FELJTON

 2

IZABRANI TEKSTOVI O SRPSKIM MASONIMA

 

DOLAZE SRPSKI MASONI!

Posle 18 godina skrivanja po tajnim hramovima srpski masoni konačno izašli na svetlost dana i usred Beograda pokazali čuvenu masonsku vatru

BEOGRAD - Srpski masoni su izašli u javnost posle 18 godina od ponovnog paljenja masonske vatre u Srbiji!

Velika nacionalna loža Srbija (VNLS) organizovala je juče konferenciju za medije u privremenom hramu Posejdon na Starom sajmištu povodom svog 18. rođendana. Novi veliki majstor lože Dragoslav Pavlović, jedan od osnivača i bivši starešina lože Nemanja iz Niša, otkrio je da je srpska masonerija sve složnija i sve uticajnija u evropskim i svetskim okvirima.

- Odlučili smo da ove godine našu godišnju skupštinu otvorimo za javnost jer naša loža slavi punoletstvo. Velika nacionalna loža Jugoslavija obnovila je svoj rad 1992. godine, posle 52 godine ćutanja. Na ovakav način oglašavaćemo se i narednih godina, a svakako ćemo to uraditi 2012. godine, kada slavimo 100 godina srpske masonerije - rekao je Pavlović, koji je na mestu moćnog i uvaženog velikog majstora prošle godine zamenio slikara Dragana Martinovića.
Pavlović kaže da je uticaj VNLS u Evropi i svetu sve veći i da sve više „dobrih ljudi na dobrom glasu kuca na vrata masonerije“.

Dragan Đurić, grandkomander Vrhovnog saveta Srbije, rekao je da je izlazak u javnost želja masona da sa svoje organizacije skinu deo negativnog javnog mnjenja, i naglasio da VNLS nije nikakva tajna organizacija, ali da jeste „organizacija sa tajnama“.

- Nismo mi nikakva tajna organizacija. Naša loža je uredno registrovana u Agenciji za privredne registre kao udruženje i ima svoj broj žiro računa i statut - rekao je Đurić, istakavši da je osnovni cilj masonerije izgradnja čoveka i spoznaja moralnih zakona, istine i mudrosti.

Da bi delimično udovoljio radoznalost koja vlada u javnosti kada je reč o masonima, Đurić je naveo da među masonima ima predstavnika skoro svih političkih stranaka, vlasti i opozicije, policije, vojske, iz grada, sa sela... Imena živih članova su, kako je rečeno, tajna, ali svaki član ponaosob može da odluči da li će da se otkrije ili ne. Hram u kome je održana skupština bio je ukrašen masonskom ikonografijom i simbolima - trouglovi, šestar, uglomer, svevideće oko, šahovska polja, sunce sa mesecom i zvezdama, kamen sa čekićem i dletom.
 Stefan Nemanja mason

Veliki majstor Dragoslav Pavlović, odgovarajući na pitanja novinara, rekao je da postoje određeni dokazi da je Stefan Nemanja bio mason, odnosno, „graditelj“. Na to, kako je rekao, ukazuje i činjenica da je 1189. godine primio nemačkog cara Fridriha Barbarosu (mason) u Nišu, koji je vodio Krstaše u pohod na Jerusalim.


..  MALEŠEVIĆ

 

 

 

FELJTON 

 1

IZABRANI TEKSTOVI  O SRPSKIM MASONIMA

DOLAZE SRPSKI MASONI!

 

 

           
Ђорђе Вајферт је постао Масон 04. октобра 1890. године у Ложи "Демократија'' у Пешти. Један је од оснивача Ложе "Побратим" чији је Старешина био пуних девет година. По оснивању Врховног Савета Србије, 10. маја 1912. године бива изабран за најмоћнијег Суверена Великог Командера. Након формирања Краљевине, Вајферт постаје Велики Мајстор Велике Ложе Срба, Хрвата и Словенаца "Југославија" и на том, у југославенској Масонерији најзначајнијем месту, остаје све до почетка тридесетих година.

NAŠ DUG PREMA

Br.∙. ĐORĐU VAJFERTU

        Voljom Velikog Neimara svih Svetova sazreo je trenutak da srpsko Slobodno zidarstvo ispuni svoj 70-godišnji dug. Danas, 6007. G.S., zaokružuje se 70 godina od smrti Brata Đorđa Vajferta - najvećeg i najznačajnijeg stuba Slobodnog zidarstva na srpskim prostorima.

Poštujući zavet koji nam je ostavio Brat Đorđe Vajfert, postavljajući jedan od najznačajnijih lendmarka srpskog Slobodnog zidartva, tokom svog 47-godišnjeg masonskog života, Loža "Đorđe Vajfert" biće primer zaštite masonskih vrlina i svetinja kojima se celog života vodio Brat Đuro^[1], kako u svom delovanju tako i u svom bratskom lancu.

Osnivanjem Lože "Đorđe Vajfert" pod zaštitom Regularne Velike Lože Srbije svečano izjavljujemo i obavezujemo se da će naša Loža biti otvorena i spremna za saradnju sa svom Braćom iz sestrinskih Loža, a koji su nam uvek dobrodošli u našem Hramu.

Najbolja potvrda životne maksime Br. Đure data je u latinskom citatu:

"... NON OMNIS MORIAR..." (... neće sve što sam ja umreti...)

Loža "Đorđe Vajfert" zahvaljuje se Br. Stevanu Nikoliću na ustupljenom svom radu "Đorđe Vajfert - Stub srpskog Slobodnog zidarstva".  Ovaj rad je originalno objavljen u «Ars Cuatuor Coronatorum», Lodge 2076 UGLE Vol.116 – god 6004.

^[1]   Br. Đorđe Vajfert veoma često, a pogotovo u bratskom okruženju, oslovljavan je sa Br. Đuro. U mnogim primercima "Šestara" mogu se naći dokazi ovog. Postoje primeri i njegovog potpisa sa imenom Đuro. Br. Đorđe koristio se ćirilicom pa je njegov karakterističan potpis izgledao ovako.

  Đorđe Vajfert - Slobodni zidar

Slobodno zidarstvo se u Srbiji pojavilo vrlo rano. Postoje dokazi o masonskoj aktivnosti u Beogradu još sa kraja 18. veka. U svojoj knjizi – Slobodno zidarstvo – pisma Bratu, objavljenoj u Beogradu 1883, Sreten Stojković piše o Loži koja je postojala u Beogradu krajem 18. veka, osnovana od strane beogradskog vezira Mustafa Paše, bliskog rođaka turskog sultana. Među Slobodno zidarstvo se u Srbiji pojavilo vrlo rano. Postoje dokazi o masonskoj aktivnosti u Beogradu još sa kraja 18. veka. U svojoj knjizi – Slobodno zidarstvo – pisma Bratu, objavljenoj u Beogradu 1883, Sreten Stojković piše o Loži koja je postojala u Beogradu krajem 18. veka, osnovana od strane beogradskog vezira Mustafa Paše, bliskog rođaka turskog sultana. Među Slobodno zidarstvo se u Srbiji pojavilo vrlo rano. Postoje dokazi o masonskoj aktivnosti u Beogradu još sa kraja 18. veka. U svojoj knjizi – Slobodno zidarstvo – pisma Bratu, objavljenoj u Beogradu 1883, Sreten Stojković piše o Loži koja je postojala u Beogradu krajem 18. veka, osnovana od strane beogradskog vezira Mustafa Paše, bliskog rođaka turskog sultana. Među članovima Lože nalazili su se i istaknuti Srbi Petar Ičko, Janko Kostić i Pavle Popović. 1804. članovi ove Lože učestvuju u Prvom srpskom ustanku. Vezira Mustafa Pađu su neposredno pred izbijanje ustanka ubili janičari zbog njegovih progresivnih stavova i naklonosti prema Srbima. Istoričari takođe pominju i Ložu Ali Koch ^[17]koja je bila aktivna u Beogradu oko 1852, ali jedini zapis o postojanju ove Lože je izveštaj austrijskog špijuna njegovim predpostavljenima u Beču^[18]. Prva Loža za koju znamo da je postojala u Beogradu, o čemu postoje pisani podaci, jeste Svetlost Balkana^[19], osnovana 1876. Ova Loža je bila aktivna do 1882. 1881. formirana je druga Loža pod imenom Srpska zadruga^[20] i postojala je veoma kratko.

1883. osnovana je Loža Sloga, rad i postojanstvo^[21] uglavnom od članova prve dve Lože. Sve tri Lože osnovane su i radile pod Zaštitom Velikog Orijenta Italije.

1890. dva člana Sloge, rad i postojanstvo, Svetomir Nikolajević i Đorđe Milovanović odlučili su da osniju novu Ložu pod zaštitom Velike Lože Mađarske. Obojica su par godina pre toga bili uzdignuti u Majstore u Loži Demokratija u Budimpešti. U leto 1890. vode razgovore sa potencijalnim kandidatima za članstvo. Među njima je i Đorđe Vajfert.

Četvtog oktobra 1890., ujutru, kandidati Andra Đorđević – profesor univerziteta, Tihomir Marković – advokat, Stevan Mokranjac – kompozitor i Đorđe Vajfert – industrijalac, postaju

USKORO  NOVI FELJTON

IZABRANI TEKSTOVI  O ...

Od kraljeva do vladika

Prve lože na srpskom tlu nastale su krajem 18. veka kada je u Beogradu delovala loža koju su činili Hadži Mustafa paša, koga su Srbi zvali "srpska majka", mitroploit Metodije, Petar Ičko i više ustaničkih vođa, kao i grčki rodoljub Riga od Fere.
Oko 1848. postojala je loža "Ali Koč" koju su činili i Turci i Srbi. Tokom burne istorije, nad šestarom, uglomerom i zidarskim viskom zaklinjale su se, kako kažu masoni, najumnije i najznačajnije srpske glave : Vuk Karadžić, Dositej Obradović, knez Mihailo Obrenović, Petar Petrović NJegoš, Stevan Sremac, Stevan Mokranjac, Jovan Dučić, vojvoda Živojin Mišić, Petar Prvi i Aleksandar Drugi Karađorđević, đorđe Vajfert, vladika Nikolaj Velimirović...
Poznavaoci prilika u srpskoj masoneriji tvrde da je najcenjenija loža "Pobratim", kojoj je pripadao i pukovnik Dragutin Dimitrijević, u narodu i istoriji poznat kao Apis.

.

UNIVERZUMM: F E LJ T O NJovan S. MitrovićKad pesnici...

UNIVERZUMM: F E LJ T O N
Jovan S. Mitrović








Kad pesnici...: F E LJ T O N Jovan S. Mitrović Kad pesnici plaču ŽIVEO ŽIVOT MOMA DIMIĆ feljton - 3 ...

UNIVERZUMM: F E LJ T O NJovan S. MitrovićKad pesnici...

UNIVERZUMM: F E LJ T O N
Jovan S. Mitrović








Kad pesnici...: F E LJ T O N Jovan S. Mitrović Kad pesnici plaču ŽIVEO ŽIVOT MOMA DIMIĆ feljton - 3 ...

POŠTOVANIM PRIJATELJIMA I ČITAOCIMA OVOG BLOGA U SRBIJI,AMERICI,HRVATSKOJ,AUSTRALIJI,ŠVEDSKOJ,ŠVAJCARSKOJ,ITALIJI,FRANCUSKOJ ,NOVOM ZELANDU,MAKEDONIJI, BOSNI I HERCEGOVINI, RUSIJI,CROJ GORI ,AUSTRIJI,FILIPINIMA, U MINULOJ GODINI BILO JE BLIZU 9.000 OTVARANJA, SVIMA SREĆNA NOVA 2012.GODINA.

HVALA NA DRUŽENJU I POVERENJU....
HVALA NA LEPIM RODJENDANSKIM ČESTITKAMA
vaš jovan s. mitrović

UNIVERZUMM

UNIVERZUMM ovo je priča o muma paduri----majci šume

UNIVERZUMM: IV nastavak POVRATAK U ZAVIČAJ- Baka Oga-ognjena...

UNIVERZUMM:
IV nastavak POVRATAK U ZAVIČAJ- Baka Oga-ognjena...: IV nastavak POVRATAK U ZAVIČAJ- Baka Oga-ognjena žena 2. Ne samo kod njih no i u celoj Svetoj Maguri, baka Oga je poštovana. Sve je z...

SADA SU  SVI   ZAJEDNO
PETAR KRALJ
MOMA DIMIĆ
I TOLA MANOJLOVIĆ

TOLA MANOJLOVIĆ REKORDER ZA GINISA
Dirljiva priča o životu Tole Manojlovića, kamenoresca, kovača i zemljoradnika iz Nemenikuća, više od 40 godina neprekidno je na repertoaru Ateljea 212!
Prvi put igrana 28.januara 1967.godine.

