FELJTON 

  
                  SREDJIVANJE DNEVNIKA  III       

            СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

 

  29 .       31.12.1969.године у 12 сати  ОВДЕ РАДИО БОР

             НАЈВЕРНИЈИ ХРОНИЧАР  ИСТОРИЈЕ  ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

             Још увек у саставу Јавног предузећа ШРИФ чији је оснивач општина Бор

 

 

На данашњи дан 31.децембра 1969.године Радио Бор је почео да емитује програм за осам општина југоисточне Србије, преко средњеталасног предајника снаге 10 књ и на УКТ програму.Период од близу  4о година ,је толико дуг, да би се могло рећи да је  ово једна од најстаријих радио станица ,после Радио Београда и Ниша,која је   хроничар  времена кроз које смо прошли и пролазимо.

Оснивач је био  Рударско топионичарски басен Бор,а програмска концепција,као и покривенос сигналом  регионалног је значаја.Данашњи оснивач је Скупштина општине Бор.

Има и најбогатију  фонотеку са близу 100.000 плоча,касета,трака и другиух носача  звука, 2 студија,  и 20 новинара и техничара.

Данас Радио Бор ради у саставу Јавног прдузећа ШТАМПА,РАДИО И ФИЛМ,медијске куће са традицијом,која је основана захваљујући   листу КОЛЕКТИВ   пре 6о година.

Укорак са временом основана су и електронска гласила  ,тако да поред радија,данас у овој кући  се емитује и телевизијски програм. И има 70 радника.

Програм се емитује,свакодневно 365 дана у  години, 24 сата дневно на таласној дужини 91,7 мегахерца,чујност се простире на  близу 9.000 километара квадратних.

Радио Бор и Телевизија Бор одлуком Републичке радиодифузне агенције јуна 2007.године добили су регионалне фреквенције,за подручје општина :Бор,Зајечар,Неготин, Бољевац,Жагубица,Књажевац,Мајаданпек  Кладово.

У саставу ЈП ШРИФ,као посебне целине,постоје техничка служба,маркетинг,заједнички послови и финансијска служба,као подршка реализацији програма радио и телевизији Бор.

Два електронска гласила ШРИФА су једина гласила у  Тимочкој крајини  која још увек  нису приватизована,и свој  4о рођендан радио Бор дочекује као  друштвено предузеће.

Какава ће даља судбина ове најстарије медијске куће у југоисточној  Србији бити видеће се у 2009.години.

Јон Мирт

 

 sledi nastavak

...............

 FELJTON 

  
                        SREDJIVANJE DNEVNIKA  III      

                СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

 

    28.  .   Борске ТВ приче

               Љубица Милојковић

 

- Не верујем да неко у Србији поседује богатију фонотеку и више филмске грађе од нас. Још од давних педесетих година, од када постоји “Бакар-филм”, снимана је и до данас се на филмској траци чува изградња РТБ-а Бор, ХЕ “Ђердап”, ИХП “Прахово”, подизање пруга, мостова, путева, стамбених четврти. Километри траке сведоче о времену изградње и обнове. Данас су у првом плану културне и спортске манифестације, политички скупови, народни обичаји… Радио је основан 1969., ТВ 1993., “Борске новости” крајем седамдесетих, али ова кућа постоји од 1947. године када је покренут лист “Борски колектив” који се није гасио. Годинама је излазио стручни часопис “Бакар”, имали смо вредну издавачку делатност и Дописништво РТС-а. Сада је најважније да не заборавимо традицију и постанемо регионална РТВ.

Зато су створени сви услови. Наших 60 радника, од којих 27 новинара, већ праве програм од 7 до 24 сата – прича Јован Митровић, в.д. директор ЈП “Штампа, радио и филм”, мада овај назив не одговара стварности, данас је то само Радио и ТВ Бор.

Штампани медији одвојили су се пре више година одлазећи у старо “јато”, под окриље Басена Бор. “Колектив” је од недељника постао месечник, а двонедељне, општинске новине “Борске новости”, одавно не излазе.

- Радио се чује и у Бугарској и Румунији покривајући целу источну Србију, а ТВ, већ од сутра, могла би да се гледа на простору Тимочке крајине. До пре три године имали смо снажан новинарски кадар, али су најискуснији узели социјани програм и отишли, највише у просвету. Традиција не дозвољава да заостанемо за најстаријим радио и ТВ кућама као што су Ниш, Зајечар, Шабац. Радио емитује програм 24 сата и то програма уживо. Неке емисије, као за децу, пензионере, о саобраћају, постале су култне. На такмичењима Удружених радио станица Србије, пре 15 - 20 година, добијали смо најзначајније награде. Недавно смо набавили најсавременију радијску опрему са два студија и две режије – каже Митровић подсећајући се да је ТВ “окупирала” остала гласила и зато је од почетна три сата дошла до 17 сати дневног програма.

РТВ Бор све чини да буде све више директних преноса културних и спортских догађаја. Седнице општинске Скупштине директно су у програму без обзира на трајање. У јутарњем програму обиље је места за сервисних информација, актуелне разговоре, забаву, пропаганду.

Новинари из Сплита и Ријеке - Овде су после педесетих и шездесетих година новинари долазили са стране, из Београда, Сплита, Ријеке, Ниша, Врања. У то време новинара је било мало, а као ретка и призната професија, пуно је вредела. Имам 35 година стажа и памтим најтежа и најлепша времена у борском новинарству. Некадашњи новинари постали су дипломате, професори, истакнути функционери, културни прегаоци – истиче Јован Митровић, директор ЈП “Штампа, радио и филм”.

- Циљ је да се вести уместо на два, емитују на сат и да што мање користимо реемитовање туђих програма. Стварамо два дневника и трудимо се да будемо на лицу места бар на важнијим збивањима. Уколико добијемо регионалну фреквенцију обезбедићемо дописништва у свим већим местима. Желимо да уђемо у приватизацију технички, кадровски и организационо 

спремни –.

Сматрам да би најбоље било да фирму купе запослени. За сада постоји интересовање неколико бизнисмена, али они неће ваљано размишљати о квалитету програма, занимаће их профит.

- У том случају правиће се и ружичаста ТВ, гро програма чиниће забава и комерцијала, што је разумљиво. Мораће, бар половина запослених да потражи други посао, а овде су обучени и стекли искуство. Али, приватизација је, изгледа, на прагу, а наше је да ТВ презентује 24-часовни програм уз строго поштовање закона. Немамо довољно водитеља и искусних новинара и уредника. Ипак, гледају нас грађани и што је изузетно важно критикују и предлажу новине –ТВ, па и радио, имају перспективу. Можда и зато што немају конкуренцију и што је једина, млада приватна ТВ «Сезам», тек у повоју.

Фестивали и «Црноречје» Живојин Станић, музички уредник, наглашава да фонотека располаже са 11.000 плоча, 3.000 ЦД-дискова, 1.200 нумера озбиљне музике, «наслагане» све музичке фестивале у бившој Југославији, од Сплита, Опатије до Сарајева, Суботице, Скопља и Београда. Ипак, сматра Станић, највредније музичко благо јесте свих 40 «Хомољских мотива», «Црноречје», «Сусрети села»…

 

 sledi nastavak

 FELJTON 

  
             SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        

                      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

 

27.           После три месеца умиовени  И дотерани  Дионис И Лавиринт

               ЗАБЛИСТАЛИ СВОЈОМ ЛЕПОТОМ

               Током марта враћају се у завичај Дионис,Лавиринт и Галерије


 






 

После три месеца конзервирања и реконструисања, у  Народном музеју у Београду, јуче су, представљени мозаици са Ромулијане  код Зајечара ДИОНИС И ЛАВИРИНТ .

Ова изутетна уметничка и историјска дела су  обновљена захваљујући стручањацима Института за конзервацију и рестаурацију Министарства културе републике Италије.

Осим мозаика публика има прилику  да види и делове галеријеве скулптире, главу и руке са глобусом,који су недавно стигли  са изложбе у Бону.

Изложбу је органиозовао Народни  музеји у Београду и Засјечару,а  отварању су присуствовали највиши представници   Министарства цултуре Италије и Србије

Током марта изложба ће  бити пресељена у Тимочку крајину. 

Јон Мирт

 .........

следи наставак

  

................................

FELJTON 

  
       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

      26.        Руси у Књажевцу

            ЛИКОВНА ДЕЛА РУСКИХ ЕМИГРАНАТА

             Отворена изложба слика у Завичајном музеју у Књажевцу

Од неколико хиљада Руса који су побегли  из своје домовине после октобарске револуције,многи су своје уточиште пронашли у Тимочкој крајини.

Радећи свакакве послове,никада нису заборавили своју домовину.

Такав , незаборав, четворо уметника Руса, своје  импресије преточило је у слике.

Јединствену прилику да их виде имају Књажевчани ,где је синоћ  у Галерији Завичајног музеја,отворена изложба слика под називом ЛИКОВНА ДЕЛА РУСКИХ ЕМИГРАНАТА.

То је само  део богате поставке коју поседује Наодни музеј у Зајечару.

Изложени су радови  уметника :   Анатолија Бојева, Георгија Саркиш- Бека, Вере Силајеве и Константина Ћупкова, који су између два рата живели и радили у Зајечару .

Изложба  има циљ да покаже  и другу страну  руских емиграната,њихово ликовно умеће и да се тако укаже на значај и музеја и аутор изложбе. Изложба је отворена до средине децембра.

Јон Мирт   

следи наставак

 FELJTON 

  
    SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

25.       Да се видимо И упознамо

           БЛОГ ОПЕН БОР 2008.

           Блогери Србије  4. И 5.  октобра, збор у Бору

Више од 25О блогера из земље и иностранства:Бугарске,Румуније,Немачке,и бивших југословенских република,наћиће се у Бору 4. и 5.октобра на  манифестацији БЛОГ ОПЕН 2008. Два дана блогери ће  се дружити,размењивати  искуства ,држати актуелна предавања и покренуће хуманитарну акцију.

Ова манифестација окупља кориснике  интернета који имају  своје личне презентације,или су  једноставно корисници интернета.

Тема овог скупа је  Електронски наџор,интернет комуникације у земљама Европске уније, као и  земљама које намеравају да постану чланице,о томе ће говорити Слободан Марковић ,Оливер Гаснер и Петер Стyков.

На дводневном скупу у Бору,биће обрађене и  две теме :Револуционарни  њорлд,предавачи ће бити Роберт Босић и Оливер Гаснер.О књижевности ће  причати Саша Радојчић,а о школи Њеб новинарства Даница Радуловић и Лидија Кујунџић.

У оквиру пратећег програма ове манифестације, блогери ће покренути  акцију ДОНИРАЊЕ КОШТАНЕ СРЖИ,а предавач на ову тему биће др Александар Ћирић

Учесници Блог Опена ће сазнати више о  важности акције донаторства коштане сржи и ако желе могу се пријавити као донатори у току манифестације.

Први пут блогери Србије и света почели су да се друже новембра  прошле године у Новом  Сада,а за нови сусрет је изабран Бор,јер има преко 80  блогера,каже  Зоаран Станковић, заменик председника блогера БИТНО у Бору.

У току трајања манифестације  БЛОГ ОПЕН 2008. настојаћемо да гости виде и наше природне лепоте,показаћемо Брестовачку бању и Језеро,истиче  Станковић

Јон Мирт.

 

    следи наставак

 ........

.....................................................

