PROMOCIJA KNJIGE O MOMI DIMIĆU JOVANA S. MITROVIĆA U MIRIJEVU 12.12.2014.

Promocija knjige o Momi Dimiću Jovana S. Mitrovića U Mirijevu 12.12.2014. godine..
I-II  deo
POVODOM ZAVRŠETKA  MANIFESTACIJE,,MOMINI DANI,,
U ORGANIZACIJI  KNJIŽEVNOG KLUBA ,,MALA PTICA ,,

ODJECI

POVODOM  knjige  O MOMI DIMIĆU

 

 

Драги Јоване,

прочитао сам Твоју с пијететом писану књигу о Моми Димићу. И не само о Моми него  и о времену и људима којих више нема али које си ти, на свој начин, оживео у својој спомен књизи. Више пута сам се, раније, питао зашто они писци који су били блиски с Момом ћуте.  И не само када је Мома у питању, него и други. Ето, Зоран Милић. Посмртно је његова супруга Јагода штампала Сабрана дела, а другари се не огласише...а имају све, простор и место где би се огласили. Ћуте, мој Јоване...

Поздрав Теби и Твојој Породици.

Уз најлепше жеље Мирослав

 

 

 DRUGI PIŠU

PUT U ART - MAGAZIN 

"Kada pesnici plaču” – Jovan S. Mitrović o knjizi posvećenoj Momi Dimiću

Dec 14, 2014 - Intervju

Promocija knjige ”Kako će moja majka pričati o mojoj smrti – knjiga o Momi Dimiću” autora Jovana S. Mitrovića, bila je 12.12. 2014. godine u mirijevskoj biblioteci. Da, kako napominje autor, ”ne bude zaboravljen Moma Dimić” nastala je  knjiga u izdanju izdavačke kuće ”Intelekta” iz Valjeva. Književni klub ”Mala Ptica” na novoformiranim ”Mominim danima” omogućio je poslednjeg dana ovih susreta promociju upravo ove knjiga. Pred punom salom biblioteke u Mirijevu autor knjige je sa poštovaocima lika i dela Mome Dimića podelio svoje emocije, svoj stav da u publici nema nijednog novinara niti kolega i sa setom zaključio da su došla neka nova vremena. Sa ovim piscem zavičajnog ambijenta iz Bora, koji je do sada objavio 18 knjiga razgovarali smo na samoj promociji:

Interesantan je naslov knjige,  recite nam kako je knjiga dobila baš ovakav naslov?
Radni naslov knjige bio je ”Živi dnevnik ili  živeo život Moma Dimić” na Blogu ”Univerzumm” naslov je bio ”Kada pesnici plaču”. Izdavač je, ipak, prelomio i naslovio knjigu po Mominoj pesmi koju je posvetio majci. Obrazloženje izdavača bilo je da je Moma sam dao naslov ovoj knjizi, otuda ”Kako će moja majka pričati o mojoj smrti”.
Knjiga predstavlja specifičan dokumentarni zapis iz njegovog književnog opusa.
Zabeležena su sećanja na Momine boravke u Timočkoj krajini i Boru, učešća na ”Književnoj koloniji u Zlotu”, ”Balkanskim i oktobarskim sretima pisaca” u  Beogradu, Šapcu, Valjevu, Negotinu, Kladovu i Boru.
Ova knjiga je, rekao bih, moderan roman o Momi, o njegovom Mirijevu, mom Boru, selu koje se zove Zlot nadomak Bora, Beogradu, Srbiji i svetu.
Pre svega ovo je istinit roman o jednom prijateljstvu koje će večito trajati. Meni se i danas čini da su mnoge moje napisane rečenice, ustvari Momine misli. Sve mi se čini da je naše prijateljstvo u današnjim uslovima  velika  fikcija, koja zapravo, jedino može piščevom imaginacijom da se izmislili, a mi smo ga  našim srcima više od trideset godina pa sve do pre šest godina uistinu živeli.
Nadam se  da je ovo knjiga o kojoj će tek biti reči, na to nas je Moma zadužio, da ga nikada ne zaboravimio.
Moma Dimić je preminuo 8. juna 2008. godine u Beogradu. Sahranjen je 12. juna 2008. godine na mirijevskom groblju u grobnici porodice Dimić, pored svoje majke! Objavio je preko 40 knjiga. Još 1966. godine napisao je roman ’’Živeo život Tola Manojlović’’, koji je pretočen u dramu koja se u ”Ateljeu 212” igrala preko 400 puta.
Druge životne drame Mome Dimića tek će biti igrane, ovo je samo početak. Ova moja knjiga o Momi je koncipirana kao feljton, a s obzirom da je  2010. godine u 35 nastavaka izašla na Blogpostu ”Univerzumm” i naišla na odlične reakcije čitalaca, sled njenog štampanog izdanja bio je neminovan. Ma kako se činilo da je Moma Dimić ’’zaboravljen brzinski’’ ipak postoje oni koji se sećaju njegovog lika a poštovaoci poput Književnog kluba ’’Mala  ptiica’’ i biblioteke iz Mirijeva koja nosi njegovo ime, dalje podsećaju na ovog našeg romansijera, filozofa i putopisca. Ova je knjiga nastala sa željom da Moma bude uvek sa nama, to su prepoznali i ljudi iz izdavačke kuće ’’Intelekta’’ iz Valjeva i matično preduzeće, gde sam  radio, ŠRIF iz Bora, koje je pomoglo štampanje knjige.

