UNIVERZUMM ****ФЕЉТОН-------- ПУТ У ТАЧКУ------ АКО СТЕ ЗАБОРАВИЛИ ПРОЧИТАЈТЕ ОЧИМА И СРЦЕМ СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ ******** 12. ЧИТАЊЕ ФОТОГРАФИЈА Данима размишљам како кроз овај Пут у тачку да провучем фотогрфије и где да их сместим. Ни једно место ми не одговара. Свака фотографија је прича за себе, а ја немам ни места ни стрпљење за све њих. Ја заборављам, али све је ту. Ништа не измишљам. Преостаје ми само умножавање. Сна од хлеба истине, од кристала. Добри моји сни, не тражите много. Јесам ли сада добар. Само вас тако мугу спремити на Пут у тачку. Ране пуним надом док су ми уста празна. Топлину музике фотографија не може да пренесе. Набујале реке не могу да поплаве наше улице. Цветови не могу да замиришу, а све је то на овим фотографијама. Треба их држати како би биле део мене. Ево ме са хармоником од старих новина у расцветалој башти Соко-Бање. Близу дечјег стационара за плућне болести. Нисам заборавио облаци се играли. Сунце пркосило.Ја сам имао грозницу. Бура је дозивала смрт. Топле су биле сузе најдражих. Између мог тела и сунца била је тишина, и сада је чујем. Фотографија је тако лепа, стара је преко седамдесет година, била је то фотографија мога оца, а ја сам видео себе. Пожутела фотографија. Доста нејасна. Изгледа као дилетанска група која чека мрклу ноћ. Да истину окамени. За илузију неку далеку. Брат је тек учио да слика. Ја сам у зеленој мајцим коју је најстарији брат донео са Ауто-пута Братство – јединство. Мајка мирише на пекмез. Прстима, ко дахом брише умрљану кецељу. Дечји смех лепрша. Старији брат држи ударничку значку, као писмо. Отац, држи рударску лампу поред Борбе, као да је чита или мази лампу као да са њом разговара. Гладни ветар пролази кроз отворени прозор. Са леве стране је нека мрља.То је златно ребро мога оца Тисе. Недостаје наша радост што смо на окупу. Хвала богу сви живи. Али, сада знам да недостају: мајка и отац, а на слици су ту још увек. Ето то је магија будућности. Испред кућног прага у Козарској улици лепо се види кутија међународног црвеног крста.Тек сада осећам да треба више љубави и топлине. Мед и млеко, чиста и мека постељина и одећа. Онима који на фотографији чекају нову пошиљку међународног Црвенох-крста.Чујем бујицу звука. И пожар ума кроз данашње сузе. Како је било далеко то шуштање будућности у крви и пламену рата. Једна фотографија гледа ме чудно и као да се буни што и њу не поведем на Пут у тачку. Дише мојим грудима. Осећа мојим срцем, а мене ту нигде нема. Коса има моју боју. Мирише на моју душу. Очи бистре, као да гледа мојим. Мојим уснама се осмехује. Говори мојим гласом. Кроз моје очи гледа, а мене ту нигде нема. Само дише моју песму и ћути, зато нећу више себи да шапућем. Ћути и тачка. < ">