XXVII nastavak POVRATAK  U  ZAVIČAJ

-voda je lek za neizlečivu bolest  koju boluje  rimski car,
-ptice se ovde umivaju da bolje lete,
-zmije svoj otrov ispuštaju,
-to je čudan dar banjsku vodu koristi i rimski car!!!



18.

Kada mu je medikus rekao da boluje od neizlečive bolesti, on se uplaši, jer ga sve to podseti na njegovog polubrata Hlora, koji mu je pisao, da ima nepoznatu bolest.

Da oseća malaksalost i nesanicu, da mu muškost, sve više, plavi i izbacuje neku ljigavu i smrdljivu crvenu tečnost.

Da nije osetio slast cara zapadne rimske Imperije, niti da se radovao životu .
I zaista,kod legionara se pročula priča da je umro raspadajući se kao crklo kuče.
Ta bolest nosi prvo nesanicu, pa malaksalost sa bolovima, pa će muškost početi da plavi, da deblja, da izbacuje smolastu i vruću smrdljivu tekućinu .

Na kraju će početi meso da se raspada, govorio je medikus, objašnjavajući šta i kakva je ta nepoznata bolest, koju već oni zovu sifiliiisus.

Silni car je zabezeknuto upijao svaku reč koju je čuo od medikusa, okretao se levo i desno kao gadeći se, ali gledajući okolo da neko nije čuo, ovo što je izrečeno :

Fortis est qui se vincit !

Nekoliko puta se hvatao za krnji nos, proveravajući da mu možda još neki deo nije otpao.

U ovim najtežim trenucima seti se baka Oge, koja mu je umela da dodje u podsvest rečima:

Trgni se Armi, da ti nešto kažem !

I sada se uzaludno nekoliko puta trzao sa namerom da čuje, ili da mu da neke miomirisne meleme, jer je to uvek radila, kada joj se žalio na bolove.

Ali ! sada nje nema.

Umesto toga on se seti njene priče kada je prvi put boravila sa svojim Plamičkom .

Krila je ispod pazuhe njegovu majku, bežeći ispred pobesnelih legionara,čuvara limasa, pored lekovitog izvora, kao kap vode .

Izvor je bio u sredini reke, iznad koje je visio čudni kamen, koji je izgledao kao večiti stražar.

I on sada podje uz reku da traži ovaj izvor.

Ogrnut sirotinjskim plaštom sa kapuljačom, kako ga ljudi ne bi prepoznali, zastajkivao je dugo posle svakog koraka.

Usput je video ljude kako strpljivo sede u vodi mlataraju rukama, kao da se mole bogovima i nešto mrmljaju.

Onako preodenut, sidje bliže izvoru, gde su se ljudi u polumraku brčkali, sa namerom da nekog prepozna, ali je samo čuo kako razgovetno pričaju :

Ako neko ima sifiliisuss nemo ovde sa name da se bistrikus!

Neka ide kod one dvonoge kučke trosisate Donge, da se u njen jaz brčkes!

I tamo da stavi svoj čvarak da se krčkes !

More, ovaj mali zmiju oko noge ima, al ne zna da se fućkes!

Iza toga čuje se smeh iz petlih žila od svih kupača, koji se osvrnuše da vide toga malog sa zmijicom oko nogu.

I bogovi se ovde kupaju ! čuje se kako neko ozbiljno dobacuje.

A, oni, mogu, mogu da ga malo drknes ! opet se čuje smeh.

Onaj ozbiljan glas će ponovo :

Ptice se ovde umivaju, da duže lete.

Ranjene zveri vodu piju, da se izleče.

Zmije svoj otrov ispuštaju, za izdjice, za neverne i pohlepe.

Drugi glas će :

Rupari zlato traže, prevrću pesak !

Tračke vile teraju konje noću !

Treći, pak uverljivo dodaje :

Ja sam video kako Nimfe vuku ralo, runo u vodu zamaču, cede zlatonosno blato !

Ostali ćute, samo se i dalje čuje huk uzavrele vode .

A mi sirotinja ovde sve zapišavamo i klonjamo!

Opet se čuje grohot, sada malo duži i gromkiji.

Tek kada zapaziše pridošlicu, onaj ozbiljniji glas ponovo reče:

Ovo ovde je čudni dar, evo koristi ga i rimski car !

Ma medikus Stradost, kaže da ova voda leči sve !

Jedan od kupača, dodade:

Zato će car ovde da zida i palatu, kosti da leči!

Ma neće car da radi, nego ćemo mi tu kosti da ostavimo ljudi!

Al,će to opet naše da bude,ej , a carsku palata!

