FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

        41.    Света јабука

        Природни графит на јабуци

        Светац се приказао на јабуци у Стогазовцу код Књажевца

 

Наизглед обична, сочна јонатан, јабука, која је ових дана убрана у атару села Стогазовац близу Књажевца.

Али ако се боље загледа јабука  је илустрована графитом, не људском руком, него божјом.

Ако се природне појаве могу назвати чудесима, онда овај цртеж  представља свету јабуку, коју је природа створила.

На слици нико други  него се приказује глава Свеца.

Мало боље реазгледање, доброг, соколовог, ока,али и бујна  машта, уочиће  да се поред  главе Свеца налази и  дечји портерт.

За оне маштовитије, овај цртеж ,дело  природе, представља Бога Диониса, који  на гозби благосиља добро вине, које је у овом крају познато.

Тек сада људаска машта може да  представи слику Свеца са дететеом на јабуци,али  која је порука оваквог приказивања свеца, остаће тајна. Или нека то  буде добар  повод великим маштарима и онима који воле да се баве мистиком.

А  Тимочка крајина је позната по томе.

Јон Мирт

 sledi nastavak

 ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

     40.      Ада Кале као сведок европске баштине

               ОСТРВО   АДА КАЛЕ НА  4 x 4 = 16 квадратних метара

               У Галерији центра за културу у Кладову смештено острво

Историјско,Турско,ратно, и крваво Ада Кале, које сада  почива на дну Дунава                   стало је, као макета ,само на  16  квадратних метара  у холу Галерије Центра за културу у Кладову.,и тиме зауставило време  када је  нешто значило за историју Србије и Тимочке крајине,а сада је део  европске културне баштине.

На изложби је поред макете,то време  приказано , бројним  старим      фотографијама,документима  и факсимилима  из средине прошлог и почетком  19.века, као и  бројним документарним  филмовима.

         Приликом отварања изложбе гости су служени кафом из турских филџана.

На овај начин се Кладово прикључило манифестацији под називом Дани  европске  баштине,чији је циљ приказати прошлост,приближити И  учинити доступно културно наслеђе и споменике културе. Ада Кале је било насељено још у доба лепенске културе и  у разним временима    прелазило   е из руке у руку освајача,јер је имало стратешки важан положај. Познато је и по томе што су почетком 19 века Турци  ту посекли главе београдских  дахија.

         У најновије време, изградњом  Хидроелектране Ђердап потопљено је 1971.године.

         Јон Мирт 

         sledi nastavak

 

 ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

39.     Заборављена  икона

         ПОМОЗИ СВЕТИ  ПРОКОПИЈЕ   

Уместо на зиду цркве икона у  запећку музеја

                

Пре  100 година  рудари  Бора су за потребе прве православне цркве,која је почела  да се гради,од далматинског сликара Пашка Вучетића, наручили икону под називом  “Свети Прокопије “  са ликом Шистека и још неклолицине заслужних проналазача рудника.

На овај начин рудари су желели да се одуже Шистеку  и осталима  за све доброте које је они чине  за рударе.

“Када су Французи дошли рудник је био гори него пакао.Боље је у гнезду змијском пребивати него овде.Уместо “Свети Ђорђе “,рудник су звалки  “Српски Сибир”.

Иако су сви били католици,по духу су били добротвори и ми им се  захваљујемо на дарежљивости и доброчинству”, стајало је у образложењу зашто се њихови ликови налазе на икони “ Свети Прокопије”..

Икона је већ 1911.године била завршена.На грубљем  ланеном платну дужине 54X58цм.

У првом плану је је фигура са раширеним рукама,која представља СВ. ПРОКОПИЈА заштитника рудника .  Иза  СВ.ПРОКОПИЈА клече три фигуре у рударском костиму са чекићем за појасом највероватније: Шистек, Вајферт, и Хофман, док је леви угао намењен непознатој фигури, човеку највероватније заслужном за отварање рудника и првог рударског окна Фрање Гамберга,који је био Вајфертов рођак и наследник. Поставио је камен темељац за борску електролизу 1936.године.У десном углу је  улазак у окно,представљен је тренутак молитве за успех у раду и срећу првих истраживача и за њихово здравље.

Ова икона је дуго била на зиду православне  цркве СВЕТИ  ЂОРЂЕ у Бору, али је пре неколико година, када је црква рестаурирана, склоњена и сада се налази у Музеју рударства и металургије у Бору.

Поред ове иконе у Музеју смо од истог аутора са истим ликовима пронашли још једну,али сада са  називом “Света Варвара”, заштитница рудара.,клече Шистек, Вајферт и Хофман.

Јон Мирт

 sledi nastavak