FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

        44       Најсликанији објекат у  Бору

                ТЕРЕТНИ КАМИОН  ЗАНИМЉИВ  ЕКСПОНАТ

                

У центру града  паркиран камион тежак  17о тона

У центру Бора,ипаркиран је један од најзанимљивијих тешких камиона.

Грдосија камион, побуђује пажњу и интересовање многих када дођу у град бакра.

Од 2о експоната,ииз техничке збирке,колико  је до сада смештено у парку Музеја на отвореном,доминантно место заузима теретни камион ЈУНИТ РИГ УНИКЛИД.

Музеј рударства и металургије који је поставио ову изложбу машина и уређаја, који су некада употребљавани у Басену Бор, овај теретни камион добио је из радионице Површинског копа. Мајстори из ове радионице  монтирали грдосију  два месеца из расходованих делова.

Камион је тежак 105 тона,а нпосивост  му је 17о тона руде, ивисок је као двоспратна  зграда,а широк  7 метара.

 Некадашња вредност  овог  тешкаша била је више десетина  милиона  долара.

 Јон Мирт
 sledi  nastavak 

 

 FELJTON 

  
                               SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

                 СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

        43,          Бронзани мађарски песник Миклош Радноти по трећи пут у Бору

                   У БОРУ СЕ НАЛАЗИ ЈЕДИНИ СПОМЕНИК СТРАНОМ ПЕСНИКУ У                          ОВОМ  ДЕЛУ СРБИЈЕ    

                   100 година од рођења Миклоша Раднотија

 

На обалама борског језера 1979.године постављен је споменик мађарском песнику Миклошу Раднотију,који је крајем 1944.године као логораш радио у борском рудмнику.

Тај боравак овековечио је стиховима који су објављени у збирци БОРСКА БЕЛЕЖНИЦА. Последње дане живота Радноти је песмама поистовећивао са људским трагичним животом

Над нама фркће гнусоба смрт, трулом су мртвацу завиделе живе сени.док им се на столу отровна чаша пени…

Пре него што је из Бора кренуо,новембра 1944.године, усиљеним маршом ,са осталим логорашима за Мађарску, у заглављу БЕЛЕЖНИЦЕ на више језика, па и на српскохрватском,написао је :

Овај нотес садржи стихове мађарског песника Радноти Миклоша.Он моли налазача да текст пошаље на адресу свеучилишног професора...

Адреса и име професора су делимично избрисани,као и неке странице БОРСКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ.

Међутим порука је нађена у задњем џепу убијеног Раднотија,две године касније,када је његово тело есхумирано..Био је то доказ да је песник Радноти стигао само до Абде.где је 8. новембра 1944.године убијен,од стране мађарских војника.А са собом је носио наду да ће се ипак вратити ,то најбоље сведоче стихоиви из песме ПИСМО ЖЕНИ Лебдим ко прах у светлу.Појављујем се за час и нестајем..Љубоморно те кушам..ти ме волиш зар не ..У дубини слутим пустош нему,глуву,крикнем,јер тишина урла ми у уву, али одговор на то нигде није из ратом смамљене Србије,а ти си далеко.. Тако је 1979.године, и објављено трајно сведочанство о тешком робијашком животу у Бору за време II светског рата.Зато су му се Борани и одужили величанственим спомеником рад мађарског вајара Имре Варге.Споменик је постављен близу места где је била барака ,на борском језеру .Све до 3о .септембра 2001.године било је то стециште наших и песника Балкана,који су долазили да се поклоне сенима песника трагичара.,кога упоређују са Иваном Гораном Ковачићем

Међутим, ловци на бакарне ресурсе су споменик тежак 480 килограама, украли и претворили у старо бакер. Тако је први и једини споменик страном песнику, у овом делу Србије,са борског језера нестао и отишао у неку приватну ливницу.

На иницијативу песника Бора и преводиоца Стевана Молнара споменик је поново изливен и постављен испред Дома здравља у Бору.

Нови ,стари, споменик је сада тежак 44о килограма и коштао је 40.000 евра.

Тако је мађарски песник, сада, бронзани Миклош Радноти по трећи пут ,али трајно дошао у град бакара.И скоро да нема стране делгације,а посебно мадарске која не посети и положи цвееће на споменик Радниотију.

У  Мађарској се обележена 100 годишњица од рођења овог великог песника.Тим поводом у Бору ће бити објављена прва збирка песнаама Миклоша Раднотија ПАГАНСКИ ПОЗДРАВ .У току су преговори са носиоцем ауторских права у Мађарској.Миклошева,жена Фани,којој је посветио неколико натолгијских песама, умрла је у 99 години живота пре неколико месец,рекао нам је Стеван Молнар.

