FELJTON

REKLA-KAZALA

4.        TRAGIČNA SUDBINA I MLADOG NOVINARA S POČETKA PRIČE

Posle razgovora, mladi novinar s, početka priče se teško razboleo, ostao je sakat u obe noge, diplomsku emisiju nije završio. O njegovoj daljoj sudbini ništa se ne zna. Kažu da je u toku ovog rata poginuo, negde u Vojvodini, kao prva žrtva novinarske profesije. Da su ga Hrvati namerno ubili, jer je uveliko širio priču o prvom hrvatskom knezu Borneu koji je bio  Srbin. Filmskom trakom su hrvatski bojovnici obmotali njegovo telo i tako je krvav ostao na  vukovarskoj cesti. Zato, TV emisija nikada nije uradjena. Druge trake su greškom izbrisane, ili negde zaturene, a ovo je samo prepis tona iza magnetofonske trake, skinutog sa novinarskog diktafona “Olumpus.” Prijatelji, kolege i članovi Udruženja novinara Srbije, postavili su spomen ploču na mesto pogibije, prve žrtve novinara tokom ratnih dejstava, ali je uklonjena, kao, ne zna se ko je to uradio. 

Sastavni deo ovog svedočenja bila je i pomenuta beleška, koja je već  ranije objavljena, i ovoliko izvikana                                                                                                  

I opet to nije kraj, niti će kraja biti; nastavlja se  ono ,,Rekla-kazala,,. Zato, još jednom, pisac i predlaže izdavaču, da ovaj deo teksta, pod naslovom ,,Rekla-kazala,,  ne mora da štampa*!!!

Zato  pisac  i predlaže izdavaču, da ovaj deo teksta  ne mora da štampa*…

Zato  pisac  i predlaže izdavaču, da ovaj deo teksta  ne mora da štampa,..     Jovanu S.Mitroviću, piscu.

Poštovani, svako književno,delo ima svoju autentičnost onako, kako  je sam pisac nameće. Smatramo da svaki pisac, traži uvek  nove pojmove za tumačenje vremena i dogadjaja, njegovih  junaka. Takav je  slučaj i kod ovog  rukopisa koji predstavlja  autorovo doživljavanje  vremena i likova   kroz  dogadjaje iz  naše, daleke, prošlosti, što smatramo  da mu je, ovde, svaka reč  živa i neuništiva, slika, datog vremena, te nema  ni reči o  ponidaštavanju  tih realnih junaka, iz  toga doba. Pisac pronalazi pravu moguću reč, preko naratora koji su iz naroda i izgovaraju prave narodne  izreke i mudrosti u  zadato vreme i zadati povod, i tako je sačuvao čist obraz  junaku. Nisu to slučajnosti, to su nasledjene reči zlobe, ali i mudrosti, koje su se u kamen pretvorile, taj drugi junk, pak tvrdi da je jedino kamen  večan i zato će se ,,rekla-kazala,, uvek kazivati-pominjati!

 Ali, ne smemo zaboraviti, čitaoci su jedini i najbolji  svedoci  vrednosti jednog književnog dela. Naša profesionalna  obaveza  je, da im omogućimo,  da ovakvo književno delo koje je nastavak  Vašeg imaginarnog pristupa jednoj  istorijskoj  prepoznatljivoj  temi, kakva je rimska imperija i  istaknutoj ličnosti iz naučnog savremenog,  našeg života, kao što je  dr Dragoslav Srejović, arheolog,  sagledamo i  kao Vaše glavne  literarne junake.  I to je  razlog što smo i ovaj  rukopis uvrstili u našu ediciju,,Novi savremeni srpski klasici,,

Naravno,  za svako književno delo, značajnu  reč ima i recenzent, s obzirom da je  prvi deo  ovog romana ,,intervju plus,,  nastao ranije, kao celina romana,,Povratak u zavičaj,, i recenziju  je napisao pokojni Moma Dimić, još davne 2006 godine, a da  se  dopunjeno  delo  tek sada štampa, smatramo da   ovaj tekst  u potpunosti zadovoljava sve  profesionalne književne norme, bez obzira, što je naslovljen neoficijelno kao ,,rekla-kazala,,!  Pored toga, ovaj rukopis se izdvaja i po tome što su mnoge ličnosti, dogadjaji, mitska bića, izreke, mudrosti i druge nepoznanice, definisane-opisane po svom značenju i karakteristikama čak i vizualno prikazane.

Zato i redakcija  daje saglasnost za štampanje ovog dela u potpunosti…  

Skoro da je  preslikana sadašnja  forma dijaloga  iz  svakodnevnog, društveno-političkog i javnog  života kod nas, što je prava slika potvrde našeg tradicionalnog mentaliteta, koji se stalno  potvrdjuje kroz izreku,,rekla- kazala,, .

Nenad Plavšić, glavni  i odgovorni urednik, KK  Sirin 

 ( 1.6.2017. Beograd)