FELJTON 
REKLA - KAZALA   
                                                              

                    12.                                            ZVALI SU GA 

                                                                 SREĆNI ARHEOLOG

                                                      ZLI  ARHEOLOG

I mislite da je ovo kraj, tako je i pisac želeo, ali kao što to biva u životu, intrigama se nikada, a pogotovo u rekla-kazala  ne zna kraj, uvek se čuje neki novi glas, zuckanje, šaputanje i šuškanje o mnogim  dogdjaima  i ličnostima....

Tek, pred samo štampanje knjige čuje se nova priča, o zlatolovcima i profesoru za koga  ima još jedan epitet, pored već pomenutih. Naime, u doba kada je, sredinom prošlog veka, bio direktor SANU, profesor nije dozvolio da čuveni  komunista Marko   izloži svoje  skulpture i pored toga što ga je molila i  još čuvenija Latinka  i od tada profesor dobi  gorki epitet. Koji niko nije znao sve do pre nekoliko meseci   niti neko nekad pomenuo, te nije ni ušlo u prvu  priču rekla-kazala. Tek, nedavno je  procurila  priča da su se Marko i Latinka u isto vreme zagledali u istog profesora, koga nazvaše ,,zli arheolog!,, Zašto?- niko to ne zna, tek će se to, možda, mnogo  kasnije saznati!

    Ali to nije glavni razlog, zašto, pisac obaveštava izdavača, da pred samo štampanje  i ova  priča iz rekla-kazala, udje u  knjigu.

A sama priča ne drži vodu, i kada je reč o arhelozima, zlatolovcima, rimljanima, zato  pisac traži pravu reč, jer je saznanje i u ovakvoj priči teško kao gorčina usred slatkog zalogaja; prodornija i od najteže misli, jer je  nastajala u   dalekoj prošlosti, a čula se tek ovih dana, i puna je postojanosti i hrabrosti da se legenda, pretvori u stvarnost i saopšti, tek onako da se zna... Takvo saznanje, o istini, je za pisca još jedno iskušenje, koje će sigurno  opravdati ovakav  pišćev zahtev...

 

..

Ovih dana čula se priča da su  negde  oko Kosova, ili slikovitije, negde oko Duklje ili još jasnije,  u nekadašnjoj Zeti, zlatolovci  pronašli  velike količine  zla i to  baš ono zlato koji  vekovima  traže na hiljade zlatolovaca. I ta viševekovna potraga preraslaa je u  legendu koja je  uzela na stotine  života  zlatolovaca...... Jedan od njih  bio je i čuveni profesor, sa epitetom ,,zli arheolog,.

U  jednom od interviju i sam  profesor je govorio o višemesečnom bezuspešnom, iskopavanju starina, na teritoriji nekadašnje Duklje, odnosno Zete, kada su mu opštinari rekli da kroz nedelju  dana prekine  bezuspešno  istraživanje, tek, iznenada pronašao je  samo nekoliko  zlatnka, koji su  bili dovoljni, da se naplate svi troškovi  iskopavanja, ne i razlog da se  istraživanje nastavi. Ali, to mu nije dozvoljeno...Kao da  je  sve bila nečija igra, i nameštaljka.. I sada ide ono rekla-kazala: posle njegovog odlaska sa  radilišta, niko ništa nije pronašao. Kao da se zlato sakrilo, ili ga neko ukrao...Ali, to su bila samo naklapanja... Ni  Marko ni Latinka  nisu privoleli profesora da se vrati i nastavi sa  iskopavanjem. Ali, bile su i priče da  je to zlato pronašao neki Bulatović i odneo ga u Kanadu, gde je otvorio  novi rudnik zlata. Drugi su govorili, da su tek kasnije zlatolovci došli do prave mape koju je imao profesor i već se zna šta se posle  dogodilo, oni nisu merodavni da kažu pravu istinu….

A sve je počelo mnogo, mnogo, vekovima ranije…

Za sve  zlatolovce odavno je poznata priča, koja je prerasla u prastaru legendu da su čuvene  rimske legije, negde  uvek sa sobom vukle tovare zlata. I to je tu negde,  zakopano, pored ove pećine, usred ovog buka, sa one strane kamena, pored ove reke u temelje  ovog ili onog starog grada, i sve tako  legnda se širila  vekovima, skoro u  svim delovima rimske  imperije. Ali, ima i onih  koji  drugačije tumače  takve legende, a oni dobro znaju detalje iz prošlosti, koje  nazivamo   legende, imaju prave mape, imaju  dokazne signale,  imaju istinte priče iz davniuna i sve tako   godinama. I sada pisac pita da li i vi verujete  u ovakve legende ili u  priče iz rekla-kazala?!

Ni sada neće biti ono:To nije kraj, nit će ga biti! – reče sebi pisaci i polako ustade iz kreveta, kao da  svojim pokretima ne želi da poremeti sve  snove o zlatolovcima. Nema više nikakvog glasa, ni šapata, mumanja, ni slova  nema, samo zamrznuta slika od iskona u piščevim očima zakačena visi na ekranu kompjutera, gde se u  VORDU pojaviše dve rečenice: ŽIVELA SRBIJA,  OVAJ LAPTOP PRIMI OD KOLEGA IZ

ŠRIFA, SA ŽELJOM DA, VIŠE NE PIŠEŠ SAMO VESTI,PRILOGE I REPORTAŽE, NEGO U PENZINERSKE DANE, PESME I ROMANE, ONO ŠTO TI NAJVIŠE VOLIŠ, ISTINU! u obe,rečenice, sve je  zgusnuto  životom, gromovitim glasom i slikom koja najavljuje novi dan....,

Pisac je već rekao šta je sve saznao, i to  je samo  njegova imaginacija... Vi nastavite ovu priču, možda znate više i bolje!!!.. Naravno,  sve će se to saznati, ako izdavač uvaži zahtev da objavi i ovu priču, ako ne onda  drugom prilikom, saznaćete više o svemu ovome, a možda i još  više!!!

Već znate, prava istina je u kamenu, jednoga dana će  ga neko pronaći i istina će izaći na videlo!!!