Ma ne palatu no carski grad !

A gde carski grad da pravi nego gde zlata ima !

Ma ne carski grad, nego tvrdjavu za zlato!

Ma cohorose će zida sve do reke, a u sredinu dvorac za majku !

A odakle ti to Gamzo znaš ?

Čuje se nečije pitanje .

To mi je rekao moj brat Kosta, a njemu naša sestra Vida Para, žene sve znaju.

A gde je tvoja sestra Vida Para?

Da nije ona sada kod cara, hoće da se karos ?!

Ali, prvo treba ovde da se brčkos!

I sada ponovo se svi slatko nasmejaše.

Ma ne, ona je tu preko crne Šiljaste planine, a brat je tamo, ostao na putu izmedju Naissusa i Ratiaria, pa će da vidi na koju će stranu da ode.

Treba da predje i neku planinu što na zatvorenu liburnu liči.

I on je dobar majstor, ali voli, mnogo da laže, i što taj lažee!

Opet se čuje smeh, ali sada malo zajedljiv .

A ti Gamzo ne lažeš, ti sve istinu pričaš?

Pa vi mene znate, sve je ovo istina i car zna!

A šta ćeš ti Gamzo ovde da radiš i hoće li tebe car da primi u službu?

Ja ću ovde da gradim, jer to znam najbolje, reče odsečno.

Gamza gradi carski grad !

Reče neko smejući se i svi kupači prasnuše u smeh, koji iznenada stade, kada se u togu obučen približi čovek, tik uz njih.

Nezainteresovan za kupanje, brčka samo jedan prst, ne sme šaku, onako, uzgred pita sve kupače:

Šta leči ova voda?

Umesto odgovora, voda zapljskuje kupače, i tišina se čuje.

Da li neko zna ko je i odakle, ovaj ludi rimski car ?

Pa valjda iz Rima!

Ču se dečji piskav glas.

Ali, sada bez smeha, nečija ruka stavi šaku na dečja usta.

Svi kupači ga pogledaše popreko, iako je već bio mrak, oči su se dobro videle, ne rekoše više ništa.

Samo, bez reči počeše da izlaze iz vrele vode i onako mokri, zaklanjajući telo rukama, u vodenu paru, počeše da oblače svoje halje.

Zbog žurnosti, nespretnosti, ili iz straha, jedan od njih se saplete .

On primeti da je to mladić koji ima dečji lik i šepa na obe noge.

Pored njega je bio starac koji ga je hitrio da izadje.

Zbog guste vodene pare, ali i prozirnog mraka, ni ovoga puta ne vide koliko ima prstiju, i kolika mu je muškost.

Bio je već ledjima okrenut prema uglačenom kamenu, kada je i poslednji kupač izašao iz reke .

Hteo je da vrisne, ne od bola koji je osećao izmdju nogu, nego od toga što niko neće sa njim da priča.

Jedino je čuo negodovanje psa koji kaskajući uporedo prati kolonu ljudi i lajao.

Htede nešto da kaže, ali ga prepade neko mrmljanje.

Kao i sada da čuje kako neko viče:

Armentobato, stari konju, dovedi Armija!

Gaj htede da skoči u vodu, sa namerom da opere bolne čireve, ali ga trže poznati glas iz daleka:

Armentobato dovedi Armija, imamo gosta! !

On se sada okreće oko sebe i osvrće, gore dole, da vidi nekog, ali pored njega ne beše niko.

Nije bilo ni Askalapija, ili ga samo on nije dobro zapazio u onoj gomili kupača.

Umesto da sazna više o lekovitosti vode i bliže upozna kupače, taj dan i to mesto mu ostadoše u sećanju po Gamzi koji je odavno došao da gradi.
Ovo je smešno, samo Gamzu pamtim!

Ponavljao je nekoliko puta!
I uvek kada je želeo da bliže objasni gde se Magura nalazi, on je dodavao :

Pored Gamze !

Taj dan na tom mestu mu je ostao još u sećanju i po tome, što se setio trenutka kada se kao dete tu mogao dernjati do mile volje.

Drao se tu koliko je želeo, baš pored tog izvora, a da ga niko ne čuje .Ta dernjava ništa nije znači ni za koga.

Samo je on osećao svu silinu daha koji je iz njega izlazio.

I samo su ga divlje zveri razumele.

Želeo je da im odgovori, ali mu je jezik odebljao i izgledalo je da ne može da stane izmedju vilica, niti da ga pokrene.

Ova slika ga vrati i na dečačke dane, kada je od svoje bake Oge čuo priču o Gamzi .