PETAR KRALJ,
JEDAN OD NAŠIH NAJVEĆIH GLUMACA, U SJAJNOJ MONODRAMI!

- Kad bi mogao da dohvatim onaj visoki plavi balon, što je kao lubenica. Joj, kad bi mogao da dohvatim onaj visoki plavi balon sa žutom uzicom što leti povrh čerge. Joj, kakav je onaj visoki plavi balon sa žutom uzicom kao sunce… – ove rečenice, kojima počinje monodrama Mome Dimića, u režiji Petra M. Teslića „Živeo život Tola Manojlović“, tada mladi glumac Petar Kralj prvi put je izgovorio 28. januara 1967. godine na Maloj sceni Ateljea 212. Danas, 44.godine posle premijere, on je sedamdesetogodišnji bard srpskog glumišta i iste te rečenice, na istoj sceni, izgovara i dalje, ali sa još većim žarom, snagom i umećem. Majstorski! Publika je sve to umela da prepozna i uzvrati na najbolji način – vernošću. Predstava „Živeo život Tola Manojlović“ apsolutni je rekorder ne samo kod nas, nego sigurno i u svetu jer se u kontinuitetu izvodi više od 40 godina. Ovu dirljivu priču o životu Tole Manojlovića, kamenoresca, kovača i zemljoradnika iz Nemenikuća, ophrvanog mnogim bolestima i tegobama, koju Petar Kralj nije igrao samo na matičnoj, nego i na brojnim domaćim i stranim scenama, do sada je videlo blizu 250.000 ljudi.



IZ BOLNICE NA PREMIJERU

Petar Kralj kaže za Glas javnosti da je junak priče Tola Manojlović bio prisutan na premijeri. Tom prilikom su se i upoznali.



- Desilo se da je Tola baš u to vreme ležao u Institutu za tuberkulozu u Beogradu, a u Atelje 212 doveo ga je, na svoju odgovornost, autor komada Moma Dimić. Tola se duhovitim stvarima smejao, a kod tužnih je plakao. Rekao je da mu svidela predstava, čak više nego knjiga.

- Naučio sam ja od Tole, svih ovih godina, dosta toga. Između ostalog, da budem strpljiv i da se mirim sa stvarima sa kojima ne mogu da se uhvatim u koštac. Da ne udaram glavom o zid, nego da konstatujem zid. Tola je sličan Sanču Pansi, ali ne do kraja. To je ta neka prava životna filozofija i pristup nečemu što ipak može da te održi, da ostaneš čitav, a da ne potrošiš uzaludno energiju. Priča o Toli večito otkriva nešto novo. Sve sam ja to izgovarao sa punom verom i sa punim ubeđenjem da ima smisla. U različitim vremenima i jeste imalo i nije imalo smisla. Međutim, na kraju se uvek ispostavi da stvari koje su pravo napisane zaista ostaju trajne – smatra Petar Kralj.

ZLOT Dom uspavane lepotice zatvoren MOTEL ZLOTSKE PEĆINE ZATVOREN ZA POSETIOCE PET GODINA MOTEL JE BIO I PESNIČKI DOM I ove turističke sezone motel ZLOTSKE PEĆINE zatvoren za posetioce Samo najavljeni I probranio gosti mogli su da posete najlepši prirodni dragulj,za koji kažu stručnjaci da je još uvek u velikom snu. Po dužini hodnika I lepoti stalaktita I stalagmita zlotske pećine spadaju u najlepše u Evropi. Zemljoradničkoj zadruzi u Zlotu,nije dozvoljeno da otvori Motel jer nije više vlasnik ovog objekta.Dok se imovinsko pravni odnosi ne srede,vrata su zatorena. Ovaj turistički objekat svojataju Zemljoradnička zadruga,Turistički savez opštine Bor I Srbija šume. Samo putnici namernici I zaljubljenici u speleologiju,tek posle najave mogu posetiti VERNJIKICU I LAZAREVU PEĆINU I uživati u lepoti I čarima pećina. Djačke ekskrzije,takodje moraju da imaju posebnu najavu za dolazak. A do pre nekoliko godina,ovo je bio najposećeniji turistički objekat u borskoj opštini. Pet godina je bio I Pesnički dom,književnika Srbije I Balkana. O tome svedoči I tabla sa imenima pesnika učesnika Prve svesrpske književne kolonije u Zlotu., na zidu motela. U ovom motelu po deset dana ,pored pesnika iz Srbije,ovde su boravili pesnici iz Ukrajine,Rumunije,Švedske,Engleske,Makedonije,Republike Srpske… Jon Mirt

ZLOT

Dom uspavane lepotice zatvoren

MOTEL ZLOTSKE PEĆINE ZATVOREN ZA POSETIOCE

PET GODINA  MOTEL JE  BIO I PESNIČKI DOM

I ove turističke sezone  motel ZLOTSKE PEĆINE zatvoren za posetioce

Samo  najavljeni I probranio gosti mogli su da posete  najlepši prirodni dragulj,za koji kažu stručnjaci da je još uvek u velikom  snu.

Po dužini hodnika I lepoti stalaktita I  stalagmita zlotske pećine spadaju u najlepše u Evropi.

Zemljoradničkoj  zadruzi   u Zlotu,nije dozvoljeno da otvori Motel jer  nije više vlasnik  ovog objekta.Dok se  imovinsko pravni odnosi ne srede,vrata su zatorena.

Ovaj  turistički objekat svojataju Zemljoradnička zadruga,Turistički savez opštine Bor I Srbija šume.

Samo putnici namernici I zaljubljenici u speleologiju,tek posle najave mogu posetiti VERNJIKICU I LAZAREVU PEĆINU  I uživati u lepoti I čarima  pećina.

Djačke   ekskrzije,takodje moraju da imaju posebnu najavu za dolazak.

A do pre nekoliko godina,ovo je bio najposećeniji  turistički objekat u borskoj opštini.

Pet godina je bio I  Pesnički dom,književnika  Srbije I Balkana.

O tome svedoči I tabla sa imenima pesnika učesnika Prve svesrpske književne kolonije u Zlotu., na  zidu motela.

U ovom motelu po deset dana  ,pored pesnika iz Srbije,ovde su boravili pesnici iz Ukrajine,Rumunije,Švedske,Engleske,Makedonije,Republike Srpske…

