PISMO UDRUŽENJU NOVINARA SRBIJE

 

|

Za  Brajovića ili urednika  Sajta  Udruženja novinara Srbije!!!

Poštovani
Odluka,koja je ipak  doneta posle ,  skoro, 4 godine  Suda časti,  stavljena je   na Sajt   Udruženja  novinara  Srbije krajem  aprila,ili početkom maja,da bi   samo posle nekoliko dana bila skinuta sa Sajta..U isto vreme na Sajtu  su  još uvek  odluke   od pre   nekoliko godina.. I sada mi nije jasno  zašto je  ova odluka  o Čedomiru Vasiću  skinuta ...Ali,imajući u vidu informaciju  koju   sam  dobio od  predstavnika  Šrifa koji je preneo
ovu Odluku  Suda Časti,..da je  Čedomir  Vasić psovao i pretio,sudom,apsom , što su  Šrifova  elektronska  glasila objavila u celosti Odluku.....Pored toga  Vasić je i meni pretio.sudom  što  sam sve to obelodanio .što još jednom potvrdjuje  njegovo bahato ponašanje i zloupotreba novinarske profesije..
Predpostavljam da  je  Vasić i kod vas  na isti način reagovao i da je to  razlog što  je  Odluka  skinuta sa sajta, ako nije,onda  mi ostaje bez odgovora pitanje  zašto je   pomenuta Odluka  skinuta sa Sajta Udruženja novinara  Srbije.. Ili je to  samo neka greška koju treba ispraviti...

Pozdrav!
Jovan S.Mitrović,novinar u  penzoiji....

 
 


























ISTINA NE KASNI
UVEK LUPA NA PRAVA VRATA

UDRUŽENJU NOVINARA SRBIJE

Sudu časti

Predmet: Zahtev Jovana S.Mitrovića,novinara iz Bora

4.07.2008. Č . Vasić

‘’Vest: SUSPENZIJA DIREKTORA ŠRIF-A

Odlukom vršioca dužnosti direktora Javnog preduzeća’’Štampa ,radio I film’’ Nebojše Djuričića,privremeno je udaljen sa posla doskorašnji dirtektor ovog preduzeća Jovan Mitrović,pod sumnjom da je učinio povredu radne obaveze kojom je ugrozio imovinu veće vrednosti.

Mitrović je drugog juna,ove godine,sa beogradskom firmom YU-BI-NET sklopio štetan ugovor I na taj način,prekoračujući ovlašćenje direktora,napravio materijalnu štetu u preduzeću u iznosu od 480 hiljada dinara.

Protiv Jovan Mitrovića,kaže se u odluci,biće podneta krivična prijava.’’

Ne poštujući osnovno profesionalno načelo,da se čuje I druga strana, Čedomir Vasić,kao odgovorni urednik,potpisao je ovu takozvanu ‘’šok’’informaciju za emitovanje u svim informativnim emisijama elektronskih medija Šrifa,4.7.2008.godine

I time učinio veliku profesionalnu grešku,pitanje je da li iz neznanja,ili namerno?

Samo dva dana kasnije, VD direktor Djuričić, je povukao pomenutu Odluku I izdao zvanično Rešenje:

‘’STORNIRA SE U CELOSTI ODLUKA… PO KOJOJ SE Jovan Mitrović,bivši direktor preduzeća privremeno udaljava sa rada….’’

Ne poštujući profesionalnu obavezu,takozvane ‘’informacije u nizu’’ o ovoj Odluci u već pomenutom slučaju, na talasima Radio I televizije Bor, nema ni reči.Tada se nije oglasio Č.Vasić.

I u ovom slučaju Čedomir Vasić je učinio profesionalnu grešku,pitanje je da li iz neznanja ili namerno?

Č.Vasć je zaboravio da sistem informisanja predstavlja važan društveni faktor čija se moć ispoljava u istini koju sadrži svaka objektivna informacija.

Ovu dilemu da li je to uradjeno iz neznanja ili namerno,otklonio sam , kada sam došao iz bolnice I prelistao radni Dnevnik koji sam vodio kao direktor preduzeća od 2005. do 30.juna 2008.godine.

