Počela rekonstrukcija lokaliteta Lepenski Vir Bog sunca neće biti više bez krova nad glavom NOVI KROV ZA NAJSTARIJE SVEDOKE CIVILIZACIJE Drevni stanovnici iz Lepenskog Vira,uskoro će dobiti krov nad glavom.. Vlada republike Srbije je izdvojila preko 190 miliona dinara za realizaciju prve faze rekonstrukcije krova lokaliteta Lepenski Vir. U prvoj fazi predvijena je izgradnja celokupne konstrukcije koja će držati providljiv pokrivač ,kako bi se iz ptičje perspektive mogao videti,a I zaštiti ovaj arheološki lokalitet.Tu su još zanatski I gradjevinski radovi oko rekonstrukcije zgrade uz lokalitet. Providljiv krov će se uklopiti u ambijent prirode oko Dunava. Druga faza predvidja,izgradnju amfiteatra,sale za postavke skulptura,I trapezoidne kuće ,za prezentaciju budućih arheoloških nalaza. Prema planu,uz Dunav ,blizu lokaliteta, biće izgradjeno pristanište I nekoliko bungalova,kao I naučno rekreativni centar. Time će se posle 38 godina,od kada je privremeno pokriveno ovo nalazište,rešiti stambeno pitanje ovog lokaliteta,kaže dugogodišnji kustos Lepensakog Vira Vasoje Vasić iz Donjeg Milanovca. Zbog povećanog nivoa Dunava,posle izgradnje elektrane Djerdap I ,prva dislokacija I zaštita poičela je 1970 godine.Na platou u neposrednpoj blizini nalazišta,rekonstruisano je zemljište na kojem je ležao Lepenski Vir..U podove kuća ugradjene su skulpture I kamene ploče koje čine ognjišta,a po njihovim ivicama rasporedjeno je kamenje koje ima konstruktivne tragove 69 kuća,odnosno ognjišta.Još tada je postavljen privremeno drveni, proizvoljni krov,ističe Vasić. Dok svetski naučnici uveliko tragaju za uzrocima,načinu I vremenu nastanka univerzuma ,Lepenski Vir,pored Donjeg Milanovca,svojim antropomorfnim figurama ,gde dominira lik boga sunca i vidnim tragovima 69 kuća,koje čine organizovano naselje,otkrivaju tajnu Lepenskog Vira, koja je započela još iz sedmog milenijuma pre Hrista. Takvo nalazište ubraja se u evropsku i svetsku atrakciju.Jer svedoči o ljudskoj prošlosti koja se meri milenijumima. Jon MirtPočela rekonstrukcija lokaliteta Lepenski Vir Bog sunca neće biti više bez krova nad glavom NOVI KROV ZA NAJSTARIJE SVEDOKE CIVILIZACIJE Drevni stanovnici iz Lepenskog Vira,uskoro će dobiti krov nad glavom.. Vlada republike Srbije je izdvojila preko 190 miliona dinara za realizaciju prve faze rekonstrukcije krova lokaliteta Lepenski Vir. U prvoj fazi predvijena je izgradnja celokupne konstrukcije koja će držati providljiv pokrivač ,kako bi se iz ptičje perspektive mogao videti,a I zaštiti ovaj arheološki lokalitet.Tu su još zanatski I gradjevinski radovi oko rekonstrukcije zgrade uz lokalitet. Providljiv krov će se uklopiti u ambijent prirode oko Dunava. Druga faza predvidja,izgradnju amfiteatra,sale za postavke skulptura,I trapezoidne kuće ,za prezentaciju budućih arheoloških nalaza. Prema planu,uz Dunav ,blizu lokaliteta, biće izgradjeno pristanište I nekoliko bungalova,kao I naučno rekreativni centar. Time će se posle 38 godina,od kada je privremeno pokriveno ovo nalazište,rešiti stambeno pitanje ovog lokaliteta,kaže dugogodišnji kustos Lepensakog Vira Vasoje Vasić iz Donjeg Milanovca. Zbog povećanog nivoa Dunava,posle izgradnje elektrane Djerdap I ,prva dislokacija I zaštita poičela je 1970 godine.Na platou u neposrednpoj blizini nalazišta,rekonstruisano je zemljište na kojem je ležao Lepenski Vir..U podove kuća ugradjene su skulpture I kamene ploče koje čine ognjišta,a po njihovim ivicama rasporedjeno je kamenje koje ima konstruktivne tragove 69 kuća,odnosno ognjišta.Još tada je postavljen privremeno drveni, proizvoljni krov,ističe Vasić. Dok svetski naučnici uveliko tragaju za uzrocima,načinu I vremenu nastanka univerzuma ,Lepenski Vir,pored Donjeg Milanovca,svojim antropomorfnim figurama ,gde dominira lik boga sunca i vidnim tragovima 69 kuća,koje čine organizovano naselje,otkrivaju tajnu Lepenskog Vira, koja je započela još iz sedmog milenijuma pre Hrista. Takvo nalazište ubraja se u evropsku i svetsku atrakciju.Jer svedoči o ljudskoj prošlosti koja se meri milenijumima. Jon Mirt

