VI nastavak
POVRATAK U ZAVIČAJ
Prvi nadrilekar, babica,učitelj,prva prostituka,prvi beležnik rodjenih!!!
3.
Baka Oga je bila poznata na daleko, sve do velike reke Danubius i visoke Šiljate planine.
Muškarci su govorili o njenoj lepoti i privlačnosti, a žene o veštini oko muških poslova.
Samo za godinu dana naučila je priobalski, čudni jezik, tako da niko nije mogao da primeti da je ona dačanski kolonat .
Kada progovori kao da plamen bljuje, a žeženim očima ga potpaljuje.
Kada korača kao da vetar duva, a ispod stopala se zemlja ugiba.
Za legionare, koje je često opsluiživala, svojim nagim telom, čežnjivim uzdasima i lepotom, govorila je :
Volim da im uzimam soliduse, jer su ovde siromašni došli u bogatu provinciju, a bogati se vraćaju iz siromašne provincije.
Zato neka svoje soliduse ostave ovde, nego da odnesu svojim ženama.
Danas ću to ja, a sutra moja Romula.
Tako će Mons Soicero Sveta Magura dobijati ono što joj uzimaju drugi i biće veliko mesto,!
Do poslednjeg daha, srecem i telom, radila je sve ženske i muške poslove.
U kolibi, polju, u oboru i seoskoj radionici, bila je prva.
Za ljude i stoku, spravljala meleme, od bolesti samo njoj znane.
Starijim ženama pokazivala kako od zelja da prave sočne čorbe, a od zove sokove, od cvetova začine i razne napitke
Ženama, a posebno devojkama, bila od posebne koristi, davala im mirišljave i gorke, meleme.
Nekim mladim ženama čepila noge na licu mesta, dok su one vrištale i jaukale proklinjajući mužjake.
Za one koje nisu želele da je slušaju govorila je kako će brzo završiti, i kako će ih svi zaboraviti.
Muškarci su tražili njenu pomoć.
Najviše dolazili legionari graničari, po deset na dan, jer je uvek bila slobodna, nije imala muža.
Ona izabrala samo jednog i to po volji, kao da joj je pravi muž.
Muškarce je učila i da od ječma prave čudesan penušav napitak.
Od groždja crveno vino , od kukuruza ognjenu vodu.
Učila ih je da se od prljavih i divljih žena čuvaju i paze.
Da žvaću neko zanosno i opojno lišće.
Jedna šaka za nedelju dana je dovoljna.
Govorila im je, pokazujući šaku kao lopatu.
Da piju vino iz njenih šaka, koliko šaka toliko solidusa za napitak i njenu slast..
Da sviraju u šuplje drveće, bubnjaju u debla i duvaju u gladak list.
Što je zvuk istančaniji i prodorniji, to su osećanja ubedljivija.,
Objašnjavala im je u najvećem ljubavnom zanosu.
A oni kao izgubljeni, opčarani i onemoćali, solidusima plaćaju njeno prisustvo i lepotu .
Samo da su uz nju, uz njene obline i da slušaju njene uzdahe, da osećaju njen miris, isisaju njenu dušu, oližu njen znoj i čuju melemni glas.
Dok čuju, i vide, a posle svoje prisustvo potvrdjuju mumlanjem :
Oh, oh, ohhh, mmm !
Oh, ohhh!
Neki su još i rikali, bubnjali, vrištali i onjkali dok ih je glas nosio, samo da ih ona čuje i upamti.
Učila je devojke da se lickaju, prave pletenice od kose, i lepo oblače!
Da budu čiste, da imaju razne cvetove, djindjuve i mirise.
Da se smeju, bisernim zubima legionarima i svim muškarcima, ali da ih se klone i samo na jednog oko zaustave.
Decu učila da na pesku i glinenoj ploči brojeve i slova crtaju.
Sunce i krivudavu reku, ptice i cveće, da spoje u priču i pesmu, a ne da mucaju i rukama pokazuju šta žele i šta vide :
Ono što je ovde, tamo ne postoji,
Ne miriše baš ništa kao ljudska duša.
Što ja imam druge žene nemaju.
Najdublju jamu imam, a oči su mi dva bunara.
Kada se u jamu udje slatka voda se vazda pije !
Da rade što vole i kažu šta osećaju i šta misle!