Šta ste sve, istakli i zabeležili u knjizi o Momi Dimiću?
Između ostalog u knjizi su i njegova putovanja po svetu, gde je boravio i uvek navraćao do prijatelja u dijaspori. Deo toga sam već pomenuo u pređašnjem odgovoru, ali evo recimo tu njegovu prisnost i čovekoljubljivost, potvrdili su je i mnogi prijatelji čitajući pomenuti Blog javljali su se iz Kanade, Australije, Nemačke, Francuske iz Zadra, Šibenika, Knina, Skoplja i Rusije. Bilo je preko 10.000 čitalaca. Zabeležio sam i sećanje na moj prvi  susret sa Momom sedamdesetih i poslednji u maju 2007. godine u Beogradu. Ja ovu knjigu doživljavam i kao monodramu o vremenu koje je prohujalo i ostavilo tragove i  životne boje između korica ove knjige.
Dimić je, zapravo, neizmerno voleo svoje Mirijevo i mirijevske  brežuljke, kao ja  svoju kozarsku ulicu u Boru i o tome sam pisao u ovoj knjizi. I po ko zna koji put čujem kako Moma govori onaj početni monolog iz priče ’’Osveta’’ ,,Kad u proleće Mirijevo zamiriše na ljubičice i obavezno trešnjin cvet, ozelene leje po  baštama…’’ ja se setim  moje  Kozarske  rudarske kolonije u Boru, koja je puna prašine i kaldrma, ali sam je voleo i zato je ima svuda.
Dimić je bio pre svega čovek magnet, prihvatala ga je svaka sredina. Umeo je  svakog septembra i oktobra da na ”Međunarodnim susretima pisaca” okupi 40 do 50 pisaca, Španaca, Italijana, Šveđana, Francuza, Austrijanaca…
I gde god da je bio, on se vraćao zavičaju, to je jedna potpuna autentičnost, bar za mene. Gde god da je bio držao se svoje doslednosti, bio je van politike. Najradosniji je bio kada govori o Srbiji i poseti Srpskoj carskoj larvi na Svetoj  gori, kao da se tamo rodio i živeo. Nadahnuto je kazivao priče o Hilandaru i uvek  završavao ,,Koliko god da se o Hilandaru, a povodom osam vekova postojanja, pisalo i govorilo, sve nije niti će biti rečeno i napisano,,. Još putovati je moguće i živeti javno, pisao je Moma u svojim  knjigama ,,Hilandarci ,, i ,,Mesta’’.
Ima još puno toga što je u knjizi, a ovde nije rečeno. O haiku poeziji, avangardnim piscima, o Momi kao scenaristi, o recenzijama, o rođendanima i tortama, o onome šta je radio i voleo njegov Tola to je i Moma i o onome šta nije Tola Manojlović nije ni  Moma Dimić, o prvoj objavljenoj priči u Ninu, o oružju. Posebna priča je o njegovom čuvenom ledenom humoru , o njegovoj reči koja se  poštovala o njegovoj  pesničkoj  zaostavštini i da ne nabrajam.
Pisac o kome ste pisali je očigledno za Vas po mnogo čemu specifičan, sem Vašeg prijateljstva sa njim šta biste izdvojili za ovaj kratak intervju, a deo je temperamenta Mome Dimića?
Dimić je voleo ljude, pisao je o njima kao da neposredno razgovara sa čitaocima i svojim junacima. Ta prisnost sa ljudima otvorila mu je vrata književnosti zajedno sa njegovim Tolom Manbojlovićem. Pripremajući seminarski rad pod nazivom ,,Dokumentarnost u  književnosti,, od njega sam naučio da  je tačka najbolji dokument, a da je čovek najverodostoji  dokumet svoga vremena. Ponovnim iščitavanjem knjige ,,Čitulja,, shvatio sam da svaki pisac u svom delu nešto zavešta, stavlja na kraju tačku života. Tako je Moma u ovoj knjizi naznačio tačku kao svoj pesnički testament između korica oranž boje.
Dok su mnogi pljuvali po Srbiji, svojim tekstovima, dobijali nagrade, ambasadorska mesta po partijskoj pripadnosti i umetničke penzije, dobijali skupocene  bunde za razna žiriranja Moma je putovao i pisao. I upravo takvog Momu Dimića sam pokušao da predstavim u ovoj knjizi.
 
Šta biste izdvojili kao najzanimljivije iz čitave knjige na kraju?
Pisac o kome sam pisao je poznavao ljude, jednostavno osećao njihove potrebe, razgovarajući sa njima učio je o životu, možda bih to za kraj naglasio još jedanput. Osećaj za ljude, današnjem čoveku nedostaje, Moma ga je imao. Da ni jedan dan ne prođe da nešto ne naučiš, ili ne uradiš, to mu je bila uzrečica kada je želeo nešto da pokrene. Jednostavno rečeno on je bio živi dnevnik našeg vremena. Njegova bogata karijera filozofa, pesnika, pisca i plemenitog  čoveka uvek je bila zapažena u čitavom regionu. Ali, izgleda vremena se menjaju, opet to naglašavom. Danas, sve mi se čini jesu takve vrednosti  zapostavljene i da je Moma  zbog toga  nezasluženo zaboravljen. I da završim, o ovoj knjizi njegovom rečenicom:
,,Život ustvari, nije ni dobro ni zlo, u njemu dobro i zlo zauzimaju mesto koje mu mi određujemo’’,,Prijatelj je onaj ko je pozadi tebe, pored tebe i ispred tebe. Ko je s tobom u dobru i zlu i kome možeš  uvek ostaviti otvorena vrata i glavu na čuvanje’’.
Ivana Mitrović Cvetanović

Knjiga O i ZA prijatelja

Datum kreiranja 24 septembar 2014 Kategorija: KULTURA

inShare

Naslovljena po pesmi Mome Dimića „ Kako će moja majka pričati o mojoj smrti “iz štampe je nedavno izašla nova knjiga borskog pisca Jovana S. Mitrovića. Knjiga predstavlja bogat dokumentarni zapis iz književnog opusa i rada poznatog putopisca i romansijera Mome Dimića. U knjizi su zabeležena i sećanja na Momine boravke u Timočkoj krajini i Boru kao i učešća na Književnoj koloniji u Zlotu, Balkanskim i oktobarskim susretima pisaca u Boru. Štampanje knjige pomogla je Regionalna televizija Bor.

BOR - Knjiga o Momi Dimiću Jovana S. Mitrovića koncipirana kao feljton, naišla je na odlične reakcije čitalaca i potvrdila da veliki pesnik, pisac, filozof i pre svega plemeniti čovek nije- niti će biti zaboravljen. Putopisca i njegovog dela sećaće se prijatelji, i poštovaoci poput Književnog kluba, , Mala ptica, izdavačke kuće, , Intelekta, , iz Valjeva i Javnog preduzeća ŠRIF iz Bora koje je pomoglo štampanje knjige Jovana S. Mitrovića, naslovlje po istoimenoj Mominoj pesmi „Kako će moja majka pričati o mojoj smrti“.

Jovan S Mitrović ističe: “Moma Dimić je u Boru boravio više puta i ovde je stekao prave prijatelje. Ovo je jedan od načina da se odužimo velikom piscu, koji je nesebično pomagao sve književne manifestacije, naročiti književnu koloniju u Zlotu. Podsetiću da je bio učesnik Balkanskih i oktobarskih književnih susreta. Objavljivanje ove knjige bio je moj dug prema čoveku koji je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti. Moma je bio moj veliki prijatelj i ja nisam mogao da dozvolim da se sećanje na njega polako briše, ova knjiga je neizbrisiv trag o Momi Dimiću“.

Moma Dimić je za sobom ostavio preko 40 objavljenih knjiga, njegov roman ”Živeo život Tola Manojlović”, pretočen je u dramu koja se u Ateljeu 212 igrala više od 400 puta. Moma Dimić je neumorno putovao obilazio sve krajeve u Srbiji i metropole po svetu. . . podržavao je i hrabrio mlade stvaraoce. Odricao se penzije i honorara, organizovao književne kolonije. Bio je četiri godine umetnički direktor Književne kolonije u Zlotu, kod Bora. Zahvaljujući njegovom angažovanju, ta kolonija je i opstajala a objavljena su i tri zbornika Dobrota Zlota, koje je Moma Dimić uredio u saradnji sa Jovanom S. Mitrovićem

Autor: Elda Dragaš

•  
•  
•  

         Позивамо 
 Вас на Промоцију књиге  

  

                                             

                           

,,КАКО ЋЕ МОЈА МАЈКА ПРИЧАТИ 
О МОЈОЈ СМРТИ-
КЊИГА О МОМИ ДИМИЋУ,,    ЈОВАНА
 С МИТРОВИЋА

Поред аутора књиге учествују 
МОМИНИ ПРИЈАТЕЉИ
 И КОЛЕГЕ 

    1212.2014.ГОДИНЕ У 17 
САТИ

БИБЛИОТЕКА,,МОМА ДИМИЋ,,
 МИРИЈЕВО         

                                      Председник клуба

                                             Мирослав Костић

( адреса библиотеке: Школски трг 2. Библиотека је 
на другом
 спрату  зграде
 Месне заједнице ``Старо Миријево``, објекат 
поред старе миријевске
 цркве Св.Илија, 
 аутобуси 74, 25п, 27, 27е и 46)  

        

СПОЗОР КЊИГЕ:ШРИФ БОР, ИЗДАВАЧ: 
 ИНТЕЛЕКТА ВАЉЕВО

NOVA KNJIGA
Jovana S. Mitrovića ”Kako će moja majka
 pričati o mojoj smrti- 
Knjiga o Momi Dimniću”
 izdavač   Intelekta iz Valjeva
.
 Samo šest  godina posle smrti Moma Dimić 
skoro da je zaboravljen. 
Mnogi koji su posle njega večno otišli već 
imaju svoje fondacije, nazive 
ulica, nagrade..
čak je jedna Tv kuća emitovala monodramu
 ,,ŽIVEO ŽIVOT TOLA 
MANOJLOVIĆ,, 
u izvodjenju Petra Kralja, ali na kraju nije bilo
 imena autora   Mome 
Dimića.    
Čak ni nagrada koja nosi njegovo ime nije
toliko zapažena, tako da  
 jedan od 
 dobitnika  naglašava da  mu je drago što
 je  dobio ovu nagradu, ne 
pominjući ime 
Mome Dimića.  Da ne bi  ostao zaboravljen
 nastala je ova ,,Knjiga o
 Momi,,..
 i mnoge njegove kolege, najbolje prijatelj koje 
je  Moma voleo i cenio, 
nateratće da ga se ipak sete..   
   Ova knjiga, naslovljena po istoimenoj
Mominoj pesmi, predstavlja
 bogat 
dokumentarni zapis   iz  njegovog književnog 
opusa  i rada;  verodostojno
 nas 
podseća na temperament našeg  skoro
 ”zaboravljenog pisca”.   
abeležena su 
sećanja na 
  Momine  boravke u Timočkoj krajini i Boru i
 učešća  na Književnoj 
koloniji u Zlotu,
 Balkanbskim i oktobarskim susretima pisaca u
 Boru..Autor je zabeležio 
i  sećanje na prvi  susrt sa Momom sedamdesetih 
  i poslednji 
  u maju 2008.gpdine u
 Beogradu,  
 Ovo je knjiga o kojoj će tek biti reči, na to nas je
Moma    zadužio, svojim bogatim 
književnim delom i ljudskom dobrotom, da ga 
 nikada ne zaboravimio.

