FELJTON
9


IZBOR TEKSTOVA O SRPSKIM MASON

SRPSKI MASONI 

Sad već mislite da sam i ja jedan od njih i da u fioci 
svog radnog stola držim masonsku kecelju, pa i neki od vas koji su verovali da sam ja  samo jedan ludi umetnik,
 počinju da bivaju mrtvi
 ozbiljni. Reći ću vam tajnu, ali samo tiho i na uho i uz jedan uslov: šapnite tu tajnu samo najbližima, a ondai jezik za zube! Čuvaj tajnu, jer tajna 
te neće pojesti. A moja tajna 
je u tome  da vam neću reći ništa i niko neće znati
 to što znaš ti i što znam ja. Gde to započinje misticizam u organizmu, dole ili gore, u 
namigivanju, tajnim znacima,
 u porodjajnoj pupčanoj vrpci,
 u oku, na dlanu, gde?
Klesar počinje da kleše kamen i
 svakog trena  odlama komad mistike i otkriva  tajnu zaledjenu u kamenu. Naučnik, pisac, kompozitor,  demisticira svoje mistične  snove u potiljku malog mozga. Filozofija

slobodnih masona i nihove tajne nad tajnama  iza zatvorenih vrata možda i jeste neka super zagonetka , a može biti da je tajna sama po sebi smisao postojanja te organizacije. Čuvari tajni, tajne mape i tajni prolazi, tajne pećine do fontane zelja, do blaga, do žutog novca na dnu bunara i vode koja se smeska.  Koliko je tajni  samo otišlo u grob, igra reči koja ti kaže: Da, ja sam onaj koji zna  tajnu, a tajnu ti nikad necu reći, neka te golica, neka te uzbudi iglica  tvoje lične znatiželje, od verovanja, preko nadrilekara, do  proroka.
Doduše neverica ima  svoje zašto. Kada bi u životinjskom carstvu životinje izgradile sistem prava i poverenja, verovatno bi u takvom društvu krokodili bili najpošteniji članovi životinjske organizacije. Drugim rečima, zašto bih verovao da su zubate životinje odjedanput postale dobri pastiri sa frulicom i torbicom? Možda je i bolje neverovati u sve što se servira. Careve sluge su  isprobavale carsku hranu i piće pre careve večere. Ako carevi ne veruju, znači ima i zašto, može biti da je neka otrovna tajna uvaljana u šećer.
Istorija srpskih masona je prilično komplikovana. Srpska masonska loža je šetala tamo i  ovamo dok se konačno nije nastanila u ulici Majke Jevrosime u Beogradu, nedaleko od Narodne skupstine. Susretao sam i susrećem puno masona, odnosno članova Organizacije slobodnih masona. Ne razumem se u stepene, uglove i trouglove, ali imam nekoiliko stvari koje vam mogu  slobodno ispričati zato što su istinite. Slobodan Milošević nije bio mason, Josip broz nije bio mason, iznenadićete se da je mason bio neko za kog to ne biste rekli, a to je Petar Petrović Njegoš, kao što je  i Milorad Pavić, ali i mnogi od članovi Srpske Akademije Nauka danas, kao i veliki broj srpskog sveštenstva, tu biste se tek iznenadili. Četiri ministra u vladi Zorana Djindjića, jedan od njih i ministar unutrašnjih poslova, koji se zaista dobro snašao i učinio puno u toku akcije Sablja i na toj hrabrosti mu čestitam. Naš narod duboko veruje da su nam masoni skuvali čorbu i da baš ova tajna organizacija tajno vrši misiju seciranja srpskih krajina, pokrajina i srpskih osećanja. Moja majka veruje da se madjije skidaju poznatim sredstvima,  antimadjijama, jer je muskarac zamadjijan od sopstvene žene, ali to se ne sme  nikome rećI, jer je u pitanju porodična tajna. Devojke su u staroj Srbiji stavljale čari ispod jastuka, voljenom momku  iglu u kaput , mrvice u cipele tajno u polumraku uz šapat, majka i kćerka bi vršile ritual i prizivale sile, naročito u jugoistocnoj Srbiji,  ha Homolju i Vlaškoj Planini, pa sve do Dunava.
Koliko su masoni uticali na raspad  neba iznad Srbije pitanje je, a ponekad tajna može biti i javna, ili je uopšte nema. Reče jedna pesmica: Slatko li je curu ljubit tajno, bolan slatko je!
Ono gde i kad su se Masoni i Srbi istinski zamerili je period izmedju dva svetska rata, tada su u Beogradu u više navrata organizovane žestoke antimasonske demonstracije, što je Svetska masonska loža  posmatrala budnim okom i sa puno interesovanja. Demontratnti su nosili uvredljive parole i slike na kojima su slobodni masoni satanizovani do te mere da su u narodu shvaćeni kao vampiri i veštice. Izgleda da nama Srbima nije uopšte teško da sebi stvaramo neprijatelje i da se lepo zamerimo, kad god to zatreba. Pa početkom Drugog svetskog rata pa do njegovog  kraja  nekoliko od Titovih saradnika su bili članovi masonske organizacije, uključujući i braću Ribnikar, mada i pored toga , Masonska loža u Srbiji, odnosno Jugoslaviji, gubi svetlost i legitimitet. Posle rata  srpski masoni svoje rituale i sastanke nastavljaju da praktikuju van zemlje. Srpska loža je kod nas dobila svetlo tek početkom devedesetih i ne verujem da će ga ikada više izgubiti.
