XXVIII nastavak   POVRATAK U  ZAVIČAJ

-Legende o Gamzi,Gazi Mestanu,Stogazovcu, Prepolcu i Vidinu,
-Prabaka Semuana je imala  dva pupka,
-u jedan je krila   zlatni prah,-
zlato je prokleto i najveći neprijatelj,
-Bože ti si najveći svedok,



19.

Gamza je, odavno, ovde osvanuo sa dosta solidusa.

Njime je kupio neraskrčenu šumu.

Napravio svoj obor.

Prokrčio put od izvora uz reku do zemunice.

Da brže vile dodju kod njega, da mu se zlato koti !

Zasadio je brdo kupusa.

Da ima šta i zimi jesti !

Žito je čuvao u ogromnom šarenom zemljanom šupljem vrču.

Da mogu pogledom da ga meljem i očima jedem, dosta sam gladovao!

Napunio obore ovcama, kravama, konjima.

Najviše su kod njega svraćale, devojke i mlade žene.

Neka nas ima više !

Ogradio je svoj obor i napravio nekoliko zemunica.

Neka ovo bude početak novog zlatnog doba!

Tik uz reku zasadio voćke, samo senku hoda od ovog izvora.

Da se sladimo, mjam, mjam ! !

Pridavao je dobrodušan slastveni prizvuk ovim rečima, trljajući rukama razgoilićeni stomak.

Produbio je izvor i uredio potkapinu, kao najlepše sklonište za kupače i ribare.

Govorio je:

Kada ostarimo da se ovde lečimo, da budemo mladji i lepši!

Da nam se deca kupaju u miru ! !

Mislio je da na ovaj način crpe unutrašnju snagu, ali da ostaju mnoge dobre stvari koje će narod koristiti.

Hteo je i više od toga, da sam izvor sprovede u svoj obor.

I tu napravi veliku grešku.

Kopajući kanal, udari se u kičmu i ostade nepokretan doveka; sakat u obe noge i ruke.

A pored kanala cvetale su crvene bulke, koje su ga bojom i mirisom omamile da je tu ostao nekoliko dana.

Pored toga što je ostao nepokretan, prestao je i da priča.

Više nije želeo da objašnjava ko je i šta, šta ovde radi i koga čeka.

Želeo je da zaboravi sve što ga je u životu snašlo.

Ali, ljudski sud ne prašta, boji se da o tome razgovara sa ljudima.

O božjem sudu ne sme ni da pomisli.

Prekinuo je da traži brata i sestru.

Samo će mu truplo odavati znake života,

Tako će Gamza biti do kraja života vezan za ovaj izvor.

I baka Oga je, na početku, imala vajde od Gamze.

Samo za jednu noć po šaku solidusa dobijala je od njega.

Zato što ga je mazila, pazila i kupala.

Ima ih toliko da prekrijem cele grudi sa njima.

Šaputala je baka Oga, ljubeći soliduse.

Učila ga da priča, priprema hranu, da pravi sebi zubima odeću i obuću, da žvaće neku melemnu travu.

A posle toga on danima nije izlazio iz zemunice.

Kada već nije mogao da izdrži, on se sklupča kao jež i tako valjajući se dodje do ogarde svoga obora.

Brčkajući se u vodi, tu istu priču, ali detaljniju slušao je i od starijih kupača.

Pričali su ljudi da Gamza zaista ima brata Kostu i sestru Vidu koje je pokrao.

Kada su sa Sera pošli na tri strane, sa namerom da se nastane u tri najveća grada Moesia Superiore, ili da ih sami naprave, zlatom koje im je njihova prababa Semuana dala u džaku, koji je ostavio njen muž Trail, ispirač zlata u Južnoj Dakiji.

Krijući džak zlata od ljudi, dok se ne vrati njen muž Trail prababu Semuanu je jedne noći nešto, kao rogom, probolo na trbuhu malo niže od pupka.

Sada je imala dva pupka.

Živela je tako kratko sa drugom rupom niže od pupka.

Jednom je osetila kako u nju nešto ulazi i izlazi, kao da oprobava da li može džak zlata tu da sakrije.

Zatim je osetila bolove u nogama i ledjima i za noć je ostala nepokretna.

Pozvala je potomke Vidu, Kostu i Gamzu, poručila im :

Da nastave put sami, ali nikada da ne zaborave svoje korene, nikada! Oni su odozgo, pokazivala je na nebo nad Serom, prababa Semuana.

Ovaj zlatni prah je sabijena duša nebeska i zato da se čuva!

Ko ga uzme za sebe biće doveka proklet, ako ne on njegovi potomci.

Njega najbolje čuva, majčica zemlja.

Privija taj prah majčica zemlja uz sebe.

Krije ga, i brani od zveri, ali teško od ljudi.

Zlato neće nestati, ostariti, pobeći i izbledeti, ono će nas uvek pratiti.

Biće sa nama, uz nas i mi ga nosimo i dodirujemo, ali nećemo biti njegovi gospodari !

Ono bira gospodara!

Ko ga ima biće vladar vaseljene !

Praababa Semuana im reče još:

Da ne čekaju pradedu Traila, koji evo ostare, a ne prestade da juri druge priobalske žene, da im zlatom telo ne obasipa.

Reče im :
Da ih čeka velika reka Istar, da će ih čuvati Bag, da će ih paziti Dagon i Valhon, da su sveti potomci i da će im se svuda vrata otvarati, ali da budu pošteni i uvek samo pošteni ljudi.

Reče im i :
Da nadju jedan izglačali kamen, a ona je ispod njega ostavila šaku solidusa i tu ostala da leži za navek.

Dajući im, još i soliduse, prababa Semuana je poručila :
Ti Gamzo, nosi ovaj džak, ali znaj tu je zlatni prah, zato je i teško, ali je lako, kao perce .

Zlato je prokleto, kada si sam ne otvaraj džak, nego, kada svi tu budete, onda pozovi i pradedu Traila, da vam zlato podeli.

Idite zajedno, sve dok je pun mesec, kada se počne jesti onda da stanete, dok ne stigne praded Trailo.

Ako bude pijan čekajte da se istrezni.

Ti Gamzo, pošto si najstariji, pozovi pradedu Traila, on će te poslušati, zlato podelite i od tog časa svako neka podje na svoju stranu.

Traila ostavite, on će kod mene doći da mi sve ispriča šta je bilo.

Svako neka ide još sto gaza i pronaćićete grad, ili mesta gde ćete graditi svoj dom !

Mi ćemo vas tamo naći.

Ali, još se mesec nije počeo jesti, Gamza se izgubi sa zlatom i po nekim gudurama i vododerinama stiže do Naissa.

Bio je to veliki grad sa mnogo legionara zato nije smeo tu da ostane.

Nastavio je put, kao da ga je neka ptica nosila ka jugu.

Zagledavši se u ravnicu koju su uzduž i popreko presecale planine i reke Gamzi se učini da iz džaka poče da mu ispadaju solidusi, ali je čuo kako mu neko govori :

Gamzi, mesto ovo nije to !

On brzo zatvori džak i okrenu se da ponovo vidi one planine i reke, a od njih ni traga.

Samo mu se učini da mu je ruka pradede Traila pomogla da zatvori džak, koji ostade kao prepolac.

Pošto je mesec još bio pun, on se vrati da pronadje brata i sestru, ali opet zaluta i kada se mesec počeo štrpkati, on uz reku podje i stade pored neke čudne visoke šume.

Učini mu se da je ovde već bio, ili da šuma ide sa njim.

Učini mu se i da su to bile iste visoke jele, koje je maločas zapazio.

Bili su tu i debeli hrastovi, kojima je u sebi zbrajao godove, odredjujući njihovu starost.

Razgranata borovina, ličila mu je na pocepanu prostrtu odeću na sušenje.

A dole po zemlji bilo je sitno zakržljalo drveće koje počinje da se grana na pedalj od tla, kao da se otimalo od nekog tereta.

Na metar od njega klizila je, kao zmijuljica, voda sa žutim talogom.

On pomisli, prvo, da je to zlato, koje iz džaka curi, ili koje ga prati, a potom pomisli da je to, samo, mokra kaljava žuta staza.

Htede da zakorači, ali umalo se ne steže ono žutilo oko njega i on preplašen odskoči, držeći i dalje, čvrsto džak, koji još uvek nije otvorio, ali su solidusi sami ispadali.

