V nastavak     POVRATAK U ZAVIČAJ

Maksima Armentov,čudo od deteta--
ima  zmijuljicu ,brži je od vetra i razgovara sa životinjama,raste kao vetar.
 

Od silne njene strepnje, ali strasti i ljubavi, taj živahan stvor će joj se istrgnuti iz ruke, da bi ga samo nekoliko sekundi našla sa druge strane vira, kako pluta mirno kao mehurić.
Potom će ga tu stalno kupati, ili tražiti kada joj pobegne iz obora.

Kad bude bolestan, krastav, ili kada ima preveliku vrućicu, kada mu budu noge natečene, pa kičma natečena, krastava i iskrivljena, ova topla voda će mu biti najbolji lek.
I prve dečje rane unuku će ovde zalečiti .
Samo što bude prohodao, on će sa kamena iznad vrućeg izvora, skakati u vodu.
Po vazduhu će praviti čudne bravure i graktaće kao gavran.
Pošto će se prvo sklupčan u ježa svaljati niz brdo, kao lastavica će leteti nekoliko sekundi, raširenih ruku i ispruženih nogu .

Strovaliće se u vrelu vodu i izroniće iz vodene pare, tako milo i veselo kao iz majčine utrobe.
Punim plućima, nastaviće da uz huk vode i dečju ciku pliva, sve dok razgovetno ne čuje kako ga, prvo drugari zovu, a kasnije i baka Oga:

Armi! Armi! Idemo kući !
Armi, golupčiću, bakin, dodji kući, imamo goste!

Ti njegovi drugari su često govorili :

Blago njegovoj majci, gluvoj Romuli, ona je srećna, jer, njen Armi zna da leti kao lasta.
Brz je kao vetar, sa njim se došaptava da ga pusti , brži da bude.
Kao da je od boga, ne od jednog nego sastavljen od svih i svima se klanjao.
Svi su mu darovali ono što najbolje umeju i znaju.
Dah mu je topao kao sunce, a oči duboke kao nebo i bistre kao more.

Razgovara sa travama, kada ih proba, mršti se i sikće jezikom .
Sa životinjama se došaptava, trka i gura.

Pliva kao dvorepa riba, samo na ovom mestu, odakle oblaci lete iz reke pravo u nebo !
Skoro da niko nije verovao kada su govorili:

Armentova muškost velika kao zmijuljica, kao mladi vrbov štapić, dugačka mesnata izbočina iz koje izvire plava voda !
Ko hoće to da vidi neka dodje na topli izvor gde se kupa!
Iz jednog pogleda brojao je sve ovce i krave na livadi.

Zna šta će se dogoditi kada vidi tamno nebo u bistru reku.
I čiji lik vidi on beži od njega.

Ko želi to da sazna neće doživeti da proveri da li je to istina.

Zna koliko na čokotu ima grozdova i računao koliko je to vina.
Zna i ko će ga popiti i koliko će se opiti.

Koliko zrnevlja pšenice u jednom klasu i koliko treba za jedan zalogaj.
Ko hoće to da proveri neka broji danima i noćima, ali će isto reći:

Ovo je čudo od deteta!!

A baka Oga je govorila:

Isti je kao, ded, divlji O Gan Karpa sa Sera!

Armi ! legionaru moj kreni već jednom !

Armi je samo zbunjeno ćutao.

Osetiće čudnu jezu izmedju nogu i vrhova prstiju, dok će mu šaka biti lepljiva, a glava ošamućena, dok leži ispod vrbaka, pored reke.
Oči će mu stalno igrati, kao da nešto broji ili sa nekim razgovara.

Jeza će ga stalno obuzimati i posle svakog baka Oginog kupanja i očevog naglog povlačenja šestog prsta, sa namerom da ga iščupa sa svake ruke i noge.

Jakim šamarom, otac će mu dati do znanja da je igra završena, a njemu se čini da je to nežnio njegovo milovanje.

Da budeš normalan čovek, kao što sam ja.

Da ti se diže na svaku lepu ženu i ako treba zvezdu da prevrneš na nebu, zbog nje.
Morsko dno da dotakneš.

Da iz zemlje izvučeš , drvo iz korena.
Ako treba zmiju , da uhvatiš ispod kamena, zbog lepe žene.

Kap vode iz suvarka da iscediš, kad ti se hoće.
Do grla da joj udješ, kada ti se hoće!

Ljutito mu je govorio otac Armentarijus, kada je, u retkim trenucima, bio sa njim u vodi, ili šetao pored reke.

Ovde će on sa čudjenjem gledati gole divlje žene dok se kupaju ili peru rublje.

Tek, iz čista mira skinuće se go i zaplivati Timokusom da dohvati rublje, nepažljivih pralja, koje se otisnulo niz reku.

One će se grohotom smejati, a izmedju smeha čuće se:

Uuu! Koliki mu jeeee!

Zbog te dečje nepažnje dobiće silne batine i kaznu od oca.
Ali, nikada neće razumeti zašto mu sve to čine, i šta je to loše uradio, što je svoju muškost umotavao oko prsta.

Niko neće ni primetiti kako tužno plače od stida što ne zna šta to sve treba činiti.