U BORU SE NALAZI JEDINI SPOMENIK STRANOM PESNIKU U OVOM DELU SRBIJE
Bronzani madjarski pesnik Mikloš Radnoti po treći put u Boru.
100 godina od rodjenja Mikloša Radnotija
Na obalama borskog jezera 1979.godine postavljen je spomenik madjarskom pesniku Miklošu Radnotiju,koji je krajem 1944.godine kao logoraš radio u borskom rudmniku.
Taj boravak ovekovečio je stihovima koji su objavljeni u zbirci BORSKA BELEŽNICA.Poslednje dane života Radnoti je pesmama poistovećivao sa ljudskim tragičnim životom :
Nad nama frkće gnusoba smrt, trulom su mrtvacu zavidele žive seni.dok im se na stolu otrovna čaša peni…
Pre nego što je iz Bora krenuo,novembra 1944.godine, usiljenim maršom ,sa ostalim logorašima za Madjarsku, u zaglavlju BELEŽNICE na više jezika,pa I na srpskohrvatskom,napisao je :
Ovaj notes sadrži stihove madjarskog pesnika Radnoti Mikloša.On moli nalazača da tekst pošalje na adresu sveučilišnog profesora...
Adresa i ime profesora su delimično izbrisani,kao i neke stranice BORSKE BELEŽNICE.
Medjutim poruka je nadjena u zadnjem džepu ubijenog Radnotija,dve godine kasnije,kada je njegovo telo eshumirano..Bio je to dokaz da je pesnik Radnoti stigao samo do Abde.gde je 8. novembra 1944.godine ubijen,od strane madjarskih vojnika.A sa sobom je nosio nadu da će se ipak vratiti ,to najbolje svedoče stihoivi iz pesme PISMO ŽENI Lebdim ko prah u svetlu.Pojavljujem se za čas i nestajem..Ljubomorno te kušam..ti me voliš zar ne ..U dubini slutim pustoš nemu,gluvu,kriknem,jer tišina urla mi u uvu, ali odgovor na to nigde nije iz ratom smamljene Srbije,a ti si daleko.. Tako je 1979.godine, i objavljeno trajno svedočanstvo o teškom robijaškom životu u Boru za vreme II svetskog rata.Zato su mu se Borani i odužili veličanstvenim spomenikom rad madjarskog vajara Imre Varge.Spomenik je postavljen blizu mesta gde je bila baraka ,na borskom jezeru .Sve do 3o .septembra 2001.godine bilo je to stecište naših i pesnika Balkana,koji su dolazili da se poklone senima pesnika tragičara.,koga uporedjuju sa Ivanom Goranom Kovačićem
Medjutim,lovci na bakarne resurse su spomenik težak 480 kilograama, ukrali I pretvorili u staro baker. Tako je prvi I jedini spomenik stranom pesniku, u ovom delu Srbije,sa borskog jezera nestao I otišao u neku privatnu livnicu.
Na inicijativu pesnika Bora I prevodioca Stevana Molnara spomenik je ponovo izliven I postavljen ispred Doma zdravlja u Boru.
Novi ,stari, spomenik je sada težak 44o kilograma I koštao je 40.000 evra.
Tako je madjarski pesnik, sada, bronzani Mikloš Radnoti po treći put ,ali trajno došao u grad bakara.I skoro da nema strane delgacije,a posebno madarske koja ne poseti I položi cveeće na spomenik Radniotiju.
U Madarskoj se obeležena 100 godišnjica od rodjenja ovog velikog pesnika.Tim povodom u Boru će biti objavljena prva zbirka pesnaama Mikloša Radnotija PAGANSKI POZDRAV .U toku su pregovori sa nosiocem autorskih prava u Madjarskoj.Mikloševa ,žena Fani,kojoj je posvetio nekoliko natolgijskih pesama, umrla je u 99 godini života pre nekoliko mesec,rekao nam je Stevan Molnar.
понедељак, 22. март 2010.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар