Novi roman "Povratak u zavičaj"

Datum kreiranja 15.jun 2013 Kategorija: KULTURA

Roman "Povratak u zavičaj" autora Jovana S. Mitrovića je priča o Rimljanima koji su ove krajeve zaposeli zbog zlata, kojeg ovde kako tvrde ima i danas. - Jedna priča govori o rimskom imperatoru Gaju Valeriju Maksimilijanu, graditelju Feliks Romulijane, a druga o Dragoslavu Srejoviću, arheologu, čije je otkriće razrešilo mnoge zagonetke Gamzigrada.

BOR - Borski književni stvaralac Jovan S. Mitrović napisao je novi roman "Povratak u zavičaj". Pisac, čije je celokupno stvaralaštvo sumiranje pogleda na milenijumsko vreme i njegove protagoniste, ovaj 19. roman posvetio je graditelju Feliks Romulijane, Gaju Valeriju Maksimilijanu, imperatoru koji je rođen na ovim prostorima. Roman je priča iz dva dela i kroz oba se mešaju fantastika, mitologija, snovi i realnost. Prvi deo romana "Intervju plus", posvećen arheologu Dragoslavu Srejoviću, uz finansijsku podršku Javnog preduzeća "Štampa, radio i film", štampale su nedavno izdavačke kuće "Srpska danica"  i "Kverti" iz Bora.

"Roman je priča o Rimljanima koji su ove krajeve zaposeli zbog zlata, kojeg ovde kako tvrde, u izobilju ima i danas. Jedna priča govori o rimskom imperatoru Gaju Valeriju Maksimilijanu, graditelju Feliks Romulijane, a druga o Dragoslavu Srejoviću, arheologu, čije je otkriće razrešilo mnoge zagonetke Gamzigrada, i ja sam zahvalan preduzeću gde sam radio, odnosno borskoj Radio televiziji, i direktoru Novoviću, koji mi je i omogućila štampanje prvog dela romana, kojeg sam inače pisao deset godina. Da bi svetlost dana ugledao i drugi deo romana,, POVRATAK U ZAVUČAJ - GOVEDAR PA CAR,, ,koji je pisan deset godina i ima blizu 500 stranica,
naglašava autor Jovan S. Mitrović

 

.

U recenziji romana, Moma Dinić je napisao:

“Naslagani milenijumi koji su skamenjeni danima se proučavaju zarad novog života, a oni traže žrtvovanje. Koje god vreme i kakvog god junaka da opisuje, Jovan S. Mitrović smešta u rudnik i o njemu piše, jer je njegova preokupacija rudarski život. I "Povratak u zavičaj" je rudarenje po istoriji, jer je i prošlost kao rudnik, neotkriveni prostor nataloženog ljudskog tragalaštva i stvaralaštva i večiti izazov za čoveka“.

Autor: Elda Dragaš

    

                        

   

POVRATAK U  ZAVIČAJ, nova knjiga Jovana S. Mitrovića - I deo INTERVJU + ,

-         izdavač  Kwerti - Srpska Danica u ediciji BORSKI  SUSRETI –KNJIGA 5.

-          Prvi deo knjige ,,Intervju+,,  objavljen  je zahvaljujući  finansijskoj podršci  ŠRIFA, preduzeću gde je  Mitrović radio  40 godina kao novinar...

-         Do kraja  leta  II deo  pod nazivom  KRAVAR PA CAR

Knjiga o kojoj će tek  biti reči, pisana je  deset  godina.

 
                   

,,Na studijama novinarstva, pisao sam seminarski rad pod nazivom: ‚‚Dokumentarnost u književnosti‚‚ .

Cilj je bio da dosegnem do poimanja koliko je informacija istinski dokument vremena.Došao sam do gotovo neverovatne spoznaje .

Tačka je najveći dokument svakog vremena. Njome nešto počinjemo, završavamo, odredjujemo, gore, dole, levo, desno, tamo, ovamo.Tačku stavljamo , na život, i dogadjaje.I nije li zemlja jedna velika tačka Univerzuma? Istina, da je postojala Rimska imperija i tu je tačka.To je dokument, ali sada počinje priča, kakva je to država, ko je i kako živeo i još milion pitanja posle tog saznanja!?