Tek sada primeti da je usred neke zelene čudne, guste, kamene šume,čiji vrhovi paraju u nebo, a koreni uranjaju u vodu.

U ovoj žutoj vodi nema ribe, ni nekog živog stvora, a u šumi se ne čuje poj ptica, niti se oseća dašak vetra.

Htede da skrene sa puta, a ono drveće podje za njim i još uz veću vododerinu.

On pogleda u nebo, i učini mu se kao da se oblak u trenu sruči na njegovu glavu.

Ogromna količina vode skliznu niz njega i pravo u potok dubeći sebi privremeno korito, ili grob za njega, spirajući usput, crveno žutu, zemlju noseći i grane kamene šume.

Formirajući tako nova kamena stabla.

Samo za tren sve minu, i on oko sebe vidi suvo korito, navaljene kamene klade i gromade, koje liče na iskidane ljudske glave i poobarana trupla.

Ipak je ovo bio samo buran san, ili umor. koji me je savladao posle napornog puta!

Rreče i nastavi da dremucka.

Kada se usred šume probudio, neznajući koliko je dugo bio u bunilu ili u snu, onako za sebe, držeći i dalje pocepan džak, koji nosi danima i noćima, reče:

Nisu to baš čista posla, Gamzo, nisi smeo toliko da piješ !

Prošao je mnoga mesta, ali ovakvu kamenu šumu, sa šiljatim zelenim vrhovima nije nigde video.

Iako mu se nije dopalo, zbog tog čudnog drveća koje je oko njega, hodalo, šuštalo i žuborilo, nameravao je da malo dalje napravi prvu zemunicu.

Iako pored njega mili hladna bistra planinska rečica, bio je žedan.

Doki je pio bistru vodu, reče:

Baš je božja ova vodica!

Iznad glave letele su ptice u širokom krugu i sekle sunčeve zrake, kroz bistro plavetnilo neba.

On je i dalje osećao neku posebnu jezu,čim bi pogledao u visoko kamenje koje štrči i dalje u nebo.

Ovo nije to mesto za mene !

Reče samo za sebe Gamza i spremi se za novo putovanje.

Ispod jednog omanjeg kamenog drveta koje je ličilo na krunisanu ljudsku glavu, koja je stešnjena izmedju dva visoka rascvetala kamena stabla, iskopa duboku jamu i stavi džak.

Baš onako kako mu je rekla prababa Semuana, zlato je posolio pepelom, da ne izadje iz rupe.

Ili, ako podje da ostavi tragove, da brže oslepi i ne stigne tamo gde želi, tako će se lakše pronaći.

Posoli ga i zato što će ga neko možda pronaći.

Ili će možda na tragove naići njihov pradeda Trail .

Ti ćeš ga po ovom pepeljavom belegu pronaći, jer se on ne može skinuti, govorila mu je prabaka, pre puta.

I zato ga posoli, još jednom, pepelom, što već danima nosi, i stavi ogroman kamen, koji liči na čoveka sa raširenim rukama.

Pogleda u nebo, raširi ruke kao ovaj Kameni čovek, pa ih sklopi oko lica i gledajući u sklopljene prste reče:

Samo ti znaš gde je ovo zlato

Ti si mi svedok za sve ovo, bože!!

I leže ponovo da spava.

Kada se dobro ispavao i odmorio, kao da je i zaboravio na sakriveno zlato.

Nije ni zagledao da li je onaj Kameni čovek, koji je sada imao i zlatnu krunu, još tu i da li je zlato ispod njega.

Nastavi da traži brata i sestru, ali se pri prvom gazu zabuni, i poče tek posle da računa.

Brojeći još sto gaza odatle prema severu, kako bi bratu i sestri tačno rekao gde je zakopao zlato, dodje do ovog božjeg izvora sa toplom vodenom dušom.

Gamza usred noći, ne našavši Vidu i Kostu, ostade pored ovog izvora, sa punim džepovima solidusa.

Izgradi dom i ostade da čeka brata Kostu i sestru Vidu.

Zatvori se u svoju ljušturu .

Danima je Gamza razmišljao i to ga je u satima samoće najviše mučilo:

Zašto mu ljudi ne veruju u ovakvu priču, nego ponavljaju greške.

Prababa Semuana mu je odavno rekla :

Zlato je prokleto.

Ono gospodari dušama ljudi !

