pet nelegalnih loža sa ukupno 1.800 članova. Srpska masonerija je i u bivšim republikama napravila takve lože slobodnih zidara drugim državama. Ali sama Srbija je ostala oslabljena i osiromašena, nejedinstvena i posvađana, kako u politici, tako i u masoneriji – kaže Zoran Nenezić, veliki majstor Velike lože Jugoslavije.
Kako je raskol slobodnih zidara bio tipičan produkt narodne nesloge iz glavne lože su se izdvojili novinar Dragorad Tanasić, profesor Novak Jauković i njegov kolega Srđan Stanković, kao i Slobodan Perović, Vladimir Desimirović, Jovan Vasiljević, Branislav Dimitrijević, Novica Jovović i Branislav Žigić. Oni su sa desetak masona i u Riminiju 1993. formirali Veliku regularenu ložu Jugoslavije. Ovaj čin je obavljen uz podršku Gustava Rafija, velikog majstora Velikog orijenta Italije. Kada je ta loža dobila podršku masona Nemačke i Engleske, njeno vođstvo je početkom 21. veka promenilo ime u Regularna velika loža Srbije (RVLS). Njen starešina je veliki majstor Petar Kostić, zubar iz Beograda. Istaknuti članovi RVLS su veliki sekretar Bata Stamenković, Nikola Obradović i Tahir Hasanović, vodeći srpski templar, veliki sekretar za spoljne poslove.
I Velika nacionalna loža Jugoslavije je, takođe, nastala odvajanjem većeg broja masona od Velike lože Jugoslavije, ali tek 1997. godine. Dobila je masonsku podršku Francuza, Engleza i Škota. U ovoj drugoj loži bila su dva slikara i veliki majstori Dragan Martinović i Dragan Malešević Tapi, liberal Miodrag Živković i biznismen Dragutin Zagorac. Pod zaštitom ove lože krajem devedesetih radile su lože »Pobratim«, »Maksimilijan Vrhovac«, »Postojanstvo«, i »Šumadija« iz Beograda, loža »Mitropolit Stratimirović« iz Novog Sada i loža »Njegoš« iz Kotora. Početkom 21. veka menja naziv u Velika nacionalna loža Srbije (VNLS), koju je tada vodio veliki masjtor Dragan Martinović, da bi lane starešinstvo prepustio velikom majstoru Dragoslavu Pavloviću iz Niša. Članovi VNLS su, na primer i arhitekta Dragiša Blagojević, turizmolog Goran Obradović, obojica iz Niša i Dragan Đurić, istoričar iz Pariza, koji ima titulu Velikog komandira Crvene lože. Ujedno je Đurić i član Vrhovnog saveta VNLS, koji je od svih srpskih masonerija, jedini priznat u svetu.
U međuvremenu, početkom 2002. zemlju su posetili Bernar Moazi, Klod Boneri, Žak Oferis i Žan Stavrević, veliki majstori Velike lože Orijent iz Francuske, sa namerom da formiraju masonsku ložu Veliki orijent Jugoslavije. Ova loža je lane preimenovana u Veliki orijent Srbije, čiji je starešina beogradski advokat Vladan Živulović, predsednik Atlanskog saveta.
- Sve ove lože, koje su po zakonu prijavljene državi Srbiji, su legalne. Mi smo pokušali 2006. da ujedinimo sve masone i zato smo formirali Ujedinjenu veliku ložu Srbije (UVLS), čiji je starešina Vladan Marković. U UVLS su ušle RVLS, VNLS, Veliki orijent i druge masonske obedijencije. Bilo je to čin velikog ujedinjenja masona sa ovih srpskih prostora i ujedno poziv drugoj braći da ostvarimo masonski princip “ima samo jedan”. Ne postoje razlozi da se mi slobodni zidari delimo, kada smo smo braća i kada za sve nas važi ista Konsitucija. U Beogradu je 2006. godine održan prvi kongres masona sveta, na kome su prisustvovali delegati iz 42 države. Ovo je bilo prvo javno pojavljivanje srpskih, ali i svetskih masona, na Balkanu i u Srbiji. Međutim, tada se iz ujedinjene lože izdvojio majstor Dragan Martinović i formirao svoju VNLS, samo zato da bi on lično postao veliki majstor. Onda je to izazvalo i otcepljenje drugih loža, tako da danas opet imamo četiri odvojene obedijencije – kaže majstor Dragutin Zagorac.