Rekonstrukcija lokaliteta Lepenski Vir
Bog sunca neće biti više bez krova nad glavom
NOVI KROV ZA NAJSTARIJE SVEDOKE CIVILIZACIJE

JOVAN S. MITROVIĆ


Drevni stanovnici iz Lepenskog Vira,uskoro će dobiti krov nad glavom..
Vlada republike Srbije je izdvojila preko 190 miliona dinara za realizaciju prve faze rekonstrukcije krova lokaliteta Lepenski Vir.
U prvoj fazi predvijena je izgradnja celokupne konstrukcije koja će držati providljiv pokrivač ,kako bi se iz ptičje perspektive mogao videti,a I zaštiti ovaj arheološki lokalitet.Tu su još zanatski I gradjevinski radovi oko rekonstrukcije zgrade uz lokalitet. Providljiv krov će se uklopiti u ambijent prirode oko Dunava.
Druga faza predvidja,izgradnju amfiteatra,sale za postavke skulptura,I trapezoidne kuće ,za prezentaciju budućih arheoloških nalaza. Prema planu,uz Dunav ,blizu lokaliteta, biće izgradjeno pristanište I nekoliko bungalova,kao I naučno rekreativni centar.
Time će se posle 38 godina,od kada je privremeno pokriveno ovo nalazište,rešiti stambeno pitanje ovog lokaliteta,kaže dugogodišnji kustos Lepensakog Vira Vasoje Vasić iz Donjeg Milanovca.
Zbog povećanog nivoa Dunava,posle izgradnje elektrane Djerdap I ,prva dislokacija I zaštita poičela je 1970 godine.Na platou u neposrednpoj blizini nalazišta,rekonstruisano je zemljište na kojem je ležao Lepenski Vir..U podove kuća ugradjene su skulpture I kamene ploče koje čine ognjišta,a po njihovim ivicama rasporedjeno je kamenje koje ima konstruktivne tragove 69 kuća,odnosno ognjišta.Još tada je postavljen privremeno drveni, proizvoljni krov,ističe Vasić.
Dok svetski naučnici uveliko tragaju za uzrocima,načinu I vremenu nastanka univerzuma ,Lepenski Vir,pored Donjeg Milanovca,svojim antropomorfnim figurama ,gde dominira lik boga sunca i vidnim tragovima 69 kuća,koje čine organizovano naselje,otkrivaju tajnu Lepenskog Vira, koja je započela još iz sedmog milenijuma pre Hrista.
Takvo nalazište ubraja se u evropsku i svetsku atrakciju.Jer svedoči o ljudskoj prošlosti koja se meri milenijumima.


