FELJTON
9


IZBOR TEKSTOVA O SRPSKIM MASON

SRPSKI MASONI 

Sad već mislite da sam i ja jedan od njih i da u fioci 
svog radnog stola držim masonsku kecelju, pa i neki od vas koji su verovali da sam ja  samo jedan ludi umetnik,
 počinju da bivaju mrtvi
 ozbiljni. Reći ću vam tajnu, ali samo tiho i na uho i uz jedan uslov: šapnite tu tajnu samo najbližima, a ondai jezik za zube! Čuvaj tajnu, jer tajna 
te neće pojesti. A moja tajna 
je u tome  da vam neću reći ništa i niko neće znati
 to što znaš ti i što znam ja. Gde to započinje misticizam u organizmu, dole ili gore, u 
namigivanju, tajnim znacima,
 u porodjajnoj pupčanoj vrpci,
 u oku, na dlanu, gde?
Klesar počinje da kleše kamen i
 svakog trena  odlama komad mistike i otkriva  tajnu zaledjenu u kamenu. Naučnik, pisac, kompozitor,  demisticira svoje mistične  snove u potiljku malog mozga. Filozofija

slobodnih masona i nihove tajne nad tajnama  iza zatvorenih vrata možda i jeste neka super zagonetka , a može biti da je tajna sama po sebi smisao postojanja te organizacije. Čuvari tajni, tajne mape i tajni prolazi, tajne pećine do fontane zelja, do blaga, do žutog novca na dnu bunara i vode koja se smeska.  Koliko je tajni  samo otišlo u grob, igra reči koja ti kaže: Da, ja sam onaj koji zna  tajnu, a tajnu ti nikad necu reći, neka te golica, neka te uzbudi iglica  tvoje lične znatiželje, od verovanja, preko nadrilekara, do  proroka.
Doduše neverica ima  svoje zašto. Kada bi u životinjskom carstvu životinje izgradile sistem prava i poverenja, verovatno bi u takvom društvu krokodili bili najpošteniji članovi životinjske organizacije. Drugim rečima, zašto bih verovao da su zubate životinje odjedanput postale dobri pastiri sa frulicom i torbicom? Možda je i bolje neverovati u sve što se servira. Careve sluge su  isprobavale carsku hranu i piće pre careve večere. Ako carevi ne veruju, znači ima i zašto, može biti da je neka otrovna tajna uvaljana u šećer.
Istorija srpskih masona je prilično komplikovana. Srpska masonska loža je šetala tamo i  ovamo dok se konačno nije nastanila u ulici Majke Jevrosime u Beogradu, nedaleko od Narodne skupstine. Susretao sam i susrećem puno masona, odnosno članova Organizacije slobodnih masona. Ne razumem se u stepene, uglove i trouglove, ali imam nekoiliko stvari koje vam mogu  slobodno ispričati zato što su istinite. Slobodan Milošević nije bio mason, Josip broz nije bio mason, iznenadićete se da je mason bio neko za kog to ne biste rekli, a to je Petar Petrović Njegoš, kao što je  i Milorad Pavić, ali i mnogi od članovi Srpske Akademije Nauka danas, kao i veliki broj srpskog sveštenstva, tu biste se tek iznenadili. Četiri ministra u vladi Zorana Djindjića, jedan od njih i ministar unutrašnjih poslova, koji se zaista dobro snašao i učinio puno u toku akcije Sablja i na toj hrabrosti mu čestitam. Naš narod duboko veruje da su nam masoni skuvali čorbu i da baš ova tajna organizacija tajno vrši misiju seciranja srpskih krajina, pokrajina i srpskih osećanja. Moja majka veruje da se madjije skidaju poznatim sredstvima,  antimadjijama, jer je muskarac zamadjijan od sopstvene žene, ali to se ne sme  nikome rećI, jer je u pitanju porodična tajna. Devojke su u staroj Srbiji stavljale čari ispod jastuka, voljenom momku  iglu u kaput , mrvice u cipele tajno u polumraku uz šapat, majka i kćerka bi vršile ritual i prizivale sile, naročito u jugoistocnoj Srbiji,  ha Homolju i Vlaškoj Planini, pa sve do Dunava.
Koliko su masoni uticali na raspad  neba iznad Srbije pitanje je, a ponekad tajna može biti i javna, ili je uopšte nema. Reče jedna pesmica: Slatko li je curu ljubit tajno, bolan slatko je!
Ono gde i kad su se Masoni i Srbi istinski zamerili je period izmedju dva svetska rata, tada su u Beogradu u više navrata organizovane žestoke antimasonske demonstracije, što je Svetska masonska loža  posmatrala budnim okom i sa puno interesovanja. Demontratnti su nosili uvredljive parole i slike na kojima su slobodni masoni satanizovani do te mere da su u narodu shvaćeni kao vampiri i veštice. Izgleda da nama Srbima nije uopšte teško da sebi stvaramo neprijatelje i da se lepo zamerimo, kad god to zatreba. Pa početkom Drugog svetskog rata pa do njegovog  kraja  nekoliko od Titovih saradnika su bili članovi masonske organizacije, uključujući i braću Ribnikar, mada i pored toga , Masonska loža u Srbiji, odnosno Jugoslaviji, gubi svetlost i legitimitet. Posle rata  srpski masoni svoje rituale i sastanke nastavljaju da praktikuju van zemlje. Srpska loža je kod nas dobila svetlo tek početkom devedesetih i ne verujem da će ga ikada više izgubiti.
Nema sumnje da je Amerika u celini masonski eksperiment, koji uglavnom dobro radi. Istina je da je četrnaest američkih predsednika poteklo iz masonske organizacije, naravno najvažniji je onaj prvi, Džordž Vašington, ali ništa manje od njega vačan je  i Truman, obojica  su implicirali osnovne vrednosti masonske filozofije u sistem američkog uredjenja države. Masoni su pomogli da se izglasa Povelja o nezavisnosti, ali je istina da je nisu izglasali sami, od pedeset i sedam glasova samo trinaest je pripadalo članovima masonske organizacije, dakle masoni nisu nikad imali većinu u američkom paerlamentu, ali su bez sumnje imali veliki uticaj na formiranje konstitucije zemlje u kojoj živimo. Sigurno je da  Četvrta masonska  loža utice na svetsku politiku zato što se nalazi u Vašingtonu, ali je i sigurno da Srpska masonska loža nema puno uticaja na američku politiku, zato što se nalazi u Beogradu 
Ja se često pitam zašto se mi pravoslavni Srbi toliko mnogo plašimo Masona, koji pomalo nevidljivo žive oko nas i izazivaju još veći strah i verovanje, odnosno nepoverenje  u Srba? Istina je da  smo kao narod veoma skloni sujeverju i stalno verujemo da nam je neko skuvao kačamak od slepih miševa i ajkulinog repića, mi jesmo sujeverna nacija i to je fakat. Možda je tome razlog nedostatak prave vere, a možda i nedostatak obrazovanja. Statistika kaže da je samo sedam posto Srba visoko obrazovano, a da se čak dvadeset posto po opstem standardu elementarne pismenosti smatra nepismenim. Dobro, znamo ko su visoko obrazovani i znamo ko su nepismeni, a šta je sa svima onima izmedju te dve kategorije? U šta većina veruje, u knjigu ili u motiku? Ono u šta verujem je da smo sami sebi opasnost, naš moral i naša narav, zloba i inat. Hiljdu puta su na nas više uticali slatki sokovi Otomanske imperije od mistične Masonske lože u Srbiji. Kao što su, na primer, djuveci, sarme, ćevapi, pilav, šota i baklava,  rahatlokum, hašIš i turska kafa, što značI, hteli mi to da priznamo ili ne, masni burek iz tepsije i hladne pihtije su mnogo veća opasnost po naš srpski život od bilo kakve tajne organizacije, jednostavno zato što izazivaju zakrečenje krvnih sudova i vode nas u sigurnu smrt. A i tada ćemo po starom običaju mi  Srbi reći: sto posto ga je žena otrovala!
Jednom prilikom  sam  bio gost Masonske lože, i to je jedini dan u godini kada je gostima  dozvoljen pristup u masonski hram. Svečana instalacija novog majstora lože i ritual više nego zanimljiv. Uz zvuke orgulja posmatrao sam ceremoniju i proces, na trenutke sam možda i shvatio deo filozofije oko koje su se ti ljudi okupili, a to je pre svega i u osnovi simbolizam. Sad, kad bih ja spomenuo simbolizam u umetnosti, svi bi nekako odahnuli i uživali u simbolima slikarskog dela, ako bih govorio o simbolizmu u životu južnoameričkih Indijanaca opet ne bih izazvao puno uzbudjenja, ali simboli na novčanici američkog dolara izazivaju strahopoštovanje i tišinu. U Americi postoji oko dva miliona masona, na mnogim automobilima ste videli masonski znak na zadnjem braniku i začudili ste se kako jedan član najsnažnije i najuticajnije organizacije moče da vozi takvu kantu od automobila, zar ti ljudi nisu vlasnici ovog sveta, zar oni ne upravljaju čovečanstvom, zar oni nisu konsrtuisali američki dolar? Pa zašto onda voze manje nego prosečne automobile?! Hajde, reći ću vam još nešto, mada znam da ću se zameriti -  većina masona su prosečni, čak i siromašni ljudi, zato što postoji posebna, Jevrejska masonska loza, tu već mozete naslutiti odgovor na vaše pitanje.
U Masonsku organizaciju se pristupa iz ubedjenja, a ne zbog materijalne koristi i raja na zemlji, da bi čovek postao mason ,odnosno član masonske lože , najpre mora verovati u Boga kao generalnog konstruktora svemira, mason mora imati svoju veru. Masonska organizacija jeste organizacija, ali  nije verska zajednica .U svakom slučaju vam preporučujem da pročitate knjigu “Rodjen u krvi”, Ali vam ne preporučujem  da vam  zbog te knjige  ispadnu iz ruku Sveto pismo, crkva i  pravoslavlje. A ono o čemu razmišljate je najverovatnije pitanje : Jesam li ili nisam? Pa neću vam rećI, jer to je tajna, a nije ni loše biti pomalo tajnovit. U mojoj školi su mistični muškarci uvek bili popularni i na ceni u ženskom drustvu. Ali i pored toga što se ova naša zajednička rubrika zove ”Da se ne zamerimo”, bar što se tiče ove organizacije i njihovog prisustva u zemlji Serbiji, ipak nam je bolje da se na kraju mnogo ne zameramo i ne guramo prste u svevideće oko, na vrhu piramide novog svetskog poretka.    Boban

FELJTON
8

IZABRANI TEKSTOVI O SRPSKIM MASONIMA

AMERIČKA BRAĆA U KECELJI
Kako tvrdi američki list „Čikago tribjun“ mitrpolit Hristofor, koji je mogao da se kandiduje za patrijarha srpskog, pripada redu američkih templara i masona. Naime, ugledni američki dnevnik „Čikago tribjun“ objavio je zimus vest da je ovaj poglavar Mitropolije srednjezapadnoameričke u Čikagu, sa dvojicom ljudi iz Beograda, prisustvovao Saboru malteških vitezova u Americi. Kako je mitropolit Hristofor mogao da bude kandidat za novog srpskog patrijarha, „Čikago tribjun“ konstatuje da bi „prvi put u istoriji Srpske pravoslavne crkve na njeno čelo mogao bi da stane jedan templar.“
Sam mitropolit je demantovao ovu vest, ali ga američki Srbi i dalje smatraju najvećim srpskim masonom u SAD.
- Hristofor je aktivni član masonske organizacije SKOBA u SAD. Kako su masoni formirali svoju Američku pravoslavnu crkvu, oni nude mitropolitu Hrostoforu da bude američki partirjarh, što je veliki izazov za njega. Ali i velika opasnost za nas, da mitropolit sa sobom Amerikancima odnese i naše crkve i manastire – upozoravaju trideset protojereja, koji su poslali pismo Sinodu SPC u Beograd.
Kako istoričari tvrde u stvaranju prve srpske kolonije u Americi od 1815. godine najvažniju ulogu imali su pravoslavni sveštenici, visoki srpski intelektualci, ali i masoni koji su bili iskrene patriote. Prvi Srbin koji se doselio na američko tlo Đorđe Šagić iz Sremskih Karlovaca bio je slobodni zidar. On je u SAD formirao srpsku koloniju u Kaliforniji, ali je osnovao i četiri masonske lože.
U SAD je danas najaktivnija srpska loža u Pensilvaniji ASERB, čiji je predsednik David Vujić, a članovi Milan Marković, Burko Pavlović, Milan Tomić, Aleksandar radičević i Ričard Vuković. Srpska masonska loža u SAD danas je deo Regularne velike lože Srbije. Član ove američke lože slobodnih zidara od pre dve godine je i istaknuti profesor Darko Trifunović, profesor bezbednosti iz Beograda.
CRNOGORSKI MAJSTORI MISTRIJE
Istog dana kada je 3. juna 2006. proglašena nezavisna Crna Gora tri masonske lože su osnovale Veliku ložu Crne Gore kao ekskluzivnu, suverenu i slobodno-zidarsku organizaciju u novoj državi. Postupak osnivanja Velike lože Crne Gore proveden je pod nadzorom Ujedinjenih velikih loža Nemačke, kao majke lože.

Kako kaže veliki majstor Novak Jauković, profesor, ali i starešina masona, crnogorska loža je formirana od četiri postojeće lože “Montenegro” u Podgorici, “Zora” u Kotoru, “Luča mikrokozma” na Cetinju i “Garibaldi” u Nikšiću. Zamenik starešine je podgorički advokat i veliki majstor Novica Jovović.
Proces »unošenja svetlosti« kod crnogorskih slobodnih zidara zvanično je obavljeno 5. maja 2007. godine na Cetinju u prisustvu domaćih i stranih masona. Crnogorce je ova svečanost razljutila jer je formiranje masonske lože obavljeno na najveći pravoslavi praznik – Sveti Vasilije Ostroški. Srbe je ova loža izneverila, jer je, kako beogradski masoni tvrde, »izmanipulisana od političkog establišmenta i jer su crnogorski masoni stavljeni u službi crnogorske nezavisnosti«.
Drugu Veliku regularnu masonsku ložu Crne Gore predvode masoni iz Beograda, a treću crnogorsku masonsku ložu čine Bošnjaci.
Marko

 U Beogradu se družili srpski masoni

26. mart 2011

U Beogradu je danas oržana redovna godišnja skupština Ujedinjenjih velikih loža Srbije starih i prihvaćenih slobodnih zidara.

U saopštenju o skupštini se kaže da su gosti bili predstavnici više velikih loža iz Sjedinjenih američkih džava i zemalja Evrope, koje je pozdravio najuvaženiji veliki majstor Vladimir S. Marković.

Na skupštini su, u prisustvu 400 članova iz 18 loža i pet loža u osnivanju pod zaštitom Ujedinjenih velikih loža Srbije, usvojeni nova Konstitucija i domaće uredbe Ujedinjenih velikih loža Srbije.

Izvršena je i razmena priznanja sa pojedinim velikim ložama iz SAD, a u skladu sa novom Konstitucijom doneta je odluka da se izborna skupština održi idućeg juna.

Pre dve nedelje u trodnevnoj poseti Srbiji bila je i delegacija slobodnozidarske obedijencije "Veliki orijent Francuske".
Lopušina

FELJTON
7
IZBOR TEKSTOVA O SRPSKIM MASONIMA

SRPSKA MEŠOVITA LOŽA
Da braća slobodni zidari imaju i sestre masone potvrđuje vest da je u loži „Mitropolit Stratimirović“ u Beogradu 15. januara 2010. održan “Svečani rad sa sestrinstvom kome je prisustvovalo oko 150 braće i 50 sestara“. Pored masona iz Srbije svečlanosti su prisustvovali braća i sestre iz BiH, Hrvatske i Crne Gore. Domaćin je bila Regularna velika loža Srbije, agoste je pozdravio starešina ove lože Petar Kostić. U centralnom delu rada ovogodišnja Zlatna medalja masona  uručena je sestri D.S. za njen veliki doprinos u radu na humanitarnom radu. Veče je završeno uz muziku, pesmu i ples.
Druga mešovita srpska masonska loža postoji u okviru Francuske federacije za prava čoveka u Beogradu. Osnovana je 5. septembra 2009. a njen starešina je slikar Ljubomir Ivanov. Rođen je u Sofiji, gde je do 1977. godine živeo i studirao. U svetu je prepoznatljiv po  tehnikama akvarel i pastel. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja. A njegove slike se danas nalaze u zbirkama kolekcionara širom Evrope.