Od mnogobrojnih prekršaja koji su zabeleženi,pomenuću samo neke:

-Iako po sistematizaciji Č.Vasić nema uslova visoku stručnu spremu,njemu I još nekim kolegama,dao sam rešenje urednika na osnovu preporuke Udruženja novuinara Srbije,zbog dugotrajnog radnog staža I iskustva .

Na ovakvu odluku imao sam primedbe mnogobrojnih kolega.

-Zbog neorganizovanja redakcije,nekoliko novinara potpisalo je zahtev za smenu urednika Vasića uz obrazloženje,da najviše vremena provodi sa S.Arandjelović. I nju forsira,kao da mu je glavna ’’ženska ’’,stoji u primedbi kolega.

- Č.Vasić nije podneo izveštaj o radnom godišnjem niti mesečnom učinku..

-Č.Vsić nije uvrstio čestitku predsednika opštine u novogodišnji dnevnik.

-Č.Vasić je pijan I smeta redakciji,dere se I preti..

-U kancelariju direktora, službene prostorije, Č.Vasić ulazi bahato I u pijanom stanju,dere se ,lupa o sto,šutira stolice,lomi naočare..

-Č.Vasić u kafe prostoriji u pijanom stanju šamara Ž.Stanića,muzičkog urednika.

-Č.Vasić je nemoguć za saradnju,jer je konfuzan,zbog pijanog stanja, opterećen je koleginicom Snežanom ,žali se glavni I odgovorni urednik A.Milanović.

-Č.Vasić se iz Beograda,gde je poslat da napravi emisiju,vraća bez obavljenog posla ,jer je bio ‘’mortus’’ pijan,tako da je samo B.Salijević ,snimatelj radio bez novinara.

-Č.Vasić u Dnevniku od 16 sati daje podatke o izborima,koji su saopšteni još u ranijim jutarnjim satima u 8 h.

-Č.Vasić se u mnogi prilikama,kod predstavnika opštine, predstavlja,kao predsenik opštinske organizacije Udruženja novinara,iako je na tu funkciju izabran pre 15 godina,do sada nikada nije održao sednicu niti godišnju konferenciju.

-Č.Vasić je notorno pijan I maltretira kolege.

Zbog ovakvih prekršaja,Č.Vasić je bio nekoliko puta opomenut,I kažnjen.

Č.Vasić,preko sekretarice, poručuje I preti direktoru Mitroviću :

‘’neka mi Mitrović da otkaz pa će da vidi kako će da se provede.

U mnogim prilikama sam materijalno podržavao I pomagao Č.Vasića,uzajmljujući mu novac,koji nije vratio.

I da više ne nabrajam,ima još, ali I ovo je dovoljno da se uverim,kako je Č.Vasić, pomenutu informaciju o mojoj suspenziji,iskoristio ,da mi se osveti I na taj način,zloupotrebi profesiju za lični obračun,što smatram da je veliki prekršaj .

Zbog svega toga obraćam se Sudu časti Udruženja novinara Srbije, sa zahtevom da ovaj slučaj razmotri,a sve sa ciljem,zaštite moje novinarske časti, i da novinarska profesija pojedincima ne posluži kao poligon za lični obračun ,što je očigledno u slučaju kod Č.Vasića.

Za sve napred navedeno postoje materijalni dokazi u personalnoj dokumentaciji ovog preduzeća koja se može dobiti preko pravne službe.

Obraćam se prvo matičnom Udruženju za zaštitu svoje novinarske časti I profesije,ako to ne bude dalo rezultata,obratiću se I redovnom sudu.

Sve ovo zna I predsenik Udruženja novinara,jer sam se i njemu obratio…

Ovo se može smatrati kao ispravni vaažeći dokument ,bez obzira što ne postoji originalni potpis.

O sebi prilažem neke elementarne profesionalne podatke:

Novinar sam Šrifa od 1974.godine,a član Saveza novinara Jugoslavije od 1983.godine,naravno sada je to Udruženje novinara Srbije.

Po prvi put se obraćam ovoj organizaciji I to Sudu čast,sa ciljem da zaštiti moju profesionalnu ličnost koja je narušena I to od strane neprofesionalnog I bahatog kolege Čedomira Vasića.

U novinarskoj profesiji sam već 37 godina I prošao sam kroz sve faze.

Počeo sam kao honorarni saradnik,pa priperavnik, potom, novinar saradnik, novinar urednik emisije I programa,pa zamenik glavnog I odgovornog ,pa glavni I odgovorni urednik I na kraju direktor pereduzeća,što je I prirodno u jednoj dugotrajnoj profesionalnoj karijeri.

Početkom 2008.godine,posle redovnog konkursa imenovan sam za direktora ovog preduzeća u novom četvorogodišnjem mandate,ali političkom voljom došlo je do nelegalne smene,što je rezurtiralo ovakvom stanju.

U svim fazama nastojao sam da ovaj posao obavljam visokoprfofesionalno,

Što je I rezultiralo brojnim nagradama,i .Sada sam još uvek sam na bolovanju.

Jovan S.Mitrović,diplomirani novinar,radnik Šrifa u Boru.

Br.l.k.149467 ,sup Bor. U Boru, 30.3.2009.godine, br .m.t. 0 ६४३०६६८३७

                                                                               Jovan S.Mitrović


JA OVO NE PIŠEM SAM




Ja ovo ne pišem sam.Kada se malo bolje zagleda pored mene je moj neprebolni drugar Moma. Samo stoji i gleda me,gde god mrdnem on je tu..

Čujem kako mi kaže;

,, Samoća čini čoveka starim,iskusnim i plašljivim da u svaki čas traži izlaz.Deca stare umah,stari podetinje.Ako je čovek pri tom umetnik,čitavo njegovo biće postaje kreda,more krede što kani da celim svojim obimom ostavlja tra,otiske-ne tek vrhom izoštrena pera! Ne sunčevim zrakom samo! Ima dana kada je pisanje isto tako pitko i lagano kao disanje,ukoliko se samo podrazumeva da ste zdrav.,,




Kao da je ovakva njegova premisao najavljivala njegovu bolest , a meni predstavlja teško breme provere i potvrdjivanja u narednim danima ili godinama života.I sada me opterećuju te njegove napisane misli i poruke Stoje bez reči njegovi junaci,i ne znaju šta da mi kažu,jer Moma im je sve

ranije rekao. Načičkane tako,učini mi se da sede i otvaraju usta..Kao da negoduju, ili se smeju. Ali,sve mi se čini,kao da se spremaju da negde zajedno odlete.i da tako izraze svoje nezadovoljstvo,što ih je tvorac tako rano ostavio.

 

Postoji već čitavo brdo napisanih i objavljenih knjiga,kao i drugih publikacija,o surovostima besprimernog NATO bombardovanja Srbije s proleća 1999.godine.Pesnici su,sasvim prirodno,medju prvima progovorili:





KOJIH NEMA



dok 77 dana ono

zemljom srbijom

mostovi leteše ko klis

pod bombama

deca sricaše kletvu

za potonjih sto godina

pod bombama

vi se braćo iz ugarske

baš naigraste

vidim na stranicama snn

srpskih narodnih novina

krutog i sjajnog nato papira

koji mi valjda jedino uredno

stizaše u sanduče

pod bombama

bože nadjipaste li se

oko svojih starih slava i preslava

sred porte crkvenih i po binama

najsete se torti rodjendanskih

sa svećicama



naigraste se šaha

s osmehom zinulih uvrh čela

prosto neka vam je sentandrejci

celog sveta iže slavni

što se ne ogledaste drukčije

ne krivim vas

jer

biće da na toj strani

vas srba više nema

živih



77-mog dana nato bombardovanja 1999.

M.Dimić

                                                    

Da se ne zaboravi

Pre 13 godina(24.marta 1999.) NATO je započeo bombardovanje tadašnje Jugoslavije

ZEMLJOM SRBIJOM NEMA GENERACIJE KOJA     NIJE    RATOVALA

 

         Mi koji smo uzrasli posle Drugog svetskog rata skoro da smo bili u  zabludi da ćemo žvot provesti u miru.Mnogi su bili ubedjeni u to  govorivši :

        “ Naša društvena i socijalistička zajednica upravo se trudi  i čini napore da stvori sve idealne uslove kako bi  mladi rasli u miru i ostvarili svoje pravo da slobodno stvaraju”.Bilo je potrebno da prodje samo 50 godina pa da i mi zapucamo .Da bi se sredilo jednopartijsko političko stanje u  tadašnjoj Jugoslaviji, koja je imala 6 šest Republika, počeo je pravi rat, izmedju, komšija, braće, večitih rodjaka, i prijatelja. ..

