UNIVERZUMM: književni OGLEDI, REKLI SU ,REZIME,
JOVAN S. MITROVIĆ
KAD PESNICI PLAČU
,,ŽIVEO ŽIVOT MOMA DIMIĆ :
Feljton JOVAN S. MITROVIĆ
Malo zbog praznika ,malo zbog bolesti,uglavnom , blizu 20 dana nisam se bavio ovim Blogom..
Sada vidim da i dalje izaziva interesovanje starih prijatelja koji ga čitaju ,(IMA PREKO 3000 OTVARANJA)i dalje je najčitaniji Feljton o Momi Dimiću,i to one rubrike koje su podvučene kao književni ogledi,reklisu:
Na njih je stiglo i nekoliko zanimljivih reakcija čitalaca...
SVIMA SE PONOVO ZAHVALJUJEM,I ČESTRITAM IM SVE PRAZNIČNE DANE U OVOJ GODINI,NEKA IH BOG ČUVA I DA IM PUNO ZDRAVLJA I BLAGODETI ŽIVOTA.
NA OVOM BLOGU ĆE I U OVOJ GODINI NAĆI NEŠTO ŠTO BI MOGLO DA SE ODBRANI NASLOVOM UNIVERZUMM..SREĆNO!!!!!
REAKCIJE NA DOSADAŠNJE TEKSTOVE U RUBRICI OGLEDI -REKLI SU;:
REAKCIJE NA DOSADAŠNJE TEKSTOVE U RUBRICI OGLEDI -REKLI SU;:
REAKCIJE NA DOSADAŠNJE TEKSTOVE U RUBRICI OGLEDI -REKLI SU;:
Pa u svakoj profesiji postoje zavidni ljudi,ovo je očigledno,kako sitni književničići,ali partijski poslušnici,umeju da iskoriste svoje pozicija..Pa tako da budu prevodjeni i štampani ,kad hoće i kada žele. E takav ti je Panta,posvadjao pola Pančeva i pola Beograda... Slavomir,književnik
Аутор Slavomir književnik UNIVERZUMM: književni OGLEDI, REKLI SU JOVAN S... 19.1.11.
JOVAN S. MITROVIĆ
KAD PESNICI PLAČU
,,ŽIVEO ŽIVOT MOMA DIMIĆ :
Malo zbog praznika ,malo zbog bolesti,uglavnom , blizu 20 dana nisam se bavio ovim Blogom..
Sada vidim da i dalje izaziva interesovanje starih prijatelja koji ga čitaju ,(IMA PREKO 3000 OTVARANJA)i dalje je najčitaniji Feljton o Momi Dimiću,i to one rubrike koje su podvučene kao književni ogledi,reklisu:
Na njih je stiglo i nekoliko zanimljivih reakcija čitalaca...
SVIMA SE PONOVO ZAHVALJUJEM,I ČESTRITAM IM SVE PRAZNIČNE DANE U OVOJ GODINI,NEKA IH BOG ČUVA I DA IM PUNO ZDRAVLJA I BLAGODETI ŽIVOTA.
NA OVOM BLOGU ĆE I U OVOJ GODINI NAĆI NEŠTO ŠTO BI MOGLO DA SE ODBRANI NASLOVOM UNIVERZUMM..SREĆNO!!!!!
REAKCIJE NA DOSADAŠNJE TEKSTOVE U RUBRICI OGLEDI -REKLI SU;:
REAKCIJE NA DOSADAŠNJE TEKSTOVE U RUBRICI OGLEDI -REKLI SU;:
REAKCIJE NA DOSADAŠNJE TEKSTOVE U RUBRICI OGLEDI -REKLI SU;:
Pa u svakoj profesiji postoje zavidni ljudi,ovo je očigledno,kako sitni književničići,ali partijski poslušnici,umeju da iskoriste svoje pozicija..Pa tako da budu prevodjeni i štampani ,kad hoće i kada žele. E takav ti je Panta,posvadjao pola Pančeva i pola Beograda... Slavomir,književnik
Аутор Slavomir književnik UNIVERZUMM: književni OGLEDI, REKLI SU JOVAN S... 19.1.11.
Ma ostavite Pantu,dobar je on književnik...Ali,zaista Momane zaslužuje da o njemu tako priča čovek koji je dobio nagradu njegovog imena..Umesto da je lepo rekao,pripala mi je čast da prvi ponesem ovu nagraduu,našeg eminentnog pisca koji je ostavio trajne tragove u našoj literaturi...i ztd.. On mi priča neke visokoumne misli...Kažem,ostavite ga,on je takav..narcisoid.upravo onaj koje on sam pominje....I neću više o Pantu,o Momi sve najbolje... Marković,književnik iz unutrrašnjosti
Аутор Marković Miroslav UNIVERZUMM: književni OGLEDI, REKLI SU JOVAN S... 17.1.11.
U pravu si brate..I prava je sramota što je ovaj Panta dobio nagradu,pa nije to samo za knjigu,to treba da bude veliki ćovek,a ovaj je nula kao ćovek i kao profesor... Vreme će ga zaboraviti,niko neće znati ko je bio Panti',a za Momu 'e svi čnati, eto to je najva\nije.. i Ja sam bio Panti'ev student...
Аутор Анониман UNIVERZUMM: književni OGLEDI, REKLI SU JOVAN S... 15.1.11.
Непожељно
Избриши
Уклони садржај
Ako ne želiš da ovo objaviš ja ostajem pri tome. i tvoj Blog više neću da čitam... U brate što je oaj Pantić uobražen i prepotentan!! Toliko škrto o Momi,nevereovatna budala!!! Pisac iz Beograda,ali anoniman,a Pantić zna ko sam ja..To sam mu u oči rekao da je budala,to zna i celo Pančevo!!!!
Аутор Анониман UNIVERZUMM: književni OGLEDI, REKLI SU JOVAN S... 15.1.11.
U brate što je oaj Pantić uobražen i prepotentan!! Toliko škrto o Momi,nevereovatna budala!!! Pisac iz Beograda,ali anoniman,a Pantić zna ko sam ja..To sam mu u oči rekao da je budala,to zna i celo Pančevo!!!!
Аутор Анониман UNIVERZUMM: književni OGLEDI, REKLI SU JOVAN S... 15.1.11.
Zamislite šta bi sada Moma Dimić rekao umesto Petra Kralja: Ea da mogu sada ovu zvezdu da dohvatim!!!ama isto kao Tola!!!
Аутор Анониман UNIVERZUMM: književni OGLEDI, REKLI SU JOVAN S... 14.1.11.
MALO JE OVO TEKSTA ZA VELIKOG MOMU !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Аутор DANIL UNIVERZUMM: književni OGLEDI, REKLI SU JOVAN S... 14.1.11.
MALO JE OVO TEKSTA ZA VELIKOG MOMU!!!!!!!!!!!
Аутор DANILO Jovan S.Mitrović SEĆANJE NA DJORDJA VAJFERTA DJ... 14.1.11.
eee koliko je godina Mocart morao da ceka da bi njegova muzika dosla na mobilne telefone? eee tezak je umjetnicki zivot, pozdrav sa juga Marjana
Аутор Marjana STATISTIKA U 2010.GODINI NAJČITANIJI TEKSTOVI NA... 11.1.11.
A jel istiona da je Srejović bio homić?
Аутор Анониман XI nastavak POVRATAK U ZAVIČAJ - GAMZIGRADSK... 11.1.11.
Ma to je Jovan S.Mitrović
Аутор Slaven UNIVERZUMM: književni OGLEDI, REKLI SU JOVAN S... 10.1.11.
Аутор Анониман UNIVERZUMM: književni OGLEDI, REKLI SU JOVAN S... 10.1.11.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ne govorimo vetru, nego ljudima
Mihajlo Pantić, dobitnik nagrade „Moma Dimić“ za knjigu „Priče na putu“
* Kako se osećate kao prvi dobitnik nagrade „Moma Dimić“? Po čemu pamtite tog pisca i da li vas nešto s njim vezuje?
- To je jedna od onih iznenadnih nagrada za knjigu koja je sasvim spontano napisana. Padnu s neba, i knjiga i nagrada, pa toliko. Momu Dimića pamtim kao nešto starijeg kolegu, radoznalog i nesmirenog, njegov opus tek čeka da bude pročitan i kritički protumačen. U tom pogledu, on nije usamljen slučaj, ima još srazmerno mnogo srpskih pisaca koji plutaju u moru sveopšte ravnodušnosti našeg doba. Tome, nažalost, doprinose i sami pisci, što iz prirodnog narcizma profesije, što iz podleganja neobavezujućim rešenjima: lakše je nekog zaobići ili o njemu uzgred reći štogod podlo nego sesti i pažljivo pročitati to što je on napisao. Verujem i nadam se da ćemo se povodom ove nagrade barem setiti da je i Moma pisao lepe putopise, i da je sa njegovom knjigom „Živeo život Tola Manojlović“ počela stvarnosna proza.
Bane ĐORĐEVIĆ
30. jul 2010. 21:00
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
JEDAN OD NAŠIH NAJVEĆIH GLUMACA, U SJAJNOJ MONODRAMI!
- Kad bi mogao da dohvatim onaj visoki plavi balon, što je kao lubenica. Joj, kad bi mogao da dohvatim onaj visoki plavi balon sa žutom uzicom što leti povrh čerge. Joj, kakav je onaj visoki plavi balon sa žutom uzicom kao sunce… – ove rečenice, kojima počinje monodrama Mome Dimića, u režiji Petra M. Teslića „Živeo život Tola Manojlović“, tada mladi glumac Petar Kralj prvi put je izgovorio 28. januara 1967. godine na Maloj sceni Ateljea 212. Danas, četiri decenije posle premijere, on je šezdesetsedmogodišnji bard srpskog glumišta i iste te rečenice, na istoj sceni, izgovara i dalje, ali sa još većim žarom, snagom i umećem. Majstorski! Publika je sve to umela da prepozna i uzvrati na najbolji način – vernošću. Predstava „Živeo život Tola Manojlović“ apsolutni je rekorder ne samo kod nas, nego sigurno i u svetu jer se u kontinuitetu izvodi više od 40 godina. Ovu dirljivu priču o životu Tole Manojlovića, kamenoresca, kovača i zemljoradnika iz Nemenikuća, ophrvanog mnogim bolestima i tegobama, koju Petar Kralj nije igrao samo na matičnoj, nego i na brojnim domaćim i stranim scenama, do sada je videlo blizu 250.000 ljudi.
IZ BOLNICE NA PREMIJERU
Petar Kralj kaže za Glas javnosti da je junak priče Tola Manojlović bio prisutan na premijeri. Tom prilikom su se i upoznali.
- Desilo se da je Tola baš u to vreme ležao u Institutu za tuberkulozu u Beogradu, a u Atelje 212 doveo ga je, na svoju odgovornost, autor komada Moma Dimić. Tola se duhovitim stvarima smejao, a kod tužnih je plakao. Rekao je da mu svidela predstava, čak više nego knjiga.
- Naučio sam ja od Tole, svih ovih godina, dosta toga. Između ostalog, da budem strpljiv i da se mirim sa stvarima sa kojima ne mogu da se uhvatim u koštac. Da ne udaram glavom o zid, nego da konstatujem zid. Tola je sličan Sanču Pansi, ali ne do kraja. To je ta neka prava životna filozofija i pristup nečemu što ipak može da te održi, da ostaneš čitav, a da ne potrošiš uzaludno energiju. Priča o Toli večito otkriva nešto novo. Sve sam ja to izgovarao sa punom verom i sa punim ubeđenjem da ima smisla. U različitim vremenima i jeste imalo i nije imalo smisla. Međutim, na kraju se uvek ispostavi da stvari koje su pravo napisane zaista ostaju trajne – smatra Petar Kralj.
M. B.
TOLA MANOJLOVIĆ REKORDER ZA GINISA
Dirljiva priča o životu Tole
Manojlovića, kamenoresca, kovača i zemljoradnika iz Nemenikuća, više od 40 godina neprekidno je na repertoaru Ateljea 212!
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ogledi
O PATRIKU BESONU
Govoreći kako je uz pomoć Mome Dimića izabrao Srbiju Patrik Beson, francuski pesnik je rekao novinaru Matijeviću:
- Devedesete sam ovde bio prvi put na Međunarodnom susretu pisaca i neprestano se sa svojom verenicom šetao tada ulicom Maršala Tita, uopšte ne odlazeći na sve one obavezne programe. Štaviše, Moma Dimić, koji je bio organizator Susreta, sreo bi nas na ulici, mahnuo nam, ali nas nikada nije pitao zašto ne prisustvujemo programima. Pomislio sam da je ovo mesto na kome se može živeti, jer ljudi razumeju život. A posle toga u pitanju je bio čitav niz sticaja okolnosti. A onda sam i upoznao neke ljude odavde, čitao knjige, novine, razumeo pomalo srpski i kad je čitava kampanja protiv Srbije počela i u mojoj zemlji, bilo je to previše. Nisam se, u stvari, borio za Srbiju, samo sam pokušavao da kažem ljudima da pokušaju da na stvari gledaju i drugačije i to je bio skandal! I, uprkos samom sebi, ja sam postao deo kampanje za Srbiju.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Knjižvni ogledi
O TOMASU TRANSTREMERU
Samo oni koji nisu poznavali dobro Momu, .ne mogu da shvate kako to poezija, odnosno čovek, može biti sav u pokretu na zemlji i u vazduhu. I Moma je sam to primetio u poeziji Švedskog pesnika Tomasa Transtremera.Sve mi se čini da je i on bio sav u pokretu:
Poezija Transtrimera deluje naprosto fizički, unoseći medju nas pokret(oka, ruku, nogu, ), a odmah potom I strah ili kako drugo uzbudjenje, nakon čega nastaje opuštanje ili sanjarenje koje ne prašta.Transtrimer na lak I jednostavan način govori o teškim I nepodnošljivim stranama ljudske egzistencije.Otuda I njegova tolika prijemčivost kod čitalaca, a ne samo u elitnim krugovima pesnika.Prvi stihovi su kod njegova jednostavni zapisi koje bi mogao(ili se barem tako čini) svaki čitalac da iznedri bez malo ‘‘mudrovanja’‘.Iskaz jeste moderasn, ali ne i odveć apstraktan.Početak pesme sledi, dakle, ono što je čulno..Takodje veoma je važno što Transtremerova poezija preuzima osnovnu vremensku strukturu jednog muzičkog dela; pesme poseduju početak, kraj razradu, klimaks, krešćendo, pauze i sl.Njegove su pesme veli Robert Blaj, poput tela violine.Odvodeći nas u mračne svere intelekta i najdeblje more ovaj svedeni pesnički instrument zvuči toliko prrisno da nam se čini da sve to prolazi istog ovog časa kroz nas same. To su oni trenuci kad sopstvenim vidjenjem prodiremo u božju energiju‚, kad našim zevom, nismo prazni, već otvoreni...
M.Dimić, Tomas Transtremer, Formule putovanja, 1991.