FELJTON 

  
             SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
         СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

24,        Не умиру само људи но и земља

 ДАНТЕОВ ПАКАО У ГРАДУ БАКРА

Бор најзагађенији град у земљи

Већ сто година Бор је  најзагађеније насеље у нашој земљи,а о таквој загађености тек ових дана вест не силази са стубаца  новина и емисија ...

Да би сте се у све то уверили, нису потребни бомбасти наслови. Довољно је да дођете  у ове јесење дане, у Бор.Удишући ваздух осетићете  метални укус са благим примесама сумпордиоксида и имаћете обавезне сметње на дисајним органима.

Бићете  одма препознати, по сталном кашљуцању,штоје последица велике присутности сумпордиоксида у атмосвери. Ових дана забележене су количине и до 40 пута веће од дозвољене.Још један детаљ сликовито говори о томе..У колико  желите да се прошетате у друштву са супругом или пријатељицом,то никако не чините када пада киша.Истина,можете понети кишобран,али он вам овом приликом неће помоћи.Наиме,у овом граду не падају обичне кише,већ киселе кише од којих женске најлон чарапе пуцају.Ако дошљак доживљава непријатности,које су последице загађења,неминовно се поставља питање како живе људи овог града и шта се дешава са биљним и животињским светом у овој средини ,засутој сумпоордиоксидом и тешким металима? Не једном новине су обавештавале:

Густ отровни дим,облак гасова и магле покрио је улице Борског рудника и узнемирио његове житеље.Људи су јављали надлежнима да има случајева лакшег тровања,падања у несвест,нарочито деце и старијих особа..

Само једним налазом утврђено је да концентрат садржиу 37 ппм живе,што је већа количина од дозвољене.

Садашња мерења показала су да је коцентрација сумпордиоксида у октобру била изнад граничних вредности 4о пута.

Ови подаци подсетили су ме на питање,које  сам, као млад новинар,   поставио у књизи БАКАРНА РЕКА КРВАВО ЗЛАТО  својим читаоцима:

Да ли знате како изгледа у паклу ?

Ако не знате, прочитајте овај текст:

Из бројних постројења прљаве индустрије у Бору испуштају сее огромне количине сумпордиоксида и течких метала,које не могу да зауставе филтери за пречишћавање.

Застарела технологија и отровна руда, као и погрешна локација града,разлог су што је оваква  аерозагађеност,поптврђена на глодарима,она изгледа овако:

У плућима глодара измерено је присуство тешких метала :  бакра 65 ппм, олова2,5 ппм, а у костима глодара пронађено је наталожено 60 ппм бакра и 2 ппм арсена..

Ако се  количине присуства тешких метала пронађена у глодарима, пренесе на човека,који живи далеко дуже од њих,може се омда само наслутити који је ниво загађења људске популације у Бору.

Овај технолошки геноцид  будуће генерације неће опроистити,планерима,који су град сместили  испод рудничког димњака.

Тиохо умирање и нестајање биљног и живоптињског света Бора и околине негативно се одржава на људску популацију са којом ћемо се тек суочити.

Не умиру само људи, но   и  земља.Убијају их киселе кише…

Јон Мирт

следи наставак

FELJTON 

  
       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

                                                                                                                                                                                                                                                                    

  23.       Чардак ни на небу ни на земљи

               ЗА  ДЕЦУ РИСКАНТНО И НЕПРАКТИЧНО

Грађевинска сезона у сред фебруара

Више  не постоји грађевинска сезона ,нити неко правило у изградњи.

То потврђују, ових дана, неки борски грађевинари, који  увелико граде,што је можда добро.

По  мало чудно и нејасно,зар  баш мора ,у  зимске хладне дане.

Како се види,изгледа, мора.

Објекти ничу,нигде другде, него на  плочи гаража које се налазе поред саме  Основне школе‚‚Душко Радовић‚‚и како радови напредују,већ до краја фебруара и овај ‚‚чардак‚‚ ће бити завршен и вероватно ће  добити  своју намену.

Деци,школарцима, ће бити на услузи,као и онај  у суседсву,који  већ ради,где се проадаје брза храна.

То што нема санитарни чвор,што има стрме степенице на висини од неколико метара,и  што је непрактичан,деца за сада много не маре,све док се наравно не деси нека непријатност.

Можда непрактично,рискантно за децу,због  оваквог објекта ни на небу ни на земљи,али корисно за трговце .

До сада нико није реаговао, па ће  ,сигурно до почетка нове грађевинске сезоне,овде почети да се граде  нови ‚‚чардаци‚‚‚.

Јон Мирт

Тимочка крајина на длану

ДУНАВ  ВЕЧТИ  ИЗАЗОВ

Европска недеља у Бриселу

 

Само у Србији ,почев од Доњег Милановца, преко Кладова, Ђердаапа,Голупца,  Београда И Војводине,  све до мађарске границе, Дунав је богат културно историјским споменицима,И  градовима који су све више привлачни, како за туристе,  тако И за стране инвеституре То је потенцијал  који је за  свако  време био највећи изазов, И  до сада није у потпуности  искоришћен Свеукупна европска интеграција ,И друштвена транзиција подразумева другачије организовање, чуло се на Конференцији подунавских земаља,градова И региона у Бриселу.

Привредне,научне,културне И историјске потенцијале  Тимочке крајине, презентовала је Регионална организација за развој Источне Србије,коју је предводио Дејан Јовановић,из Министарства економије И регионалног развоја..

Презентовање  програма  ,наставиће се на ЕВРОПСКОЈ НЕДЕЉИ  која   данас почиње у Бриселу.

Јон Мирт

FELJTON 

  
     22.       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

Брестовац, село близу Бора, домаћин републичке смотре Сусрети села.  

БРЕСТОВАЦ СЕЛО  ЗА 21.ВЕК

Финале  18. И 19.октобра

Очекује се близу 1000 учесника из  културно уметничких друштава Србије,која су изборила право за  завршну  манифестцију.

У оквиру овогодишње  манифестације  СУСРЕТИ СЕЛА СРБИЈЕ, од неколико хиљада учесника , колико је било  ,током ове године, Брестовац  ће од 18.до 19.октобра бити домаћин 6 културно уметничких друштава са близу 1000 учесника.

У Брестовцу,селу  близу Бора,припреме за  ову велику културно уметничку манифестацију су већ почеле. Реновирају се  сеоски путеви,довршава се шеталиште поред брестовачке реке, реновира се  водоводна мрежа и канализација.И оно што је најважније,завршава се  реконструкција Дома културе и велике сале. Желимо да све госте дочекама као прави домаћини,што је и одлика народа овога краја, каже Сима Чујкановић, председник  Месне заједнице.

Инче Брестовац,  је село удаљено од Бора само четири  километра, први запис о селу датиара још из поичетка 18.века..Има  близу 4000 становника, а највећи број житеља је из Тимочке крајине, али се претпоставља да су први насељеници из Алмуша у Румунији…У  атару овог села налази се чувена Брестовачка бања, где се  сваког лета одржава манифестација ДАНИ ПРЕОБРАЖЕЊА..Село има   активно културно уметнички друштво ЂИДО, спортски клуб  БРЕСТОВАЦ. Прошлогодишњи је  победник  републичке манифестације Сусрети села,под називом “Од маја до маја” и покушаће да  ову титулу задржи јер за то има све услове.

Од Министарства за пољопривреду,водопривреду и шумарство добијено је 5,8 милиона динара,у склопу пројекта СЕЛО ЗА 21.ВЕК.Скупштина општине Бор ће за  комуналне послове издвојити  1,2 милиона динара.Очекујемо да нам помогне и Министарство културе, а добродошла је и помоћ многих донатора, додаје Чујкановић.

Јон Мирт

sledi nastavak

FELJTON 

  
     23.       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

Борска јама му се посрећила

ЂОРЂЕ ВАЈФЕРТ ПРВИ  ВЛАСНИК КОНЦЕСИЈЕ  БОРСКОГ РУДНИКА

Нестају И последња обележја  о Ђорђу Вајферу

Само две плаве табле,на почетку И крају улице, са  натписом   УЛИЦА  ЂОРЂА ВАЈФЕРТА  једина су  обележја које има  овај, заслужни ,некадашњи, први власник  борског рудника.

И када идуће године,после 105 година,рудник  ,по други пут ,добије новог  власника,сигурно ће  И то нестати.Као што је 11.августа 1981.година нестало извозно окно ВАЈФЕРТ, које је  изграђено 1926.године.

То   највеће скип окно у историји рударства,сасечено је у парчиће  И  отишло у старо гвожеђе.

Узалудни су били захтеви грађана да се  тај највећи неми сведок прошлости борске јаме сачува за нове  генерације,или као туристичка атракција града.

Тако нестају   последњи  трајни белези о Ђорђу Вајферту у Бору..А ово име је поред  Фрање Шистека,најзаслужније за  постојање борског рудника злата И бакара,о коме се  последњих година  доста прича.

Ђорђе Вајферт рођен је у1850.године у Панчеву у пиварској породици.

Отац му је био власник пиваре у Панчеву И Београду.У Панчеву је завршио нижу реалку, у Будимпешти трговачку академију,а у Баварској пиварски одсек..

Међутим,пиварскиим занатом се никада није бавио од 1872.године са оцем ради на истраживању   костолачког угљенокопа .Касније је радио на истраживању Авале,Костолца И Мироча.Ова истраживања  нису била од користи ,изгубио је близу 730.000 динара,што је у то врееме било доста  пара.Поред  губитака он 1897.године почиње да истражује руду  бакра  у Бору.,И баш то истраживањхе му се посрећило.Проналаском  борске руде бакара надокнадио  је све што је изгубио у рударству.

Да би 1903.године отворио Борски рудник И био власник прве концесије за његову експлоатацију  наредних 5о година.

Међутим рудник су откупили Французи И експлоатисали до  1914.године.У току И  И ИИ светског рата,рудник преузоимају Немци,а од 1944.године  до данашњих даана, је  власништво радничке класе,односно  државе.

Вајферт се није истицао само у рударству.Од 1883. до 1889.године био је вицегувернер Народне банке,један од њених оснивача,а за гувернера је изабран 1911.године И био на њеном челу  до 1926.године.Био је И почасни  председник Индустријске коморе И председник  познатог новчаног завода БЕОГРАДСКА ЗАДРУГА.

Вајферт није био само индустријалац ,банкер И  истраживач.,већ И страсни колекционар..Ово је наследио од оца Игњата И брата Хуга.У народном музеју у Београду, постоји збирка од 14114 примерака кованог новца,од антике до савременог доба.

Биографи Ђорђа Вајферта  једном реченицом описали су његов живот :

``Он је пример.Он је истоприја.Он је успех.``Да није био  изузетно вољен од стране јавности И он је сам забележио у својим белешкама 1912.године, између осталог И ово

‘’..Тендециозно је писање  ‘’Самоуправе ‘’ о посети престолонаследника  у Бору,штуро И никакво.Ја сам ту имао занимљива излагања,а они ме само једном поменули..’’,пише између осталог Вајферт.После његове смрти 1937.године  пронађена је И објављена ‘’Белешка о Борском руднику И рудишту.’’

Јон Мирт 

     FELJTON 

  
       SREDJIVANJE DNEVNIKA  III        
      СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3

          21.           -КАКО НАДЛАНУ ЈАВЉА

                                          1999-2019.                                   

И ДРУГЕ ЖИВОТНЕ ПРИЧЕ KOJE СУ ЗАБЕЛЕЖЕНЕ У ПОРТАЛУ НАДЛАНУ, У МИНУЛИХ 20 ГОДИНА, ЗАСЛУЖУЈУ ДА  БУДУ СРЕЂЕНЕ  У ОВАЈ ДНЕВНИК.

Писац, овде, ни слово неће написати о бомбардовању!!!     

За нека будућа времена и ови догађајии пре и после бомбардовања, који су  остали, скоро не запажени, биће, већ сада литература; после  десет и двадесет година, многи су заборављени, овде их  стављам у  завет прошлости, ради будућности...

Ове  белешке су писани трагови и будући, наши, темељи  како би се  лакше  корачало  кроз ново време!!!...

Кратке, вести, слике и  белешке о догађајима из Тимочке крајине, писао је овај  аутор, истинито и веродостојно, под псеудонимом, зато што један професионални новинар није мога да  буде у две информативне куће... 

                                                                   1999-2019.

-

Мало се зна да Општина Бор има изузетно  благу континенталну климу и природне лепоте које се могу користити за боравак и  лечење оболелих од хроничних болести дисајних органа,обољење срца.

11. САЈАМ СЕОСКОГ ТУРИЗМА У БОРУ

Некадашњи рудари  туристички посланици

Свеукуна привредна и друштвена  ситуација у земљи  приморава  житеље Бора да више не  размишљају само  на  рудник и злато.

Предзнак да основа развоја није само рударство и металургија,је и  тај, што се у овој школској години на рударска занимања није уписао ни један ђак ни студент..

Прошло је то време када се  у нашој земљи и у свету, Бор   препознавао   само по руднику бакра.Тај исти рудник ,сада своје  раднике оставља без посла .

Зато ће се некадашњи рудари борског Бассна, почети бавити   туризмом.

Планери,сада, препоручују  да је неопходно  брзо преструктуирање привреде,односно искористити и друге могућности за развој и запошљаванаје.

И остали природни ресурси су велико богатство,само то  треба  памтено  и осмишљено искористити,поручују  планери.

То је и главни разолог што ће се до 12.до 14.фебруара у  сали  Спортског центра МЛАДОСТ  у Бору организовати  11. САЈАМ  СЕОСКОГ ТУРИЗМА  У БОРСКОЈ  ОПШТИНИ.

Према речима организатора преставника  Ресурс центра,циљ  овог скупа је  да се  јавно презентују сви  природни потенцијали ,али и све  могућности развоја сеоског туризма.

Да се  покажу потенцијали,али и да се  едукују они који су заинтересовани за сеоски туризам.

За  све ово постоје изузетни услови.,почев од Злота,где је чувени Кањон Лазареве реке,као и  три   злотске пећине,па преко  Шарбановца,који има  природну  врућу лековиту воду,па су ту Бучје  и Танада са планинама Стол и Дели Јован,и на северу је смештено  село  Горњане,које  сваког посетиоца не оставља равнодушног,а да не помисли да се налази у неком пределу  Швајцарске.

Поред тога и инфраструктура је  развијена,сва села имају асвалтиране путеве, телефоне,водовод,канализацију .

Поред природних услова,изузетно благе континенталне климе и уз  већ постојеће  Туристичке комплексе,као што су Брестовачка бања, Борско језеро,Злотске пећине, Црни врх, на овом скупу ће се разговарати и о условима, и начину  развоја,али и анагажовања оних који  имају услове и желе  да се баве сеоским туризмом и  домаћом радиношћу.

Поред тога биће представљене и остале туристичке специјалнмости, ксо што је екстремни туризма,или Ловни сеоски туриазам који  је већ заживео захваљујући Ловачком удруежењу БАКАР у Бору .Ово удружење  има близу 500 чланова и газдује  са 65.000 хектара у атарима  јужног Кучаја,Црног врха,Дубашнице и Хомољских планина.Ловиште је доста богато срнећом дивљачи и дивљим свињама.

За све будуће посетиоце  који желе да уживају у чарима и лепотама села  борске општине,обезбеђена је и  богата понуда традиционалних јела и богат културно забавни живот у оквиру сусрета села.

Јон Мирт