feljton

          REKLA-KAZALA

   

          4       ZLATNA GROZNICA JOŠ TRAJE

Druga priča o skrivenom zlatu je još ubedljivija i konkretnija. Pretočena je u scenario za televizijsku seriju pod nazivom

“Na rimskom putu-zlatna groznica” koja je ponudjena televiziji B. Tačno se navode mesta gde zlato treba tražiti i koje predele treba snimati.

Prvo, treba detaljno pretražiti zidine rimskog grada Guduskuma, a to je nedaleko od Kučeva.

Smatra se da je tu boravilo i pleme Guduščana i kada su nakupili dosta zlata, otišli su odatle, sa namerom da od Rimljana kupe zemlju. Pošto nisu mogli da ponesu zlato koje su imali, morali su da ga tu sakriju.

Drugo, treba detaljno pretražiti rgotsko brdo, mesto poznato kao Argentanus. Grad srebra i zlata, koji nije kao većina gradova nadživeo rimsko društvo i, kao nasledje, ostao samo u ruševinama.

U Feliks Romulijani, ispod jugoistočnog bedema, postoji riznica zlata.Tu se nalazi i zlatna stolica cara Trajana, koju je sakrio sam Gaj, najveći progonitelj hrišćana.

Tu je i borsko jezero, i podzemni bunker pored hotela Metalurg. Nekada najmoderniji hotel propao je zbog tog zlata. Priča se da su gosti hotela tu svake noći slušali svadju zlatolovaca, kako da ga iz tunela iznesu. Danas je ovaj  hotel ruševina i niko ne sme da  ga renovira.

Na četvrtom kilometru kod Bora, treba tražiti olupine nemačkog ratnog aviona, koji nije mogao da poleti zbog težine deset sanduka sa zlatnim polugama.

Najbolje je tražiti u toku proleća. Taj proplanak u toku proleća nikada ne ozeleni.

Tu je I Sićevačka klisura i mesta; Orlova stena i Devojačka riznica. Ljudi kažu da su ovde bile livade, pune cvetova kao devojačka riznica, a sada dolaze samo orlovi!

Kod Majdanpeka treba detaljno pročešljati Blagojev kamen. To nije kamen, to je zlato Blagojevo!

Treće, kod Knjaževca treba tražiti kamenu glavu* u Stogazovcu i manastir Svete troice. On je negde pod zemljom, tu je sada vidovdanska crkva, a samo kamena glava viri ispod tog zlatnog kamena gde izvire voda.

Izazovi za tragače postoje uvek, ima nade, kažu zlatolovci, tu su još; Goli krš ispod Stola stalno ima, zanimljive, šetače visokog renomea, koji namenski ulaze duboko u potkapine planine i kao nešto gledaju i traže, a naravno traže sakriveno zlato. I nije se tu slučajno srušio  vojni ruski avion, osamdesetih godina prošloga veka, kada su poginuli svi putnici.  U Soko Banji, treba pročešljati planinu Ozren. Zlatne riznice treba tražiti, još u Garganovoj  vodenici pored Jelenove-Kurjačke pećine..  

Sada, leti i zimi, danju i noću, svakodnevno, putem, kroz Staru planinu, prolaze ljudi; seljaci, turisti, čobani, planinari i ko ti još ne, i ne znaju da  je to put Via Militaris, koji je povezivao istok i zapad, kojim su nekada prolazile i rimske legije. Postoji legenda da su, pored Vrha Tri Čuke, baš oni zakopali nekoliko tovara zlata kada nisu mogli bezbedno da predju Staru planinu i stignu do  Lješa, odnosno Rima.

Još je zagonetnija  priča  o Zmajevoj pećini negde ispod Vlaške planine. Za mnoge, zlatolovce i planinare, ova pećina je bila kobna, jer se, tragajući  za zlatom, nikada iz nje nisu vratili. Priča se da ovo zlato čuva pećinsko čudovište vazda razjapljenim čeljustima.

U toj zlatnoj groznici u Timočkoj krajini pominju se još mnoge priče na rimskom putu.Nije slučajno, ni naivno što je gospodin profesor vršio iskopavanja baš  na osnovu belega iz  ovakvih mapa, kao tražio  rimske iskopine! Pominju se zagonetne i pogrešne mape, koje mame ljude da krenu put zlata, kako bi se tako lično i sami suočili sa zamkama i kletvama koje sa sobom nosi ovaj prokleti žuti prah.Ta zlatna groznica koja vekovima traje na ovim prostorima, proširila se i van granica naše zemlje. Stalno dolaze neki kopači i tragači zlata, zabeleženo je prisustvo  nekih iz Makedonije, a najozbiljniji  tragači su  Kanadjani, o tome svedoče „Toronto novosti”(prilog 5) iz Kanade. I to još nije kraj: Nesudjeni niški zlatolovac Zoran Trandasijević, zvani “Zoki elektrika” i danas luta ovim krajevima tražeći deset sanduka sa zlatom. Po scenariju “Rimskim putem-zlatna groznica” nikada nije snimljena televizijska serija.

I  tako, tu još nije kraj; po celoj  Istočnoj  Srbiji zlatonosni spisak beleži preko 800 mesta na kojima  se i danas  nalazi 12.000 tovara zlata.. Zlatolovci kidišu na njega, a ono ćuti i čeka …

Kamena glava u Stogazovcu*

 
Kamena glava u Stogazovcu, samo 10 kilometara od Knjaževca, u Stogazovcu i danas  postoji kamena glava koja pomno čuva  zlato još iz  rimskog doba. O tome svedoče razne iskopine  pored reke, ali se do kamene glave ne može  lako prići.

feljton

3.         REKLA- KAZALA

NASTAVLJA SE POTRAGA ZA ZLATOM

Ipak, pisac beleži; očepljeni ćup je i danas ostao tajna. Zlatna groznica je u Timočkoj krajini tek počela, kopa se i prevrće zemlja svuda. Mnogi zlatolovci i dalje traže. Njegov sadržaj može se samo naslućivati kroz razne priče o Feliks Romulijani .

Istina je i to da su žitelji na Rtnju* te noći videli svetleću kuglu kako satima kruži iznad planine, kao da nekog čeka. Nisu to vanzemaljci, nego američki “Avaksi”, objašnjavali su oni malo domišljatiji i umni Crnorečani. Ljudi su videli Nemačke kampere ispred Brestovačke Banje, koji su u toku noći tajnovito nestali, a ostavili duboku rupu ispod starog hrasta. Jedni kažu da su pronašli sanduk sa zlatom, koji su njihovi preci tu sakrili u toku minulog rata. Drugi, pak, kažu da su to neki špijuni, zakopali radare za prisluškivanje i snimanje terena.

Istina je i to da su meštani na Stolu* tada videli kako se kamena vrata pomeraju. To su samo zamaskirana, zaistinska vrata od kamena-potvrdjuju oni malo promućurniji ne želeći da otkriju vojnu tajnu.A pričalo se kako postoje i vrata koja samo jednom godišnje otvaraju i zatvaraju maskirani ljudi. Pričalo se kako se sa Malinika, u kasne noćne sate, čuje neko štektanje mitraljeza.

Opet ljudi pripovedaju da su sva ta čudesa tek najave za ono strašno što će se dogoditi. Uz sve priče o tajanstvenom zlatu, o Hrvatskom knezu Bornu, dodate su nove, savremenije. Neki Nišlija Zoran Trandasijević, zvani Zoki elektrika, je, uz pomoć žičanog lasera, neke čudne sprave, pored severozapadnog bedema, kažu, pronašao ogroman vojnički sanduk, sa zlatnim polugama, koji su Nemci poneli iz borskog rudnika zlata, povlačeći se pri kraju II svetskog rata.

Šiljata planina-Rtanj *

 Šiljata planina- Rtanj, još u rimako doba, a i danas ,Rtanj je najmisterioznije mesto u Evropi i najveća svetska piramida za koju mnogi kažu da nije dovoljno istražena. Odavno postoje različita predanja vezana za Rtanj i ona su uvek privlačila neobičnu pažnju ljudi koji su živeli u njegovom okruženju.