Razjedinjavanju je doprinelo i menjanje masonske principe i pravila, odnosno masovan prijem mladih slobodnih zidara, odnosno insistiranje na kvanitetu, a ne kvalitetu članova masonskih loža. Kako tvrde masoni tradicionalisti to je izazvalo stvaranje nelegalnih masonskih organizacija, kao što su Velika masonska loža Srbije, Velika ujedinjena loža Srbije, Velika loža Vojvodine, Veliki masonski koncil i Grčka medijala i druge koje “rade pood vedrim nebom”.
- Država namerno dozvoljava neregularan rad mnogim ložama, jer na taj način razbija masoneriju. A kako one nemaju gde da se uključe, ilegalni masoni se povezuju sa braćom iz Bugarske, Italije i Francuske – kaže majstor Dragan Martinović, akademski slikar iz Sremske Mitrovice, koji tvrdi da je VNLS jedina legitimna, a da su „takozvani ujedinitelji, zapravo, članovi koji su napustili regularne, punopravne i osvetljene velike lože”.
- Ujedinjavanje je, nažalost, bilo samo marketinški čin, koji je nas potakao da između VNLS, RVLS i Velikog orijenta dođe do saradnje da bi zaštitili masonsku ideju i masonsko bratstvo – tvrdi Martinović.
I veliki majstor Petar Kostić tvrdi da su „ujedinjitelji prevaranti“, a da je RVLS jedina prava i priznata loža. Međutim, i majstor Dragutin Zagorac kaže da je UVLS jedina prava srpska obedijencija. Dokazivanje ko je pravi naslednik Velike lože Jugoslavije, ko će da bude „samo jedan“, kao i druge unutrašnje masonske bitke za vlast i prestiž srpskoj javnosti su nepoznate, jer ih masoni skrivaju, dok su istovremeno pojedini slobodni zidari javno reklamirali i popularisali masoneriju. To su činili svojim javnim istupima, prvo Dragan Malešević Tapi, potom Dragan Martinović, publicista Dejan Lučić, glumac Miki Manojlović i dr Čedo Vukić.
- Prosečni srpski masoni su, uglavnom, ljudi dobre volje, uspešni u svojoj profesiji, veliki intelektualci i humanisti. Ima nas od profesora, direktora, preko biznismena i naučnika do umetnika. Među masonima u Srbiji najviše je lekara, profesora, stomatologa, umetnika, novinara i političara, ali nema zemljoradnika. Kako većina mojih prijatelja zna da sam ja slobodni zidar, njima ne smeta što sam mason. Mi smo kao masonska organizacija ponekad dosta moćni – priznaje Dragan Martinović.
Član Bratstva slobodnih zidara može da bude svaki pošten i dobar čovek, koji želi da doprinese razvoju masonerije i srpskog društva. Mason u Srbiji može da postane svaki muškarac (a i žena) sa 21 godinom starosti, koga neki brat u kecelji predloži za prijem i koji položi ispit, odnosno prođe inicijaciju u hramu. Braća se u hramu zaklinju nad Biblijom, iako masoni ne veruju u Boga već u Velikog arhitektu univerzuma. Njihovi simboli su šestar i mistrija, kao alati za projektovanje i zidanje sveta, a piramida kao simbol zagrađenog hrama, u kome se mole svom Tvorcu. Tih simbola ima na preko 170 zdanja u Beogradu, a i najuspešniji srpski biznismen je na svojoj vili uradio masonski simbol.
Članovi masonskih loža su obavezni da plaćaju mesečnu članarinu, koja iznosi od 100 do 200 evra. Uz to svaki mason mora da ima svoju odoru, koja odgovara njegovom stepenu i činu. Masonske regalije, zajedno sa keceljom, kuju se i šiju u specijalnim radionicama u Beogradu i Novom Sadu. Kompletna masonska odora sa regalijama košta 100 evra. Rituali se obično održavaju u hramovima jednom mesečno i to posle ponoći. Članovima loža je zabranjeno da govore o politici i veri i nacionalnosti braće, a bez odobrenja starešine ne smeju da nastupaju u javnosti, da otkrivaju imena druge braće i da govore o masonskim obredima.
Kako smo iz razgovora sa još trojicom tajanstvenih srpskih masona saznali, braća sa keceljama u Srbiji imaju i sedam svojih masonskih hramova. Velika nacionalna loža Srbije ima hram „Posejdon“ na Savskom sajmištu. Reč je o privatnom zdanju jednog člana masonerije, koje je od 2002. godine uređeno za rituale slobodnih zidara. Ujedinjena velika loža Srbije ima tri hrama, jedan na Voždovcu, jedan u zapadnoj Srbiji i jedan u Bijeljini. Regularna velika loža Srbije ima, takođe, tri masonska hrama i priprema se da gradi novi i četvrti hram. U Beogradu, Nišu, Novom Sadu i drugim mestima masoni, međutim, koriste hotelske sale i restorane za svoje obrede. Sve velike lože u Srbiji tvrde da su spremne da podignu jedan veliki zajednički hram u Beogradu, kakav imaju Francuzi u Parizu, ali nijednoj do danas to nije uspelo, jer srpski masoni nisu složni.
