Jovan S.Mitrović


JA OVO NE PIŠEM SAM




Ja ovo ne pišem sam.Kada se malo bolje zagleda pored mene je moj neprebolni drugar Moma. Samo stoji i gleda me,gde god mrdnem on je tu..

Čujem kako mi kaže;

,, Samoća čini čoveka starim,iskusnim i plašljivim da u svaki čas traži izlaz.Deca stare umah,stari podetinje.Ako je čovek pri tom umetnik,čitavo njegovo biće postaje kreda,more krede što kani da celim svojim obimom ostavlja tra,otiske-ne tek vrhom izoštrena pera! Ne sunčevim zrakom samo! Ima dana kada je pisanje isto tako pitko i lagano kao disanje,ukoliko se samo podrazumeva da ste zdrav.,,




Kao da je ovakva njegova premisao najavljivala njegovu bolest , a meni predstavlja teško breme provere i potvrdjivanja u narednim danima ili godinama života.I sada me opterećuju te njegove napisane misli i poruke Stoje bez reči njegovi junaci,i ne znaju šta da mi kažu,jer Moma im je sve

ranije rekao. Načičkane tako,učini mi se da sede i otvaraju usta..Kao da negoduju, ili se smeju. Ali,sve mi se čini,kao da se spremaju da negde zajedno odlete.i da tako izraze svoje nezadovoljstvo,što ih je tvorac tako rano ostavio.

 

Postoji već čitavo brdo napisanih i objavljenih knjiga,kao i drugih publikacija,o surovostima besprimernog NATO bombardovanja Srbije s proleća 1999.godine.Pesnici su,sasvim prirodno,medju prvima progovorili:





KOJIH NEMA



dok 77 dana ono

zemljom srbijom

mostovi leteše ko klis

pod bombama

deca sricaše kletvu

za potonjih sto godina

pod bombama

vi se braćo iz ugarske

baš naigraste

vidim na stranicama snn

srpskih narodnih novina

krutog i sjajnog nato papira

koji mi valjda jedino uredno

stizaše u sanduče

pod bombama

bože nadjipaste li se

oko svojih starih slava i preslava

sred porte crkvenih i po binama

najsete se torti rodjendanskih

sa svećicama



naigraste se šaha

s osmehom zinulih uvrh čela

prosto neka vam je sentandrejci

celog sveta iže slavni

što se ne ogledaste drukčije

ne krivim vas

jer

biće da na toj strani

vas srba više nema

živih



77-mog dana nato bombardovanja 1999.

M.Dimić