Knjiga o Momi Jovana S. Mitrovića koncipirana je 
kao feljton, a s obzirom 
da je 2010.godine 
u 35 nastavaka izašla na Blogpostu Univerzumm i 
naišla je na odlične
reakcije čitalaca, prirodan sled njenog štampanog 
izdanja bio je neminovan.
Ma kako se činilo da je Moma Dimić ”zaboravljen
 brzinski” ipak postoje  oni, 
potvrdjuje ova knjiga, koji se sećaju njegovog dela
 i prijateljstva, a poštovaoci i 
bliski prijatelji poput Književnog kluba ,,Mala  ptiica,, 
iz Mirijeva, i Jovana S.Mitrovića 
  na ovaj način,  dalje podsećaju na  ovog ašeg romansijera,
 filozofa i putopisca.

Dok su mnogi pljuvali po  Srbiji, svojim tekstovima, 
 obijali nagrade, ambasadorska 
mesta po partijskoj pripadnosti i umetničke penzije, 
dobijali skupocene  bunde za 
razna žiriranja.. Moma Dimić je neumorno putovao 
obilazio sela i budžake u Srbiji i 
metropole po   svetu...podržavao  hrabrio mlade 
 stvaraoce  iz dijaspore; pisao je,
pričao  na radiju i televiziji, slao pisma  razgovarao 
telefonom i ubedjivao svetske 
pisce i intelektualce  da je bombardovanje Srbije 
najveće  zlo prema srpskom narodu..
 Odricao se penzije i honorara, organizovao književne
 kolonije . Samo jedan deo toga
 je  u Knjizi,,Kako će moja majka pričati o mojoj  smrti-
 priča o Momi Dimiću,, . 
Gotovo sve recenzije dela pisca Jovana S. Mitrovića, 
 napisao je upravo Moma i 
ova knjiga je umesto obećanog intervjua.. naglašava 
  Jovan S.Mitrović, na prvoj 
televizijskoj  promociji u Boru.

 Moma Dimić je preminuo 8. juna 2008.godine u
 Beogradu, za sobom je ostavio 
preko 40 
objavljenih knjiga, još 1966. godine napisao je roman
 ”Živeo život Tola Manojlović”,
 koji je 
pretočen u dramu koja se u Ateljeu 212 igrala preko
 400 puta. Njegova bogata 
karijera
 filozofa,
 pesnika, pisca i plemenitog čoveka uvek je bila 

zapažena u čitavom regionu.... 
  
  Ova je knjiga   nastala sa željom da Moma bude
  uivek sa nama,to su porepoznali i
 ljudi iz
 izdavačke kuće ,,Intelekta,, iz Valjeva i matično
 preduzeće ŠRIF iz Bora Mitrovića  
 koje je 
pomoglo štampanje knjige, ,, Politika,,će uskoro objaviti 
feljton o Momi Dimiću.... 

 ‘‘     
          

                            

  Kњижевни клуб ``Мала птица``Београд

Николе Доксата 18, Миријево, тел. 060-340 45 14,

011-343  60 89       _________________________________________________________

          Поштовани

Књижевни клуб ,,Мала птица,, организује
 Прву књижевну 
манифестацију 
 ``Момини дани`` у Миријеву, у библиотеци 
Мома Димић,
 од 8-12. децембра,
 са почетком у 17 часова.

 ПРОГРАМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ 
``МОМИНИ ДАНИ`` 

8.12. 2014.      Свечано отварање  

                   -Промоција зборника ``Цигански кревет``

-Учествују: учесници конкурса са награђеним, 
похваљеним  и одабраним  
радовима  о Моми Димићу

 9.12.2014.   Песнички фестивал ``Цигански кревет``

-Учествују: учесници основних и средњих школа са
 награђеним, похваљеним и одабраним радовима  у 
свим категоријама (поезија, проза, хаику)
                

 10.12.2014.   Песнички фестивал ``Цигански кревет``
 ПОЕЗИЈА             
 (одрасли)

         - Учествују: аутори  - награђених, похваљених и одабраних
 радова.

  11.12. 2014.    Песнички фестивал ``Цигански кревет``
 ПРОЗА  
  (одрасли) 
 

              -Учествују:  аутору наградјених,похвалјених и 
одабраних радова.

 12.12. 2014     Песнички фестивал ``Цигански кревет``
 (одрасли)
 ХАИКУ ПОЕЗИЈА

Промоција књиге о Моми Димићу Јована С.Митровића  
``Како ће моја мајка 
 причати о мојој смрти – Књига о Моми Димићу``

 Завршни програм о Моми Димићу и затварање 
манифестације 

СПОНЗОРИ манифестције

   Kњижевни клуб ``Мала птица``Београд

Николе Доксата 18, Миријево, тел. 060-340 45 14,

011-343  60 89       _________________________________________________________

Позивамо Вас 
на Промоцију
 књиге     

                                  

                           

,,КАКО ЋЕ МОЈА МАЈКА ПРИЧАТИ О 
МОЈОЈ СМРТИ-КЊИГА О МОМИ ДИМИЋУ,,

                      ЈОВАНА С МИТРОВИЋА

Поред аутора књиге учествују 
МОМИНИ ПРИЈАТЕЉИ И КОЛЕГЕ  

    1212.2014.ГОДИНЕ У 17 САТИ

БИБЛИОТЕКА,,МОМА ДИМИЋ,, 
МИРИЈЕВО           

                         Председник клуба

                                        Мирослав Костић

( адреса библиотеке: Школски трг 2. Библиотека је на другом 
спрату  зграде 
Месне заједнице ``Старо Миријево``, објекат поред старе 
миријевске цркве
 Св.Илија,  аутобуси 74, 25п, 27, 27е и 46)  

        

СПОЗОР КЊИГЕ:ШРИФ БОР, 
ИЗДАВАЧ: ИНТЕЛЕКТА
 ВАЉЕВО

BELEŠKA O PISCU                                                                         

                

 

  Jovan S. Mitrović( Bor, 195O.)Pesnik, esejista, pripovedač 
i dramski 
pisac zavičajnog ambijenta.Novinarstvo diplomirao i 
specijalističke 
studije završio na Fakultetu političkih 
nauka u Zagrebu.U novinarskoj profesiji prošao sve faze,
 od novinara
 priparavnika, 
saradnika, urednika, odgovornog urednika, glavnog i 
odgovornog do 
direktora borske
 televizije. Ima objavljenih 18 knjiga.Najznačajnije 
knjige su mu:

’‘Reč približna životu’’ (1987)’‘,  Skok preko kože'' 
roman i drama ( 1981.
i 1996)’‘, Dulkan'' (1990),

‘‘Sanjam 93.''(1994) , ''Bakarna reka krvavo zlato''
 (20004), ovaj feljton
 ‚‚Politika”je
 2003. godine objavila u preko 20 nastavaka, 
obeležavajući 
100 godina postojanja
 borskog rudnika. Dobitnik je Oktobarske 
nagrade grada Bora za
 književnost.
Prevodjen na rumunski, makedonski, 
ukrainski i engleski jezik. 
Član je Udruženja književnika Srbije i 
Udruženja novinara Srbije.

Živi i radi u Boru.     

                               

 

Моји блогови

UNIVERZUMM  ·

MOLE SE SVI ONI KOJI NEŠTO  VIŠE ZNAJU O SUDBINI UKRAJINSKOG PESNIKA 

BRANISLAVA ANTONOVIČA GRIŠČUKA IZ HMELJNICKOG DA MI  JAVE  NA OVAJ BLOG....

Branislav Antonovič Griščuk je  1995.godine bio učesnik  Svesrpske  književne kolonije  DOBROTA ZLOTA...u Boru.  Tu mu je nastala i čuvena poema SLOVENSKI MARŠ...RADIO JE KAO NOVINAR U VIŠE LISTOVA I ČASOPISA,I  BIO  UREDNIK U LISTU,,KAMENOLOM,,. BIO JE ZAMENIK NAČELNIKA UPRAVE KULTURE GRADA HMELJNICKI...OBJAVIO JE  15 KNJIGA
  JOVAN S. MITROVIĆ IZ BORA.


  
       Branislav Antonovič Griščuk 

SLOVENSKI MARŠ
   ZBOGOM, ZBOGOM 

Hej u Kijevu,gradu prestonome
zvone zvona i ati ržu.
Da štiti od neprijatelja Otadžbonu
vojska se slovenska iskuplja.
Za jutarnjim Dnjeprom,iza magli
gde kopitama zemlja je izdrobljena
ja u boju neću samo jednog
poaeći  od ramena sve do sedla !

                   Zbogom ženo lepoto prečista,
                   zbogom nebesa plava.
                   Neću se vr4atiti,vratiti se neću
                    iz boja za Rusiju!
                    Zbogom  crke zlatovrate,
                    zbogoom krovlje sveto.
                    U sadu kovilj  kovilj-travu pašću
                   od strele poloveske!

Kad me na štitu rumenom
u magli krvavo-purpurnoj
ponesu pod zastavama žalnim
moji drugovi iz bitaka
ma da sudjeno bi da se vratim
saboraca mojih put tu se završava
i konja i mač čelični
predaće u ruke sina moga.
                
                  Zbogom ženo lepoto prečista,
                   zbogom nebesa plava.
                   Neću se vr4atiti,vratiti se neću
                    iz boja za Rusiju!
                    Zbogom  crke zlatovrate,
                    zbogoom krovlje sveto.
                    U sadu kovilj  kovilj-travu pašću
                    od strele poloveske!
                    .......................................
Preveli S. Lukić,M.Dimić i J.S. Mitrović)

.......(.Poema  SLOVENSKI MARŠ u Zlotu nije završena !!!!!

  .

КРОТ всім тим, хто знати щось більше про SUDBIINI УКРАЇНА поетів Браніслава Антонович GRIŠČUKA ВІД Хмельницької, дайте мені знати цей блог ...
Перегляди сторінок по країнах:
Графік Найпопулярніші країни серед блога соратників
Пункт сторінка Показати                                 
Від цього обстеження читачів блогу UNIVERZUMM я помітив, що є багато читачів з України ...
Це можливість задати всі ті українці, які дійсно роблять уважно прочитати цей пост ..

    КРОТ всім тим, хто знати щось більше про SUDBIINI УКРАЇНИ ПОЕТІВ
Браніслава Антонович GRIŠČUKA ВІД Хмельницької, дайте мені знати цей блог ....

Браніслав Griščuk Антонович в 1995 році був частиною все-сербського літературного колонії ДОБРОТА Złota ... в Борі. Там він створив знаменитий вірш Слов'янський марш ... працював в якості журналіста в декількох списках і журналів і був редактором газети,, KAMENOLOM,,. Він був заступником начальника управління культури МІСТО Хмельницької ... Він опублікував 15 книг

    Джон С. Митрович BORA.

 

  MOLE SE SVI ONI KOJI NEŠTO  VIŠE ZNAJU O SUDBIINI UKRAJINSKOG PESNIKA  BRANISLAVA ANTONOVIČA GRIŠČUKA IZ HMELJNICKOG DA MI  JAVE  NA OVAJ BLOG...

Приказа странице по земљама:

Ставка   Приказа странице

                                                    

Србија	14955
Сједињене Америчке Државе	1728
Босна и Херцеговина	661
Немачка	550
Хрватска	323
Црна Гора	284
Русија	249
Бугарска	173
Француска	154
Македонија	145

Украјина                          112                                       

 Немачка                                      109                       

  

Iz ovog pregleda o čitanosti Bloga  UNIVERZUMM uočio sam da  ima  dosta čitalaca iz Ukrajine...
Ovom prilikom  molim sve one Ukrajince, koji to zaista čine da  pažljivo pročitaju   ovu poruku :..

  MOLE SE SVI ONI KOJI NEŠTO  VIŠE ZNAJU O SUDBIINI UKRAJINSKOG PESNIKA 
BRANISLAVA ANTONOVIČA GRIŠČUKA IZ HMELJNICKOG DA MI  JAVE  NA OVAJ BLOG....

Branislav Antonovič Griščuk je  1995.godine bio učesnik  Svesrpske  književne kolonije  DOBROTA ZLOTA...u Boru.  Tu mu je nastala i čuvena poema SLOVENSKI MARŠ...RADIO JE KAO NOVINAR U VIŠE LISTOVA I ČASOPISA,I  BIO  UREDNIK U LISTU,,KAMENOLOM,,. BIO JE ZAMENIK NAČELNIKA UPRAVE KULTURE GRADA HMELJNICKI...OBJAVIO JE  15 KNJIGA

  JOVAN S. MITROVIĆ IZ BORA.




 
 

 

.
    

    КРОТ всім тим, хто знати щось більше про SUDBIINI УКРАЇНА поетів Браніслава Антонович GRIŠČUKA ВІД Хмельницької, дайте мені знати цей блог ...