FELJTON

REKLA - KAZALA

          14.                   LJUDI, DOGADJAJI, OBJAŠNJENJA I DOPUNE

 Gaj Aurelije Valerije Dioklecijan*

 Gaj Aurelije Valerije Dioklecijan, rimski imperator, rodjen u Dalmaciji oko 245. godinei zvao se Diokle, a otac mu je bio oslobođenik. Stekao je vojničku karijeru i lagano se uspinjao do najviših činova. Postao je komandant carske garde, odreda koji su štitili vladara, a onda je i sam postao car. Stupio na presto 284. godine, Bio je rimski car koji je okončao period koji se danas u rimskoj istoriji naziva krizom trećeg veka.

 Konstancije Hlor ili Gaj Flavije*

Konstancije Hlor ili Gaj Flavije Valerije Konstancije je rođen 250. godine na tlu današnje Srbije, otac mu je bio jedan od uglednijih ljudi iz Dardanije.Posle usvajanja od strane Maksencija 293.godine, dobio je titulu i položaj cezara. Tom prilikom Konstancije se oženio carevom poćerkom, Teodorom, i sa njom dobio tri sina. Bio je i u konkubinskom braku sa Helenom, i sa kojom je imao sina Konstantiana onog koji će postati jedan od najznačajnijih rimskih imeperatora.    



Milanski  Edikt ^*
MILANSKI EDIKT, 313. godine, Hrišćanima, ali i        svima ostalima, bez izuzetka, daje se i potvrđuje sloboda izbora i sledovanja vere… iz ovog dokumenta se vidi kako je veliki značaj i važnost pred rimskim državnim zakonima imala uopšte vera i religija kao takva











Čovek miš-Tika Cajles*
Tika Cajles, čovek miš; živeo je početkom dvadesetog veka, celog života je  bio čudak I  boem.Za sebe je govorio da je potomak  rimskog imperatora Galerija.. Još iz vremena  kada je bio uz V makedonsku legiju, pominje se  čovek miš, njega ima tamo gde se  ne očekuje živi stvor, uvek je bio uz Galerija, čak je bio i uz  Srejovića dok je   istraživao Romulijanu.







lepenski vir*  

Lepenski vir,  je jedno od najvećih I najznačajnijih neolitiskih arheoloških nalazišta. Nalazi se na desnoj obali Dunava u Djerdapskoj klisuri . Sedamdesetih godinam prošloga veka otkrieveno je ribarsko lovačko naselje sa začecima kultivacije, u periodu od 9500 do0 7200. godine  pre naše ere. Glavni rukovodilac istraživanja ovog lokaliteta bio je dr Dragolsav Srejović, arheolog, akademik I professor univerziteta u Beogradu


Sandjama*

   ^{SANDJAMA, Nedefinisano čudovište. Kada se ne može definiosati čudno stvorenje, jednostavno se  kaže Sandjama.Za neke je to veštica koja jede decu, predvidja sudbinu novorodjenog  deteta, troglava aždaja ...}








Šiljata planina-Rtanj *
  Šiljata planina- Rtanj, još u rimako doba, a i danas ,Rtanj je najmisterioznije mesto u Evropi i najveća svetska piramida za koju mnogi kažu da nije dovoljno istražena. Odavno postoje različita predanja vezana za Rtanj i ona su uvek privlačila neobičnu pažnju ljudi koji su živeli u njegovom okruženju.





Rusаljkе*

   Rusаljkе su mitskа bićа, koja su imala  isključivo ljudska obličja i osobine.  Predskazivala su ljudima budućnost, nesreću, smrt. Оkuplјаlе su sе nа šumskim prоplаncimа ili pоkrај rеkе gdе је trаvа buјniје rаslа. Smatra se da   su rusаljе vеоmа оpаsnа bićа kоја uvеk nаstоје dа nаnеsu zlо, naročito mladim  žеnаmа i muškarcima.

Tabla Romulijana*

  

Dragoslav Srejović: Ja sam 1975.godine rekao da je to Romulijana. Trebalo je još devet godina i 1984. mi smo  pronašli arhivolt sa natpisom Felix Romulijana koji je na sjajan način pokazao da je to Romulijana.Otkrivanje ovog natpisa sam doživeo kao da mi sam Galerije  testamentom ostavlja  Romulijanu.