Ravno pre deset godina, nekako, pre bombardovanja Srbije, u Stacionaru Zavaoda za prevencije,lečenje i rehabilitaciju bolesti perifernih sudova u Gamzigradskoj banji, napisao sam i objavio pod pseudonimom,kratku priču GALERIJEVA SMRT.

Poenta je bila, skrenuti pažnju na rat koji počinje i sve nas iznenadio?

Time se potvrdjuje naša ukletost da svaka generacija prodje kroz rat, i rušenja?Ali, ništa iznenadjujuće, svi oni koji su u ratu nestali jednoga dana će se vratiti u zavičaj, kao što su se legionari iz porušenog grada  vratili zajedno sa Gajem, zahvaljujući arheologu Srejoviću.

I kad god sam imao vremena, i gde god sam putovao, vraćao sam  se temi i produžavao, ulazio u duh vremena s kraja 3. i početka 4. veka nove ere.

I došao do zaključka da su se vazda ratovi vodili zbog zlata.

Postavljao sam pitanje, a gde ima zlata? Pa na ovim prostorima!

A ko želi da ga najviše ima? Uvek prvi čovek, vladar, onaj ko je najmoćniji. I tako redom, nizala su se pitanja,da bi na kraju došao do mogućeg odgovora. Zašto je iz ovih krajeva u rimskoj imperiji bilo toliko vladara i zašto se svi zavojevači uvek prvo zainteresuju za ove krajeve?

Bio je to moj izazov da produžim priču o rimskom imperatoru Gaju, jednog od 17 imperatora iz ovog kraja..

Zato sam, pre pet godina, od te priče napisao , na stotinak strana, roman POVRATAK U ZAVIČAJ i opet sam stao . Skoro da ne verujem, pa kažem:

Bože, Armento će i dalje biti zatrpan ciglama i kamenjem, ali i zaturen , negde u Vordu mog kompjutera u nekom folderu -Maj dokument!

Kako je ogromna ova tačka, iz prošlosti.Očekujem kako će iz kompjutera Armento jaukati u tmini istorije.

Moma Dimić, kao moj veliki prijatelji i profesionalac, podstiče me da nastavim sa pisanjem, traži da mu tekst dostavim..

Čekam sa nestrpljenjem, njegov tekst, ali ujedno mu uzvraćam i mojom recenzijom na njegovu knjigu,dnevnik ‚‚Pod bombama‚‚ tekstom ‚‚Živi dnevnik‚‚ .Naš poslednji susret, bio je maja 2007. godine, kada je već kobna bolest najavljivala tragičan kraj života. Uz žaljenje da nije mogao detaljnije da se bavi ovom tematikom, zato što ga sada interesuje crna magija u Timočkoj krajini i traži da mu donesem knjigu koja je sa ovom tematikom, Moma Dimić, moj  veliki prijatelj mi je poslao tekst  recenzije  koji  će u knjizi biti objavljen…( samo  godinu dana  Moma Dimić je  posle  kraće  bolesti umro 8.jula..U znak trajnog sećanja na ovog velikog čoveka uskoro će izaći moja knjiga posvećena njemu , ,Šta će  reći moja majka na dan moje smrt,, :

Moma Dimić:prvo  nekoliko mišljenja  savremenika o stvaralaštvu Joavana S.Mitrovića:

,, Saša Hadži Tančić, o Mitroviću kaže:‚‚Očigledno dobro poznaje i voli rudare koje opisuje,čije sudbine veristički interpretira‚‚

J. Aćin, kaže: ‚‚ Mitrović je gotovo jedini od savremenih srpskih pisaca koji portretritiše rudare svoga vremena, danas i ovde‚‚

M.Lazić potvrdjuje da ‚‚Mitrović, svojim lirskim zapisima o životu je svedok rudarskog dostojanstva‚‚

 S.Ignjatović: ‚‚Mitrović, nostalgično i upitno veruje u vrednost podzemljaša‚‚

A.Puslojić: ‚‚Mitrovićeve knjige su egzistecijalno obračunavanje sa našom dramatičnošću koja boravi unutar i oko rudnika, ali i u celoj zemlji‚‚ .

Uz mišljenja savremenika i Mitrovićevih vršnjaka, prijatelja i sabraće po peru, samo dodajem:

,,Rudnik je neotkriveni prostor ljudskog tragalaštva i stvaralaštva, to je večiti izazov za čoveka. Jamski hodnici su poput ljudskog mozga, nedokučiva tajna, to je tvrdjava koja se teško osvaja. Naslagani milenijumi koji su sakriveni danima se skrnave za rad života, a oni traže žrtvovanje.