Јон Мирт

sledi  nastavak

......................

 FELJTON 

                      

            SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

42.       У БОРУ ЈЕДИНА ФАБРИКА ЗА ПРОИЗВОПДЊУ ЗЛАТА НА БАЛКАНУ

            ДО САДА ИЗЛИВЕНО  ОКО 170 ТОНА ЗЛАТА

           ПРОИЗВОЂАЧИ ЗЛАТА НАЈСИРОМАШНИЈИ  РАДНИЦИ 

 

У Бору  постоји  једина фабрика у бившој Југославији,сада Србији,И на Балкану,у којој се производи  злато И сребро,али И селен,платина И паладијум.

Капацитети Златаре су око 5 тона злата годишње,до 100 тона сребра И 80 тона селена.

Највећа производња злата је била 1973.године- 5.196 килограма,а сребра 48.125 килограма.

Од 1936.године до данас из златаре је изашло око 170 тона злата.

Злато се топи на 1.15о степени И лије прво у полуге тешке  30 килограма,у зависности од купца,најтраженије су полуге од 12,5 килограма.Са чистоћом злата четири деветке, 99,99..

Једна полуга злата која се излије у борској златари тешка је 12,5 килограма И кошта око 280.000 долара.

Највећа пословна анегдота међу златарима је ко потигне  затну полугу са два прста његова је.До сада ником то није успело..У златари има 39 запослених радника.

Радници борске златаре  имају најниже плате у Басену Бор.

Од грама злата може се извући ултаратанка жица дуга више од 2 км,или лист површине квадратног метра.При позлаћивању може се постићи да 1.000 листића  имају укупну дебљину свега милиметар,односно сваки  по микрометар.Листићи легуре злата за  позлаћивање,зависно од  додатка,могу бити И различитих боја.

На   изложби у Лондону приказано је 12 листића у 12 боја.

Јон Мирт

 
sledi  nastavak

  

                                                         

 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

        41.    Света јабука

        Природни графит на јабуци

        Светац се приказао на јабуци у Стогазовцу код Књажевца

 

Наизглед обична, сочна јонатан, јабука, која је ових дана убрана у атару села Стогазовац близу Књажевца.

Али ако се боље загледа јабука  је илустрована графитом, не људском руком, него божјом.

Ако се природне појаве могу назвати чудесима, онда овај цртеж  представља свету јабуку, коју је природа створила.

На слици нико други  него се приказује глава Свеца.

Мало боље реазгледање, доброг, соколовог, ока,али и бујна  машта, уочиће  да се поред  главе Свеца налази и  дечји портерт.

За оне маштовитије, овај цртеж ,дело  природе, представља Бога Диониса, који  на гозби благосиља добро вине, које је у овом крају познато.

Тек сада људаска машта може да  представи слику Свеца са дететеом на јабуци,али  која је порука оваквог приказивања свеца, остаће тајна. Или нека то  буде добар  повод великим маштарима и онима који воле да се баве мистиком.

А  Тимочка крајина је позната по томе.

Јон Мирт

 sledi nastavak

 ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

     40.      Ада Кале као сведок европске баштине

               ОСТРВО   АДА КАЛЕ НА  4 x 4 = 16 квадратних метара

               У Галерији центра за културу у Кладову смештено острво

Историјско,Турско,ратно, и крваво Ада Кале, које сада  почива на дну Дунава                   стало је, као макета ,само на  16  квадратних метара  у холу Галерије Центра за културу у Кладову.,и тиме зауставило време  када је  нешто значило за историју Србије и Тимочке крајине,а сада је део  европске културне баштине.

На изложби је поред макете,то време  приказано , бројним  старим      фотографијама,документима  и факсимилима  из средине прошлог и почетком  19.века, као и  бројним документарним  филмовима.

         Приликом отварања изложбе гости су служени кафом из турских филџана.

На овај начин се Кладово прикључило манифестацији под називом Дани  европске  баштине,чији је циљ приказати прошлост,приближити И  учинити доступно културно наслеђе и споменике културе. Ада Кале је било насељено још у доба лепенске културе и  у разним временима    прелазило   е из руке у руку освајача,јер је имало стратешки важан положај. Познато је и по томе што су почетком 19 века Турци  ту посекли главе београдских  дахија.

         У најновије време, изградњом  Хидроелектране Ђердап потопљено је 1971.године.

         Јон Мирт 

         sledi nastavak

 

 ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

39.     Заборављена  икона

         ПОМОЗИ СВЕТИ  ПРОКОПИЈЕ   

Уместо на зиду цркве икона у  запећку музеја

                

Пре  100 година  рудари  Бора су за потребе прве православне цркве,која је почела  да се гради,од далматинског сликара Пашка Вучетића, наручили икону под називом  “Свети Прокопије “  са ликом Шистека и још неклолицине заслужних проналазача рудника.

На овај начин рудари су желели да се одуже Шистеку  и осталима  за све доброте које је они чине  за рударе.

“Када су Французи дошли рудник је био гори него пакао.Боље је у гнезду змијском пребивати него овде.Уместо “Свети Ђорђе “,рудник су звалки  “Српски Сибир”.

Иако су сви били католици,по духу су били добротвори и ми им се  захваљујемо на дарежљивости и доброчинству”, стајало је у образложењу зашто се њихови ликови налазе на икони “ Свети Прокопије”..

Икона је већ 1911.године била завршена.На грубљем  ланеном платну дужине 54X58цм.

У првом плану је је фигура са раширеним рукама,која представља СВ. ПРОКОПИЈА заштитника рудника .  Иза  СВ.ПРОКОПИЈА клече три фигуре у рударском костиму са чекићем за појасом највероватније: Шистек, Вајферт, и Хофман, док је леви угао намењен непознатој фигури, човеку највероватније заслужном за отварање рудника и првог рударског окна Фрање Гамберга,који је био Вајфертов рођак и наследник. Поставио је камен темељац за борску електролизу 1936.године.У десном углу је  улазак у окно,представљен је тренутак молитве за успех у раду и срећу првих истраживача и за њихово здравље.

Ова икона је дуго била на зиду православне  цркве СВЕТИ  ЂОРЂЕ у Бору, али је пре неколико година, када је црква рестаурирана, склоњена и сада се налази у Музеју рударства и металургије у Бору.

Поред ове иконе у Музеју смо од истог аутора са истим ликовима пронашли још једну,али сада са  називом “Света Варвара”, заштитница рудара.,клече Шистек, Вајферт и Хофман.

Јон Мирт

 sledi nastavak

 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

38.  Тимочка крајина на длану

       ДУНАВ  ВЕЧТИ  ИЗАЗОВ

       Европска недеља у Бриселу

 

Само у Србији ,почев од Доњег Милановца, преко Кладова, Ђердаапа, Голупца,  Београда и Војводине,  све до мађарске границе, Дунав је богат културно историјским споменицима, и  градовима који су све више привлачни, како за туристе,  тако и за стране инвеституре То је потенцијал  који је за  свако  време био највећи изазов, и  до сада није у потпуности  искоришћен Свеукупна европска интеграција ,и друштвена транзиција подразумева другачије организовање, чуло се на Конференцији подунавских земаља,градова И региона у Бриселу.

Привредне,научне,културне и историјске потенцијале  Тимочке крајине, презентовала је Регионална организација за развој Источне Србије,коју је предводио Дејан Јовановић, из Министарства економије и регионалног развоја..

Презентовање  програма, наставиће се на ЕВРОПСКОЈ НЕДЕЉИ која данас почиње у Бриселу.

Јон Мирт

 

 sledi nastavak 

 .............

 FELJTON 

  
                            SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

          37.              До сада невиђена  манифестација

           НОЋ ГЛАДИЈАТОРА У БОРУ

           Пријављено десетак бораца

 

Велика спортска дворана,рекреационог центра МЛАДОС у Бору,која може да прими и до 3000 гледалаца,ове недеље ће по први пут бити борилиште  гладијатора 21.века.

За 5.октобар под називом  УЛТИМАТЕ ФИГХТ У КАТЕГОРИЈИ ИФББ  најављена је НОЋ ГЛАДИЈАТОРА.

Око десетак  најхрабријих,најјачих и,највештијих,али по свој прилици    и најратоборнијих младих љхуди из Србије, пријављено је за  борбе.

Овакве бирбе  до сада нису виђене, кажу љубитељи, бокса и  екстремних спортова,биће занимљиво, видети те младе људе како се боре, као стари римски гладијатори.

Како ће оне изгледати, и како ће се гладијатори 21.века, борити. Да ли за престиж, за голи живот или за  велка  нов;ана средства,то за сада нико не зна.

Али судећи по  најављеним спонзорима за  модерне гладијаторе  постоји велико интересовање.

Спонзор  борбе гладијатора је  Скупштина општине Бор.

Подсетимо пре, неколико година, Бор је такође био  домаћин власницима паса који су се  борили на жиовот и смрт.

Јон Мирт

       sledi nastavak


 ..............





