Jovan S.Mitrović

BOR GRAD BEZ REKE

ULICA MOŠE PIJADE U BORU DANJU SAOBRAĆAJNICA NOĆU ŠETALIŠTE

NAJVEĆU KORIST IMAJU VLASNICI KAFIĆA IPRODAVCI SLADOLEDA



Glavna ulica Moše Pijade u Boru,danju je jedina saobraćajnica za putnička vozila ,a noću je veliko šetalište.

Tako Borani,dele sudbinu onih gradova koji nemaju reku.


Duduše Bor,industrijski grad sa 4o hiljada stanovnika,ima reku,ali ona je iskorišćena za gradski industrijski kolektor i nalazi se ispod grada .

Tako je Boranima preostalo da za svoje šetalište izaberu jedinu ulicu,koja služi za ulazak u stari centar grada.U toku leta ona je zatvorena od 19 do 23 sata


ULICA
.
Kada sam nasamo sa ovom fotografijom
Počnem da govorim iste reči.
Vrati mi mast i leba što ti je dala moja majka 
S alevom paprikom
Da te više ne vidim u Kozarskoj ulici
Na sjajni papir suze se same pojave
Prošlo je pedeset godina
U najljući kamen života

Srezah ime ulice koje više nema.

 

U ove sparne letnje dane,kada temeperatura dostigne i 3o stepeni,na ulicu se sjati staro i mlado. Svi oni koji nisu otputovali na godišnji odmor,ili pak za to nemaju mogućnosti.I jezero ko je samo 18 kilometara od grada za neke je daleko Za njih je noćna šetnja ulicom Moše Pijade,najbolji letnji provod,a za najmladje najbolje mesto za vožnju rolera I.

Korist imaju,vlasnici prodavnica I kafića ,kao i prodavci sladoled

GRAD

Kada dodješ da ne zatvoriš oči,usta i nozdrve,
obavezno da pružiš ruku svakome
i da ne otputuješ.

Znači,ostaješ ovde.

Da gutaš ovaj vazduh i gledaš u rudu,
koja ne otiče iz oka i kad spavaš.

Strpljivo danima da grebeš galaksiju
koja je zbijena u mraku petnaestog horizonta.


Znači,da pljuješ na površinu prolaznosti
i da ne priznaješ minulo vreme
koje kroz ovu rudu traži pravo na povratak galaksije.

Gamzigrad,Kulturno i istorijsko blago Srbije 1.deo

ELDA     DRAGAŠ

Ni manja galerija ni vieći broj slika

PETI MAJSKI      L IKOVNI  SALON

Likovni učinak članova Udruženja VANE ŽIVADINOVIĆ-BOR predstavljen je 15.MAJA, u galeriji VANE ,pod nazivom PETI  MAJSKI  LIKOVNI SALON.
Odabir radova,bio po ukusu,slikaara iz  Negotina Nedima HadžiAhmetovića,akademskog slikara.
Koji izmedju ostalog u katalogu,za borske umetnike kaže:
Stavaralačke duše proizvode lepote čija dimenzoionalnost često nisu dostupne svakom ktritičkom oku..Ove slike proriču budućnost i tumače stvarnost...

I gde god da se krene,mora se proći i  izaći kroz  vrata,života,a ta vrata,nenametljivo i vemo  nadahnuto,prikazuje  svojim radom,novinar i urednik    ELDA DRAGAŠ,istoimenom slikom...Ključ  od  kapije  života ima   samo  naša duša. Elda Dragaš je umela da bojom pronikne u  dušu posmatrača,ili ,za one koji je dobro znaju u  svoju dušu koja  prolazi ili se sprema da krene u nove vizije  .....

Još  nekoliko dana Borani će imati prilike da vide blizu 30  radoava,  članova Udruženja  VANE ŽIVADINOVIĆ- BOR

Blizu   5o slika stalo je u ovu minijaturnu galeriju koja ima samo 27 kvadratnih metara površine.Sinoć je bila mala da primi sve zaljubljenike u slikarstvo.

Na ovaj način se po peti put borski slikari  predstavaljaju na manifestaciji  MAJSKI SALON  I NA TAJ NAČIN ,JOŠ JEDNOM POTVRDILI SVOJ BOGAT LIKOVNI ENTUZIJAZAM  članovaova  Likovnog udruženja koje nosi ime proslavljenog umetnika nadrealiste, rodjeog pre sto godina u Boru.

Vane Živadinović, slikar ,poneo je kao nadimak ime rodnog grada u Pariz,u vrtlog nadrealizma i neizvesnosti.O njemu se do pre 15 godina u gradu bakra malo znalo.Onda je formirano Udruženje,koje sada ima blizu 60 članova, radnika,inženjera,doktora,akademskih slikara , vajara,novinara,domaćica, majstora.

Svako od njih za sobom ostavlja tranzicionu dramu kroz koju prolazi borski rudnik.

Zato smo i formirali ovo Udrženje,da svako ,bez obzira šta je po profesiji,može da ovde dodje i prikaže svoje likovne i vajarske radove.Naravno,svako se predstavlja najboljim radovima.Izbegava se patetika i kič.Dosadašnja platna ukazuju na zajedničku upornost tradicionalnog negovanja likovne energije ka očuvanju duhovnog života grada, kaže Ratko Janković,predsednik Likovnih umetnika VANE ŽIVADINOVIĆ – BOR.

radio bor  31.12.1969----22.5.2010.godine.

ZABORAVLJENI    !!!!

31.12.1969.godine u 12 sati,
 OVDE RADIO BOR!

NAJVERNIJI HRONIČAR ISTORIJE TIMOČKE KRAJINE

Još uvek u sastavu Javnog preduzeća ŠRIF čiji je osnivač opština Bor

 Radio Bor je počeo da emituje program 31.decembra 1969.godine, za osam opština jugoistočne Srbije, preko srednjetalasnog predajnika snage 10 kw i na UKT programu.Period od blizu 4o godina ,je toliko dug, da bi se moglo reći da je ovo jedna od najstarijih radio stanica ,posle Radio Beograda i Niša,koja je hroničar vremena kroz koje smo prošli i prolazimo.

Osnivač je bio Rudarsko topioničarski basen Bor,a programska koncepcija,kao i pokrivenos signalom regionalnog je značaja.Današnji osnivač je Skupština opštine Bor.

Ima i najbogatiju fonoteku sa blizu 100.000 ploča,kaseta,traka i drugiuh nosača zvuka, 2 studija, i 20 novinara i tehničara.

Danas Radio Bor radi u sastavu Javnog prduzeća ŠTAMPA,RADIO I FILM,medijske kuće sa tradicijom,koja je osnovana zahvaljujući listu KOLEKTIV pre 6o godina.

Ukorak sa vremenom osnovana su i elektronska glasila ,tako da pored radija,danas u ovoj kući se emituje i televizijski program. I ima 50 radnika.

Program se emituje,svakodnevno 365 dana u godini, 24 sata dnevno na talasnoj dužini 91,7 megaherca,čujnost se prostire na blizu 9.000 kilometara kvadratnih.
Prosečan  dnevni broj slušalaca blizu 120.000 .

Radio Bor i Televizija Bor odlukom Republičke radiodifuzne agencije juna 2007.godine dobili su regionalne frekvencije,za područje opština :Bor,Zaječar,Negotin, Boljevac,Žagubica,Knjaževac,Majadanpek Kladovo.

U sastavu JP ŠRIF,kao posebne celine,postoje tehnička služba,marketing,zajednički poslovi i finansijska služba,kao podrška realizaciji programa radio i televiziji Bor.

Dva elektronska glasila ŠRIFA su jedina glasila u Timočkoj krajini koja još uvek nisu privatizovana,i svoj 4o rodjendan radio Bor dočekuje kao društveno preduzeće.

Kakava će dalja sudbina ove najstarije medijske kuće u jugoistočnoj Srbiji biti videće se u 2009.godini.






bio je to radio  BOR!!!!!!
22.5.2010.
OD DANAS RADIO BOR NE EMITUJE   PROGRAM!!!!!

 

Ada Kaleh, partea 1/2

Ada Kale kao svedok evropske baštine

OSTRVO ADA KALE NA 4 x 4 = 16 kvadratnih metara

U Galeriji centra za kulturu u Kladovu smešteno ostrvo

Istorijsko,Tursko,ratno, I krvavo Ada Kale, koje sada počiva na dnu Dunava stalo je, kao maketa ,samo na 16 kvadratnih metara u holu Galerije Centra za kulturu u Kladovu.,I time zaustavilo vreme kada je nešto značilo za istoriju Srbije I Timočke krajine,a sada je deo evropske kulturne baštine.

Na izložbi je pored makete,to vreme prikazano , brojnim starim fotografijama,dokumentima I faksimilima iz sredine prošlog I početkom 19 .veka,kao I brojnim dokumentarnim filmovima.

Prilikom otvaranja izložbe gosti su služeni kafom iz turskih fildžana.

Na ovaj način se Kladovo priključilo manifestaciji pod nazivom Dani evropske baštine,čiji je cilj prikazati prošlost,približiti I učiniti dostupno kulturno nasledje I spomenike kulture

Ada Kale je bilo naseljeno još u doba lepenske kulture I u raznim vremenima prelazilo je iz ruke u ruku osvajača,jer je imalo strateški važan položaj.

Poznato je I po tome što su početkom 19 veka Turci tu posekli glave beogradskih dahija.

U najnovije vreme,izgradnjom Hidroelektrane Djerdap potopljeno je 1971.godine.

 RUKU MOJIH DA NIJE



Ljiljana Stevanović , slikar

DOK JE MENI MENE BIĆE I SLIKA



Svakodnevno smo u dodiru sa krpicama, slamčicama,igilicama,raznim otpacima iz života,a da o njima ne razmišljamo i da ih ne zapažamo.

U to nas je demantovala Ljiljana Stevanović,slikar.

Od nečega što je neslikarsko,od predmeta masovne potrošačke kulture,veoma upečatljivo ,maštovito Ljiljana radi slike,na lični način,kombinovanjem više tehnika.

Autorka lepi na lesonitu kožu ,kamen,slamu, krpice,kanap,.Interveniše bojom da dočara njen čarobni svet mašte,kroz hronologiju doživljenih zbivanja.

Ljiljana Stepanović rodjena je u Pridvorici ,zavtršila je učiteljsku školu,živi i radi u Majdanpeku.Osnivač je manifestacije ŽENE SLIKARI koja se od 2003.godine održava u Majdanpeku.

KASNO SAM POČEO DA PIŠEM


Milen Milivojević, aforiostičar


SMEH IZ ZONE ŽIVOTA



Milen Milivojević,pesnik i aforističar je obuzet kratkom formom još od daleke 1958.godine.

Neprekidno ,evo već 5o godina, svoje aforizme šalje u javnost svakodnevno preko mnogih medija i svojih knjiga, kao posebnu vrstu poruka.Poruka koje teraju da se smejete i razmišljate o tom smehu.

Poruka koje predststavljaju nimalo manje vredno svedočanstvo o vremenu kroz koje smo prošli i prolazimo.

 U imee svih minulih 5o godina stvaralaštva Milena Milivojevića ,beogradski JEŽ objavio luksuzno jubilarno izdanje knjige KASNO SAM POČEO DA PIŠEM koja je predstavljena u Boru.. Govoreći o ovoj knjizi Radivoje Bojičić izmedju ostalog kaže :

Knjiga KASNO SAM POČEO DA PIŠEM svedoči da za autora koji je već polav veka na književnoj sceni,posebno satirično-humorističkoj i naročito JEŽEVOJ sceni nikada nije kasno.U ovom poslu nije važno kada počinješ.Važno je da da osetiš kada je vreme da završiš.
Za Milena Milivojevića rano je za kasno,jer je krajnje vreme da presavije tabak i nastavio da piše rekao je Bojičić.

BRODOLOM SMO PREŽIVELI

ALI SMO SE POSLE MEDJUSOBNO PODAVILI.



TUDJE NEĆEMO , A I OVIH NAŠIH NAM JE DOSTA

.

KAD ME JE METAK POGODIO U GRUDI,SRCE MI JE BILO U PETAMA



LOŠE NAM JE KRENULO I DOBRO NAPREDUJE.



AKO OVAKO NASTAVIMO,MORAĆEMO DA SKRATIMO.



ZBOG NESTAŠICE MASTILA NAŠA ISTORIJA JE PISANA KRVLJU.



POSLE SEDAM NEPRIJATELJSKIH OFANZIVA DOŠLA JE OSMA SEDNICA.



KRENULI SMO SA MRTVE TAČKE I OTIŠLI U TRI TAČKE



USPEH JE OČEKIVAN ,ALI GA NISMO DOČEKALI.

KONAČNO SMO OSLOBODJENI SVIH STEGA : GOLI I BOSI



ŽIVEĆE OVAJ NAROD AKO OPSTANE .



Milen Milivpojević živi u Boru,objvio je preko deset knjiga poezije

Dobitnik je JEŽEVE NAGRADE HUMORA.

Raznovrsne humoristično – satirične tekstove objavljuje u JEŽU i ostalim njegovim izdanjima već pola veka.