VLADARI I VLADIKE
Začeci masonerije među Srbima zabeleženi su još pre dva veka u Kotoru i u Beogradu. Vožd Karađorđe se približio masonima sa Grcima, a pesnik Simo Milutinović Sarajlija sa Turcima u loži „Ali Koč”. Istoričari tvrde da su tada masoni bili beogradski vezir Hadži-Mustafa-Paša (zvani srpska “Majka”), mitropolit beogradski Metodije, vojvoda Janko Katić, Petar Ičko, braća Čardaklije, Petar II Petrović Njegoš, vladika i vladar, episkop bački Platon i knez Mihajlo Obrenović.
Kada je 1912. formiran masonski Veliki savet Srbije za strašinu lože “Pobratim” izabran je industrijalac Đorđe Vajfert. U to vreme slobodni zidari su bili kralj Petar I Karađorđević Ujedinitelj, koji je bio iniciran tokom svog boravka u Francuskoj pod imenom Petar Mrkonjić. A potom i njegov sin, kralj Aleksandra, kao i unuk kralj Petar II Karađorđević.
Pravoslavna crkva nikada nije zvaničnim dokumentom anatemisala masonsku organizaciju, pa su masoni bili Stefan Stratimirović, arhimandrit manastira u Krušedolu, novosadski vladika Josif Jovanović Šakabenta, Pavle Marković, mitropolitski arhivar, Stefan Novaković, narodno-crkveni sekretar i vladika Nikolaj Velimirović.

Mnogi drugi ugledni Srbi, koji su stvarali nacionalni identitet bili su slobodni zidari: Dositej Obradović, Stevan Mokranjac, Milan Grol, Stanislav Binički, Stevan Sremac, premijer Nikola Pašić i vojvoda Živojin Mišić, Aleksa Nenadović, Vuk Karadžić, Miša Anastasijević, Branislav Nušić, Veljko Petrović, Vladimir Ćorović i Milorad Pavić. U SAD masoni su bili Mihailo Pupin, i Nikola Tesla, ambasador Konstantin Fotić, i političari Slobodan Jovanović, i Milan Gavrilović. U novije vreme najpoznatiji slobodni zidari su bili predsednik Josip Broz Tito, nobelovac Ivo Andrić i vajar Risto Stijović, pa premijer Milan Panić i Bogoljub Karić.
POLITIČARI I UMETNICI
U knjigama Zorana Nenezića kao masoni novog doba pominju se političari Milan Božić, nekadašnji potpredsednik Skupštine grada Beograda, Zoran Živković, bivši srpski premijer, Vojislav Andrić, nekada potpredsednik Narodne skupštine Srbije, kao i pisci Raša Livada, Dragan Velikić i Ratko Petrović. Masoni su biznismen Đorđe Zečević, doktor patolog Jovan Vasiljević i advokat Slobodan Perović, ali i Miodrag Živković, predsednik Liberalne stranke, akademik Miroslav Gašić, profesor Srđan Stanković, novinari Boško Jakšić i Miša Brkić.
Vuk Drašković, predsednik SPO je 1999. godine u Grčkoj primljen u Savez slobodnih zidara. Doktor ekonomskih nauka Čedomir Vukić je majstor zidarske kecelje. Bio je potpredsednik Privredne komore Srbije, službenik u Vladi SRJ i zastupnik američkih firmi za Jugostočnu Evropu. Počasni je član u više od 30 masonskih loža u svetu od Australije preko Evrope, Kanade i SAD.
Profesor Dragor Hiber je veliki majstor od 1993. godine. U loži “Jugoslavija” 1994. bio je Vojislav Milovanović, veliki sekretar, a svojevremeno ministar vera Vlade Srbije. U slobodne zidare ubrajaju se i Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova, sportski funkcioner Nebojša Leković, Dejan Popović, rektora BU, profesor Andra Đorđević i Goran Takač, sin pokojnog olimpijca Artura Takača.
Vojislav Šešelj je svojevremeno kao slobodne zidare prozivao Slobodana Vuksanovića, Dušana Zabunovića, Dragoljuba Mićunovića, Vladislava Jovanovića, Vladimira Cvetkovića, Dragana Nikolića, Dragan Bjelogrlića, Branislav Lečić i Mikija Manojlovića, za kog se tvrdi da se javno predstavlja kao Grand komander francuskih masona. Čaršija je kao masone imenovala Mladena Ivanića, bivšeg predsednika Vlade RS, naučnika Vigora Majića i Gorana Kneževića, uhapšenog gradonačelnika Zrenjanina.
Bivši ministar policije Dušan Mihajlović je jedno vreme bio mason, ali se isčlanio iz masonerije. Publicista Dejan Lučić je pre četiri godine kao slobodni zidar isključen iz lože “Pobratim”. I sam veliki majstor Zoran Nenezić je isključen je iz masonske organizacije.