- Pod masonom se podrazumeva slobodan čovek na dobrom glasu. Masonsko bratstvo služi da pruži mogućnost da se kroz rituale i duhovni rad svaki član, u skladu sa svojim mogućnostima, duhovno izgrađuje i da svojim izgrađivanjem kao pojedinačna cigla doprinese simbolično gradnji hrama humanosti. Ta gradnja zajedničkog hrama humanosti je ono što povezuje sve masone sveta, a ne neka politička ili druga aktivnost – kaže Goran Takač, sin čuvenog olimpijca Artura Takača i vlasnik jedinog srpskog internet preduzeća za spoljnu trgovinu.
Priznaje da ga je kao mali vaspitavan i kao ateista i kao veliki poštovalac religija.
- Nisam bio pobožan, ali sam verovao u «svemirska pravila”. Slobodnozidarsko učenje mi je dalo zadovoljavajući odgovor na moje lične dileme o svetu i ljudima. Definicija Velikog arhitekte svih svetova mi je bliža od religioznih mistika. Kroz masoneriju sam proširio sopstvene vidike. Naučio sam da treba da volimo jedan drugoga. A da onaj ko kaže da je na svetlu, a mrzi svoga brata, ostaje i dalje u tami. Postao sam tolerantniji i umereniji u donošenju sudova. Mnogo sam naučio družeći se sa veoma bogatom i raznovrsnom braćom. Ti se uticaju reflektuju i na moj odnos sa okolinom, a mislim da je to isto i sa drugim slobodnim zidarima – kaže Takač.
Srpski masoni govore da su odani otadžbini i narodu, da se bave humanitarnim i patriotskim zadacima i da pokušavaju da svojim radom podignu ugled otadžbine u svetu, mada se to, često u javnosti ne vidi dovoljno jasno.
Srpski masoni nas uveravaju da su na inicijativu Velike lože Jugoslavije ubedili Džordža Buša starijeg da pregovara tajno sa Slobodanom Miloševiće, i iz zatvora pusti Vuka i danicu Drašković. Ova loža je imala kontakte i sa prvim čovekom američke mornarice, admiralom Petrom Karamarkovićem, inače masonom našeg porekla, tokom prve blokade Jadrana 1992. godine. Masoni su dobili uveravanja da nas Amerikanci tada neće bombardovati. Uticaj masona bio je bitan tokom bombardovanja SRJ 1999. godine, jer je tadafrancuska strana insistirala kod ostalih saveznika da se ne ruše beogradski mostovi na onako surov način na koji su porušeni novosadski.
Masoni sami tvrde da su u velikoj meri uticali na to da 5. oktobra 2000. ne dođe do ozbiljnijeg krvoprolića, koje je već bilo na pomolu.
- Srski masoni su predvodnici našeg društva. mi smo most Srbije koji nas spaja sa Evropom i svetom. Regularna velika loža Srbije ima kontakte sa preko 130 jurisdikcija u svetu. Održali smo u Beogradu najveći masonski skup na ovim prostorima sa preko 160 gostiju iz sveta i uz učešće 23 velika majstora. Neprestano smo u vezi sa masonskim ložama u SAD, a nedavno smo imali i susret sa Vojvodom od Kenta u Velikoj Britaniji. O međunarodnim aktivnostima RVLS redovno informišemo javnost preko našeg sajta – kaže veliki sekretar Tahir Hasanović.
Neke činjenice, međutim, govore da se i Regularna velika loža Srbije nalazi pod germanskim uticajem, što pokazuje da se duh Austro-Ugarske kroz masoneriju obnavlja na prostorima Srbije, tvrdi njeni kritičari.
- Istorijski događaji na ovom terenu imaju relativno tesnu vezu sa tokovima u masonskoj operaciji. Povezani su sa činjenicom da masonerija ima dva suštinska ogranka. Za englesku liniju bih smeo da kažem da je dogmatska i „tradicionalistička“. Drugi, francuski ogranak je liberalniji, ali sadrži više filozofskog i duhovnog smisla. Ta dva pola svoje različite stavove reflektuju na prostor na koji imaju uticaj. Masoni su uvek bili u prilici da utiču na politički život samom činjenicom da su izabrani kvalitetni ljudi. A upravo nedostatak kvalitetnih ljudi je danas glavni problem srpske masonerije – kaže majstor Dragutin Zagorac.