M.Dimić, Pet Švedskih pesnika, 1998.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
književni ogledi
O ARTURU LUNDKVISTU
Moma bira prijatelje, pisce slične sebi, u to sam se nekoliko puta uverio, čitajući razne njegove prikaze.Ako zanemarim naslov i ime pisca o kome piše, pomislio bih da je to Momin tekst o Momi.Znam da je ovo deo teksta o Švedskom članu Nobelovog komiteta Arturu Ludkvistu, ali ako umesto njegovog imena u Mominom tekstu zanemarimo Arturovo ime, već zamislimo Momino, uverićemo se da je ova teza moguća:
Svoju sabraću po peru, druge pisce, Ludkvist(Moma) nije samo čitao ( najčešće u originalu), i pisao o njima, već je stvarao s njima i najživlje lične kontakte, posećujući ih redom u dalekoj Argentini, Čileu, u Australiji, u Americi, Africi . Evropa je već bila njegovo dvorište..Redak je neki značajni savremenik, a da ga Ludkvist (Moma) nije lično poznavao., Osećao je naprosto potrebu da se suoči sa svim specifičnostima njihove pojave, razloga I uverljivosti pisanja, one vatre i strasti stvaranja što ga je kod njih nesebično obradovala, da time obogati i proširi sve dužu i kompleksniju kompoziciju svetske književnosti., čiji je on bio jedan od ključnih vozovodja..Ludkvist (Moma) je vremenom sve više podsećao i na dobro opskrbljen prekookeanski brod koji je lako isplovljavao iz matične luke vlastite poezije, spretno i nadahnuto se predajući burama iI prostranstvima tudjih dotle neispitanih mora…
Lundkvist, piše dalje Moma, (ja osećam kao da Moma piše o sebi) je pesnik mnoštvenosti života, njegovog’‘masovnog’‘pojavljivanja. U istom času, na različitim stranama, dešava se naoko nepovezana množina stvari koje nisu ja, niti pak samo ti. A opet je sve to u vezi iI sprezi, u jednom zajedničkom redosledu, istovremeno nastajućem i nestajućem.’‘Sa života se’‘, veli Ludkvist….’‘, neprestano nešto skida, s njega se kao sa krova nešto neprestano sliva’‘ ( Moma : ‘‘Nevidljiva je to nit kojom se telo deli’‘)., Lundkvist(Moma) je, tako još jedan pesnik proticanja i neizvesnosti sveta, njegovog rastavljenog jedinstva, vremena za vazda izgubljenog, ma na koji ga način mi upotrebili.
I ono što se može nazvati predskazanjem, ili kobna slutnja o pesnikovom kraju, to je Moma najavio pišući o Lundkvistovoj poeziji:još 1991.godine:
O Lunndkvistovom bezgraničnom poverenju u moć I smisao poezije svedoči, na odista dirljiv način, I jedan od njegovih poslednjih testamentarnih pesničkih tekstova’‘Putovanje kroz san I prikazanje’‘u Mominmom slučaju to bi mogle biti pesme(‘‘Sreća i smrt’‘-’‘Kako će moja majka pričati o mojoj smrti’‘). Doživevši pri kraju životnog puta, u već poodmakloj starosti, žestoki srčani udar( u Mominom slučaju to je kobna neizlečiva bolset rak pluća). I ležeći mesecima u komi I odduzetsti, ( u Momin slučaju bolesničkoj postelji), pesnik pred poslednju svoju vremenost staje kao neki Bolni Dojčin onim jedinim što raspolaže, s poezijom kao svojim poslednjim štitom, tom umetnošću nemogućeg.U ovoj pesmi otkrivamo isakustvo čoveka koji je prošao kroz vlastiti grob.I ko će ga sačekati napolju, pri povratku? Poezija, jedino poezioja, ono njeno večno budjenje I sricanje kroz san, bol I prikazanja
M.Diimić, Buket žena, Artur Lundkvist, 1995.
M.Dimić, Pet Švedskih pesnika, 1998.
Možda u ovim redovima leži odgovor, na moje pitanje, koje Momi nisam postavio, kada je od mene zahtevao da mu što pre nabavim knjigu o ‘‘Tmočkoj magiji’‘ Zašto je u poslednje vreme opsednut magjom.
književni ogledi
PIŠUĆI O DRUGIMA MOMA PIŠE O SEBI
Ili, želeći da u ovom feljtonu značajnije naznačim njegovu želju za putovanjem, u ovom tekstu o Popoviću naidjoh na Momine reči koje sam želeo ja da kažem o njemu: sve to sada sažimam u po jednu rečenicu:
I Dimić je neizmerno voleo mirijevske brežuljke.
I Dimić je bio belosvetski putnik.
I gde god da je bio Dimić se vraćao zavičaju zbog nostalgije
I Dimić je voleo ljude, pisao je o njiuma kao da neposredno razgovara sa čitaocima i svojim junacima.
Bio je šeret na dedu, ozbiljan i krut na oca, ali pun mladalačkog duha svoje generacije, koja je negovala patriotsku osetljivost.
Постови