 Planina Stol*

Planina Stol, je  sa visinom od 1150 metara..najbolji vidikovac za istočnu Srbiju i  postoji priča da je to ustvari skamenjeni rimski  brod, koji se tu  nasukao još iz  rimskog doba, unutrašnjost planine, odnosno broda je puna zlata.

         feljton

       REKLA-KAZALA 

2.          VRATIO SE KNEZ BORNEA

Pisac već na početku  beleži, sve ono što se  samo šaputalo. Te, šaputalo se: ,,Bila je to neka špijunska mreža, koja se predstavlja kao televizijska ekipa. Zato što se sumnjalo da su neki novinari, strani špijuni, jer oni mogu najlakše da se kreću. Te, da je mladi novinar vrbovan, za dobre novce, od strane svog profesora Prenkoviča! I da je posle nedelju dana objavljen čudan tekst, pod nazivom ‚‚Vratio se Timočko–kučevski knez Bornea,* osnivač prve Hrvatske države, po sakriveno zlato. Ovim tekstom potkrepljuju se teze da je ovde živelo pleme Guduščana i Timočana čiji je dux bio Bornea, koga su Hrvati kasnije priznali za svog prvog vladara. Te, da odatle počinju koreni hrvatske postojanosti. Knez Bornea, potiče iz loze Armentarijusovih, odakle je bio i Maksima Armento Mladji, kasnije Galerijus, rimski Imperator. Ovo pleme je, mnogo godina kasnije, prebeglo na zapad, ponevši zlato koje je pronadjeno u ovoj palati. Te, da je tako otkrivena tajna o tom plemenu Guduščana i Timočana i zlatnom tovaru, koje su založili kod rimljana da ozvaniče svoje nezavisno pleme i stvore dražavu. Te, da je student, koji je samo glumio novinara, bio Hrvat, službenik-agent Akademije znanosti i umjetnosti, odjela društvene znanosti i nauke u Zagrebu.,,

Mnogi su, pak smatrali, da je ovaj razgovor zloupotrebljen u političke svrhe, ili kako bi se zaoštrila situacija izmedju Srbije i Hrvatske. Pred predstojeću evropeizaciju naše zemlje, svako je imao svoju priču. Zato, što treba konkretno pokazati, kako naša bogata prošlost dokazuje vekovnu povezanost sa Evropom. A dodela nepostojećeg priznanja je izmišljena stvar, kako bi se na sva usta pričalo o Srbiji.

Trebalo je imati, debele povode da se o svemu ovome govori, senzacionalistički. Ali je istinito, da je te iste noći, mladi novinar sa televizijskom ekipom nestao. Istina je da na zagrebačkom sveučilištvu novinarstvo drži profesor Prenkovič i da je u te dane zaista boravio ovde.

Evidentno je i to, da je sa jugoistočne strane zidina ovog rimskog grada, tog jutra, zapažena sveža iskopina. I da su evidentirani tragovi džipa marke “Landrover”, sa takvim džipom novinari su boravili u Romulijani. Istina je i to, da se izdvaja jedna rupa dubine pet metara. Tu rupčagu ljudi nazvaju rimski bunar, ali su ostali sveži tragovi iskopina u bunaru.

Pored tog bunara ostali su tragovi od pečene gline, crvene boje, i neke istrulele daske. Tu je pronadjena mini televizijska traka sa oznakom SONY DV 60 VASA 4-rtvb, koja nikom nije pala u oči.

Ljudi kažu da je nepoznata osoba tu pronašla ćup sa zagonetnim sadržajem.

Opet ljudi pripovedaju, pamte od davnina priče njihovih predaka, pokazuju neke belege, čuvaju skice, ne diraju čuke, pamte raze tajne i prenose ih s kolena na koleno, kao najveći zavet, ne seku staro drveće i  kažu, da je tu negde pre 1670 godina, ćup zakopao Gaj Valerije Maksimijan, rimski imperator, Maksima Armento Mladji sa Magure, kada je započela gradnja Feliks Romulijane. A zatim njega je trebalo da preuzme Borneov, unuk, kada je krenuo sa plemenom Guduščana i Timočana  na zapad…

 Borna je bio zajednjički knez Guduščana i Timočana.Guduščanci su bili naseljeni u Dolini Peka,ali su prešli na zapad rimske imperije.. Zbog svoje velike  sposobnosti ubrzo je postao dux,knez  Dalmacije i Liburnije, smatra se da je to prvi  hrvatski knez....  

feljton 

REKLA-KAZALA

1.


Prvo izdanje romana  ,,Povratak u zavičaj-intervju plus,,*

  Povratak u zavičaj-intervju plus- razgovor sa Srejovićem. Izdavači: ,,Qwerti i Srpska Danica iz Bora, 2012.godine, prijatelj knjige: JP,,Štampa, radio i film,, Bor

Portal,,UNIVERZUMM,,  od 12. decembra  2009. do 25. januara 2010. u 49 nastavaka objavio je više od 100 fotografija na 420 strana. Blog je otvorilo  blizu 4.000 čitalaca iz Srbije, Bosne I Hercegovine, Kanade, Makedonije, Crne Gore, Amerike, Australije, Turske, Italije,Rusije, Grčke, Rusije,Švetske….  

Zato  pisac  i predlaže izdavaču, da ovaj deo teksta  ne mora da štampa*…

Zato  pisac  i predlaže izdavaču, da ovaj deo teksta  ne mora da štampa,..     Jovanu S.Mitroviću, piscu.

Poštovani, svako književno,delo ima svoju autentičnost onako, kako  je sam pisac nameće. Smatramo da svaki pisac, traži uvek  nove pojmove za tumačenje vremena i dogadjaja, njegovih  junaka. Takav je  slučaj i kod ovog  rukopisa koji predstavlja  autorovo doživljavanje  vremena i likova   kroz  dogadjaje iz  naše, daleke, prošlosti, što smatramo  da mu je, ovde, svaka reč  živa i neuništiva, slika, datog vremena, te nema  ni reči o  ponidaštavanju  tih realnih junaka, iz  toga doba. Pisac pronalazi pravu moguću reč, preko naratora koji su iz naroda i izgovaraju prave narodne  izreke i mudrosti u  zadato vreme i zadati povod, i tako je sačuvao čist obraz  junaku. Nisu to slučajnosti, to su nasledjene reči zlobe, ali i mudrosti, koje su se u kamen pretvorile, taj drugi junk, pak tvrdi da je jedino kamen  večan i zato će se ,,rekla-kazala,, uvek kazivati-pominjati!

 Ali, ne smemo zaboraviti, čitaoci su jedini i najbolji  svedoci  vrednosti jednog književnog dela. Naša profesionalna  obaveza  je, da im omogućimo,  da ovakvo književno delo koje je nastavak  Vašeg imaginarnog pristupa jednoj  istorijskoj  prepoznatljivoj  temi, kakva je rimska imperija i  istaknutoj ličnosti iz naučnog savremenog,  našeg života, kao što je  dr Dragoslav Srejović, arheolog,  sagledamo i  kao Vaše glavne  literarne junake.  I to je  razlog što smo i ovaj  rukopis uvrstili u našu ediciju,,Novi savremeni srpski klasici,,

Naravno,  za svako književno delo, značajnu  reč ima i recenzent, s obzirom da je  prvi deo  ovog romana ,,intervju plus,,  nastao ranije, kao celina romana,,Povratak u zavičaj,, i recenziju  je napisao pokojni Moma Dimić, još davne 2006 godine, a da  se  dopunjeno  delo  tek sada štampa, smatramo da   ovaj tekst  u potpunosti zadovoljava sve  profesionalne književne norme, bez obzira, što je naslovljen neoficijelno kao ,,rekla-kazala,,!  Pored toga, ovaj rukopis se izdvaja i po tome što su mnoge ličnosti, dogadjaji, mitska bića, izreke, mudrosti i druge nepoznanice, definisane-opisane po svom značenju i karakteristikama čak i vizualno prikazane.

Zato i redakcija  daje saglasnost za štampanje ovog dela u potpunosti…  

Skoro da je  preslikana sadašnja  forma dijaloga  iz  svakodnevnog, društveno-političkog i javnog  života kod nas, što je prava slika potvrde našeg tradicionalnog mentaliteta, koji se stalno  potvrdjuje kroz izreku,,rekla- kazala,,

Nenad Plavšić, glavni  i odgovorni urednik, KK  Sirin 

( 1.6.2017. Beograd)

 

  feljton 
najava  feljtona 

REKLA-KAZALA

............................................

‚‚Rekoste, snimanje je završeno, a ja se raspričao kao da smo tek počeli, pa tema je tako široka i zahvalna. Važno je da se ovaj lokalitet, koji blista u svojoj usamljenosti, ne pretvori u zmijarnik, to obavezno da istaknete, kao i ono što sam rekao. Feliks Romulijana je Galerijev ideološki testament!

Može još da se priča, arheologija je nepresušna priča o izgubljenim saznanjima koje treba izučavati na umetnički način, to je prava filosofija. Da znate i ovo, ono što se poimenice pamti i uči, samo je mali odsečak ljudskog trajanja. Mladću, osećam se kao da sam se sada probudio iz nekog svemirskog sna i ovaj razgovor je neko moje opiranje od istine, kako ne bih vam priznao šta je prava istina. Ako mi verujete ovde sam našao isto cveće kao u mojim snovima. Sada mi se čini da sam ispred te Galerijeve kuće. Kada budem pri kraju života, tražiću da to cveće izlože pored mog odra, neka svi vide kako izgleda to cveće iz snova. Biće to moj život za pokazivanje.”

Srejović izdignu glavu, kao da želi ove reči da isparti pravo u nebo. Izrekao ih je tako jednostavno kao što je i živeo. Širokim pokretom ruke dade do znanja da je  odavno završio sa pričom i da mu je dobro.

“Trud obogaćuje svakog samo ne onog ko radi. Ja ću vam odgovoriti celim svojim životom. Eto, ja toliko i bez kamera, a Vi ćete to znati da iskoristite! Hvala i vama, javite mi kada emisija bude na programu!” - reče kao za sebe Srejović, kao da je želeo da se sabere od dugotrajnog razgovora.     

I tu treba da bude kraj!

Ali nije!  Tek počinje! ....

Tako je  kazivao  profesor  Srejović  svoju poslednju  besedu, koja je  zabeležena u  romanu   ,, POVRATAK U ZAVIČAJ, INTERVJU PLUS,RAZGOVO SA DRAGOSLAVOM   SREJOVIĆRM, DRUGO DOPUNJENO IZDANJE, REKLA KAZALA,, Ali, to nije  bio kraj,  roman je  tek  počeo, u ovom  delu  Feljtona, zabeležili smo   deo onoga  što je  naslovljeno pod  ,,Rekla  kazala.........

REKLA-KAZALA

 

Kako će kasnije ispasti, tek će se ispredati priče o ovom razgovoru, koji je objavljen u  prvom izdanju romana ,,Povratak u zavičaj-intervju plus*,, i na  portalu ,,UNIVERZUMM,,. Ništa neobično, jer su se i inače, skoro, svi intervjui, i razgovori, prepričavali, komentarisali i o njima se, vazda, mudrovalo, i govorilo da je moglo ovako ili onako, da je istina  nešto drugo, ili da su  sve to nečiji interesi, i sve tako  redom od ,,Kulinih dana do dobrijih dana,, dok ne dodje  neka nova  tema, ali skoro svi  besednici se uzdržavaju da imenuju glavnog  Bana!….

Poštujući onu narodnu izreku: “Gde ima dima ima i  vatre”; pisac je pomno beležio i beležiće  dalje, sve ono što se kazivalo, kako bi  se  razotkrila tajna  kamena i saznala prava istina o svemu onome što je u dosadašnjem tekstu  bilo izloženo  na ovu  temu.

Ali, sam naslov ukazuje da sve priče nisu verodostojne i zato  pisac  i predlaže izdavaču, da ovaj deo teksta  ne mora da štampa*!!!