 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

      36.    Изабрана  светска чуда у Србији

      ПРВА ДРИНА

      ПРВИ КАЛЕМЕГДАН

       Изабрали читаоци  Политикиног магазина

 

Највеће чудо природе је Дрина са врелом,вековна граница истока и запада,а највећи грађевински подухват је Београдска тврђава, некада главно војно упориште  Београда, а данас највећи и најлепши парк у престоници, то је  одлука жирија читалаца ПОЛИТИКИНОГ МАГАЗИНА, која је саопштена  после месец и по дана гласања ,на јучерашњем  еминентном скупу, уз присуство министра културе Србије Небојше Брадића , туризмиолога и новинара Србије  на Феликс Ромулијани код Зајечара.

Друго место по атрактивности  и мишљену  читалаца у области чуда природе заузела је Ђавоља варош,трећи је Национални парк Тара, а потом следе Ђердапска клисура,Капије кањона Вратне и Фрушка гора.

Друго место од грађевинских објеката припало је Шарганској осмици,треће Студеници, потом следе Гамзиград, Високи Дечани, Храм Светог Саве и Градска кућа у Суботици.

Изабрана  чуда  Србије биће представљена  у посебној публикицији која ће бити објављена  ускоро.

 Јон Мирт

 

sledi nastavak

FELJTON 

  
                             SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

      35.    Октобарском изложбом борски сликари обележавају 100   година                   од  рођења Бора

     СЛИКЕ ПОКАЗУЈУ ОНО ШТО ЈЕ НЕИСТРАЖЕНО

    После 100 година Ване  Живадиновић Бор,надреалиста,поново  у            свом    родном граду

Треба сликати  кратко,треба шетати  кроз изабрано немогуће и треба желети оно што је недоступно,неистражено и заборављено,

тако је  говорио, живео и сликао, српски надреалиста ВАНЕ ЖИВАДИНОВИЋ БОР, док је  боравио у Паризу, пре  5о година.

Поводом 100 година од рођења Бора у Галерији Музеја рударства и металургије,синоћ је отворена изложба, слика,цртежа,скица  и факсимила  великог надреалисте.

У току целе недеље биће одртжавана предавања на тему Надреалистичка акустика..

У његову  част, истим поводом, бораски сликари, чланови Удружења. које носи његово име, јер је рођен у Бору, организују  8.октобра  ОКТОБАРСКУ ИЗЛОЖБУ СЛИКА УМЕТНОСТ НАДРЕАЛИЗМА, у просторијама клуба ВАНЕ.

Ово је 15. Октобарска изложба слика.Педесетак  чланова   удружења приказаће  овогодишње радове и на тај начин симболично обележити годишњицу рођења великог  сликара,надреалисте  који је жиовео и сликао у Паризу и име нашег града пронео светом.

До сада је  кроз све   октобарске изложбе прошло преко 500 аутора ,рекао је   Ратко Јанковић ,председник удуржења .

Осим  имена ликовног  клуба ВАНЕ ЖИВАДИНОВИЋ БОР,у његовом  родном граду ,не постоји никакво знамење  као сећање на њега,нити нека улица носи његопво име.

Отварање изложбе је нешто симболично, мало.Бор дугује много више овом великом уметнику  надреалисти, и зато ћемо настојати дам  му се  много више одужимо рекао је  Горан Миленковић, један од организатора ове изложбе.

Ване Живадиновић, рођен је 20.октобра 1908.године у Бору,свом имену,као водећи српски надреаллиста додао је и  префикс Бор,тако да је у Паризу    живео и радио под именом ВАНЕ БОР. Умро је,у дубокој старости, 1993.године,усамљен и заборављен у старачком дому, Оксворда.

Јон Мирт

           следи наставак

 

...........................

 

 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

34.      Промовисана монографија у Бору

         ЛИКОВНИ ЖИВОТ У БОРУ ОД 1900 ДО 2000.ГОДИНЕ

        Измeђу корица на окупу близу 250 eминeнтних сликара

 

 У борском Музeју рударства и мeталургијe,јучe јe промовисана  монографија ЛИКОВНИ ЖИВОТ У БОРУ ОД 1900 до 2000.ГОДИНЕ Душана Кабића, вишeг кустоса у музeју.Овом монографијом Кабић на вeома лак  и јeдноставан начин дочарава ликовни живот у Бору у минулих сто година,рeкла Саладјана Ђурдјeкановић Марић,дирeцтор Музeја.

Тако из књигe сазнајeмо да су у Борски рудник углавном  долазили вeлики умeтници по наруџби  власника  рудника, и углавном су настајала дeла за потрeбe илустрацијe настанка борског рудника .Тако су настала прва сликарска дeла  Адолфа Кауфмана,Аустријског   сликара родјeног 1848.годинe у Бeчу,а на позив власника рудника  Ђордја Вајфeрта,у Бору јe боравио 1911.годинe,када су му  и потписанe двe изузeтнe сликe ПАНОРАМА Бора  И ПОГЛЕД НА БОР И ТОПИОНИЦУ.

Ипак за  прву слику о Бору и ражђeну у Бору узима сe слика Пашка Вучeтића,која јe  сликаана на почeтку

19 вeка, а поводом отварања самог рудника,слика јe названа СВЕТИ ПРОКОПИЈЕ ,а посвeћeна јe  заштитнику  рудара Бора свeти Прокопју.

Потом сe рeдјају  други сликари који такодјe овдe Боравe:  Ђордјe Андрeјeвић Кун,Кандић,Тркуља и иза сeбe остављају значајна дeла.

Прeма Кабићeвом истраживању најплоднији јe  пeриод социјалистичкe изградњeи пeриод  исоц рeализам када сe појављују разна удружeња,која  окупљају свe до данас бројнe сликарe,који сe инспиришу Бором и рудником, и што јe произвeло  вишeгодишњe постојањe јeдинствeнe ликовнe колонијe БАКАР,која сваког августа окупља вајарe и сликарe у граду бакрајe Сладала Ђурдјeкановић Марић

На јeдинствeн,сликовит и аргумeнтован начин овом монографијом Кабић још јeдном потврдјујe да јe Борски рудник био и остао вeлики изазов за свe умeтникe, а посeбно за сликарe.

Монографију јe објавио Музeј рударства и мeталургијe,а спонзор јe Скупштина општинe Бор.

Јон Мирт

следи наставак 

 

 FELJTON 

  
                             SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

33.      После годину дана снимања на борском језеру  премијера у Бору

          С.О.С.- СПАСИТЕ НАШЕ ДУШЕ У БИОСКОПУ ЗВЕЗДА

          Статисти  били Борани

Борани  ће,у биоскопу  ЗВЕЗДА, 13.новембра имати прилику да премијерно виде филм С.О.С  - Спасите наше душе, режисера Слободана Шијана, који је  прошле године, 20 дана  сниман на  борском језеру.Сценарио је уз помоћ Слободана Шијана написао Милош Радовић.

Радња филма, дешава се  1991.године у хотелу ЈЕЗЕРО на граници између  Србије и Хрватске, где се одржава завршна манифестација избор најплеменитијег подвига године.Приче се одвијају паралелно на више нивоа,преплићу  се трагичне и комичне   судбине   шест племенитих и храбрих јунака. Док је у позадини целе приче једна трагедија народа  која најављује  грађански рат у бившој Југославији.

Главне роле овог занимљивог филма играју : Лазар Ристовски,Драган Бјелогрлић,Катарина Радивојевић, Вук Костић,Славко Штимац, Неда Арнерић..

Уз главне глумце било је и стотинка статиста из Бора.

Јон Мирт

      

 следи наставак

 FELJTON 

  
                                                 SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

                        СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

32.           Бор град без реке

           УЛИЦА МОШЕ ПИЈАДЕ У БОРУ ДАЊУ САОБРАЋАЈНИЦА 

          НОЋУ  ШЕТАЛИШТЕ 

          НАЈВЕЋУ КОРИСТ ИМАЈУ ВЛАСНИЦИ КАФИЋА И ПРОДАВЦИ СЛАДОЛЕДА

Главна улица Моше Пијаде у Бору,дању је једина саобраћајница за путничка возила ,а ноћу је  велико шеталиште.

Тако Борани,деле судбину оних градова који немају реку.

Дудуше Бор,индустријски град са 4о хиљада становника,има реку,али она је искоришћена за  градски индустријски  колектор и налази се испод града .

Тако је  Боранима преостало да за своје  шеталиште изаберу  једину улицу,која   служи за улазак у стари центар града.У току лета она је затворена од 19 до 23 сата .

У ове спарне летње дане,када темепература достигне и 3о степени,на улицу се сјати  старо и младо. Сви они који нису  отпутовали на годишњи одмор,или пак за то немају могућности. И језеро које   је само 18 километара од града за неке је далеко За њих је ноћна шетња улицом  Моше Пијаде, најбољи  летњи провод,а за најмлађе најбоље место за вожњу  ролера .Корист имају,власници  продавница и кафића ,као   и  продавци сладолед

Јон Мирт

 следи наставак