I objašnjava lošu praksu masonskih obedijencija da u Bratstvo slobodnih zidara primaju svakoga:
- U našoj zemlji svako ko hoće može za sedam dana da postane mason. U Srbiji ima dosta samozvanih i lažnih masona, odmetnika iz legalnih loža, koji su formirali neke svoje ilegalne obedijencije i trguju sa masonerijom. Jedan takav majstor, na primer, učlanjenje u svoje masonske lože naplaćuje 10.000 evra. A ume da uzme ljudima i skupoceni sat sa ruke. Mnogi građani su lažnim pričama i mitovima o svemoći masona zavrbovani da za velike pare uđu u masoneruju i da se okite masonskim simbolima. Neki od tih zavedenih masona se javno pokazuju i hvale da su oni slobodni zidari, iako to našim pravilima nije dozovoljeno. Zato danas u Srbiji postoji na desetine velikih majstora i velikih komandera. Masoneriji u Srbiji zbog nepoštovanja Konstitucije bratstva slobodnih zidara, ali i zbog državne tolerancije rada ilegalnih obedijencija preti opasnost da se pretvori u jednu neozbiljnu organizaciju – tvrdi veliki komander Dragutin Zagorac, mason 33. stepena.
3
IZABRANI TEKSTOVI O SRPSKIM MASONIMA
Masoni ušli u vladu Srbije
Marko Lopušina | U našoj zemlji ima 2.000 slobodnih zidara, a u držanoj vlasti preko 50, od koji je većina u Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu kulture.Procesom „unošenja svetlosti“ u ložu Svetog Jovana Krstitelja u Banja Luci prošle nedelje počela je sa punim radom nova masonska organizacija pod zaštitim Velike nacionalne lože Srbije iz Beograda. Svečani čin je obavljen pred pedesetak članova Bratstva slobodnih zidara iz Srbije i Republike Srpske. Posle lože „Svitanje“ u Bijeljini, to je druga novoformirana loža ove organizacije u Republici Srpskoj. Pre toga je ova masonska loža otvorila i svoju radionicu slobodnih zidara “Timakum” u Knjaževcu.
U međuvremenu, Regularna velika loža Srbije je sličnom procesijom u Beogradu formirala tri nove masonske lože „Svetinja“, „Evropa“ i „Mudrost i vera“. Među gostima su bili i slobodni zidari iz Engleske, Nemačke, Slovenije i Crne Gore. Tako su se samo za četiri meseca u Srbiji otvorile šest novih masonskih loža, što se nikada pre nije dogodilo.
- Poslednjih godina zbog nagle popularizacije masonerije i spuštanja kriterijuma za članstvo, došlo je do porasta broja slobodnih zidara u Srbiji. Danas u zemlji ima 2.000 masona, koji rade u 60 radionica, odnosno loža. Najviše radionica ima Regularna velika loža Srbije – 29, potom Ujedinjene velike lože Srbije – 17, Velika nacionalna loža Srbije – 11 i Veliki orijent – tri lože – otkrio nam je Dragutin Zagorac, mason 33. reda, počasni Grand komander francuske lože i majstor Ujedinjene velike lože Srbije.
Prema njegovim podacima najviše masona u Srbiji ima u Beogradu, oko 1.300, zatim u Novom Sadu, Nišu, Subotici, Kruševcu, Šapcu, Bijeljini i Novom Pazaru.
- Srpskih masona najviše ima u poslovnom svetu, zatim u zdravstvu, na univerzitetima i u politici. U Vladi Srbije i držanim organima radi preko 50 masona, od kojih je većina u Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu kulture – otkriva nam Dragutin Zagorac kadrovski raspored slobodnih zidara u Srbiji.
Ovaj mason 33. reda izbegava da nam kaže imena slobodnih zidara u vlasti, jer je, kaže to strogo zabranjeno, ali nas podseća da „jedan brat upravo piše zakon o kinematografiji, a drugi se bori sa svinjskim gripom“. Doktor ekonomskih nauka Čeda Vukić, član Privredne komore Srbije i mason, pak, smatra da uticaj srpskih slobodnih zidara u politici i državnim organima treba da bude još veći, jer su „masonske organizacije u drugim državama sveta veoma jake i ima ih u svim aspektima vlasti”.
- Kod nas ne postoji interes vlasti za saradnju jakih masonskih organizacija koje utiču na funkcionisanje operativnih sistema u zemlji. Postoji mogućnost da naša masonska organizacija preko određenih krugova utiče na sva zbivanja i događanja, ali naša vlast nije mnogo zainteresovana da koristi usluge svoje masonerije. Masonska organizacija će biti još jača kada bude imala više svojih moćnih ljudi u vlasti, policiji, vojsci…- priznaje dr Vukić.