Magura*

Dragoslav Srejović: I onda : Natpis je nadjen 1984. a 1990.godine mi smo pronašli Galerijevu grobnicu, grobnicu njegove majke Romulijane, na  grebenu Magauara, istočno od glavne kapije.

Galerijeva porfirna glava*

Dragoslav Srejović: U toku istraživanja na sektoru termi, 4.juna 1993.godine otkrivena je porfirna glava cara Galerija. To je bilo 1700 godina od dolaska  Galerija na rimski presto. Glava  Galerija, rimskog imperatora u priodnoj veličini izradjena je od retkog crvenog porfirita, kao I  glave cara  Konstantina.        

 Planina Stol*

Planina Stol, je  sa visinom od 1150 metara..najbolji vidikovac za istočnu Srbiju i  postoji priča da je to ustvari skamenjeni rimski  brod, koji se tu  nasukao još iz  rimskog doba, unutrašnjost planine, odnosno broda je puna zlata.

Lapot ^*

  Lapot  za najstarije stanovnike ovoga kraja, starce, nevoljne  i bolesnike, izričito se tvrdi, da su ubijani. Onemogle i godinama shrvane roditelje, njihova su rođena deca ubijali. Koga su god vodili na lapot, išao je bez ikakvog straha, nadajući se boljem životu na onom svetu, i što je tako običaj propisivao.  Ovaj običaj  je prestao tek onda kada su starci počeli da dele imanje  sinovima za života pod uslovom da ih ovi hrane i odevaju do smrti.

Šumska majka-Mumapadure* 

Šumska majka-Mumapadure,  najmoćnija demonica u drevnoj  mitologiji, naroda ovog kraja, koja živi daleko u šumi. Veliki je zaštitnik žena i vanbračne dece.  Posvećena je svim bebama koje su ostavljene po, dubokim jamama i neprohodnim šumama...Takodje, biće ovog tipa ukazuje na jaku vezu sa šumom, koja je  za mnoge bilo sveto mesto. Kada nije bilo svetilište obredi su se činili u šumama, Majka je  bila gospodarica šuma i čuvar tog svetog mesta. Kada bi išla šumom  drveće bi se savijalo do zemlje..

Kamena glava u Stogazovcu*

 
Kamena glava u Stogazovcu, samo 10 kilometara od Knjaževca, u Stogazovcu i danas  postoji kamena glava koja pomno čuva  zlato još iz  rimskog doba. O tome svedoče razne iskopine  pored reke, ali se do kamene glave ne može  lako prići.







Prvo izdanje romana  ,,Povratak u zavičaj-intervju plus,,*

  Povratak u zavičaj-intervju plus- razgovor sa Srejovićem. Izdavači: ,,Qwerti i Srpska Danica iz Bora, 2012.godine, prijatelj knjige: JP,,Štampa, radio i film,, Bor

Portal,,UNIVERZUMM,,  od 12. decembra  2009. do 25. januara 2010. u 49 nastavaka objavio je više od 100 fotografija na 420 strana. Blog je otvorilo  blizu 4.000 čitalaca iz Srbije, Bosne I Hercegovine, Kanade, Makedonije, Crne Gore, Amerike, Australije, Turske, Italije,Rusije, Grčke, Rusije,Švetske….  

Zato  pisac  i predlaže izdavaču, da ovaj deo teksta  ne mora da štampa*…

Zato  pisac  i predlaže izdavaču, da ovaj deo teksta  ne mora da štampa,..     Jovanu S.Mitroviću, piscu.

Poštovani, svako književno,delo ima svoju autentičnost onako, kako  je sam pisac nameće. Smatramo da svaki pisac, traži uvek  nove pojmove za tumačenje vremena i dogadjaja, njegovih  junaka. Takav je  slučaj i kod ovog  rukopisa koji predstavlja  autorovo doživljavanje  vremena i likova   kroz  dogadjaje iz  naše, daleke, prošlosti, što smatramo  da mu je, ovde, svaka reč  živa i neuništiva, slika, datog vremena, te nema  ni reči o  ponidaštavanju  tih realnih junaka, iz  toga doba. Pisac pronalazi pravu moguću reč, preko naratora koji su iz naroda i izgovaraju prave narodne  izreke i mudrosti u  zadato vreme i zadati povod, i tako je sačuvao čist obraz  junaku. Nisu to slučajnosti, to su nasledjene reči zlobe, ali i mudrosti, koje su se u kamen pretvorile, taj drugi junk, pak tvrdi da je jedino kamen  večan i zato će se ,,rekla-kazala,, uvek kazivati-pominjati!

 Ali, ne smemo zaboraviti, čitaoci su jedini i najbolji  svedoci  vrednosti jednog književnog dela. Naša profesionalna  obaveza  je, da im omogućimo,  da ovakvo književno delo koje je nastavak  Vašeg imaginarnog pristupa jednoj  istorijskoj  prepoznatljivoj  temi, kakva je rimska imperija i  istaknutoj ličnosti iz naučnog savremenog,  našeg života, kao što je  dr Dragoslav Srejović, arheolog,  sagledamo i  kao Vaše glavne  literarne junake.  I to je  razlog što smo i ovaj  rukopis uvrstili u našu ediciju,,Novi savremeni srpski klasici,,

Naravno,  za svako književno delo, značajnu  reč ima i recenzent, s obzirom da je  prvi deo  ovog romana ,,intervju plus,,  nastao ranije, kao celina romana,,Povratak u zavičaj,, i recenziju  je napisao pokojni Moma Dimić, još davne 2006 godine, a da  se  dopunjeno  delo  tek sada štampa, smatramo da   ovaj tekst  u potpunosti zadovoljava sve  profesionalne književne norme, bez obzira, što je naslovljen neoficijelno kao ,,rekla-kazala,,!  Pored toga, ovaj rukopis se izdvaja i po tome što su mnoge ličnosti, dogadjaji, mitska bića, izreke, mudrosti i druge nepoznanice, definisane-opisane po svom značenju i karakteristikama čak i vizualno prikazane.

Zato i redakcija  daje saglasnost za štampanje ovog dela u potpunosti…  

Skoro da je  preslikana sadašnja  forma dijaloga  iz  svakodnevnog, društveno-političkog i javnog  života kod nas, što je prava slika potvrde našeg tradicionalnog mentaliteta, koji se stalno  potvrdjuje kroz izreku,,rekla- kazala,, .

                                                                     

Nenad Plavšić, glavni  i odgovorni urednik, KK  Sirin 

( 1.6.2017. Beograd)

FELJTON

REKLA-KAZALA

13.      OVO SU ISTINITI LJUDI, DOGADJAJI I MITSKA BIĆA ..


.

^{(Prilog I)}

 Dragoslav Srejović rodjen   je u Kragujevcu 1931. godine, arheolog, izvrsni poznavalac Gamzigrada.Svoje naučno usmerenje posvetio je istraživanju i proučavanju balkanske praistorije i antičke arheologije.      Objavio je mnogobrojne rasprave i priloge iz te problematike, u domaćim i stranim publikacijama (dela: “Praistorija”, “Rečnik grčke i rimske mitologije” i dr.). Slavu velikana arheologije stekao je svojim znamenitim otkrićem praistorijskog arheološkog nalazišta Lepenski vir, na obali Dunava u Djerdapu. Taj lokalitet, do tada sasvim nepoznat, bacio je novo svetlo po više osnova na poznavanje preistorijske kulture čovečanstva. Tim otkrićem i njegovim tumačenjem u svojim delima “Lepenski vir” i “Umetnost Lepenskog vira”.Lepenski vir, naselje iz epohe mladjeg kamenog doba.Nalazi se na niskoj dunavskoj terasi pokraj Donjeg Milanovca. U kontekstu s drugim spomenicima, profesor Srejović  je stekao zavidnu medjunarodnu naučnu afirmaciju. Aktivno je učestvovao i u istraživanju više drugih arheoloških nalazišta, posebno Gamzigrada - ruševina kasnoantičkog i vizantijskog grada u blizini Zaječara.
Srejović je opisao Romulijanu i prvi izneo pretpostavku i tvrdnju (i pre nego što je otkopana i otkrivena kamena ploča s natpisom Feliks Romulijana-Srećna Romulijana da ovo nalazište ne predstavlja utvrdjen rimski vojni logor nego da je reč o carskoj palati u kojoj je rodjen i sahranjen jedan od rimskih careva (Gaj Galerije Valerije Maksimilijan).
Otkrio je i arheološka nalazišta Šarkamen. Šarkamen je carska palata, u istoimenom selu, kod Negotina, nastala krajem 4 veka u periodu rimske vlasti, koji je poznat pod nazivom tetrahije, vladavina četvorice. Tri godine po otkriću kamene Galerijeve glave, na lokalitetu Feliks Romulijana i mesec dana posle pronalaska spektakularnog nakita izuzetne velike vrednosti na lokalitetu Šarkamen, profesor Dragoslav Srejović je iznenada umro 29. novembra 1996. godine u Beogradu, a sahranjen je 3.decembra u Kragujevcu.