Govorila im kroz zanosni smeh:
Tamo negde, u ovom carstvu, tako se živi i ovde tako će biti ako žele .
Možda će nekada i oni tako ovde živeti .
Možda će i neko, od njih, nekada, car ili carica biti!
A deca, svi u jedan glas :
Oga, luda! Oga, luda! Ludaaa!
U isto vreme one druge Maruganke imale su neku životinjsku mržnju prema njoj.
Govorile su da od nje traže samo vrednoću kao dokaz svoje iskrenosti i dobrote prema ovom kraju.
Mržnja i strah prema njoj je bila sve izraženija.
U isto vreme ona je svima govorila:
Ja vas volim, zato što ste takve, inače ne bi bila ovde!
Živite u dosadašnjem neznanju , nesreći i blatu.
Tek nas čeka drugo vreme koje će biti , možda teže !
I sve srećne rasprštale bi se pored reke, da nastave život kako su i započele.
Ali, odlazeći od Oge, mislile su i na sve ono što su od nje čule i naučili, sve smešeći se ispod zarumenelih obraza.
Skoro da je isto postupala i sa životinjama.
Svakoj ovci je znala ime, sa kerovima se nadlajavala. Timarila je konje, nežno i zanosno.
Zajahivala ih i satima jezdila niz reku.
Grivu im opletala.
Veprove kilavila, od svih stočara, umešnije i češće.
Mošnice u jednom zalogaju žive gutala.
Žene na Svetoj Maguri su govorile :
Oga, kolant što je iz Sera došla, nije žena, danas je muško!
Jednom su je zatekli ispod pastuva, kako njegovu, crvenu žilu, ustima čisti od gnoja i crva.
Kako kravi izbacuje krvavu posteljicu i zubima je kida.
Kako unuka uči da sisa živo mleko ispod ovce.
Ti isti koji su je mrzeli govorili su joj :
Zar ruke nemaš otpale ti, nego moraš ustima!
Ona je govorila:
Usta su najčistija, jer iz njih izlazi čovekova duša vazda.
Pevala je bolje no kos i sojka.
Muzla, krave, ovce i koze brže no pet stočara.
Lako je njoj kada ima šest prstiju na svakoj ruci.
Pravdali su se stočari,kršeći ruke od srama.
Goveda običnim šilom probadala pravo u srce.
Divlje svinje i jelene rasparala trbuhe samo za nekoliko minuta i onako raščerečene pekla za goste .
Pravila od kože divljači najbolju odeću i obuću, a od domaćih životinja prekrasne kožne prekrivače.
Dom, svoj kao da nije imala, mons Soicero Sveta Magura je njen dom.
Pravila je kolibe i zemunice od blata, koje je sama gazila do kolena, i pokrivala slamom.
Prodavala, onima koji su ovde tek dolazili u raskrčena brda, da zasade vinovu lozu, žito i druge čudne biljke i prave melemne sokove.
Jedino je ona znala da se crtanim znacima sporazumeva sa ljudima koji dodju sa strane.
Kada se deca rode, stavljala je po jedan kamen na medjaš, tako da je sada Magura omedjena sa svih strana.
U jedan kraj brda sahranjivala ljude i stavljala manje belege, a u drugi stoku bez belega.
Govorila je :
Ovo što je zapisano i obeleženo to je bilo.
Ono što će biti to ću vam reći, upamtite i pričajte drugima.
Životinje treba voleti jer i one imaju dušu, razumeju sve, ali ne treba im ostavljati belege.
Životinjski beleg, naše je preradjeno djubre, koje izbacujemo svaki dan.
Ono ljudsko ne postoji kod njih, nego njihovo životinjsko je kod nas.
Zato ih čovek ubija, i njima se sladi!
U najlepši kraj Svete Magure gde je šumska trava toliko mirišljava, šarena i visoka da izgleda kao uspenušalo zeleno plavo jezero, ili da liči na njenu daleku stepu, stavila je prvi kamičak za njenu Romulu .
Bio je to uglačani i preplanuli, raznovrsnim bojama, kamičak koji je donela sa leve strane velike reke Danubiusa.
Ta zlatna kloca, koja postoji jedino tamo, odakle je došla iz Tribalske Dakije, je najbolji dokaz da je ona, zaista stigla sa druge strane velike reke Danubios u podnožju Sera.
недеља, 6. децембар 2009.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар