FELJTON 

  
                                                   SREDJIVANJE DNEVNIKA  III  

                                    СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

                   47.                              ДОБРОТА ЈЕ ОБАВЕЗА
                                                     СВАКОГ ЧОВЕКА

 Поручује др Благица Ђорић Стојчевски

Живот иде даље су речи подршке, али и наслов   Програма психо - социјалне подршке., који је већ почео да се реализује, уз помоћ Црвеног крста у Бору.

Тек што је бомбардовање Србије  престало, почела је да пристиже помоћ са свих странае.. На  адресу борског црвеног крста из Париза пристигла је хунмманитарна помоћ од близу 200 пакета лекова  и исто толико одеће и обуће, као и  12  колица и столица за хендикепиране особе.  Вреднопст пошиљке  преко 100 хиљада  тадашњих марака., и писмо  захваллности: ,, Овим поклоном желимо да вам покажемо да нисте сами и да у свету имате пријатеље који мисле на вас и на које можете да рачунате,,. Потписник ових редова био је Бранко  Брчина председник Асоцијације Срба у Паризу, који се посебно захваљује др.Благици Ђорић Стојчевски, кардиологу и поручује да је њен пацијент, сада доброг здравља. Ова пошиљка то и потвртђује, и ево као што је обећао др Блкагици,  после успешног лечења, шаље лекове  који недостају....

На све ово др Благица Ђоруић Стојчевски је  изјавила: ,,Tо je само обавеза  лекара, да брину о пацијенатима!  А доброта је  обавеза и сваког човека, за све оне који страдају, без обзира  где се налазе.Потребна је доброта за човека у невољи, када је тешко, када се пуца и гине, када деца губе породице, када зло хода земљом, доброта је онда најпотребнија. И када ратови престану и када се реке не изливају, и када престану избегличке колоне, и онда има оних којима треба помоћ и доброта!,, 

Зато је  и организована  акција   Психо-социјалног програма Црвеног крста, чијије она шеф. 

Јон Мирт

слединаставак 

 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

        46.     ИЗАБРАНА ДВА БОРСКА  КУЛТУРНА ДОГАЂАЈА

              ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ КАСНО САМ ПОЧЕО ДА ПИШЕМ

             Милен Миливојевић, песник и афориостичар

           

 

                                                         СМЕХ ИЗ ЗОНЕ  ЖИВОТА

Милен Миливојевић,песник и афористичар је обузет кратком формом још  од далеке  1958.године.

Непрекидно ,ево већ  5о година, своје афоризме  шаље у  јавност  свакодневно преко   многих медија  и својих књига, као посебну врсту порука.Порука које терају да се смејете  и  размишљате о том смеху.

 Порука коjе предстстављају  нимало мање вредно сведочанство о времену  кроз које смо прошли и пролазимо.

Зато  је, у име свих минулих  5о година  стваралаштва  Милена Миливојевића ,београдски  ЈЕЖ  објавио  луксузно јубиларно издање  књиге  КАСНО САМ ПОЧЕО ДА ПИШЕМ  која је  представљена у Бору..  Говорећи о овој књизи   Радивоје Бојичић између осталог каже :Књига КАСНО САМ ПОЧЕО ДА ПИШЕМ  сведочи  да за  аутора који је већ полав века на књижевној сцени,посебно сатирично-хумористичкој и нарочито ЈЕЖЕВОЈ  сцени никада није касно.У овом послу није важно када почињеш.Важно је да да осетиш када је време да завршиш.За Милена Миливојевића рано је за касно, јер је крајње време да пресавије табак и наставио да пише рекао је  Бојичић.

БРОДОЛОМ СМО ПРЕЖИВЕЛИ

АЛИ СМО СЕ ПОСЛЕ МЕЂУСОБНО ПОДАВИЛИ.

ТУЂЕ НЕЋЕМО , А И ОВИХ НАШИХ НАМ ЈЕ ДОСТА

.

КАД МЕ ЈЕ МЕТАК ПОГОДИО У ГРУДИ,СРЦЕ МИ ЈЕ БИЛО У  ПЕТАМА

 ЛОШЕ НАМ ЈЕ КРЕНУЛО И ДОБРО НАПРЕДУЈЕ.

АКО ОВАКО НАСТАВИМО,МОРАЋЕМО ДА СКРАТИМО.

ЗБОГ НЕСТАШИЦЕ МАСТИЛА НАША ИСТОРИЈА ЈЕ ПИСАНА КРВЉУ.

ПОСЛЕ СЕДАМ НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ОФАНЗИВА  ДОШЛА ЈЕ  ОСМА СЕДНИЦА.

КРЕНУЛИ СМО СА МРТВЕ ТАЧКЕ И ОТИШЛИ У ТРИ ТАЧКЕ

УСПЕХ ЈЕ ОЧЕКИВАН ,АЛИ ГА НИСМО ДОЧЕКАЛИ.

КОНАЧНО СМО ОСЛОБОЂЕНИ СВИХ СТЕГА : ГОЛИ И БОСИ

ЖИВЕЋЕ ОВАЈ НАРОД АКО ОПСТАНЕ .

Милен Миливпојевић живи у Бору,објвио је преко десет књига поезије

Добитник је  ЈЕЖЕВЕ НАГРАДЕ  ХУМОРА.

Разноврсне хумористично – сатиричне текстове објављује у ЈЕЖУ  и осталим његовим издањима већ пола века.

Јон Мирт

 

 sledi nastavak

 

 ..........

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

....................................

 

 

 

 

 FELJTON 

  
                           SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

        45      ИЗЛОЖБА СЛИКА  РУКУ МОЈИХ ДА НИЈЕ

               Љиљана  Стевановић , сликар

              ДОК ЈЕ МЕНИ МЕНЕ БИЋЕ И СЛИКА

 

Свакодневно смо у додиру са крпицама, сламчицама,игилицама,разним  отпацима из живота,а да о њима не размишљамо и да их не запажамо.

У то нас је демантовала  Љиљана Стевановић,сликар.

И  то је потврдила изложбом   преко 30 радова слика  у Галерији Музеја рударства и металургије у Бору.

Од нечега  што је несликарско,од предмета масовне  потрошачке културе,веома упечатљиво ,маштовито Љиљана  ради  слике,на лични начин,комбиновањем више техника.

Ауторка лепи на лесониту кожу ,камен,сламу, крпице,канап,.Интервенише бојом да дочара  њен чаробни свет маште,кроз хронологију  доживљених збивања.

Љиљана  Степановић рођена је  у Придворици ,завтршила је учитељску школу,живи и ради у Мајданпеку.Оснивач је  манифестације ЖЕНЕ СЛИКАРИ  која се од 2003.године  одржава у Мајданпеку.

Јон Мирт

 sledi  nastavak

 

 

 

 

 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

        44       Најсликанији објекат у  Бору

                ТЕРЕТНИ КАМИОН  ЗАНИМЉИВ  ЕКСПОНАТ

                

У центру града  паркиран камион тежак  17о тона

У центру Бора,ипаркиран је један од најзанимљивијих тешких камиона.

Грдосија камион, побуђује пажњу и интересовање многих када дођу у град бакра.

Од 2о експоната,ииз техничке збирке,колико  је до сада смештено у парку Музеја на отвореном,доминантно место заузима теретни камион ЈУНИТ РИГ УНИКЛИД.

Музеј рударства и металургије који је поставио ову изложбу машина и уређаја, који су некада употребљавани у Басену Бор, овај теретни камион добио је из радионице Површинског копа. Мајстори из ове радионице  монтирали грдосију  два месеца из расходованих делова.

Камион је тежак 105 тона,а нпосивост  му је 17о тона руде, ивисок је као двоспратна  зграда,а широк  7 метара.

 Некадашња вредност  овог  тешкаша била је више десетина  милиона  долара.

 Јон Мирт
 sledi  nastavak 

 

 FELJTON 

  
                               SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

                 СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

        43,          Бронзани мађарски песник Миклош Радноти по трећи пут у Бору

                   У БОРУ СЕ НАЛАЗИ ЈЕДИНИ СПОМЕНИК СТРАНОМ ПЕСНИКУ У                          ОВОМ  ДЕЛУ СРБИЈЕ    

                   100 година од рођења Миклоша Раднотија

 

На обалама борског језера 1979.године постављен је споменик мађарском песнику Миклошу Раднотију,који је крајем 1944.године као логораш радио у борском рудмнику.

Тај боравак овековечио је стиховима који су објављени у збирци БОРСКА БЕЛЕЖНИЦА. Последње дане живота Радноти је песмама поистовећивао са људским трагичним животом

Над нама фркће гнусоба смрт, трулом су мртвацу завиделе живе сени.док им се на столу отровна чаша пени…

Пре него што је из Бора кренуо,новембра 1944.године, усиљеним маршом ,са осталим логорашима за Мађарску, у заглављу БЕЛЕЖНИЦЕ на више језика, па и на српскохрватском,написао је :

Овај нотес садржи стихове мађарског песника Радноти Миклоша.Он моли налазача да текст пошаље на адресу свеучилишног професора...

Адреса и име професора су делимично избрисани,као и неке странице БОРСКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ.

Међутим порука је нађена у задњем џепу убијеног Раднотија,две године касније,када је његово тело есхумирано..Био је то доказ да је песник Радноти стигао само до Абде.где је 8. новембра 1944.године убијен,од стране мађарских војника.А са собом је носио наду да ће се ипак вратити ,то најбоље сведоче стихоиви из песме ПИСМО ЖЕНИ Лебдим ко прах у светлу.Појављујем се за час и нестајем..Љубоморно те кушам..ти ме волиш зар не ..У дубини слутим пустош нему,глуву,крикнем,јер тишина урла ми у уву, али одговор на то нигде није из ратом смамљене Србије,а ти си далеко.. Тако је 1979.године, и објављено трајно сведочанство о тешком робијашком животу у Бору за време II светског рата.Зато су му се Борани и одужили величанственим спомеником рад мађарског вајара Имре Варге.Споменик је постављен близу места где је била барака ,на борском језеру .Све до 3о .септембра 2001.године било је то стециште наших и песника Балкана,који су долазили да се поклоне сенима песника трагичара.,кога упоређују са Иваном Гораном Ковачићем

Међутим, ловци на бакарне ресурсе су споменик тежак 480 килограама, украли и претворили у старо бакер. Тако је први и једини споменик страном песнику, у овом делу Србије,са борског језера нестао и отишао у неку приватну ливницу.

На иницијативу песника Бора и преводиоца Стевана Молнара споменик је поново изливен и постављен испред Дома здравља у Бору.

Нови ,стари, споменик је сада тежак 44о килограма и коштао је 40.000 евра.

Тако је мађарски песник, сада, бронзани Миклош Радноти по трећи пут ,али трајно дошао у град бакара.И скоро да нема стране делгације,а посебно мадарске која не посети и положи цвееће на споменик Радниотију.

У  Мађарској се обележена 100 годишњица од рођења овог великог песника.Тим поводом у Бору ће бити објављена прва збирка песнаама Миклоша Раднотија ПАГАНСКИ ПОЗДРАВ .У току су преговори са носиоцем ауторских права у Мађарској.Миклошева,жена Фани,којој је посветио неколико натолгијских песама, умрла је у 99 години живота пре неколико месец,рекао нам је Стеван Молнар.

Јон Мирт

sledi  nastavak

......................

 FELJTON 

                      

            SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

42.       У БОРУ ЈЕДИНА ФАБРИКА ЗА ПРОИЗВОПДЊУ ЗЛАТА НА БАЛКАНУ

            ДО САДА ИЗЛИВЕНО  ОКО 170 ТОНА ЗЛАТА

           ПРОИЗВОЂАЧИ ЗЛАТА НАЈСИРОМАШНИЈИ  РАДНИЦИ 

 

У Бору  постоји  једина фабрика у бившој Југославији,сада Србији,И на Балкану,у којој се производи  злато И сребро,али И селен,платина И паладијум.

Капацитети Златаре су око 5 тона злата годишње,до 100 тона сребра И 80 тона селена.

Највећа производња злата је била 1973.године- 5.196 килограма,а сребра 48.125 килограма.

Од 1936.године до данас из златаре је изашло око 170 тона злата.

Злато се топи на 1.15о степени И лије прво у полуге тешке  30 килограма,у зависности од купца,најтраженије су полуге од 12,5 килограма.Са чистоћом злата четири деветке, 99,99..

Једна полуга злата која се излије у борској златари тешка је 12,5 килограма И кошта око 280.000 долара.

Највећа пословна анегдота међу златарима је ко потигне  затну полугу са два прста његова је.До сада ником то није успело..У златари има 39 запослених радника.

Радници борске златаре  имају најниже плате у Басену Бор.

Од грама злата може се извући ултаратанка жица дуга више од 2 км,или лист површине квадратног метра.При позлаћивању може се постићи да 1.000 листића  имају укупну дебљину свега милиметар,односно сваки  по микрометар.Листићи легуре злата за  позлаћивање,зависно од  додатка,могу бити И различитих боја.

На   изложби у Лондону приказано је 12 листића у 12 боја.

Јон Мирт

 
sledi  nastavak

  

                                                         

 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

        41.    Света јабука

        Природни графит на јабуци

        Светац се приказао на јабуци у Стогазовцу код Књажевца

 

Наизглед обична, сочна јонатан, јабука, која је ових дана убрана у атару села Стогазовац близу Књажевца.