Saša Hadži Tančić, o Mitroviću kaže:‚‚Očigledno dobro poznaje i voli rudare koje opisuje,čije sudbine veristički interpretira‚‚

J. Aćin, kaže: ‚‚ Mitrović je gotovo jedini od savremenih srpskih pisaca koji portretritiše rudare svoga vremena, danas i ovde‚‚

M.Lazić potvrdjuje da ‚‚Mitrović, svojim lirskim zapisima o životu je svedok rudarskog dostojanstva‚‚

 S.Ignjatović: ‚‚Mitrović, nostalgično i upitno veruje u vrednost podzemljaša‚‚

A.Puslojić: ‚‚Mitrovićeve knjige su egzistecijalno obračunavanje sa našom dramatičnošću koja boravi unutar i oko rudnika, ali i u celoj zemlji‚‚ .

Uz mišljenja savremenika i Mitrovićevih vršnjaka, prijatelja i sabraće po peru, samo dodajem:

Koje god vreme i kakvog god junaka da opisuje Jovan S. Mitrović smešta u rudnik i o njemu piše. Stvaralaštvo mu se odlikuje lirskim i verističkim iskazima, a preokupacija mu je rudarski život.

Njegovo celokupno stvaralaštvo je sumiranje pogleda na  milenijumsko vreme i njegove protagoniste.

Tako već 4o godina, koliko intenzivno pratim njegovo stvaralaštvo i zato smo toliko , inače, već po peru braća.

U svih do sada objavljenih 17 knjiga, jedan deo je, prošao kroz moj recenzijski uvid, glavna tema je težak život podzemljaša kamarata.

Svoj najnoviji roman POVRATAK U ZAVIČAJ Jovan S.Mitrović  je posvetio graditelju Felks Romulijane Gaju, rimskom Imperatoru, koji je rodjen na ovim prostorima, reklo bi se istorijskoj temi.

Ustvari i ovo je priča iz rudarskog života i tu Mitrović sebe nije izneverio. Zar je Galerije bio rudar , pitanje je na početku romana? Bićete u nedoumici do karaja  ovog zanimljivog i nadahnutog rukopisa koji već dugo nastaje.

Ovo je priča o Rimljanima s kraja 3.veka, ali i priča o nama, o našem večitom izazovu da budemo uzvišeni. To je priča o našim , željama, maštanjima, manama i vrlinama,htenjima, pohlepama, prevarama, obmanama, pljačkama, ubistvima .

Pisac se bavi odnosima u porodici i to ličnostima iz rimskog doba, a moglo bi da se kaže i sadašnjim. S mnoštvo portreta nas uvodi u minuli svet,a mogli bi smo da kežemo i u naš svet.To je duboka drma izmedju  istorijskih dogadjaja i najobičnijeg ljudskog života ma kad i gde da se zbili.

Kroz čitavu priču,koja ima  dva dela, o Srejoviću i o Galeriju, mešaće se fantastika,mitologija i realnost.Njegov junak sretaće   ljude iz svoga  detinjstva,niko ga neće prepoznati.  Proplancima pored Timoka, šetaće uporedo sa drvećem,razgovarati sa životinjama,plivati kao riba i  leteti kao ptica.To je roman o večitim dečjim snovima da budu carevi i prinčevi.Skoro da se ništa nije promenilo, od Rimljana do danas, u načinu razmišljanja o životu.

Kada završite sa čitanjem ove knjige ne sklapajte korice, ne okrećite ledja, ne zaustavljajte snove, neka vam ne suze oči, neka vas ništa ne boli, ne zaustavljajte svoj hod ka zvezdama.

Okrenite se oko sebe junaci iz ove knjige su tu pored vas, čekaju da im ključ predate sa ovog zgarišta, jer je i naš nebeski grumen izgoretina svemirska.Čovek je sazdan od mistike i večita je tajna.......

M. Dimić (1944.-2008. godine, Mirijevo)1.11.2006. godine, Beograd.,,

I pored ovakvog teksta , stao sam, zbog toga što sam u profesiji prihvatio jednu ozbiljnu i odgovornu dužnost, bio sam direktor Šrifa, a kada se takva obaveza prihvati onda se ostavljaju na stranu sva lična nadahnuća.

Tako je POVRATAK U ZAVIČAJ ostao da čeka, skoro tri godine.

Sredinom prošle godine, opet sam se vratio Galeriju i Feliks Romulijani . Osećao sam da je ovo dug prema ,mom velikom prijetelju Momi Dimiću, koji je početkom juna 2008.godine za navek otišao.

Osećao sam i da je ova priča deo mene, da sve ljude iz priče dobro znam, susrećem ih stalno i ovde sam odavno bio, osećam da se neki dogadjaji iz prošlosti ponavljaju .Javljaju se i neki ljudi sa istim osobinama, manama i karakteristikama, i sve mi se čini da liče na ljude iz davne prošlosti. .

Za šest meseci roman je dobio konačnu formu.

Gaj se posle 1.700.godina, vratio u svoj zavičaj, a to je bila i ostala težnja  svih onih  koji ostave svoj zavičaj!

E sada šta je zavičaj? U globalnom smislu, to je mesto rodjenja, ali u smislu odredišta možda domovina, a gde i šta je domovina? Pa to je Univertzum, to više nije samo zemlja, nije ni planeta,već je to svemir.

A za zlato se smatra da su najfinije čestice iz svemira, eto odgovora, da smo svi po malo rudari, pa možda i Gaj.

Dolazim do zaključka da je ljudska civilizacija samo usavršavala metode, protiv sebe, a da su ciljevi uvek isti, biti večiti deo Univerzuma.

I sada imate izazov, da se okrenete ili preispitate, da li je možda taj o kome se govori u romanu, tu pored vas ili ste to vi lično u Vaseljeni.

Kako je Armenatarijusov sin, odnosno govedar postao rimski car Galerije?

Ovu misteriju otkrivam  iz intervjua, koga je Srejović dao mladom televizijskom novinaru. To nije  klasičan intervju, to je:

 ( Intervju+ - je unutrašnja, estetska prizma, odslikavanja duše sagovornika prema odredjenom odgovoru.Tamo gde se završava put novinara počinje put književnika.To je osvajanje istine koja izlazi iz srca sagovornika. To je stanje, kada informativna forma nadrasta sebe i dobija nove elemente estetske vrednosti. To je posebno stanje kada odredjeni receptori i fizički  utiču na sagovornika. Kod nekih je to zbunjenost, znojenje,  uznemirenost, a kod mnogih se to manifestuje fizičkim ponašanjem; grickanjem  noktiju, prevrtanjem očiju, klimanjem glavom, lomljenjem prstiju.)

Posle, sam, danima gledao dve slike: sliku,kako je Srejović uputio svoj pogled u prazninu i sliku sa Gajovom glavom; jednog trenutka mi se učinilo da je to jedna ista glava, onda sam čuo sebe kako ponavljam već izgovorene Srejovićeve reči :To je to !

I naravno kroz imaginaciju Gaj je u meni oživeo,i to su Srejovićeve reči.

Pratio sam njegovo detinjstvo kao i svakog sadašnjeg dečaka koji mašta o budućnosti. Gajevo detinjstvo je protiacalo na Maguri pored Timoka, pre 1700 godina.

Prataim njegov spektakularni dolazak u Rim, pa ratovanja.Mora da je Galerije bio po svemu nadčovek, mogao je da skoči uvis do pet metara, da razgovara sa životinjama, imao je muškost dužu od svih gladijatora. Zbog toga ima problema sa ženom Valerijom. I potom dolazi  izgradnja Roimulijane i na kraju, tragična, njegova smrt,od venerične bolesti. I tako sve do Magure gde će se napraviti dve tumule i sa svojom majkom Romulom se uzvisiti medju bogove.Ono što je pomalo mistično najveći broj junaka će tragično nestati…I ono što je najveća mistika , ostaje  I dalje  mistika…kako je moguće da danas  slavimo sve te rimske  imperatore koji su bili najveć

I zlotvori naroda….pa i Konstantina i Gaja…..To je možda nova tema, o povratka u zavičaj, ili potvrda da je ovaj kraj bio i ostao mističan. Zato ga je i Evropa preuzela u zaštitu, vratila ga u zavičaj. To je novi izazov za pisanje o nekim drugim rudarima iz svemira, ili o rudarima robotima iz uzavrelog rudarskog grada.,,