FELJTON


6


IZBOR TEKSTOVA O SRPSKIM MASONIMA

Prve Masonke Srbije

Marko Lopušina | Žene sve češće postaju članovi Bratstva slobodnih zidara. U tajanstvenoj vili na Senjaku, duboko iza ponoći održan je odred prvih srpskih masonki u Beogradu. Ritual su vodile prva žena mason Anka Bakić i starešina prve ženske lože Marina Mučelica.
Poznato je da u Bratstvu slobodnih zidara muškarci nose majstorske kecelje, ali je malo poznato da u Srbiji danas ima masona, koji pored kecelje nose i suknje. U tajanstvenoj vili na Senjaku, duboko iza ponoći održan je nedavno odred prvih srpskih masonki u Beogradu. Dame slobodni zidari su ispod masonskih kecelja nosile suknje i cipele sa štiklom. Ritual slobodnih zidara u štiklama vodile su prva žena srpski mason Anka Bakić i Marina Mučelica, starešina ženske lože „Vera Fides“.

Masonka na skupini.

Prva ženska loža je radionica masona koji pripadaju obedijenciji Veliki orijent Srbije. Loža „Vera Fides“ je osnovana je 2007. godine „unošenjem svetlosti“ od strane Velike ženske lože Francuske. Starešina i velika majstorica ove lože danas je Marina Mučelica iz Beograda, dok je Veliki majstor Velikog orijenta Srbije beogradski advokat Vladan Živulović.
Masonerija kod Srba je začeta pre sto godina u Beogradu. Slobodno zidarstvo je kod nas i u svetu oduvek bilo muška privilegija. Prve žene su se u masonskim ložama pojavile još krajem prošlog veka, kada su ih Turci  puštali da prisustvuju ritualima Bratstva slobodnih zidara u Beogradu. A u predratnoj Kraljevini Jugoslaviji u Zagrebu su postojale dve ženske masonske lože „Humanitas“ i „Pitagoras“.
Na pitanje da li je ženska masonerija regularna profesor Novak Jauković, kao slobodni zidar odgovara:
 - Postoji drevno pravilo da mason ne može biti žena i u tome ima logike. Muškarci se bolje otvaraju jedni prema drugima kada žene nijesu prisutne, pretpostavljam da je tako i sa ženama. Intimnost koja postoji na našim sastancima bila bi vidno narušena kada bi bili prisutni žene i novinari.
Ipak, mimo pravila masonerije, međutim, u Srbiji postoje dve ženske lože Bratstva slobodnih zidara i dve mešovite lože masonki.
- Pod uticajem Velike ženske lože Francuske 1991. godine u Beogradu je formirana prva ženska masonska loža sa sedam članica. Masonke su tada bile supruge i prijateljice poznatih slobodnih zidara – rekao nam je Dragutin Zagorac, veliki majstor 33. stepena.

Masoni

Prva žena mason u Srbiji postala je Anka Bakić, stomatolog iz Beograda, koja radi u jednom opštinskom Domu zdravlja, a koja je do skoro bila i starešina prve srpske Ženske lože „Vera Fides“.
- Pravilo diskrecije nam ne dozovoljava da javno govorimo o našoj loži – rekla nam je prva srpska masonka Anka Bakić, kada smo je zamolili za razgovor.
U loži Veliki orijent Srbije postoji ženska radionica „Venčić“, koja je osnovana 2007. godine. I ova francuska loža zagovara primanja Srpkinja u masoneriju. Da braća slobodni zidari imaju i sestre masone potvrđuje vest da je u loži  „Mitropolit Stratimirović“ u Beogradu 15. januara 2010. održan “Svečani rad sa sestrinstvom kome je prisustvovalo oko 150 braće i 50 sestara“.
Pored masona iz Srbije svečanosti su prisustvovali „braća i sestre“ iz BiH, Hrvatske i Crne Gore. Domaćin je bila Velika regularna loža Srbije, a goste je pozdravio starešina ove lože Petar Kostić, stomatolog iz Beograda. U centralnom delu rada ovogodišnja Zlatna medalja masona uručena je sestri D.S. za njen veliki doprinos u radu na humanitarnom radu. Veče je završeno uz muziku, pesmu i ples masona i masonki.
Druga mešovita srpska masonska loža postoji u okviru Francuske federacije za prava čoveka u Beogradu. Osnovana je 5. septembra 2009. a njen starešina je slikar Ljubomir Ivanov.
Kako u SAD, međutim, u Bratsvu slobodnih zidara nema zabrana za nežniji pol, američki Srbi imaju svoju žensku masonsku ložu, koja se zove „Istočna zvezda“.
Mnogi masoni pretpostavljaju, da zbog potreba da se omavosi srpsko Bratstvo slobodnih zidara, da će naše četiri Velike lože početi sve više pored mladih muškaraca, da u obedijencije primaju i mlade žene.
NEMA ZABRANE
„Andersonova konstitucija“ slobodnih zidara ne zabranjuje odlazak muškaraca kod žena na rad i članstvo Velika nacionalna loža Srbije, na primer, stoji na raspolaganju svojim sestrama. Masonke su i danas najčešće supruge ili kćerke masona. Ugledni srpski slobodni zidari tvrde da ženska masonerija danas ima kvalitet koji su muškarci u svim obedijencijama prevideli, a to je spori izbor i postepeno napredovanje. A neki muški masoni u zavide ženama na njihovom ozbiljnom bavljenju suštinskim masonskim pitanjima.
PRVE ŽENE MASONI
Pod uticajem Velike ženske lože Francuske još 1991. godine u Beogradu je formirana prva ženska masonska loža sa sedam članica. Tu su, uglavnom, bile supruge i prijateljice, poznatih slobodnih zidara. Prva žena mason u Srbiji je Anka Bakić, stomatolog iz Beograda, koja je do skoro bila i starešina prve srpske Ženske lože „Vera Fides“. Ta loža je osnovana je 2007. godine „unošenjem svetlosti“ od strane Velike ženske lože Francuske. Starešina i velika majstorica ove lože danas je Marina Mučelica iz Beograda.
I u krilu Velikog orijenta Srbije postoji ženska loža „Venčić“, koja je osnovana 2007. godine. I ova francuska loža zagovara primanja Srpkinja u masoneriju. Tradicionalisti, međutim, ne priznaju ženske masone i trude se da sprče širenje ženskih masonskih loža u Srbiji.

FELJTON
5
iazbrani tekstovi o  srpskim masonima

interviju

 

-         Nemamo svoju braću u vrhu SPC, nema nas previše ni u političkom i vojnom vrhu zemlje, tako da ne možemo da govorimo o sudbinskom uticaju masona u Srbiji – kaže veliki majstor Dragoslav Pavlović

Kako tvrde niški masoni Velika nacionalna loža Srbije je pravni naslednik uspavane Velike lože Jugoslavije i danas vodeća obedijencija u zemlji. Radi pod zaštitom Velike lože Francuske i redovan je član Ujedinjene lože Evrope, sa sedištem u Parizu i Ujedinjene lože sveta iz Napulja. Njen starešina je veliki majstor Dragoslav Pavlović, ekonomista iz Niša. Radio je kao direktor u  EI Niš, bio je predsednik Skupštine opštine Niš i devedesetih delegat Savezne skupštine. U Bratstvo slobodnih zidara Pavlović je primljen početkom 21. veka, kada je bio aktivan u loži „Pobartim“, a kasnije u loži „Nemanja“.  Pitali smo velikog majstora Dragoslava Pavlovića zašto je masonerija i danas u Srbiji tajna organizacija?
- Masonerija je prvo od strane Vatikana, zbog strepnje od njenih osnivača templara, proglašena za opasnu i neverničku, a potom su je i jugoslovenska komunistička država i Udba obeležili i zabranili kao izdajničku i zavereničku organizaciju. Punih 50 godina masoni su u Jugoslaviji i Srbiji bili zabranjeni. I dok su predsednik Tito i nobelovac Ivo Andrić bili članovi masonerija u inostranstvu, tajna policija Udba je po Srbiji širila strah od srpskih masona. Otuda smo stekli naviku da se krijemo od vlasti i od naroda. Taj strah i danas postoji u glavama mnogih ljudi. Srećom, Crkva nije progonila masone, a i Kruna nam je bila naklonjena, jer su mnoge vladike i prinčevi bili slobodni zidari. Kako je glavni engleski mason bio je kralj, a danas je to Vojvoda od Kenta, u Srbiji je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević član Velike lože Engleske, što nama masonima podiže ugled u narodu. Danas ne možemo da govorimo o masoneriji kao tajnoj organizaciji već kao o diskretnom društvu sa određenim tajnama. Skriveni su samo naši rituali, sve ostalo je javno.
o Prestolonaslednik je demantovao da je slobodni zidar, jer na sajtu dinastije Karađorđević piše da princ Aleksandar u Srbiji nije član templara, masona i Malteških vitezova?
- Da, prestolonaslednik nije član masonerije u Srbiji, ali jeste u Engleskoj!
Zahvaljujući angažmanu ugledne braće kod nas u Srbiji teze o masonskoj izdaji i zaveri bledi.
o Ostaje, međutim, mit o masonima kao elitnom i svemoćnom tajnom društvu?
- Kako masonerija u Srbiji okuplja ugledne i obrazovane ljude, akademike, ali i članove Vlade Srbije, može se reći da je to naša intelektualna elita. Ta masonska elita nije bogata, jer ima i siromašnih masona, a nije ni svemoćna, jer nisu sva naša braća uspešni, uticajni i moćni ljudi. U ovom trenutku masoni nemaju svoju braću u vrhu Srpske pravoslavne crkve, nema nas previše ni u političkom i vojnom vrhu zemlje, tako da ne možemo da govorimo o nekom sudbinskom uticaju masona u Srbiji.
o Koliko članova ima Vaša obedijencija?
-  VNLS ima 350 članova, od kojih je polovina stara do trideset godina. Imali smo lane i više članova, ali smo iz lože isključili 50 ljudi, jer nisu poštovali principe masonerije, nisu poštovali zakone, donosili su odluke na svoju ruku i pokazali da su ušli u bratstvo zbog lične koristi, a ne zbog iskrenog rada. Zbog toga su nam se ugasile lože „Harmonija“ i „Sveti Sava“ u Beogradu. Većina tih isključenih članova, međutim, prešla je u ložu Veliki orijent Srbije, gde su prihvaćeni, jer je ova francuska loža liberalna.
o Kako se uopšte dogodilo da u masoneriju uđu ljudi koji krše principe slobodnog zidarstva, ali i državne zakone, jer se tvrdi da su i neki srpski mafijaši bili masoni?
- Mnogi Srbi su postali članovi Bratstva slobodnih zidara da bi postali, kako oni to kažu, svemoćni vladari iz senke. A da pritom ušićare veliku materijalnu korist samo za sebe. Neki od njih su se bez odobrenja starešina loža javno pokazivali kao masoni, jer su verovali da će kao masoni da dobijaju poverljive, važne poslove i da će da se obogate.
o Kako se dogodilo da svađe i raskoli podele srpsku masoneriju, umesto da je ujedini i da se formira jedna masonska vlast u Srbiji?
- Kako su Britanci, Amerikanci i Nemci devedesetih razbili Jugoslaviju, tako su pocepali i srpsku masoneriju. Sve je započelo davne 1965. godine kada su Englezi raskinuli savez sa Francuzima, jer je u Parizu formirana loža Veliki orijent. Posle toga su Britanci izvršili uticaj na Nemačku i SAD da se svi njihovi masoni priklone Velikoj loži Engleske, a okrenu leđa Velikoj loži Francuske. Ta deoba je pogodila i našu masoneriju, jer su Englezi, Nemci i Francuzi u Srbiji početkom devedesetih formirali odvojene Regularnu veliku ložu Srbije, Veliku nacionalnu ložu Srbije, Ujedinjene velike lože Srbije i Veliki orijent Srbije. Po toj logici američki Srbi i naši masoni iz Evrope su se priklonili Regularnoj velikoj loži Srbije, koja ima preko hiljadu članova, brojčano je najveća i najuticajnija u srpskoj masoneriji.
o Kada će Srbija dobiti jednu masonsku vlast i jednu veliku ložu slobodnih zidara?
- Masonerija u svetu postoji 6.000 godina, a u Srbiji samo 100 godina. Da bi naše bratstvo u zemlji ojačalo, treba da se razvija i ojača, a to je proces koji može da traje i dve decenije. Naša loža je otvorena za saradnju sa svim drugim ložama u Srbiji, čak i sa regularcima, kojima Englezi zabranjuju da sa nama kontaktiraju. Imali nekoliko susreta i razgovora o ujedinjavanju. Bilo je i nekih dogovora, ali i uslovljavanja. Ti dijalozi se nastavljaju i ja se nadam boljoj saradnji i konačnom ujedinjenju svih srpskih masona – kaže veliki majstor Dragoslav Pavlović.