Poleteo  “Milosrdni andjeo”

Od 24.marta  1999.godine,tokom 78 dana i noći vazdušnog udara,poginulo je oko 3.500 ljudi od čega 2.000 civila,dok je 12.500 ranjeno-uglavnom žena i dece. Oštećena je ili uništena infrastruktura,privredni  objekti,škole,zdravstvene ustanove,medijske kuće,spomenici kulture.Ukupna materijalna šteta procenjena je od nekoliko desetina do sto milijardi dolara. Ni sve donacije Evropske unije ne mogu ni blizu nadoknaditi štetu od najmanje 30 milijardi evra koju je samo  srpska privreda pretrpela zbog NATO bombardovanja 1999. godine.

Kao neposredni povod za napad NATO poslužio je je sukob policije sa pripadnicima terorističke,,Oslobodilačke vojske Kosoca,, u selu Račak, 15.januara 1999.godine kada je šef privremene posmatračke misije OEBS na Kosovu Vilijam Voker,pre zvanične istrage,pogibiju 45 Albanaca proglasio masakrom nedužnih civila. Bacane su  kasetene i otrovne  bombe. Baceno je mnogo toga zabranjenog svim ratnim konvencijama. Kao posledica  bacanja ozračenih projektila  danas imamo povećan broj karcirogenih oboljenja.  Stradali su i stradaju civili,ali i vojnici.Medju pripadnicima Italijanskog bataljona koji čuvaju manastirski kompleks Visoki Dečani do  sada je umrlo njih 26, a obolelo dva puta toliko. Posle toga se ovi podaci strogo i pažljivo prikrivaju.


Na  Kosovu se i dalje pale i uništavaju srpske crkve i manastiri,čak i oni pod zaštitom UNESKO-a.Nije omogućen povratak oko 245.000 proteranih Srba,Roma,Egipćana....
Ovih dana stiglo je priznanje  da  su: “ za bombardovanje Srbije 1999. godine odgovorani tadašnji ministar odbrane Nemačke jer je lažno predstavio pobunjenike Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) kao civilne žrtve. Lagao je i bivši ministri odbrane SAD , rekao je član misije OEBS-a Hening Henš,,.Ako  je za utehu to je još jedna potvrda da  istina nikada  ne zasrtareva. Ovih dana,kao da je  “Milosrdni andjeo”  samo privremeno sleteo,stigla je još jedna davno  čekana vest: Srbiji je dodeljen status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, objavljeno je u Briselu. Lideri Evropske unije odlučile su da dodele status kandidata za članstvo u EU Srbiji. Premijerka Danske, zemlje koja predsedava Uniji, Heltorning Šmit rekla je da kada “zemlja ispuni uslove koji su od nje traženi onda joj treba dati status kan”.
Reči su najubitačnije oružje
Ali taj Milosrdni andjeo kao da i dalje ne miruje. On je uvek tamo gde velike ,,ribe jedu male,,  ako treba da pomogne ili uplaši. Na jednom mestu o kandidaturi Srbije ša članstvo u EU u posebnom odeljku teksta stoji,da je sporazumom dve strane (Rumunija I Srbija) u Briselu omogućeno da Rumuni,ne zna se iz kojih razloga je izostalo Vlasi,u istočnoj Srbiji,ako se tako izjasne,dobiju kompletan proctor u školi,u medijima I crkvi.Eto još jedne potvrde da ,,bombardovanje,, nije završeno,već je to samo nastavak realizacije plana “B”. Kada oružje utihne  rat se nastavlja rečima.Kao danas,a ne pre  30 godina, čujem svog profesora Plenkovića: “Reči su  najubitačnije oružje,ostavljaju posledice kao atomska bomba,čine nesagledivu materijalnu i duhovnu štetu po čoveka”. Teške reči su izgovorene u Briselu od strane  rumunske  vlade, koja umalo nije  blokirala usvajanje ovog značajnog dokumenta i sve to zbog, navodng,  nepoštovanja  prava nacionalnih manjina, a posebno Vlaha  u Srbiji. Ovo je  bio početak  realizacije poznate režije. Ubaciti reči mržnje  je još  jedan tako proziran plan “B” rešavanja nacionalnog pitanja; Ubaciti reči mržnje kao žišku , eventualnog budućeg leta “Milosrdnog  andjela”. Takva je režija primenjena na Kosovu,što je i bio razlog bombardovanja tadašnje Jugoslavije.

Trinaest godina  kasnije

Bez odgovora je ostalo večito pitanje zašto se  ratuje? Šta to, civilizovane ljude  tera da ratuju i kakvu to moć ima  bilo koja ideologija?Šta je to sa čovekovim razumom?Odgovor   se  još uvek traži.Mnogi su ga prikazali u svojim filmvima,slikama i knjigama i mnogi će ga tek prikazivati. Ni teške  slike, ni čudne reči ni jauk,ni razaranje neće biti  pravi odgovor…I kada te strahote budu prošle,na to  će nas podsećati  neki naslovi iz novena,TV žurnali,žene u crnini.Ostaće naša večita upitanos, radi generacija  koje dolaze;koliko će sve to  bojište ljudske civilizacije  trajati ?

Trinaest godina  kasnije i  da neću moram da prihvatim istinu,moja prva  Domovina,kojoj sam se  zakleo kao pionir  i vojnik više ne postoji. Sada ih imam 6.U jednoj sam rodjen i po njoj sam dobio obeležje koje je ovde  već pominjano kao ,, loši momci,,.  U  drugoj  sam studirao i tamo me ostavljali da  radim za veliku  novinsku angenciju JUTEL, kažu imaš sve manire,novinarskog gospodstva, koji nam trebaju.,U trećoj išao na More, tamo mi je gazda ostavljao ključeve od  svojih  dvori,vozio me  svojim brodom,kao da sam mu rod rodjeni.Ostavljao me da  mu gost budem koliko god hoću,a kanio se da i on u Srbiju dodje.U četvrtoj išao u  turističke provode,da steknem  naviku  zapada.U petoj tokom jedne noći išao na jutarnju kafu kod drugara ,a druge se vraćao jutarnjim vozom,koji me je pozdravljao,,rečima: “Nie smo braka,te očekuvam naredne nedelje”…U šestoj sam ,uvek svraćao kad god sam kroz sve ove  moje  sadašnje domovine prolazio da se lepo odmorim kod prijatelja I  nasladim  ulmašicma gospodje Hidaete i  probam najnoviji model nanula majstora Emira.I  gde god sam uzduž i popreko kolima putovao,bezbrižno sam zaustavljao svoj automobil, odmarao i spavao pored puta , sa celom mojom četvoročlanom porodicom, ili  svraćao  prvo na konačište, a onda na kafu, u neko susedno dvorište, kao da sam kod svoje kuće i svojih najrodjenijih.I ma gde da  sam  bio besan i ljut zbog nekog problema ,psovao sam i majku , boga  svog  i  svačijeg i terao  sve po spisku, ne bojeći se da ću nekog uvrediti i naljutiti. Kada sam molio , molio sam sve andjele i  blažene Marije i   svete deve, i svete Petku i Bogorodicu, krsnu  slavu svetog Nikolu, prizivao  Alaha i Svetog oca ,samo da mi se nadju u nevolji…I  sda kakav god film da bude i  kako narod kaže:”gole žene da padaju  sa neba” koja god  politička beseda da se čuje,ja,zasigurno neću promeniti svoj stav.I tada i sada sve sam ih  voleo ,ali ne znam šta za kraj da kažem na ono školsko pitanje: A sada nam ti  reci kako se zove tvoja  Domovina…. Umesto odgovora vidim Belog Angela kako lagano skida  svoja krila sa zida  manastira Mileševa i nestaje u mom suznom  pogledu. Čujem, kako  u prazno nebo udaraju reči Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića: “Gledanje Belog Andjela je ravno molitvi” i kada je bilo bombardovanje  gledajući u nebo ja sam čuo ove reč, moleći se za sve  ljudi i moje najmilije..Moja unuka Danica,koju sam krio od  ,,Milosrdnog andjela,, , te 1999.godine,24.marta,imala je samo 2 meseca,  ni danas sa 13 godina,nikada me nije pitala zašto sam je  užurbano  nosio u  sklonište.

,,Latini su ljute varalice,,

Ni  oni ni mi,svi koji su iole  pismeni , znamo  da je  prirodno da narod govori svojim jezikom(Italijani italijanskim,Madjari madjarskim,Poljaci poljskim,Rumuni rumunskim, ima još,ali nije uvek tako. Austrijanci ,npr. ne govore “austrijanski” , već nemački, ni Filipinci”filipinski” nego španski.Osim Španaca,španskim jezikom govore Kubanci,Meksičani I svi narodi  Južne Amerike,sem Brazilaca(a ni oni ne govore”brazilski” već-portugalski)  Poznato je I to da  engleski  ni francuski ne govore samo Englezi ni Francuzi,već su to  jezici i drugih naroda..Neki narodi  govore dvama,trima ili još većim brojem jezika.Belgijanci flamanski I  francuski, Kanadjani engleski I francuski,Švajcarci nemački I francuski…( to su primeri da ne postoji ; belgijski,kanadski, ni švajcarski jezik), dok u Indiji ima preko  600 jezika..i td.Ali, ovo  lingvističko  saznanje nisu poštovale Republike nekadašnje Jugoslavije,pa sada imamo slučaj da je svaka  država  isti jezik, koji ima korene staroslovenskog jezika, nazvala imenom svoje države, što može biti i dobro samo rata da ne bude, kako reče moja majka.  Siguran sam  da takvo saznanje imaju svi oni koji se bave  geopolitičkom strategijom..Ali, kada  baš  oni potegnu  ovo pitanje ,onda  se može  zaključiti da je  na pomolu novi sukob, o čijim posledicama je bilo reči na početku.Dakle,ima vremena za novu generaciju  ratnika kroz 50 godina. Jednom će se  vlaško pitanje ponovo  postaviti. Tražiće se odgovor ,kakvim će jezikom  govoriti Vlasi u Srbiji: vlaški,srpski, ili  rumunski ,pitanje je sada :.I rešavaće se  onako kako su geopolitičari  rešavali i sva ostala nacionalna pitanja u bivšoj Jugolslaviji,pa I u Srbiji. Naravno,počeće se prvo ovako rečima,prigovorima,uvredama,pa ako ne rečima,a ono,problem će biti rešen,  bombardovanjem,pod  šifrom”Milosrdni andjeo”!Andjele brate, kakve  li ironije,  zloupotrebe tvog  uzvišenog  imena blaženstva Ako,se sećamo,a to su stare generacije  znaju,  pitanje  Šiptara  počelo je  da se rešava još s početka   dvadesetog veka, evo  na početku novog veka, možda će biti rešeno… Nedaj  bože!!!! Da ponovo   potvrdimo  stihove iz narodne poezije”Latini su ljute varalice”.Misleći da sam loše citirao stih,iz narodne epske  književnosti,ili da sam pogodio frazu,za neko ne definisano stanje i  da je “Milosrdni  andjeo”, konačno,otišao da spava,  na  jednom portalu pročitah  vest: “ Stav Evropske komisije o statusu Kosova je i dalje neutralan, a mapa na portalu Evropske unije na kojoj je Srbija prikazana bez Kosova je tehnička greška, poručuju iz Brisela”.

”Da je Platon  živ- Dnevnik iz  skloništa 99”

Ni posle 13 godina nisam sišao ponovo u sklonište 99.Majci se nije ispunila želja ,,da rata ne bude,,.posle 40 godina samovanja,u svojoj  88 godini, otišla je kod  svoga muža Svetsilava da mu pripoveda kako je bez njega  decu branila  jer je po drugi  put  puknula puška na naše  “srbsko” pleme.Trinaest  godina kasnije ,ali i celog života ostaće mi u pamćenju ta teško napisana i izgovorena vest,na talasima moje radio stanice .Na današnji dan(24.3.1999. ) pre 13 godina: NATO je započeo bombardovanje naše  domovine SR Jugoslavije. Osećam da bi mi sada  glas drhtao,a tada je to bila profesionalna  novinarska radijska obaveza.. Na te prve dane bombardovanja,sada posle 13 godina i zauvek, podsećaće me  i beleške koje su  kasnije prerasle u knjigu “Da je Platon živ- Dnevnik iz skloništa 99”.Na prvoj strani ostalo je zabeleženo: “Nikada nisam sišao u sklonište.Ali, danas sam prvi put ušao sa porodicom.Oglasila se sirena koja označava opasnost iz vazduha.NATO je počeo da bombarduje moju domovinu.Danas u 2o sati i 10 minuta  počeo je rat. Mi još uvek ne verujemo da nas Amerikanci bombarduju.Moja najveća radost, unuka Danica, ima samo dva meseca i ona je u skloništu...-Moja zvezdo Danice, moja srpska Danice, selili smo se nekoliko puta, sada nemamo kud, zato smo sišli u sklonište-šapućem joj u oči, koje gledaju u njeno nebo.”

 24 . 3. 1999. godine, Bor.

Na poslednjoj strani piše:“ Vraćaju se vojnici iz rata, slika dobro znana iz filmova i literature, sada je naša surova istina.Upravo je dat znak o prestanku vazdušne opasnosti.Vreme je da se vratite svojim redovnim aktivnostima.Nebo nad Borom i mojom domovinom  je mirno.Neka tako i ostane doveka.Ta slova i te reči, još mi titraju, i danas ih ne mogu pročitati bez straha.U toku trajanja agresije NATO alijanse na našu zemlju, kao dežurni novinar u radio i televizijskoj stanici izgovorio sam ih blizu 9o puta.Sve je već davna prošlost.Vraćaju se vojnici iz rata.Slika dobro znana, iz prošlosti, iz filmova, i literature, sada je naša surova istina."

Taj  dnevnik istine “Da je Platon živ” dospeo je čak u Ameriku,o tome svedoči i pismo: “U svim teškoćama čovjeku se desi,ako je čovek i cvijet,srce i sunce i nešto lijepo.Tako se i meni desilo ovo.Tvoja divna knjiga došla je u moje ruke. Potekoše suze sretnice i radosnice,istodobno meni,mojoj ćeri Meri i supruzi Anki,kada se u skloništu pod bombama upoznasmo sa jednom zvezdom Danicom,kojoj behu samo 2 mjeseca.Moj sokole,sve smo ti mi to preživjeli i ovdje sa našim mališanima Sarom i Filipom.Srpske rane peku pa bilo gde da su dobivene.Hvala ti rod rodjeni ,za ovaj biser dnevnika,koji će posugurno biti čitan u svim našim ljudskim vremenima i prostorima. Djon Priaca i Marina Scharpe iz New Jorka”.Ni posle 13 godina nije me zaboravio Djon Prica iz Amerike,poslao mi je  Povelju”Slovo o svetlosti” večitog  pesničkog prijateljstva, koja sadrži  poruku i obavezu  svakog ko je pročita:”Ko svetiljke ove na put ne ponese,neće znati ko je ispred njega bio;Otkuda je poša’ ni ko mu je osta; što je proplakao;što je proslavio! Ko ostavi torbu, i Svetu svetiljku, nikuda neće stići, niti prepoznati na svom grobu slovo,ni na njivi biljku,ni u srcu srpstvo!!”Trinaest  godina kasnije ,ali i celog života ostaće mi u pamćenju ta teško napisana i izgovorena vest,na talasima moje radio stanice .Na današnji dan(24.3.1999. ) pre 13 godina: NATO je započeo bombardovanje naše  domovine SR Jugoslavije. Osećam da bi mi sada  glas drhtao,a tada je to bila profesionalna  novinarska radijska obaveza.. U isto vreme i sada kao da čujem kako ove reči savesti iz moga srca udaraju u prazninu i žele da polete, ali kao da ih niko ne čuje, i ne vidi, ili sam ja to, možda, ostareo , ogluveo i oslepeo!!!!!

JON MIRT

      

             
                        SLIKA NA     ZIDU

                          

 

                                     

Moj otac Svetislav, svake večeri kašljucajući, stupa na vrata barake kozarske ulice, gde smo nekada živeli.

Da vidi da li smo svi na broju.

Brzim pogledom, zaustavlja se na moj lik i kaže:

Još nisi porastao!

A majci:

Račun za ugalj, drva i struju niste platili!

Starijoj braći:

Još se kući kasno vraćate, opet ste sa zida skinuli Maršalovu sliku!

Sa praga sklonite prazne kutije medjunarodnog crvenog krasta.

Rezervu šećera i kafe uvek da imate!

A istina je da kozarske ulice odavno nema.

Istina je da sam pre pedeset godina napustio ulicu, begstvo nije bilo moguće i ona je pošla.

Ima je na fotografijama, po novinama, u mojim knjigama i zapisima.

Sreo sam je u Parizu, Londonu, Čikagu, Nišu, Beogradu, Prokuplju.

Kada nisam imao izlaza i kada nisam znao šta da radim, njome sam uspravno koračao i tu se krio, kao po staklu hodao.

Njome neprestano odlazio i dolazio u svoj život.

Istina je da se sada u toploj sobi novogradnje igraju moji unuci pored radijatora.

Da su braća otišla , svako na svoju stranu.

Da je majka sada kao kućni kamen sama.

Da smo maršalovu sliku odavno skinuli i da za struju majka ima veliki račun.

Istina je i to da , zaista, sada prima humanitarnu pomoć Crvenog krsta, svakog meseca: 12 kg brašna, 1 kutija deterdženta, 2 konzerve, pakovanje makarona od 0, 50 kg i drugo što joj sada nije potrebno.

Istina je da na sve to majka ni reč neće progovoriti, da sinove ne obruka, da muža ne izneveri.

Kao da očekuje da je i sada na front prozovu ide kroz sobu i priča:

Deco, samo da se ponovo ne zarati!

Gleda u očevu sliku i ponavlja: ti ništa ne razumeš, zvezde ti  padaju na glavu, a ja se molim da ne zarati, kako ću sama deci glave da sačuvam!!

 Tako svake večeri razgovaram sa fotografijom koja je zakačena na     zidu sobe u Stacionaru Gamzigradske banje,gde se godinama  lečim.  

      

FELJTON
14


IZBOR TEKSTOVA O SRPSKIM MASONIMA

Skupština srpskih masona u Nišu

 P. Blagojević

NIŠ - Prvi put u istoriji srpske masonerije godišnja Skupština jedne Velike masonske lože održana je u Nišu.
Srpski masoni sastali su se danas u hotelu Vidikovac, a gosti su bili i Veliki majstori nacionalnih loža Italije, Rumunije i Bugarske.
- Niš ima veliku ulogu u razvoju masonerije, zato što niške i begradske lože čine kostur masonskog pokreta - rekao je Dragoslav Pavlović, Veliki majstor Velike nacionalne lože Srbije.
Pavlović je rekao da u Nišu danas postoje 3 lože pod zaštitom Velike nacionalne Lože Srbije i jedna "pod vedrim nebom".
- Velike lože se danas brzo razvijaju i veoma lako može da se desi da se u Nišu uskoro pojavi neka - rekao je Pavlović, član najstarije niške Lože "Nemanja", koja je i domaćin skupa. 
Pavlović je odbacio glasine da su masoni tajna organizacija, ali potvrdio da izvesne tajne postoje i da upravo to čini osnovu masonskog pokreta u svetu.
- Tajna je postupak prijema, tajna su naši simboli, po kojima se i prepoznajemo i tajna su naši rituali - pojasnio je Pavlović.
Veliki majstor Velike lože Italije, Masimo Tortora, govoreći o uticaju srpskih masona, podsetio je da su upravo "Slobodni zidari" Francuske i Srbije pre 20tak godina formirali Veliku evropsku ložu, koja danas okuplja skoro sve Velike lože Evrope.

Slobodni zidari u Nišu

Prema podacima kojima raspolažu srpski masoni, prva loža na tlu Srbije osnovana je 1796. godine u Beogradu, pod nazivom "Ali koč", a radila je na turskom jeziku. Među osnivačima bio je čak i grčki pesnik i rodoljub Riga od Fere. Ipak, prva prava i suverena slobodnozidarska organizacija na teritoriji Srbije osnovana je i međunarodno priznata 1912. godine kroz unošenje svetla u Vrhovni Savet starog i prihvaćenog Škotskog Reda. Na njenom čelu kao Veliki Suvereni Komander stajao je Veliki Majstor Đorđe Vajfert.


U Nišu je masonski pokret prvi put ozvaničio postojanje 9. marta 1892. godine formiranjem Lože "Nemanja". Njeni osnivači bili su dvojica Nišlija i jedan Piroćanac, a sa njima i Srbin iz Bačke, Stevan Sremac.
Loža "Nemanja" reosnovana je 2004. godine, a danas na tlu Niša rade tri Lože pod zaštitom Velike nacionalne Lože Srbije.