Nema sumnje da je Amerika u celini masonski eksperiment, koji uglavnom dobro radi. Istina je da je četrnaest američkih predsednika poteklo iz masonske organizacije, naravno najvažniji je onaj prvi, Džordž Vašington, ali ništa manje od njega vačan je  i Truman, obojica  su implicirali osnovne vrednosti masonske filozofije u sistem američkog uredjenja države. Masoni su pomogli da se izglasa Povelja o nezavisnosti, ali je istina da je nisu izglasali sami, od pedeset i sedam glasova samo trinaest je pripadalo članovima masonske organizacije, dakle masoni nisu nikad imali većinu u američkom paerlamentu, ali su bez sumnje imali veliki uticaj na formiranje konstitucije zemlje u kojoj živimo. Sigurno je da  Četvrta masonska  loža utice na svetsku politiku zato što se nalazi u Vašingtonu, ali je i sigurno da Srpska masonska loža nema puno uticaja na američku politiku, zato što se nalazi u Beogradu 
Ja se često pitam zašto se mi pravoslavni Srbi toliko mnogo plašimo Masona, koji pomalo nevidljivo žive oko nas i izazivaju još veći strah i verovanje, odnosno nepoverenje  u Srba? Istina je da  smo kao narod veoma skloni sujeverju i stalno verujemo da nam je neko skuvao kačamak od slepih miševa i ajkulinog repića, mi jesmo sujeverna nacija i to je fakat. Možda je tome razlog nedostatak prave vere, a možda i nedostatak obrazovanja. Statistika kaže da je samo sedam posto Srba visoko obrazovano, a da se čak dvadeset posto po opstem standardu elementarne pismenosti smatra nepismenim. Dobro, znamo ko su visoko obrazovani i znamo ko su nepismeni, a šta je sa svima onima izmedju te dve kategorije? U šta većina veruje, u knjigu ili u motiku? Ono u šta verujem je da smo sami sebi opasnost, naš moral i naša narav, zloba i inat. Hiljdu puta su na nas više uticali slatki sokovi Otomanske imperije od mistične Masonske lože u Srbiji. Kao što su, na primer, djuveci, sarme, ćevapi, pilav, šota i baklava,  rahatlokum, hašIš i turska kafa, što značI, hteli mi to da priznamo ili ne, masni burek iz tepsije i hladne pihtije su mnogo veća opasnost po naš srpski život od bilo kakve tajne organizacije, jednostavno zato što izazivaju zakrečenje krvnih sudova i vode nas u sigurnu smrt. A i tada ćemo po starom običaju mi  Srbi reći: sto posto ga je žena otrovala!
Jednom prilikom  sam  bio gost Masonske lože, i to je jedini dan u godini kada je gostima  dozvoljen pristup u masonski hram. Svečana instalacija novog majstora lože i ritual više nego zanimljiv. Uz zvuke orgulja posmatrao sam ceremoniju i proces, na trenutke sam možda i shvatio deo filozofije oko koje su se ti ljudi okupili, a to je pre svega i u osnovi simbolizam. Sad, kad bih ja spomenuo simbolizam u umetnosti, svi bi nekako odahnuli i uživali u simbolima slikarskog dela, ako bih govorio o simbolizmu u životu južnoameričkih Indijanaca opet ne bih izazvao puno uzbudjenja, ali simboli na novčanici američkog dolara izazivaju strahopoštovanje i tišinu. U Americi postoji oko dva miliona masona, na mnogim automobilima ste videli masonski znak na zadnjem braniku i začudili ste se kako jedan član najsnažnije i najuticajnije organizacije moče da vozi takvu kantu od automobila, zar ti ljudi nisu vlasnici ovog sveta, zar oni ne upravljaju čovečanstvom, zar oni nisu konsrtuisali američki dolar? Pa zašto onda voze manje nego prosečne automobile?! Hajde, reći ću vam još nešto, mada znam da ću se zameriti -  većina masona su prosečni, čak i siromašni ljudi, zato što postoji posebna, Jevrejska masonska loza, tu već mozete naslutiti odgovor na vaše pitanje.
U Masonsku organizaciju se pristupa iz ubedjenja, a ne zbog materijalne koristi i raja na zemlji, da bi čovek postao mason ,odnosno član masonske lože , najpre mora verovati u Boga kao generalnog konstruktora svemira, mason mora imati svoju veru. Masonska organizacija jeste organizacija, ali  nije verska zajednica .U svakom slučaju vam preporučujem da pročitate knjigu “Rodjen u krvi”, Ali vam ne preporučujem  da vam  zbog te knjige  ispadnu iz ruku Sveto pismo, crkva i  pravoslavlje. A ono o čemu razmišljate je najverovatnije pitanje : Jesam li ili nisam? Pa neću vam rećI, jer to je tajna, a nije ni loše biti pomalo tajnovit. U mojoj školi su mistični muškarci uvek bili popularni i na ceni u ženskom drustvu. Ali i pored toga što se ova naša zajednička rubrika zove ”Da se ne zamerimo”, bar što se tiče ove organizacije i njihovog prisustva u zemlji Serbiji, ipak nam je bolje da se na kraju mnogo ne zameramo i ne guramo prste u svevideće oko, na vrhu piramide novog svetskog poretka.    Boban