 ^(PrilogII)

Konstantin Veliki, Gaj Flavije Valerije Aurelije Konstantin, rimski imperator, rodjen u Nišu (272.-337.)  Konstantin  i Licinej  su  313. godine  zajedno ozakonili Milanski edikt,. Njime hrišćanstvo nije postalo državna religija,niti je bilo privilegovano, ali im je dozvoljeno da mogu javno da ispovedaju svoju veru, a da za to ne snose nikakve posledice.  Zakon nije samo zabranio progone hrišćana, koje je trajalo 300 godina, već naredjuje da se onima kojima je imovina po tom osnovu bila konfiskovana-vrati. U njemu se izmedju ostalog kaže`: Odlučli smo  da dozvolimo i hrišćanima i svima drugima slobodu izbora i da sleduju veri kojoj bi on želeli… I da ne treba apsolutno niko odbijati pravo da sleduje i izabere pobožnost i veru  hrišćana“
 

 

 ^{(Prilog III)}

Gaj Valerije  Maksimilijan,riimski  Car, (s kraja trećeg veka) rodjen u današnjoj Istočnoj Srbiji.

Galerije je rođen u Priobalskoj Dakiji. Otac mu je bio običan seljak, a majka varvarka. Galerije je u mladosti čuvao stoku, zbog čega je dobio nadimak Armentarius Govedar. Bio je lep, snažan čovek, ljubitelj dobre trpeze i izuzetno hrabar vojnik. Celog života duboko je bio odan svom poočimu Dioklecijanu i snažno vezan za zavičaj, zemljake i rodjake, a posebno za majku Romulu. U toku svog života imao je dve titule: cezara i avgusta. Time što je mesto u kome se rodio nazvao Romulijanum uzvisio je i ovekovečio svoj zavičaj i svoju majku, a izborom sina svoje sestre Maksimina i svog zemljaka Licinija za savladare pokazao je odanost prema porodici i starim prijateljima iz rodnog kraja. Galerije je 293 godine postao član Jupiterove porodice, sin boga. Izvesno je da ga je Dioklecijan proglasio "drugim Romulom i Aleksandrom". Imao je dvostruke roditelje, a s tim i dva rodjendana. Prvi rodjendan i odanost prema majci obavezivali su ga da ukazuje posebno poštovanje "planinskim božanstvima", a drugi rodjendan odanost prema novostečenom ocu.  Podaci da je mesto svog rodjenja nazvao po majci Romuli i da je tu sahranjen omogućavaju da se rekonstruišu njegovi graditeljski poduhvati u rodnom kraju. Galerije je verovatno već u razdoblju dok je bio cezar preduzeo veće graditeljske poduhvate. Tada je odlučio da to mesto u kome će provesti starost još više uveliča i učini da postane simbol večitog trajanja tetrarhijskog sistema. Izgradnju Romulijanuma mogao je otpočeti tek kada je na Dunavu završio ratove sa Sarmatima, Kvadima i Bastarnima. 306. godine postao je najmoćnija ličnost u carstvu.