Али ако се боље загледа јабука  је илустрована графитом, не људском руком, него божјом.

Ако се природне појаве могу назвати чудесима, онда овај цртеж  представља свету јабуку, коју је природа створила.

На слици нико други  него се приказује глава Свеца.

Мало боље реазгледање, доброг, соколовог, ока,али и бујна  машта, уочиће  да се поред  главе Свеца налази и  дечји портерт.

За оне маштовитије, овај цртеж ,дело  природе, представља Бога Диониса, који  на гозби благосиља добро вине, које је у овом крају познато.

Тек сада људаска машта може да  представи слику Свеца са дететеом на јабуци,али  која је порука оваквог приказивања свеца, остаће тајна. Или нека то  буде добар  повод великим маштарима и онима који воле да се баве мистиком.

А  Тимочка крајина је позната по томе.

Јон Мирт

 sledi nastavak

 ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

     40.      Ада Кале као сведок европске баштине

               ОСТРВО   АДА КАЛЕ НА  4 x 4 = 16 квадратних метара

               У Галерији центра за културу у Кладову смештено острво

Историјско,Турско,ратно, и крваво Ада Кале, које сада  почива на дну Дунава                   стало је, као макета ,само на  16  квадратних метара  у холу Галерије Центра за културу у Кладову.,и тиме зауставило време  када је  нешто значило за историју Србије и Тимочке крајине,а сада је део  европске културне баштине.

На изложби је поред макете,то време  приказано , бројним  старим      фотографијама,документима  и факсимилима  из средине прошлог и почетком  19.века, као и  бројним документарним  филмовима.

         Приликом отварања изложбе гости су служени кафом из турских филџана.

На овај начин се Кладово прикључило манифестацији под називом Дани  европске  баштине,чији је циљ приказати прошлост,приближити И  учинити доступно културно наслеђе и споменике културе. Ада Кале је било насељено још у доба лепенске културе и  у разним временима    прелазило   е из руке у руку освајача,јер је имало стратешки важан положај. Познато је и по томе што су почетком 19 века Турци  ту посекли главе београдских  дахија.

         У најновије време, изградњом  Хидроелектране Ђердап потопљено је 1971.године.

         Јон Мирт 

         sledi nastavak

 

 ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

 FELJTON 

  
                          SREDJIVANJE DNEVNIKA  III    

               СРЕЂИВАЊЕ  ДНЕВНИКА 3 

39.     Заборављена  икона

         ПОМОЗИ СВЕТИ  ПРОКОПИЈЕ   

Уместо на зиду цркве икона у  запећку музеја

                

Пре  100 година  рудари  Бора су за потребе прве православне цркве,која је почела  да се гради,од далматинског сликара Пашка Вучетића, наручили икону под називом  “Свети Прокопије “  са ликом Шистека и још неклолицине заслужних проналазача рудника.

На овај начин рудари су желели да се одуже Шистеку  и осталима  за све доброте које је они чине  за рударе.

“Када су Французи дошли рудник је био гори него пакао.Боље је у гнезду змијском пребивати него овде.Уместо “Свети Ђорђе “,рудник су звалки  “Српски Сибир”.

Иако су сви били католици,по духу су били добротвори и ми им се  захваљујемо на дарежљивости и доброчинству”, стајало је у образложењу зашто се њихови ликови налазе на икони “ Свети Прокопије”..

Икона је већ 1911.године била завршена.На грубљем  ланеном платну дужине 54X58цм.

У првом плану је је фигура са раширеним рукама,која представља СВ. ПРОКОПИЈА заштитника рудника .  Иза  СВ.ПРОКОПИЈА клече три фигуре у рударском костиму са чекићем за појасом највероватније: Шистек, Вајферт, и Хофман, док је леви угао намењен непознатој фигури, човеку највероватније заслужном за отварање рудника и првог рударског окна Фрање Гамберга,који је био Вајфертов рођак и наследник. Поставио је камен темељац за борску електролизу 1936.године.У десном углу је  улазак у окно,представљен је тренутак молитве за успех у раду и срећу првих истраживача и за њихово здравље.

Ова икона је дуго била на зиду православне  цркве СВЕТИ  ЂОРЂЕ у Бору, али је пре неколико година, када је црква рестаурирана, склоњена и сада се налази у Музеју рударства и металургије у Бору.

Поред ове иконе у Музеју смо од истог аутора са истим ликовима пронашли још једну,али сада са  називом “Света Варвара”, заштитница рудара.,клече Шистек, Вајферт и Хофман.

Јон Мирт

 sledi nastavak