Valja se prisetiti da je srpska masonerija u prošlom veku u svojim redovima imala jednog vožda, dva vladara, četiri kralja, osam vladika, dvadesetak ministara i mnoštvo intelektualaca i umetnika. A da je samo u Vladi Srbije za vreme DOS-a bilo desetak masona u ministarstkim kabinetima. Tada su majstori šestara i mistrije sa zidarskim keceljama bili ministar unutrašnjih i ministar spoljnih poslova, pa čak i ministar vera.
- Danas te koncentracije srpske pameti i moći u okviru Bratstva slobodnih zidara u Srbiji nema, jer smo mi masoni podeljeni i posvađani – otkriva dr Čedo Vukić.
Naime, masoni u Srbiji ne poštuju svoj osnovni princip Konstitucije srpske masonerije, koja je utvrđena 1919. godine u Zagrebu.
- Taj princip glasi „ima samo jedan“. I nalaže da u jednoj državi, dakle u Srbiji, treba da postoji samo jedna masonska vlast. Srpska braća, međutim, ovaj princip ne poštuju i u Srbiji danas postoje četiri velike legalne lože i šest ilegalnih loža. To je posledica masonskih borbi za vlast i moć, ali i uticaja masonerija iz inostranstva, koje žele da nas usitne i tako razjedinjene stave stave pod svoju kontrolu – otkriva nam veliki majstor Dragoslav Pavlović iz Niša.
U takvim okolnostima srpski masoni se pripremaju da proslave vek rada prvih masonskih loža u građanskom društvu. Jer, upravo se navršava sto godina od kako su Srbi dobili prvo tajno udruženje slobodnih zidara, kada su Grci uz podršku Engleza po masonskim principu »unošenja svetlosti« u Beogradu osnovali Veliku ložu Srbije. Kako se država menjala, tako su i slobodni zidari 1919. godine formirali Veliku ložu Jugoslavije tj. Veliku masonsku ložu Kraljevine Jugoslavije. U to vreme masoni su imali imovinu vrednu 150 miliona evra, koja od 1945. nije u bila posedu slobodnih zidara Srbije, jer su je Titovi komunista konfiskovali.
Naime, kraljevska loža je pred Drugi svetski rat 1. avgusta 1940. godine uspavana, jer su je Nemci ugasili, a potom je Tito zabranio. Loža je reinstalirana 1990. godine kao Velike lože Jugoslavije. Njen prvi veliki majstor bio je Zoran Nenezić, bivši pravobranilac samoupravljanja, verski analitičar i autor prve knjige »Masoni u Jugoslaviji«.
- Masonerija je u Srbiji 50 godina bila proganjana kao najveće društveno zlo. Titovi komunisti su izrekli najteže optužbe o masonima, kako kroz svoje teorije zavera i teze da je masonstvo anti-hrišćanska organizacija koja tajnim kanalima namerava da preuzme kontrolu nad svetom. I da Crkve masoneriju smatraju sektom, a građani doživljavaju masone kao ljute neprijatelje čovečanstva. Tome su doprineli i pojedini isključeni masoni, koji su u svojim knjigama i napisima objavljivali velike laži o masonskoj izdaji Boga i čoveka. Raspadom Jugoslavije i potom SCG u Srbiji je devedesetih godina pod uticajem tajne službe, ali i zapadnih masona napravljeno 10 velikih loža, četiri legalne i pet nelegalnih loža sa ukupno 1.800 članova. Srpska masonerija je i u bivšim republikama napravila takve lože slobodnih zidara drugim državama. Ali sama Srbija je ostala oslabljena i osiromašena, nejedinstvena i posvađana, kako u politici, tako i u masoneriji – kaže Zoran Nenezić, veliki majstor Velike lože Jugoslavije.
Kako je raskol slobodnih zidara bio tipičan produkt narodne nesloge iz glavne lože su se izdvojili novinar Dragorad Tanasić, profesor Novak Jauković i njegov kolega Srđan Stanković, kao i Slobodan Perović, Vladimir Desimirović, Jovan Vasiljević, Branislav Dimitrijević, Novica Jovović i Branislav Žigić. Oni su sa desetak masona i u Riminiju 1993. formirali Veliku regularenu ložu Jugoslavije. Ovaj čin je obavljen uz podršku Gustava Rafija, velikog majstora Velikog orijenta Italije. Kada je ta loža dobila podršku masona Nemačke i Engleske, njeno vođstvo je početkom 21. veka promenilo ime u Regularna velika loža Srbije (RVLS). Njen starešina je veliki majstor Petar Kostić, zubar iz Beograda. Istaknuti članovi RVLS su veliki sekretar Bata Stamenković, Nikola Obradović i Tahir Hasanović, vodeći srpski templar, veliki sekretar za spoljne poslove.