Ti si pametan, moj Gamzo, nosiš ovo ime da ne budeš gramziv !

Zlato treba da podari narodu onaj kome je i dozvoljeno da ga pronadje, a to je pradeda Trail.

On je iz istih planina Sera, prešao preko Velike reke, koja ga je darovalo svojom čistotom.

Ti si pravedan, ćist, sve na njega, zato se čuvaj, moj Gamzo !

Ali, ne poverovaše mu u sve te njegove izmišljene, lažne, za neke, čak i smešne priče.

Kako su i oni domoroci ove velike svete zemlje, i da su eto sišli sa istih brda i prešli veliku svetu reku Danubius, kao i ovdašnji domoroci.

Tek kada je pomenuo da je uz njega bio Bog Mitrea, seljani kao da se uplašiše, počeše da se sklanjaju od njega.

A i jeste, samo za jedan dan to božanstvo svetlosti razotkri mu sva mesta gde je boravio, skoro da se nije pomerio, a sve je video.

Mitreov glas je čuo, kao huk vetra:

Ne Gamzo nije to mesto.

Video je kako Mitrea čoveka u kamen pretvara i nož mu izvlači iz kamenog džepa.

Kako nevidljivi luk i strelu razvlači .

Kako uzavrelu žutu reku zaustavlja jednim pogledom.

Svojim očima je video kako se posle toga teturaju neke zle sile.

Svojim ušima je čuo kako urliču Tauroktonije dok iz njh izleće neko semenje.

I učinilo mu se da se ispred njegovih očiju rasprostrla ogromna ravnica na čijim se kosinama presijavaju žitna polja.

Na uzvišicama bili su nardjeni čokoti vinove loze

Iz nabubrelih grozdova već je kapalo vino.

Okolo reka zelena trava je bila visoka, tako da su se do pola videle razne životinje koje su pasle.

Dobro zna da je zapazio jednog crnog bika sa ogromnim rogovima i mošnicama kao dve pesnice.

Video je kako iz njih izleće vrela voda kao tanani mlaz iz šuplje mešine.

To ogromno pokretno meso sa šupljinama, taj bik, koji nosi pokretni čiviluk, u isto vreme dok prazni bešiku, puni creva zelenom sočnom travom

Shvativši da je u jednoj noći doživeo više nego drugi čitav život i da je sam iskusio tajnu kletve o zlatu, povuče se i ostade nem.

Obećao je da će progovoriti i prohodati kada pronadje brata i sestru.

U maju, kada božuri cvetaju, tu pored uglačanog kamena iznad vrelog izvora, sklupčeno čeka sestru i brata da ih ugleda.

Verovao je u to ili mu se samo činilo da treba oči da usmeri u pravu stranu, ili samo da poleti.

A oni ostadoše tamo gde ih je ostavio:

Od solidusa koje su dobili od bake Semuane, Vida udari temelj za budući grad Vidin.

Kosta započe da zida grad koji po njemu dobi ime Kostolac.

Mesto gde su počeli solidusi da ispadaju nazvaše Gazi Mestan.

Planina gde mu se džak prepolovio dobi ime Prepolac.

Tamo, na sto gaza odavde, gde je ostalo zakopano zlato, mesto nazvaše Stogazovac.

Izvor odakle je pio vodu, nazvaše Božja trpezica.

Ova mesta i danas postoje, ali niko ne zna njihovu pravu priču i u ovu sigurno neće verovati.

Jer istina nije ono što se priča, no ono što se oseća.

Gamza ni sam nije znao da je noseći džak pun zlatnog praha, ustvari ostavljao trajne belege za one koji će tek sići sa Sera i preći veliku reku Danubius, ili da se on vrati.

Bile su to, možda, istinite, ali čudne priče kojima se Gaj, kao dete Armi divio, jer nije znao druge.

Ili pak nije želeo da ih upamti, zato što u njih nije verovao.

Već se vraća u svoj svet, u prostranstva svog zavičaja,

Gde god stane, uvek utone u neku ogomnu tminu.

Svuda mu je tesno i on čuje samo svoje korake.

Sve mu se čini da je to nebesko polje, kroz koje danima hoda i sve ga strah da jednom kroz njega ne propadne u neki bezdan.

Da je to njegov zavičaj, tu blizu i da ga uvek čeka.