Imperator Gaj Galerije Valerije Maksimilijan (293-311) jedna je od najprotivrečnijih ličnosti Rimskog carstva. Jedni su ga slavili kao spasioca imperije, novog Romula, a drugi ružili i smatrali najlošijim vladarom i čovekom. Dok su ga paganski pisci opisali kao odvažno hrabrog, herkulovski snažnog, predodređenog za pobede, sa lepotom, koja se smatrala božijim darom, hrišćanski istoričari su ga prikazali kao monstruoznog gospodara, neprijatelja svake kulture i učenosti, koji je, čak, i svog očuha Dioklecijana oterao sa prestola! Galerije je u mladalačkim godinama zadobio najviše vojničke činove i naklonost cara Dioklecijana, koji ga je usinio i 293. godine proglasio za cezara i svog suvladara. U zrelim godinama odneo je jednu od najvećih pobeda u rimskoj istoriji, a u trenutku kada ga je zadesila smrt, u vreme njegove najveće moći i slave, sahranjen je i uvršten među bogove u Feliks Romulijani (Gamzigrad kod Zaječara), danas jednom od najvećih arheoloških nalazišta u Evropi, na listi Uneskovih spomenika. Za njegovo ime vezuje se i poslednji veliki progoni hrišćana 303. i 304. godine, ali i prvi edikt o toleranciji hrišćanstva iz 311. godine.  Kažu dokumentovano da Galerije kao vladar nije bio tolerantan prema religijskim pitanjima i krvavo je proganjao hrišćane.

^{(Prllog IV )}  

Intervju - Razgovor novinara sa izvesnom ličnošću radi objavljivanja u štampi, na radiju ili televiziji. Načinjen sa značjnom lišnošću o značajnoj temi, dat u pravo vreme sa veštim pitanjima koja treba da provociraju prave odgovore. Intervju je fizički nosilac informacije izmedju novinara i sagovornika. To je  zabeleženo znanje, zaustavljeno vreme o svim vrstama čovekove aktivnosti, dogadjaja i pojava. (Leksikon novinarstva)

Intervju plus - je unutrašnja, estetska prizma; odslikavanja duše sagovornika prema odredjenom odgovoru.Tamo gde se završava put novinara počinje put književnika.To je osvajanje istine koja izlazi iz srca sagovornika. To je stanje, kada informativna forma nadrasta sebe i dobija nove elemente; estetske vrednosti. To je posebno stanje kada odredjeni receptori i fizički  utiču na sagovornika. Kod nekih je to zbunjenost, znojenje,  uznemirenost, a kod mnogih se to manifestuje fizičkim ponašanjem; grickanjem  noktiju, prevrtanjem očiju, klimanjem glavom, lomljenjem prstiju.      Ovakvo posebno stanje se kod nekih i  javno saopštava; „Izvini izletelo mi, brže mislim no što govorim!“; „Izletelo mi iz usta ne iz mozga!“ ; ili  „lažem nije  tako!“ To je INTERVJU + kada tražite odgovor na pitanje šta se to zbilo unutar dobijene informacije na postavljeno pitanje... To je kada tražimo odgovor koliko od istine gubimo, a kolioko dobijamo, prateći ta dva  sveta, paralelno. Ostaje otvoreno pitanje koliko verujemo upućenoj nam informaciji. Povezujući te dve paralele vidjenja dogadjaja, ni jednog trenutka ne skrivamo saznanje da pored iluzija činjenica koje čujemo od sagovornika, postoji i iluzija istine koja se ne saopštava. Iluzije svakodnevno slušamo, čitamo, gledamo. To je potvrda naše fantastične stvarnosti; da li verujemo u ono što čujemo i što vidimo - Ili, sami ostajemo bez odgovora uz saznanje da  živimo u fantastičnoj stvarnosti (Link- uloga sagovornika kao dokument, j.s.mitrović.)

  ^{(Prilog  V)}

O zlatnoj groznici- Srbija “leži" na oko 50 milijardi dolara u  nalazištima zlata, kojega najviše ima u Timočkoj krajini. Srbija je, prema dostupnim podacima Svetskog saveta za zlato, sa 14,3 tona zlata plasirana na 58. mesto po deponiranim zalihama tog plemenitog metala. Za neupućene ovo je bila senzacionalna vest. To je  vest nade za otvaranje novog rudnika i to zlata, za nova radna mesta, za oživljavanje posrnule privrede u ovom delu Srbije.
Ali, za one koji poznaju rudarstvo, to je samo vest strepnje i neizvesnosti. Znaju oni dobro da se ovde zlato eksploatisalo još u doba Rimljana, a da sada postoji detaljan satelitski snimak  Landsata-1 koji je načinjen sa oko 914 kilometara visine 29.oktobra 1973.godine i time je potvrtdjeno da na Crnom vrhu kod Bora ima naslege bakra i zlata u velikim količinama. Prema tome nije nikakva senzacija, koja je u javnost nedavno proturena da su kanadski geolozi slučajno i to u poslednji čas,... na Crnom vrhu pronašli rudu zlata, odakle bi se eksploatacijom moglo dobiti oko 150.000 tona crvenog metala, blizu 13 tona zlata i više od 44 tona srebra.
Kanadski istraživači još kažu da je zlato otkriveno u plitkom pojasu, što praktično znači da će eksploatacija biti izuzetno isplativa. Ostaje dilema ko će i kako ovo blago eskploatisati? U ovom trenutku nije poznato, medjutim, logično je da to budu  Kanađani koji bi imali gde da prerađuju rudu iz svojih rudnika, dok bi RTB, čiji su pogoni udaljeni svega 30 kilometara od novog rudnika, uposlio sve svoje kapacitete.
Sedamsedestih godina, kao mlad noivinar pripravnik, svojoj redakciji sam ponudio snimak razgiovora sa doktorom geologije Draganom Nevadićem, o tom novom načinu  rudarenja, pod nazivom “Borski rudnik priprema atomsku bombu” Glavni i odgovorni urednik Damir Ikica, nije ni želeo da sluša, naslov je podvukao crvenom bojom, što je značilo  “Ne emitovati”, a da je želeo čuo bi uverljivu i senzacionalnu, priču inženjera  Dragana Nevadića:
,,Novom metodom eksploatacije rudnog ležišta, planira se otvaranje rudnika zlata na Crnomn vrhu kod Bora, uz pomoć tz.” atomske bombe”. Mi za to imamo mogućnosti, imamo rudnik uranijuma, Mezdreja samo što nije proradila. Rudu treba isitniti jednim podzemnim nuklearnim udarom, ubacivanjem patrona, dimenzije 60X300 cm, u utrobu zemlje na 300 metara dubine. U ovaku izdubljenu masu ubaciće se specijalni reagensi i ispumpavanjem dobiće se bakar i zlato.
Ovaj atomski udar u dubini zemlje ne bi ostavio velike posledice. Poremetila bi se, samo malo, flora i fauna, koja je ovde u izobilju. Mesto eksploatacije bi bilo na hiljadu metara nadomorske visine u toku noći. Prvo veće mesto udaljeno je oko 30 kilometara od mesta, udara (na severu Žagubica i na jugu Bor. Bio bi to ogroman krater, gde može da se smnesti planina poput Rtnja, ili ceo borski površinski kop. Ono što je nekada radilo na hiljade rudara u minulih sto godina, ovom novom metodom eksploatacije riude, uradiće se nekoliko sekunndi. Dalji process prerade i dorade trajao bi godinama, a proizvodnja bi se usavršavala. Ovde bi rudari radili uz pomoć robota.
Tih sedamdesetih godina minulog veka Amerikanci su uveliko ispitivali mogućnost za ovakvo atomsko rudarenje. Dolaženje do plemenitih metala na ovakav način, jednim udarom, nije ništa novo.

                                      

  ^{(Prilog VI}

⁾  Borna je bio zajednjički knez Guduščana i Timočana.Guduščanci su bili naseljeni u Dolini Peka,ali su prešli na zapad rimske imperije.. Zbog svoje velike  sposobnosti ubrzo je postao dux,knez  Dalmacije i Liburnije, smatra se da je to prvi  hrvatski knez....