I Velika nacionalna loža Jugoslavije je, takođe, nastala odvajanjem većeg broja masona od Velike lože Jugoslavije, ali tek 1997. godine. Dobila je masonsku podršku Francuza, Engleza i Škota. U ovoj drugoj loži bila su dva slikara i veliki majstori Dragan Martinović i Dragan Malešević Tapi, liberal Miodrag Živković i biznismen Dragutin Zagorac. Pod zaštitom ove lože krajem devedesetih radile su lože »Pobratim«, »Maksimilijan Vrhovac«, »Postojanstvo«, i »Šumadija« iz Beograda, loža »Mitropolit Stratimirović« iz Novog Sada i loža »Njegoš« iz Kotora. Početkom 21. veka menja naziv u Velika nacionalna loža Srbije (VNLS), koju je tada vodio veliki masjtor Dragan Martinović, da bi lane starešinstvo prepustio velikom majstoru Dragoslavu Pavloviću iz Niša. Članovi VNLS su, na primer i arhitekta Dragiša Blagojević, turizmolog Goran Obradović, obojica iz Niša i Dragan Đurić, istoričar iz Pariza, koji ima titulu Velikog komandira Crvene lože. Ujedno je Đurić i član Vrhovnog saveta VNLS, koji je od svih srpskih masonerija, jedini priznat u svetu.
U međuvremenu, početkom 2002. zemlju su posetili Bernar Moazi, Klod Boneri, Žak Oferis i Žan Stavrević, veliki majstori Velike lože Orijent iz Francuske, sa namerom da formiraju masonsku ložu Veliki orijent Jugoslavije. Ova loža je lane preimenovana u Veliki orijent Srbije, čiji je starešina beogradski advokat Vladan Živulović, predsednik Atlanskog saveta.
- Sve ove lože, koje su po zakonu prijavljene državi Srbiji, su legalne. Mi smo pokušali 2006. da ujedinimo sve masone i zato smo formirali Ujedinjenu veliku ložu Srbije (UVLS), čiji je starešina Vladan Marković. U UVLS su ušle RVLS, VNLS, Veliki orijent i druge masonske obedijencije. Bilo je to čin velikog ujedinjenja masona sa ovih srpskih prostora i ujedno poziv drugoj braći da ostvarimo masonski princip “ima samo jedan”. Ne postoje razlozi da se mi slobodni zidari delimo, kada smo smo braća i kada za sve nas važi ista Konsitucija. U Beogradu je 2006. godine održan prvi kongres masona sveta, na kome su prisustvovali delegati iz 42 države. Ovo je bilo prvo javno pojavljivanje srpskih, ali i svetskih masona, na Balkanu i u Srbiji. Međutim, tada se iz ujedinjene lože izdvojio majstor Dragan Martinović i formirao svoju VNLS, samo zato da bi on lično postao veliki majstor. Onda je to izazvalo i otcepljenje drugih loža, tako da danas opet imamo četiri odvojene obedijencije – kaže majstor Dragutin Zagorac.
Razjedinjavanju je doprinelo i menjanje masonske principe i pravila, odnosno masovan prijem mladih slobodnih zidara, odnosno insistiranje na kvanitetu, a ne kvalitetu članova masonskih loža. Kako tvrde masoni tradicionalisti to je izazvalo stvaranje nelegalnih masonskih organizacija, kao što su Velika masonska loža Srbije, Velika ujedinjena loža Srbije, Velika loža Vojvodine, Veliki masonski koncil i Grčka medijala i druge koje “rade pood vedrim nebom”.
- Država namerno dozvoljava neregularan rad mnogim ložama, jer na taj način razbija masoneriju. A kako one nemaju gde da se uključe, ilegalni masoni se povezuju sa braćom iz Bugarske, Italije i Francuske – kaže majstor Dragan Martinović, akademski slikar iz Sremske Mitrovice, koji tvrdi da je VNLS jedina legitimna, a da su „takozvani ujedinitelji, zapravo, članovi koji su napustili regularne, punopravne i osvetljene velike lože”.
- Ujedinjavanje je, nažalost, bilo samo marketinški čin, koji je nas potakao da između VNLS, RVLS i Velikog orijenta dođe do saradnje da bi zaštitili masonsku ideju i masonsko bratstvo – tvrdi Martinović.