Jon Mirt

Počela rekonstrukcija lokaliteta Lepenski Vir Bog sunca neće biti više bez krova nad glavom NOVI KROV ZA NAJSTARIJE SVEDOKE CIVILIZACIJE Drevni stanovnici iz Lepenskog Vira,uskoro će dobiti krov nad glavom.. Vlada republike Srbije je izdvojila preko 190 miliona dinara za realizaciju prve faze rekonstrukcije krova lokaliteta Lepenski Vir. U prvoj fazi predvijena je izgradnja celokupne konstrukcije koja će držati providljiv pokrivač ,kako bi se iz ptičje perspektive mogao videti,a I zaštiti ovaj arheološki lokalitet.Tu su još zanatski I gradjevinski radovi oko rekonstrukcije zgrade uz lokalitet. Providljiv krov će se uklopiti u ambijent prirode oko Dunava. Druga faza predvidja,izgradnju amfiteatra,sale za postavke skulptura,I trapezoidne kuće ,za prezentaciju budućih arheoloških nalaza. Prema planu,uz Dunav ,blizu lokaliteta, biće izgradjeno pristanište I nekoliko bungalova,kao I naučno rekreativni centar. Time će se posle 38 godina,od kada je privremeno pokriveno ovo nalazište,rešiti stambeno pitanje ovog lokaliteta,kaže dugogodišnji kustos Lepensakog Vira Vasoje Vasić iz Donjeg Milanovca. Zbog povećanog nivoa Dunava,posle izgradnje elektrane Djerdap I ,prva dislokacija I zaštita poičela je 1970 godine.Na platou u neposrednpoj blizini nalazišta,rekonstruisano je zemljište na kojem je ležao Lepenski Vir..U podove kuća ugradjene su skulpture I kamene ploče koje čine ognjišta,a po njihovim ivicama rasporedjeno je kamenje koje ima konstruktivne tragove 69 kuća,odnosno ognjišta.Još tada je postavljen privremeno drveni, proizvoljni krov,ističe Vasić. Dok svetski naučnici uveliko tragaju za uzrocima,načinu I vremenu nastanka univerzuma ,Lepenski Vir,pored Donjeg Milanovca,svojim antropomorfnim figurama ,gde dominira lik boga sunca i vidnim tragovima 69 kuća,koje čine organizovano naselje,otkrivaju tajnu Lepenskog Vira, koja je započela još iz sedmog milenijuma pre Hrista. Takvo nalazište ubraja se u evropsku i svetsku atrakciju.Jer svedoči o ljudskoj prošlosti koja se meri milenijumima. Jon MirtPočela rekonstrukcija lokaliteta Lepenski Vir Bog sunca neće biti više bez krova nad glavom NOVI KROV ZA NAJSTARIJE SVEDOKE CIVILIZACIJE Drevni stanovnici iz Lepenskog Vira,uskoro će dobiti krov nad glavom.. Vlada republike Srbije je izdvojila preko 190 miliona dinara za realizaciju prve faze rekonstrukcije krova lokaliteta Lepenski Vir. U prvoj fazi predvijena je izgradnja celokupne konstrukcije koja će držati providljiv pokrivač ,kako bi se iz ptičje perspektive mogao videti,a I zaštiti ovaj arheološki lokalitet.Tu su još zanatski I gradjevinski radovi oko rekonstrukcije zgrade uz lokalitet. Providljiv krov će se uklopiti u ambijent prirode oko Dunava. Druga faza predvidja,izgradnju amfiteatra,sale za postavke skulptura,I trapezoidne kuće ,za prezentaciju budućih arheoloških nalaza. Prema planu,uz Dunav ,blizu lokaliteta, biće izgradjeno pristanište I nekoliko bungalova,kao I naučno rekreativni centar. Time će se posle 38 godina,od kada je privremeno pokriveno ovo nalazište,rešiti stambeno pitanje ovog lokaliteta,kaže dugogodišnji kustos Lepensakog Vira Vasoje Vasić iz Donjeg Milanovca. Zbog povećanog nivoa Dunava,posle izgradnje elektrane Djerdap I ,prva dislokacija I zaštita poičela je 1970 godine.Na platou u neposrednpoj blizini nalazišta,rekonstruisano je zemljište na kojem je ležao Lepenski Vir..U podove kuća ugradjene su skulpture I kamene ploče koje čine ognjišta,a po njihovim ivicama rasporedjeno je kamenje koje ima konstruktivne tragove 69 kuća,odnosno ognjišta.Još tada je postavljen privremeno drveni, proizvoljni krov,ističe Vasić. Dok svetski naučnici uveliko tragaju za uzrocima,načinu I vremenu nastanka univerzuma ,Lepenski Vir,pored Donjeg Milanovca,svojim antropomorfnim figurama ,gde dominira lik boga sunca i vidnim tragovima 69 kuća,koje čine organizovano naselje,otkrivaju tajnu Lepenskog Vira, koja je započela još iz sedmog milenijuma pre Hrista. Takvo nalazište ubraja se u evropsku i svetsku atrakciju.Jer svedoči o ljudskoj prošlosti koja se meri milenijumima. Jon Mirt

Rekonstrukcija lokaliteta Lepenski Vir
Bog sunca neće biti više bez krova nad glavom
NOVI KROV ZA NAJSTARIJE SVEDOKE CIVILIZACIJE

JOVAN S. MITROVIĆ


Drevni stanovnici iz Lepenskog Vira,uskoro će dobiti krov nad glavom..
Vlada republike Srbije je izdvojila preko 190 miliona dinara za realizaciju prve faze rekonstrukcije krova lokaliteta Lepenski Vir.
U prvoj fazi predvijena je izgradnja celokupne konstrukcije koja će držati providljiv pokrivač ,kako bi se iz ptičje perspektive mogao videti,a I zaštiti ovaj arheološki lokalitet.Tu su još zanatski I gradjevinski radovi oko rekonstrukcije zgrade uz lokalitet. Providljiv krov će se uklopiti u ambijent prirode oko Dunava.
Druga faza predvidja,izgradnju amfiteatra,sale za postavke skulptura,I trapezoidne kuće ,za prezentaciju budućih arheoloških nalaza. Prema planu,uz Dunav ,blizu lokaliteta, biće izgradjeno pristanište I nekoliko bungalova,kao I naučno rekreativni centar.
Time će se posle 38 godina,od kada je privremeno pokriveno ovo nalazište,rešiti stambeno pitanje ovog lokaliteta,kaže dugogodišnji kustos Lepensakog Vira Vasoje Vasić iz Donjeg Milanovca.
Zbog povećanog nivoa Dunava,posle izgradnje elektrane Djerdap I ,prva dislokacija I zaštita poičela je 1970 godine.Na platou u neposrednpoj blizini nalazišta,rekonstruisano je zemljište na kojem je ležao Lepenski Vir..U podove kuća ugradjene su skulpture I kamene ploče koje čine ognjišta,a po njihovim ivicama rasporedjeno je kamenje koje ima konstruktivne tragove 69 kuća,odnosno ognjišta.Još tada je postavljen privremeno drveni, proizvoljni krov,ističe Vasić.
Dok svetski naučnici uveliko tragaju za uzrocima,načinu I vremenu nastanka univerzuma ,Lepenski Vir,pored Donjeg Milanovca,svojim antropomorfnim figurama ,gde dominira lik boga sunca i vidnim tragovima 69 kuća,koje čine organizovano naselje,otkrivaju tajnu Lepenskog Vira, koja je započela još iz sedmog milenijuma pre Hrista.
Takvo nalazište ubraja se u evropsku i svetsku atrakciju.Jer svedoči o ljudskoj prošlosti koja se meri milenijumima.


Jon Mirt

Borska jama mu se posrećila


DJORDJE VAJFERT PRVI VLASNIK KONCESIJE BORSKOG RUDNIKA

Nestaju I poslednja obeležja o Djordju Vajferu

Samo dve plave table,na početku I kraju ulice, sa natpisom ULICA DJORDJA VAJFERTA jedina su obeležja koje ima ovaj, zaslužni ,nekadašnji, prvi vlasnik borskog rudnika.

I kada iduće godine,posle 105 godina,rudnik ,po drugi put ,dobije novog vlasnika,sigurno će I to nestati.Kao što je 11.avgusta 1981.godina nestalo izvozno okno VAJFERT, koje je izgradjeno 1926.godine.

To najveće skip okno u istoriji rudarstva,sasečeno je u parčiće I otišlo u staro gvožedje.

Uzaludni su bili zahtevi gradjana da se taj najveći nemi svedok prošlosti borske jame sačuva za nove generacije,ili kao turistička atrakcija grada.

Tako nestaju poslednji trajni belezi o Djordju Vajfertu u Boru..A ovo ime je pored Franje Šisteka,najzaslužnije za postojanje borskog rudnika zlata I bakara,o kome se poslednjih godina dosta priča.

Djordje Vajfert rodjen je u1850.godine u Pančevu u pivarskoj porodici.

Otac mu je bio vlasnik pivare u Pančevu I Beogradu.U Pančevu je završio nižu realku, u Budimpešti trgovačku akademiju,a u Bavarskoj pivarski odsek..

Medjutim,pivarskiim zanatom se nikada nije bavio od 1872.godine sa ocem radi na istraživanju kostolačkog ugljenokopa .Kasnije je radio na istraživanju Avale,Kostolca I Miroča.Ova istraživanja nisu bila od koristi ,izgubio je blizu 730.000 dinara,što je u to vreeme bilo dosta para.Pored gubitaka on 1897.godine počinje da istražuje rudu bakra u Boru.,I baš to istraživanjhe mu se posrećilo.Pronalaskom borske rude bakara nadoknadio je sve što je izgubio u rudarstvu.

Da bi 1903.godine otvorio Borski rudnik I bio vlasnik prve koncesije za njegovu eksploataciju narednih 5o godina.

Medjutim rudnik su otkupili Francuzi I eksploatisali do 1914.godine.U toku I I II svetskog rata,rudnik preuzoimaju Nemci,a od 1944.godine do današnjih daana, je vlasništvo radničke klase,odnosno države.

Vajfert se nije isticao samo u rudarstvu.Od 1883. do 1889.godine bio je viceguverner Narodne banke,jedan od njenih osnivača,a za guvernera je izabran 1911.godine I bio na njenom čelu do 1926.godine.Bio je I počasni predsednik Industrijske komore I predsednik poznatog novčanog zavoda BEOGRADSKA ZADRUGA.

Vajfert nije bio samo industrijalac ,banker I istraživač.,već I strasni kolekcionar..Ovo je nasledio od oca Ignjata I brata Huga.U narodnom muzeju u Beogradu, postoji zbirka od 14114 primeraka kovanog novca,od antike do savremenog doba.

Biografi Djordja Vajferta jednom rečenicom opisali su njegov život :

``On je primer.On je istoprija.On je uspeh.``Da nije bio izuzetno voljen od strane javnosti I on je sam zabeležio u svojim beleškama 1912.godine, izmedju ostalog I ovo

‘’..Tendeciozno je pisanje ‘’Samouprave ‘’ o poseti prestolonaslednika u Boru,šturo I nikakvo.Ja sam tu imao zanimljiva izlaganja,a oni me samo jednom pomenuli..’’,piše izmedju ostalog Vajfert.Posle njegove smrti 1937.godine pronadjena je I objavljena ‘’Beleška o Borskom rudniku I rudištu.’’

Jon Mirt

    

JOVAN S. MITROVIĆ

TRI MOLITVE

MOLITVA I


Gospode,molim te
daj nam da imamo sve
i da ništa nemamo.


Da dajemo sve
i sve da zadržimo
da uzmemo sve
i da ne tražimo ništa.


Gospode,molim te
daj nam da nas svi vole

i da nas ne vole...


Da ne gledaš dok uzvraćamo
da nam ruke ne diraš
dok se borimo.


Gospode,ne čudi se odavno si nas odredio
da bauljamo preko brda.
Dao si nam ruke oči i dušu
zašto daješ ono što nemaš
mi sve imamo,ne čudi de
ostavi nas samo da živimo.

MOLITVA II


Gospode,tražimo te
medju zorama i zalascima.
Dozivamo te ćutnjom.
Slutimo te medju maštanjima i izvorima.
Dodirujemo te očima i prstima.
Vidimo te razočarenjima i
poklanjamo te žmureći.


Gospode ti si strah ičežnja,
ti si u carstvutišine,
ti si svetlost na neravnom dlanu,
sve je žedno i žudno,
mirno i sito,
malaksalo i zadihano,
ti si..


Gospode,uvek istim jezikom razgovaramo.
Krvarimo previranjima.
Kostima prošlih zora šaramo nebo
inadimamo dušu.
Nevidljivom penom ućutkujemo želje,
škripom zuba završavamo nove vidike.
Gospode,uvek istim jezikom razgovaramo,
a ne znamo zašto,zašto
krvarimo?

MOLITVA III


I kada ti nova zora
napuni rane.
Pobegni sa bodljikave žice
i dodji možda ćeš imati volje,
da nam bude bolje,
Gospode!!!!!

11.5.1999.godine






iz knjige DA JE PLATON ŽIV- DNEVNIK IZ SKLONIŠTA 99

DA SE NE ZABORAVI


JOVAN S. MITROVIĆ






Nisam mogao da oćutim,a da ne postavim ovaj tekst!!!:

posle 13 godina;
Glas mi i sada drhti, oči su mi prepune suza,a uši zuje od jauka!!!!



U 2 sata i 6 minuta zgrada RTSa-a u Aberdarevoj ulici u Beogradu je pogodjena raketama Nato aviona,   23.4.1999.

Prekinut je program RTS-a.
Samo nama poznata profesionalna šema,proradila je posle 4 minuta.,i čulo se ;Radio Beograd emituje svoj program..Ja sam te noći dežurao,i samo oni koji su me znali mogli su pretpostaviti,da se program emituje iz našeg ,borskog studija.Širom Srbije čuli su se radio talasi Radio Beograda.Već u tri sata i 39 minuta emitovali smo stravične vesti iz Fono novosti,o pogibiji naših kolega. Javiše mi se i kolege iz Radio Leskovca,Vranja,Zaječara...Svi su na na svojim radnim mestima,i tamo je Radio Beograd Kao da i sada čujem stihove Branka Miljkovića; ,,ubi me prejaka reč,, Ali,istinu ovom prilikom nisu mogli da ubiju Nato avioni


Već u 5 sati i 29 mminuta Prvi program Radio Beograda je počeo sa emitovanjem svog programa...


Te noći dežurali su u Šrifu ; Jovan,Ljubiša,Koki,Rakić,Raša.. i sada čujem direktorove reči; ,,Ako i nas gadjaju..sklonište je tamooo!!!,,


I tek sada mogu shvatiti,pitanje kćeri Ivane;,, tata,zašto ti glas taaako drhti,a oči suze!!!!






iz knjige Zapisi iz skloništa 99-DA JE PLATON ŽIV)










I sada,posle 12.godina, nisam mogao oćutati,a da ne postavim ovaj tekst






GLAS MI I SADA DRHTI,A OČI PUNE SUZA,UŠI ZUJE OD JAUKA!!!!!










23.4.1999.godine,Bor