Jon Mirt

Borska jama mu se posrećila


DJORDJE VAJFERT PRVI VLASNIK KONCESIJE BORSKOG RUDNIKA

Nestaju I poslednja obeležja o Djordju Vajferu

Samo dve plave table,na početku I kraju ulice, sa natpisom ULICA DJORDJA VAJFERTA jedina su obeležja koje ima ovaj, zaslužni ,nekadašnji, prvi vlasnik borskog rudnika.

I kada iduće godine,posle 105 godina,rudnik ,po drugi put ,dobije novog vlasnika,sigurno će I to nestati.Kao što je 11.avgusta 1981.godina nestalo izvozno okno VAJFERT, koje je izgradjeno 1926.godine.

To najveće skip okno u istoriji rudarstva,sasečeno je u parčiće I otišlo u staro gvožedje.

Uzaludni su bili zahtevi gradjana da se taj najveći nemi svedok prošlosti borske jame sačuva za nove generacije,ili kao turistička atrakcija grada.

Tako nestaju poslednji trajni belezi o Djordju Vajfertu u Boru..A ovo ime je pored Franje Šisteka,najzaslužnije za postojanje borskog rudnika zlata I bakara,o kome se poslednjih godina dosta priča.

Djordje Vajfert rodjen je u1850.godine u Pančevu u pivarskoj porodici.

Otac mu je bio vlasnik pivare u Pančevu I Beogradu.U Pančevu je završio nižu realku, u Budimpešti trgovačku akademiju,a u Bavarskoj pivarski odsek..

Medjutim,pivarskiim zanatom se nikada nije bavio od 1872.godine sa ocem radi na istraživanju kostolačkog ugljenokopa .Kasnije je radio na istraživanju Avale,Kostolca I Miroča.Ova istraživanja nisu bila od koristi ,izgubio je blizu 730.000 dinara,što je u to vreeme bilo dosta para.Pored gubitaka on 1897.godine počinje da istražuje rudu bakra u Boru.,I baš to istraživanjhe mu se posrećilo.Pronalaskom borske rude bakara nadoknadio je sve što je izgubio u rudarstvu.

Da bi 1903.godine otvorio Borski rudnik I bio vlasnik prve koncesije za njegovu eksploataciju narednih 5o godina.

Medjutim rudnik su otkupili Francuzi I eksploatisali do 1914.godine.U toku I I II svetskog rata,rudnik preuzoimaju Nemci,a od 1944.godine do današnjih daana, je vlasništvo radničke klase,odnosno države.

Vajfert se nije isticao samo u rudarstvu.Od 1883. do 1889.godine bio je viceguverner Narodne banke,jedan od njenih osnivača,a za guvernera je izabran 1911.godine I bio na njenom čelu do 1926.godine.Bio je I počasni predsednik Industrijske komore I predsednik poznatog novčanog zavoda BEOGRADSKA ZADRUGA.

Vajfert nije bio samo industrijalac ,banker I istraživač.,već I strasni kolekcionar..Ovo je nasledio od oca Ignjata I brata Huga.U narodnom muzeju u Beogradu, postoji zbirka od 14114 primeraka kovanog novca,od antike do savremenog doba.

Biografi Djordja Vajferta jednom rečenicom opisali su njegov život :

``On je primer.On je istoprija.On je uspeh.``Da nije bio izuzetno voljen od strane javnosti I on je sam zabeležio u svojim beleškama 1912.godine, izmedju ostalog I ovo

‘’..Tendeciozno je pisanje ‘’Samouprave ‘’ o poseti prestolonaslednika u Boru,šturo I nikakvo.Ja sam tu imao zanimljiva izlaganja,a oni me samo jednom pomenuli..’’,piše izmedju ostalog Vajfert.Posle njegove smrti 1937.godine pronadjena je I objavljena ‘’Beleška o Borskom rudniku I rudištu.’’

Jon Mirt