I veliki majstor Petar Kostić tvrdi da su „ujedinjitelji prevaranti“, a da je RVLS jedina prava i priznata loža. Međutim, i majstor Dragutin Zagorac kaže da je UVLS jedina prava srpska obedijencija. Dokazivanje ko je pravi naslednik Velike lože Jugoslavije, ko će da bude „samo jedan“, kao i druge unutrašnje masonske bitke za vlast i prestiž srpskoj javnosti su nepoznate, jer ih masoni skrivaju, dok su istovremeno pojedini slobodni zidari javno reklamirali i popularisali masoneriju. To su činili svojim javnim istupima, prvo Dragan Malešević Tapi, potom Dragan Martinović, publicista Dejan Lučić, glumac Miki Manojlović i dr Čedo Vukić.
- Prosečni srpski masoni su, uglavnom, ljudi dobre volje, uspešni u svojoj profesiji, veliki intelektualci i humanisti. Ima nas od profesora, direktora, preko biznismena i naučnika do umetnika. Među masonima u Srbiji najviše je lekara, profesora, stomatologa, umetnika, novinara i političara, ali nema zemljoradnika. Kako većina mojih prijatelja zna da sam ja slobodni zidar, njima ne smeta što sam mason. Mi smo kao masonska organizacija ponekad dosta moćni – priznaje Dragan Martinović.
Član Bratstva slobodnih zidara može da bude svaki pošten i dobar čovek, koji želi da doprinese razvoju masonerije i srpskog društva. Mason u Srbiji može da postane svaki muškarac (a i žena) sa 21 godinom starosti, koga neki brat u kecelji predloži za prijem i koji položi ispit, odnosno prođe inicijaciju u hramu. Braća se u hramu zaklinju nad Biblijom, iako masoni ne veruju u Boga već u Velikog arhitektu univerzuma. Njihovi simboli su šestar i mistrija, kao alati za projektovanje i zidanje sveta, a piramida kao simbol zagrađenog hrama, u kome se mole svom Tvorcu. Tih simbola ima na preko 170 zdanja u Beogradu, a i najuspešniji srpski biznismen je na svojoj vili uradio masonski simbol.
Članovi masonskih loža su obavezni da plaćaju mesečnu članarinu, koja iznosi od 100 do 200 evra. Uz to svaki mason mora da ima svoju odoru, koja odgovara njegovom stepenu i činu. Masonske regalije, zajedno sa keceljom, kuju se i šiju u specijalnim radionicama u Beogradu i Novom Sadu. Kompletna masonska odora sa regalijama košta 100 evra. Rituali se obično održavaju u hramovima jednom mesečno i to posle ponoći. Članovima loža je zabranjeno da govore o politici i veri i nacionalnosti braće, a bez odobrenja starešine ne smeju da nastupaju u javnosti, da otkrivaju imena druge braće i da govore o masonskim obredima.
Kako smo iz razgovora sa još trojicom tajanstvenih srpskih masona saznali, braća sa keceljama u Srbiji imaju i sedam svojih masonskih hramova. Velika nacionalna loža Srbije ima hram „Posejdon“ na Savskom sajmištu. Reč je o privatnom zdanju jednog člana masonerije, koje je od 2002. godine uređeno za rituale slobodnih zidara. Ujedinjena velika loža Srbije ima tri hrama, jedan na Voždovcu, jedan u zapadnoj Srbiji i jedan u Bijeljini. Regularna velika loža Srbije ima, takođe, tri masonska hrama i priprema se da gradi novi i četvrti hram. U Beogradu, Nišu, Novom Sadu i drugim mestima masoni, međutim, koriste hotelske sale i restorane za svoje obrede. Sve velike lože u Srbiji tvrde da su spremne da podignu jedan veliki zajednički hram u Beogradu, kakav imaju Francuzi u Parizu, ali nijednoj do danas to nije uspelo, jer srpski masoni nisu složni.
- Pod masonom se podrazumeva slobodan čovek na dobrom glasu. Masonsko bratstvo služi da pruži mogućnost da se kroz rituale i duhovni rad svaki član, u skladu sa svojim mogućnostima, duhovno izgrađuje i da svojim izgrađivanjem kao pojedinačna cigla doprinese simbolično gradnji hrama humanosti. Ta gradnja zajedničkog hrama humanosti je ono što povezuje sve masone sveta, a ne neka politička ili druga aktivnost – kaže Goran Takač, sin čuvenog olimpijca Artura Takača i vlasnik jedinog srpskog internet preduzeća za spoljnu trgovinu.
Priznaje da ga je kao mali vaspitavan i kao ateista i kao veliki poštovalac religija.
- Nisam bio pobožan, ali sam verovao u «svemirska pravila”. Slobodnozidarsko učenje mi je dalo zadovoljavajući odgovor na moje lične dileme o svetu i ljudima. Definicija Velikog arhitekte svih svetova mi je bliža od religioznih mistika. Kroz masoneriju sam proširio sopstvene vidike. Naučio sam da treba da volimo jedan drugoga. A da onaj ko kaže da je na svetlu, a mrzi svoga brata, ostaje i dalje u tami. Postao sam tolerantniji i umereniji u donošenju sudova. Mnogo sam naučio družeći se sa veoma bogatom i raznovrsnom braćom. Ti se uticaju reflektuju i na moj odnos sa okolinom, a mislim da je to isto i sa drugim slobodnim zidarima – kaže Takač.
Srpski masoni govore da su odani otadžbini i narodu, da se bave humanitarnim i patriotskim zadacima i da pokušavaju da svojim radom podignu ugled otadžbine u svetu, mada se to, često u javnosti ne vidi dovoljno jasno.
Srpski masoni nas uveravaju da su na inicijativu Velike lože Jugoslavije ubedili Džordža Buša starijeg da pregovara tajno sa Slobodanom Miloševiće, i iz zatvora pusti Vuka i danicu Drašković. Ova loža je imala kontakte i sa prvim čovekom američke mornarice, admiralom Petrom Karamarkovićem, inače masonom našeg porekla, tokom prve blokade Jadrana 1992. godine. Masoni su dobili uveravanja da nas Amerikanci tada neće bombardovati. Uticaj masona bio je bitan tokom bombardovanja SRJ 1999. godine, jer je tadafrancuska strana insistirala kod ostalih saveznika da se ne ruše beogradski mostovi na onako surov način na koji su porušeni novosadski.
Masoni sami tvrde da su u velikoj meri uticali na to da 5. oktobra 2000. ne dođe do ozbiljnijeg krvoprolića, koje je već bilo na pomolu.
- Srski masoni su predvodnici našeg društva. mi smo most Srbije koji nas spaja sa Evropom i svetom. Regularna velika loža Srbije ima kontakte sa preko 130 jurisdikcija u svetu. Održali smo u Beogradu najveći masonski skup na ovim prostorima sa preko 160 gostiju iz sveta i uz učešće 23 velika majstora. Neprestano smo u vezi sa masonskim ložama u SAD, a nedavno smo imali i susret sa Vojvodom od Kenta u Velikoj Britaniji. O međunarodnim aktivnostima RVLS redovno informišemo javnost preko našeg sajta – kaže veliki sekretar Tahir Hasanović.
Neke činjenice, međutim, govore da se i Regularna velika loža Srbije nalazi pod germanskim uticajem, što pokazuje da se duh Austro-Ugarske kroz masoneriju obnavlja na prostorima Srbije, tvrdi njeni kritičari.
- Istorijski događaji na ovom terenu imaju relativno tesnu vezu sa tokovima u masonskoj operaciji. Povezani su sa činjenicom da masonerija ima dva suštinska ogranka. Za englesku liniju bih smeo da kažem da je dogmatska i „tradicionalistička“. Drugi, francuski ogranak je liberalniji, ali sadrži više filozofskog i duhovnog smisla. Ta dva pola svoje različite stavove reflektuju na prostor na koji imaju uticaj. Masoni su uvek bili u prilici da utiču na politički život samom činjenicom da su izabrani kvalitetni ljudi. A upravo nedostatak kvalitetnih ljudi je danas glavni problem srpske masonerije – kaže majstor Dragutin Zagorac.
I objašnjava lošu praksu masonskih obedijencija da u Bratstvo slobodnih zidara primaju svakoga:
- U našoj zemlji svako ko hoće može za sedam dana da postane mason. U Srbiji ima dosta samozvanih i lažnih masona, odmetnika iz legalnih loža, koji su formirali neke svoje ilegalne obedijencije i trguju sa masonerijom. Jedan takav majstor, na primer, učlanjenje u svoje masonske lože naplaćuje 10.000 evra. A ume da uzme ljudima i skupoceni sat sa ruke. Mnogi građani su lažnim pričama i mitovima o svemoći masona zavrbovani da za velike pare uđu u masoneruju i da se okite masonskim simbolima. Neki od tih zavedenih masona se javno pokazuju i hvale da su oni slobodni zidari, iako to našim pravilima nije dozovoljeno. Zato danas u Srbiji postoji na desetine velikih majstora i velikih komandera. Masoneriji u Srbiji zbog nepoštovanja Konstitucije bratstva slobodnih zidara, ali i zbog državne tolerancije rada ilegalnih obedijencija preti opasnost da se pretvori u jednu neozbiljnu organizaciju – tvrdi veliki komander Dragutin Zagorac, mason 33. stepena.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар